Specificnosti poljoprivrede II

1
Specificnosti poljoprivrede II

• I Makro aspekt
• Da li postoje specificnosti koje izdvajaju
  poljoprivredu u odnosu na bilo koju drugu
  privrednu oblast?
• II Mikro aspekt
• A) Specificnosti tražnje za poljoprivrednim
  proizvodima
• B) Specificnosti identifikovane na nivou
  poljoprivrednog preduzeca specificnosti ponude
• C) Tržište poljoprivredno prehrambenih proizvoda
  i ravnoteža

2
II-2.a) Specificnosti poljoprivrednog
preduzeca

• Osnovna pitanja upravljanja organizaciono-proizvod
  nim jedinicama u poljoprivredi su
• šta proizvoditi (odnos proizvod-proizvod)
• koliko proizvoditi (odnos faktor-produkt)
• kako proizvoditi (odnos faktor-faktor)
• Ostala pitanja osnivanje, pravni osnov
  poslovanja, pravni status i dr.

3
Analiza proizvodne funkcije kao osnova za
definisanje specificnosti poljoprivrednog
preduzeca

• Proizvodna funkcija
• Qf(x1,x2,x3, ..., xn)
• Proizvodna funkcija oznacava maksimalan proizvod
  za svaku kombinaciju specificiranih inputa
• Teorijska analiza proizvodne funkcije
• (Teorija proizvodnje)
• Jedan varijabilni input kreira visinu output-a
  (faktor-produkt odnos)
• Odnos dva ili više varijabilnih input-a u
  stvaranju rezultata proizvodnje (faktor-faktor
  odnos)
• Mogucnost proizvodnje dva ili više proizvoda na
  osnovu date kombinacije input-a (produkt-produkt
  odnos)

4
Šta proizvoditi? Odnos produkt-produkt
Slika 3.7 - Graficki prikaz optimalnog izbora
strukture proizvodnje. Optimalna kombinacija u
strukturi proizvodnje mora da leži na liniji
proizvodnih mogucnosti pri cemu istovremeno
predstavlja maksimum ukupnog prihoda. Optimum se
ostvaruje u tacki u kojoj je linija izo-prihoda
tangenta na liniju proizvodnih mogucnosti. Bilo
koja linija izo-prihoda levo od ove tacke
predstavlja niži ukupni prihod, a bilo koja
linija sa desne strane ce biti izvan granice
proizvodnih mogucnosti. U razmatranom slucaju
optimalna kombinacija dva proizvoda pojavljuje se
na 1,6 tona pirinca i 135 tona šecerne trske koja
obezbeduje ukupni prihod u iznosu od 1750. Ista
tacka je identifikovana tamo gde je marginalna
stopa transformacije, dY1/dY2, jednaka inverznom
odnosu cena dva outputa, tj. P(Y2)/P(Y1).
5
Šta proizvoditi?
Proizvod y

• Šta poljoprivredno preduzece nudi tržištu šta
  cini njegov proizvodni asortiman?
• Pitanje specijalizacije u poljoprivredi je
  relativno
• Odnosi izmedu proizvoda mogu biti konkurentni,
  suplementarni ili komplementarni.

Linija proizvodnih mogucnosti
y1
y2
Linija izoprihoda
Proizvod x
x1
x2
6
Princip kombinovanja proizvodne strukture

• Konkurentni odnosi pojedinih proizvoda javljaju
  se u slucajevima kada odredeni proizvodi (usevi)
  koriste iste sastojke iz zemljišta. (pšenica i
  jecam, kukuruz i šecerna repa, zatim meso i mleko
  i sl.).
• Suplementarni odnosi su oni odnosi koji ne
  narušavaju visinu prinosa niti kvalitet dobijenog
  proizvoda na odredenom zemljištu. (druga setva na
  jednom polju, koja doprinosi boljem
  iskorišcavanju zemljišta, povezivanje stocarske i
  ratarske proizvodnje optimizacijom korišcenja
  organskih dubriva).
• Komplementarni odnosi se javljaju u uslovima
  ogranicenih resursa gde proizvodnja jednog
  proizvoda doprinosi povecanju prinosa nekog
  drugog proizvoda (žitarice i krmno bilje).

7
Kako proizvoditi? Odnos faktor-faktor
8
Kako proizvoditi?

• Poljoprivrednici gazduju zemljištem kao osnovnim
  resursom i objektivnim uslovom proizvodnje
• O pitanjima koji se ticu upotrebe raspoloživog
  zemljišta poljoprivrednik, po pravilu, ne
  odlucuje sam

zemljište
Izokvanta
x1
Stopa supstitucije
Varijab.input rad, veštacko dubrivo ...
x2
9
Kako proizvoditi?
10
Koliko proizvoditi?
x
T
UP

• Analiza proizvodne funkcije, troškova i prelomne
  tacke rentabiliteta.
• Specificnosti ciljna funkcija i pitanje
  intenzifikacije proizvodnje.

Maksimalno moguc obim proizvodnje dostiže se u
tacki gde je marginalni produkt jednak nuli
Tq
TroškoviPrihodima
Tf
Q
Prelomna tacka
11
Ciljna funkcija poljoprivrednih proizvodaca
profit, standardna dobit, pokrice minimalnih
troškova (održanje porodice)
Grafikon 3.16 Standardna i minimalna dobit kao
ciljne funkcije poljoprivrednog gazdinstva i
suboptimizacija proizvodnje. Pri nivou cena p0
optimalna ponuda poljoprivrednih proizvoda bila
bi q0. Ipak, neka poljoprivredna gazdinstva za
cilj imaju standardnu dobit (žele da nadoknade
prosecne troškove i ostvare standardnu stopu
profita). Takva gazdinstva ce na tržištu ponuditi
kolicinu q1, pri cemu ostvaruju troškove
propuštene dobiti u visni obeleženog
pravougaonika. Subopitmizacija je maksimalna u
trenutku kada bi poljoprivredno gazdinstvo imalo
za cilj održanje porodice na farmi, pri cemu bi
bilo zadovoljno nadoknadom minimalnih troškova i
ponudilo bi kolicinu q2 na tržištu.
12
II-2.b) Specificnosti proizvodnog procesa

• Posledica su organskog (biološkog) karaktera
  proizvodnje, a odnose se na
• Specificnost pocetnog materijala
• Proizvodnju sredstava za sopstvenu reprodukciju
• Nepodudarnost vremena proizvodnje i radnog
  perioda
• Vegetacioni perioda u biljnoj proizvodnji
• Sezonski karakter proizvodnje
• Sporiji obrt kapitala
• Složenost kadrovske funkcije
• Specijalizacija je relativna
• Znacaj blagovremenosti obavljanja radova
• Godišnji obracun uspeha

13
Osnovni faktori primarne poljoprivredne
proizvodnje specificnosti upravljanja

• Na nivou agroprivrede
• Oruda za rad radna snaga ?
• Sredstva za rad radna snaga ?
• Sredstva za proizvodnju radna snaga ?
• Zemljište kapital radna snaga znanje ?
• Konkretna sredstva za primarnu poljoprivrednu
  proizvodnju su
• zemljište, dugogodišnji zasadi i stoka
• gradevinski objekti, saobracajnice na gazdinstvu,
  melioracije, transportna sredstva i
  poljoprivredne mašine
• ambalaža i obrtna sredstva.

14
II-2.c) Specificnosti zemljišta kao objektivnog
uslova poljoprivredne proizvodnje

• Zemljište je opšti predmet rada, sredstvo za rad
  i objektivni uslov izvršenja rada u
  poljoprivredi.
• Prirodne karakteristike zemljišta ostvaruju bitan
  uticaj na ekonomiju poljoprivrednog gazdinstva
• Nepokretnost (uredenje ekonomskog dvorišta)
• Neumnoživost (stepen intenzivnosti proizvodnje)
• Neistrošivost (nacin gazdovanja zemljištem)
• Razlicita plodnost (visina prinosa i ulaganja po
  jedinici površine)

15
Specificnosti zemljišta kao objektivnog uslova
poljoprivredne proizvodnje (nastavak)

• Društveni uslovi korišcenja zemljišta
• Ono nije proizvod ljudskog rada, te nema
  vrednost, niti tu vrednost može preneti kao
  sredstvo za rad (ne amortizuje se), ali ono
  poseduje prometnu vrednost buduci da je predmet
  prometa (ima cenu)
• Razlicito vlasništvo nad zemljištem
• (kolektivnojavnoprivatnozadružno-državnodrušt
  veno-državno-privatno...)
• Specificnosti prometa zemljištem i sistema
  nasledivanja
• (šta sme, a šta ne sme biti predmet prometa
  Zakon o zaštiti okucja, ko može biti kupac
  zemljišta ogranicenje prava kupovine zemljišta u
  nacionalnom zakonodavstvu, da li u raspodeli
  zemljišta ostavljenog u naslede ucestvuju sva
  deca ili prvorodeni sin Zakon o primogenturi,
  da li sin može automatski da nasledi oca
  poljoprivrednika...?

16
Specificnosti upravljanja zemljištem

• Faktor proizvodnje shvacen u najširem smislu
  (istovremeno je sredstvo za rad i predmet rada)
• Zemljište je objektivni uslov poljoprivredne
  proizvodnje
• Efikasnost upravljanja zemljištem zavisi od
• Organizacionih obeležja nacina iskorišcavanja
  zemljšta (problem klasifikacije i nacin
  izražavanja kapaciteta)
• Sistema korišcenja zemljišta (ekstenzivna ili
  intenzivna upotreba).

17
(1a) Institucionalni okvir klasifikacije
zemljišta prema nacinu korišcenja (statisticki
pristup)

Oranice Vrtovi Vocnjaci Vinogradi Livade
Pašnjaci Trstici, mocvare i ribnjaci
Šume
Neproduktivno zemljište
Obradiva površina
Poljoprivredna površina
Produktivna površina
Ukupna površina
Slika 1 Statisticki okvir klasifikacije
zemljišta
18
Poljoprivredna površina po kategorijama
korišcenja u Srbiji (stanje 1990 2003. godina)
Izvor Z.Zakic (2001) Agrarna ekonomija,
Ekonomski fakultet Beograd, str. 401 (za 1990), i
SGS(za 2003).
19
Poljoprivredno zemljište zemalja regiona
Izvor FAO, Yearbook. Roma, 2002., SGJ 2001.
20
Poljoprivredno zemljište i oranice po stanovniku
u zemljama regiona i EU
21
(1b) Institucionalni okvir nacina izražavanja
kapaciteta poljoprivrednog zemjišta
Bonitet zemljišta se izražava po klasama (I, II,
III klasa zemljišta). Ukupna površina Srbije
iznosi 8836100ha, od cega je do 200m nadmorske
visine 328700ha, od 200-500m 2271200ha, od
500-1000m 5227600ha i preko 1000m 958600ha.
22
(2) Sistemi korišcenja zemljišta

• Ekstenzivni sistem korišcenja zemljišta
  podrazumeva upotrebu manje površine zemljišta za
  biljnu proizvodnju, dok se veci deo zemljišta
  odmara (izraubovano zemljište kome je potrebna
  obnova kvaliteta koja se u ovom sistemu vrši
  prirodnim putem)
• Razlicite vrste ekstenzivnog nacina korišcenja
  zemljišta su
• Zaležaj (površina je ostavljena da se zatravi
  samoniklim travama)
• Parlog (površina je ostavljena da se zakorovi)
• Prelog (iskljucena površina iz sistema obrade na
  godinu dana)
• Ugar (površina se ore i dubri u periodu od godinu
  dana, ali se ne seje)
• Zemljište je oskudan resurs, što u kontekstu
  pitanja hrana-populacija zahteva njegovu
  optimalnu upotrebu, te je stoga ekstenzivan nacin
  njegovog korišcenja realno neodrživ.

23
(2) Sistemi korišcenja zemljišta

• Kompleksniji sistem korišcenja zemljišta
  podrazumeva njegovu intenzivnu upotrebu. Dva su
  osnovna nacina realizacije ovog pristupa
• Tradicionalni PLODORED koji bazira na sistemu
  plodosmene i rotacije komplementarnih i
  suplementarnih biljnih kultura koje omogucavaju
  prirodnu obnovu kvaliteta zemljišta.
• Moderni MONOKULTURA koja oznacava kontinuelnu
  proizvodnju na istom polju iste biljne kulture uz
  obnovu kvaliteta zemljišta upotrebom veštackih
  dubriva.
• Kom sistemu dati prednost, tradicionalnom ili
  modernom?

24
Cetvoropoljni sistem plodoreda
Polja
Godina
Plodosmena
Rotacija

• Pobornici tradicionalnog pristupa obrade
  zemljišta uporište nalaze u boljim efektima
  proizvodnje na poljoprivrednom gazdinstvu koji
  nastaju primenom ovog sistema kroz izravnanje
  špiceva u korišcenju mehanizacije i obezbedenje
  strateške povezanosti ratarstva i stocarstva, kao
  i prirodnom nacinu održavanja plodnosti tla
  (ekološki aspekt radikalna ili organska
  poljoprivreda).
• Sve izraženiji problem hrana-siromaštvo-populaci
  je, s druge strane, zahteva primenu monokulture
  sa svim problemima koji ovakav pristup donosi
  (problemi zelene revolucije).

25
Specificnosti upravljanja dugogodišnjim zasadima

• Dugogodišnji zasadi obuhvataju sledece
  kategorije
• Vocnjake
• Vinograde
• Zaštiten pojaseve (od vetrova, erozije tla i za
  vezivanje pešcara)
• Višegodišnje zasade industrijskog bilja
• Šume
• Specificnosti se vezuju za
• Karakter resursa (istovremeno su sredstvo za rad
  i predmet rada)
• Visina ulaganja i karakter ulganja to su
  dugorocne investicije u nepokretnu imovinu
• Nacin vrednovanja investicija (Marketing pristup)
• Obracun amortizacije usled postojanja perioda
  podizanja, progrsivne, pune i degresivne rodnosti.

26
Specificnosti upravljanja stokom

• Osnovne karakteristike resursa
• Istovremeno je sredstvo za rad i predmet rada
• Dvostruki nacin dobijanja proizvoda
• Organski karakter proizvodnje mogucnost
  sopstvene reprodukcije pocetnog materijala
• Pokretljivost nacin uzgoja
• Specificnost proizvodnih kapaciteta (osnovno i
  obrtno stado, period optimalnih prinosa...)
  specificnosti amortizacije
• Zašto se poljoprivredno gazdinstvo ne
  specijalizuje samo za ratarsku ili stocarsku
  proizvodnju, vec primenjuje princip kombinovanja
  proizvodne strukture?
• Likvidacija stocarske proizvodnje na relativno
  malom gazdinstvu doprinosi uvecanju gubitaka
• Na individualnom gazdinstvu deo ove proizvodnje
  namenjen je internoj upotrebi (zadovoljenju
  egzistencijalnih potreba clanova porodice)
• Sporedni proizvodi ratarstva inputi su u
  stocarstvu i obrnuto
• Ravnomernije se koriste ostali resursi na
  gazdinstvu (radna snaga, mašine ...)
• Kombinovanje proizvodne struktre doprinosi
  ubrzanju obrta sredstava

27
Specificnosti upravljanja melioracijama

• Melioracije sistem uredenja zemljišta
• Upravljanje ovim resursom ima za cilj smanjenje
  zavisnosti od prirodnih okolnosti, proširenje
  zemljišnih površina, zaštitu zemljišta i
  poboljšanje njegovog kvaliteta, te povecanje
  prinosa.
• Tehnicki smisao popravjanje kvaliteta zemljišta
  dodavanjem komponenti kojima je ono oskudno
  (kalcifikacija, humifikacija, isušivanje,
  navodnjavanje, odvodnjavanje)
• Ekonomsko organizacioni smisao mere koje
  privremeno ili trajno doprinose poboljšanju
  kvaliteta zemljišta u smislu mogucnosti
  proizvodnje (komasacija i arondacija)
• Grupisanje melioracija
• Hidrotehnicke i agrotehnicke melioracije
• Melioracije sa trajnim ili ogranicenim dejstvom

28
Specificnosti upravljanja saobracajnicama i
gradevinskim objektima na gazdinstvu

• Saobracajnice
• Efikasnost upravljanja ovim resursom definiše
  efikasnost korišcenja ostalih faktora (na pr.
  Mehanizacije)
• Upravljanje saobracajnicama podrazumeva
  definisanje putne mreže unutar gazdinstva i
  analizu potrebnog kvaliteta puteva koje treba
  izgraditi.

• Gradevinski objekti
• Osnovna karakteristika ovog resursa relativna
  nepokretnost utice na lokaciju ekonomskog
  dvorišta (sistem gradevinskih objekata na
  poljoprivrednom gazdinstvu) i ukupne troškove
  vezane za korišcenje ostalih resursa na
  gazdinstvu
• Specificno je grupisanje i knjigovodstveni tretman

29
Ekonomsko dvorište dobar primer
30
Ekonomsko dvorište dobar primer
31
Ekonomsko dvorište loš primer
32
Specificnosti upravljanja poljoprivrednim
mašinama i transportnim sredstvima na gazdinstvu

• Metodaom Kolesnjeva izracunava se potreban broj
  traktora (K) na gazdinstvu na sledeci nacin
• KQ/HtT,
• gde su
• Q obim radova u ha uslovnog oranja
• H norma radova (u ha uslovnog oranja na cas)
• t broj sati korišcenja traktora u toku jednog
  dana
• T broj planiranih dana korišcenja traktora u
  sezoni

• Izracunavanje potrebnog broja transportnih
  sredstava (p)
• pd/k
• gde su
• d - ukupan broj tura za transport planiranog
  tereta
• k - broj tura koje može uraditi jedno transportno
  sredstvo u toku sezone

33
Specificnosti upravljanja ambalažom i obrtnim
sredstvima na gazdinstvu

• Kako finansirati obrtna sredstva?
• Da li ambalaža kao resurs kojim treba upravljati
  u poljoprivredi ima karakter obrtnog ili osnovnog
  sredstva?

Potrebna sredstva
Dodatno angažovana obrtna sredstva
Trajna obrtna sredstva
Stalna srestva
meseci
34
TRŽIŠNA RAVNOTEŽA Kako možemo, u kontekstu
razmatranih specificnosti poljoprivrede, utvrditi
parametre promene cene poljoprivrednih proizvoda?

• qd qd(Y,P,p) FAKTORI TRAŽNJE
• qsaqs(p) FAKTORI PONUDE
• Dohodak (Y), Populacija (P), cena polj.proizvoda
  (p), supstitucija proizvoda u potrošnji
• Pomeranje krive ponude zbog tehnološkog progresa
  (a) i mogucnosti usaglašavanja strukture ponude u
  zavisnosti od cena polj.proizvoda i brzine
  prilagodavanja proizvodne strukture
• U stanju tržišne ravnoteže važi da je
• qdqs, što znaci da je i

35
Tržišna ravnoteža Kako možemo, u kontekstu
razmatranih specificnosti poljoprivrede, utvrditi
parametre promene cene poljoprivrednih proizvoda?
Stopa promene tražnje zavisna je promenljiva na
koju uticu dohodovni elasticitet (Engelov zakon),
cenovna elasticnost tražnje i stopa rasta
populacije.
Stopa promene ponude zavisna je promenljiva na
koju uticu cenovna elasticnost ponude i stopa
tehnološkog progresa.
36
Tržišna ravnoteža Kako možemo, u kontekstu
razmatranih specificnosti poljoprivrede, utvrditi
parametre promene cene poljoprivrednih proizvoda?
37
Agrar i nestabilna tržišna ravnoteža