KU NA NEGA H V A L A ! H V A L A ! Sre avanje nastanka

1
KUCNA NEGA
2
Kucna nega

• je oblik nege i brige za bolesnike u kuci koju
  obavljaju
• profesionalni kadrovi i druge osobe osposobljene
  za negu bolesnika.

3

• ZNACAJ KUCNE NEGE
• Podizanje opšteg nivoa zdravstvene kulture
  stanovništva,
• Prijatnost obolelih da budu u svojim kucama sa
  clanovima svoje porodice
• Oslobadanje postelja u bolnicama za bolesnike
  kojima je bolnicka nega neophodna
• Ekonomicnost jer je jeftinija od nege u bolnici.

4

• KVALITET I LIK NEGOVATELJICE/NEGOVATELJA
• To može da bude svaka osoba koja je psihofizicki
  zdrava licnost i koja je poznaje veštine kucne
  nege

5

• Za negovatelja/icu se po mogucnosti bira osoba
• - Koja ima smisla, želju i afinitet za negu,
• - Koja voli bolesnika, poseduje smisao za
  komunikaciju i saradnju sa bolesnikom i strucnim
  timom,
• - Koja je strpljiva, pažljiva i odgovorna u svom
  poslu,

6

• Kada se pristupi kucnoj nezi, važno je
• Poslove ne deliti na teške i lake, ciste i
  prljave,
• Da je osoba koja neguje cista, uredna i da licnim
  izgledom i poštovanjem uliva poverenje,
• Da nosi zaštitnu obucu i odecu,
• Da ima razvijene higijenske navike,
• Da je samokriticna i da se pridržava osnovnih
  principa i zadataka u kucnoj nezi.

7

• OSNOVNI PRINCIPI KUCNE NEGE
• 1. Posedovanje odredenog znanja, prakticnih
  veština i afiniteta,
• 2. Potpuna saradnja sa lekarom i zdravstvenim
  radnicima, clanovima porodice i bolsnikom,
• 3. Princip ekonomicnosti - kucna nega je najcešce
  dugotrajna i obicno se primenjuje kod osoba
  kojima nisu dostupne druge mogucnosti,

8

• 4. Princip bezbednosti prisustvo medusobnog
  poverenja i odgovornosti kod svih ucesnika u
  kucnoj nezi ukljucujuci i bolesnika, kao i
  poštovanje odredenih pravila zaštite narocito ako
  se radi o zaraznom oboljenju i mogucnosti širenja
  zaraze.
• 5. Princip aktivacije znaci aktiviranje
  bolesnika u psihološkom i fizickom smislu radi
  sprecavanja raznih komlikacija kao posledica
  bolesti ili dugotrajnog ležanja.

9

• 6. Princip udobnosti bolesnika podrazumeva dobru
  negu, udobnu postelju, prijatnu atmosferu i
  ambijent, što doprinosi osecanju zadovoljstva
  bolesnika i svih ostalih clanova tima.

10

• ASPEKTI KUCNE NEGE
• Pored fizicke nege tela kao osnovnog obezbeduje
  se i
• Mentalno higijenski aspekt bolesnik je okružen
  svojim najbližim i najdražim clanovima porodice
  koji mu pomažu da se lakše bori sa bolešcu
  nalazi se u sredini na koju je navikao i ne
  odvaja se od dragih osoba što doprinosi bržem
  oporavku.

11

• Vaspitni aspekt pravilnim negovanjem bolesnika
  i odnosom prema njemu uticemo na menjanje
  negativnih navika, obicaja i ponašanja i
  bolesnika i porodice. Pri tom ga i motivišemo što
  svaku pozitivnu promenu vezujemo za poboljšanje
  njegovog zdravstvenog stanja.

12

• Socijalni aspekt podrazumeva da se uz pomoc
  drugih clanova tima, humanitarnih, strucnih i
  društvenih organizacija rešavaju i socijalni
  problemi bolesnika i porodice.
• Društveni aspekt je znacajan u vanrednim
  situacijama (rat, zemljotres, poplave) gde
  ukljucujemo u rad sve osobe koje su prošle
  kurseve kucne nege i prve pomoci, ali pod
  nadzorom strucnih lica.

13

• OSNOVNI ZADACI KUCNE NEGE
• Briga o licnoj higijeni bolesnika i njegove
  okoline,
• Svakodnevno posmatranje bolesnika (merenje
  životnih funkcija), briga o opštem stanju
  bolesnika unošenje podataka u dnevni bolesnicki
  list,

14

• Staranje o pravilnoj ishrani u zavisnosti od
  bolesti i uputstva lekara,
• Sprovodenje zdravstveno- vaspitnog rada se
  bolesnikom i clanovima porodice i njegove
  okoline,
• Stvaranje prijatne atmosfere oko bolesnika
• Sprovodenje jednostavnih radnji nege bolesnika,
• Cuvanje i davanje lekova po uputstvu lekara.

15

• USLOVI ZA SPROVOÐENJE KUCNE NEGE
• Da bolesnik ima stan ili kucu, da se stan dobro
  zagreva, provetrava, da ima vodu za održavanje
  higijenskih zahteva,
• Da ima poseban ležaj, dosta licnog i posteljnog
  rublja,
• Da bolesnik ima materijalna sredstva za
  obezbedenje pravilne ishrane i druge uslove koje
  ce proceniti strucni tim.

16

• Ukoliko ne postoje navedeni uslovi onda se uz
  pomoc porodice, humanitarnih i nevladinih
  organizacija mora uciniti koliko god je moguce da
  se izvrši promena uslova i podizanje kvaliteta
  života.

17

• IZBOR SOBE I DRUGIH USLOVA ZA BOLESNIKA
• Soba je bez suvišnog nameštaja, T 18-22C,
  vlažnost 50-70, suva, svetla, dobro se
  provetrava, blizu sanitarng cvora
• Ležaj pristupacan sa tri strane, postavljen
  nasuprot prozoru
• Licno rublje od prirodnog materijala, bez
  grubih šavova, dugmadi i da je široko
• Posteljina kao i rublje, od prirodnog
  materijala, da se lako pere, pegla, iskuvava, da
  je šira i duža kako bi se dobro zategla pod dušek

18

• POLOŽAJ BOLESNIKA U POSTELJI
• AKTIVNI lakši bolesnicima kojima bolest
  dozvoljava položaj po svojoj želji
• PASIVNI položaj koji zauzimaju teški bolesnici
  i koji nisu u stanju da se pomere, vec ostaju u
  položaju u kojem ih ostavimo ili namestimo
  znacajno je menjati položaj bolesnika najmanje
  na dva sata da ne bi došlo do stvaranja
  dekubitusa
• PRINUDNI položaj u kome ostavimo bolesnika

19

• POSMATRANJE BOLESNIKA
• Najcešca stanja na koja treba obratiti pažnju su
• Povišena temperatura
• Poremecaj pulsa, disanja i krvnog pritiska
• Povracanje
• Znojenje
• Promene psihickog stanja
• Promene na koži i sluzokoži

20

• DNEVNI BOLESNICKI LIST
• je dokument koji za bolesnika u kuci predstavlja
  isto što i temperaturna lista za bolesnika u
  bolnici.
• U ovaj list se upisuje svaki dan, po datumima

21

• MERENJE VITALNIH FUNKCIJA
• TEMPERATURA je stepen zagrejanosti covecijeg
  tela
• Normalna T je 36-37C
• Povišena T 37-38C
• Jako povišena T 38-39C
• Meri se pod pazuhom, u ustima (ispod jezika), u
  preponama i završnom delu debelog creva (cmaru)
  temperatura merena na sluzokoži je za pola
  stepena viša

22

• PULS je odraz rada srca u arterijskim krvnim
  sudovima.
• Normalan broj otkucaja kod odraslih zdravih osoba
  je od 60-80 u minuti.
• Kod starijih osoba može biti usporeniji od 50-70,
  ali ne mora
• Kod dece normalan broj otkucaja je od 90-110 u
  minuti

23

• Puls se meri na arterijama koje se mogu opipati,
  na cvrstoj podlozi (uz kost) kao što je
• Arterija na podlaktici iznad rucnog zgloba (ispod
  palca)
• Na prednjoj bocnoj strani vrata
• Na slepocnici

24

• DISANJE
• Pod jednim disajnim aktom podrazumeva se udisaj i
  izdisaj.
• Disanje se meri posmatranjem i pracenjem
  podizanja i spuštanja grudnog koša ili držanjem
  ruke u predelu grudi.
• Normalna ucestalost disanja kod odraslih, zdravih
  osoba je od 16-20 puta u minutu.

25

• KRVNI PRITISAK
• Arterijski krvni pritisak je pritisak koji vrši
  krv na krvne sudove.
• Prilikom merenja krvnog pritiska dobijamo dve
  vrednosti gornji pritisak nastaje istiskivanjem
  krvi iz srca, a niži nastaje u fazi primanja krvi
  u srce tzv. donji pritisak.
• Normalna vrednost krvnog pritiska je 120/80
• Hipertenzija 140/90
• Hipotenzija 90/

26

• MOKRACA je produkt rada bubrega
• Mokracom se iz organizma izbacuju nepotrebne
  materije koje se stvaraju u procesu metabolizma i
  predstavljaju njegove krajnje produkte.
• Kolicina mokrace koje se u toku 24h izluci iz
  organizma naziva se diureza. Ona iznosi normalno
  1.5-2l što zavisi od kolicine unete tecnosti,
  znojenja, povracanja, proliva i dr.
• Ukoliko postoji problem otežanog mokrenja
  postavlja se urinarni kateter.

27

• STOLICA
• Pražnjenje debelog creva je fiziološka radnja
  kojom se izbacuje sadržaj debelog creva.
• Kod nepokretnih bolesnika defekacija se obavlja u
  postelji u za to poseban sud lopata.
• Kod bolesnika je cest poremecaj pražnjenja creva
  što dovodi do zatvora (opstipacije).
• Bitno je razlikovati da li zatvor stvara probleme
  ili ne i da li se može regulisati ishranom.
• Najznacajnije je obezbediti redovnost pražnjenja

28

• STOLICA
• Ako se ne može regulisati ishranom pribegava se
  davanje sredstva za cišcenje ako je bolesnik
  svestan.
• Ako ne može da guta ili nije svestan stavljaju mu
  se cepici u završni deo debelog creva.
• Ako ni tada nije došlo do pražnjenja creva da je
  se klizma gde se u završni deo debelog creva
  unosi odredena kolicina tecnosti, uz dodatak
  isitnjenog, rastvorenog sapuna ili 1 kašike soli
  ili 1 kašike glicerina

29

• POVRACANJE
• je udruženo sa mukom i gadenjem, a može da bude
  kod oboljenja želuca, žuci, jetre i creva.
• Kad bolesnik povraca, ne staviti ga samog
• Pridržavati mu glavu dok povraca,
• Posle povracanja obavezno isprati usta vodom i
  staviti ga u odgovarajuci položaj i reci da
  duboko diše.

30

• Obratiti pažnju na
• izgled povracenog sadržaja
• kolicina
• koliko puta je povracao
• da li je pre ili posle jela
• da li je iznemogao i
• da li je povracanje naglo
• da li u povracenom sadržaju ima primese krvi,
  nesvarene hrane, sluzi i dr.
• Posle povracanja davati male kolicine tecnosti na
  kašiku u razmacima.

31

• ZNOJENJE
• Služi za regulaciju toplote tela i izlucivanje
  štetnih materija iz organizma.
• Pojacano znojenje vodi gubitku tecnosti
• Potrebna je promena rublja i posteljine i
  nadoknada tecnosti

32

• PROMENE NA KOŽI I SLUZOKOŽI
• Mogu biti u obliku
• Promena boje kože (bledilo i crvenilo)
• Osipa
• Povreda i oštecenja
• Oteklina
• Naslaga

33

• Promene na sluzokoži najcešce su na usnama, usnoj
  dupli, ocima, polnim organima i dr.
• Najteža komplikacija promena na koži je rana
  (dekubitus) kod dugoležecih bolesnika koja
  nastaje usled pritiska narocito na onaj deo kože
  ispod koje se nalazi kost.
• Najcešce podložna mesta za nastanak dekubitusa
  su krsna kost, bocni deo rebara, kukovi,
  lopatice, kicma, pete, laktovi, unutrašnja strana
  kolena, predeo potiljka, vrhovi prstiju,
  zadnjica, spoljašnji skocni zglob i dr. u
  zavisnosti od položaja u kojem bolesnik najduže
  boravi.

34

• Srecavanje nastanka dekubitusa obuhvata
• detaljan pregled kože,
• održavanje cistoce, suve kože licnog i posteljnog
  rublja
• promena položaja i sprecavanje dugotrajnog
  pritiska na kožu
• zaštita ugroženih delova tela od ozleda kože
  upotrebom antidekubitora
• cešcim okretanjem bolesnika
• masažom delova tela predodredenih za nastanak
  dekubitusa

35

• GUBITAK APETITA
• Prati bolesti želuca, creva, žuci, u pocetku TBC
  i dr, bolesnike sa povecanom temperaturom.
• Nepokretni bolesnici se hrane u krevetu gde se
  hrana servira na poslužavnik ili specijalnom
  stocicu za hranjenje u krevetu.

36

• POREMECAJ SNA
• Bolesnike koji imaju poremecen san treba u skladu
  sa njihovim mogucnostima, sposobnostima i
  interesovanjem aktivirati na blage fizicke vežbe,
  citanje, slušanje radija, razgovore sa drugim
  osobama i prijateljima, nekim radovima kako bi im
  odložili spavanje.

37

• Održavanje licne higijene u kucnim uslovima
  podrazumeva
• Higijenu kože,
• Pranje ruku bolesnika,
• Pranje ruku negovateljica,
• Nega usta i zuba,
• Nega usne duplje,
• Umivanje pokretnog bolesnika,
• Umivanje nepokretnog bolesnika,
• Pranje kose,
• Promena licnog i posteljnog rublja.

38

• H V A L A !