?OTIVACIJA ZA

1
?OTIVACIJA ZA ŠKOLSKO UCENJE
2
Ucenje može postati jako redak dogadjaj
Prisutni ... Slušali ... Culi ... Razumeli
... Zapamtili ... Koristice...
3
Motivacija za školsko ucenjeje pokretac
ponasanja - aktivira proces ucenja,reguliše,
podržava ucenje i vodi do cilja ucenja.Ono što
se vidi iz ponasanja ucenika (razmišljanja,
postupanja, emocije) nazivamo MOTIVISANOST ZA
UCENJE.
4
Motivacija za školsko ucenje

• Motivacija se uvek dešava u uceniku, ucenik je
  centralni izvor sopstvenog motivacionog
  delovanja.
• Uceniku ne možemo dati motivaciju, jer ona
  u suštini u njemu vec postoji, ali se u
  procesu školovanja može
• - negovati - dodatno ucvršcivati, podsticati
• - ili suprotno, pomocu drugacijih motivacionih
  podsticaja može se doprineti njenom opadanju.
• Ucenici se u procesu poducavanja mogu motivisati
  (doprinosimo njihovoj motivaciji) ili
  demotivisati (doprinosimo nemotivisanosti
  potpunoj inerciji) za ucenje, odnosno za rad u
  školi.

5
Izvor motivacije

• 1. unutrašnja (intrizicna) aktivnosti koje su u
  ljudima same po sebi važne i donose
  zadovoljstvo, bez dodatne nagrade daje dobre
  rezultate u ucenju ali i u drugim aktivnostima
• - podržavaju je konstruktivna kritika bez
  negativnih evaluacija same osobe optimalni nivo
  izazova (gde osoba može da uspe u zadatku ali da
  mora da uloži neki napor i da od toga zadatka
  nauci) i dovoljan stepen autonomije u zadatku
• - umanjuju je soljašnji pritisci, rokovi,
  previše detaljna uputstva, nagrade i kazne,
  previše kontrole
• 2. spoljašnja (ekstrinzicna) aktivnosti koje
  pokrecu, održavaju ponašanje pojedinca zbog
  dobitka koji može biti socijalno odobravanje,
  izbegavanje neuspešnosti, dobra ocena,pobeda ali
  ne i sama aktivnost.

6

• Unutrašnja motivacija znaci zainteresovanost
  ucenika za samu aktivnost, temu ona ispunjava
  ucenika zadovoljstvom ucenik želi da sazna više,
  da napreduje.
• Spoljašnju motivaciju izgradujemo i prepoznajemo
  ako je ucenikovo ponašanje usmeravano nagradama i
  kaznama. Tako ucenik uci za ocenu, da popravi
  ocenu (pa da mu se ukine neka kazna), za pohvalu,
  odlazak na more, da ne bi bio kažnjen...

7
Pitanje za ucesnike

• Koliko je ucenika () motivisano za ucenje
  unutrašnjom motivacijom a koliko spoljašnjom
  motivacijom?
• Na osnovu kojih pokazatelja ste doneli ovaj
  zakljucak?

8
Motivacija za školsko ucenje

• Cinilac uspešnog ucenja
• Uspostavlja se i razvija u školi
• Bez osmišljene intervencije teško se može
  razviti, a postojeca se lako gubi.
• Cilj je da se tokom celog školovanja održava i
  razvija

9
Šta utice na motivaciju?

• Ciljevi ucenja
• Nivo zadovoljenosti potreba
• Licna uverenja ucenika o uzrocima postignutog
  (ne) uspeha
• Socijalno okruženje koje sa karakteristicnim,
  psihološki usmerenim motivacionim podsticajima
  ucenika svakodnevno usmerava u procesu ucenja
  podstice ga ili odbija od odredenih ponašanja
  povezanih sa ucenjem

10
1. Ciljevi ucenja dugorocni i kratkorocni

• Pokrecu na aktivnost, po principu prevazilaženja
  nesklada izmedju onog gde smo sada i gde
  želimo da budemo
• Pokrecu ucenika na aktivnost ukoliko su jasni
  smisleni, relevantni odmereni u odnosu na
  njegove mogucnosti, vremenski realno i jasno
  definisani
• Povratna informacija
• obaveštava ucenika koliko se približio cilju.
• Najefikasnija je ona kojom se ukazuje na
  napredak, na postignuto u preporukama za sledeci
  korak navodi se ono što ucenik još nije savladao.

11
2. Nivo zadovoljenosti potreba

• Potrebe su biološki ili psihološki zahtevi koji
  se manifestuju stanjem napetosti ili
  nezadovoljstva.
• Abraham Maslov
• potrebe su uredene hijerarhijski
• da bi više potrebe mogle da uticu na motivaciju
  neke osobe, treba da su zadovoljene niže
• neostvarene niže potrebe mogu doci u sukob sa
  ciljevima višeg nivoa koje postavlja nastavnik

12

• Maslov hijerarhija motiva
• Važno za školu potreba za uvažavanjem mora da
  bude zadovoljena da bi mogla da se razvije
  potreba da se zna i razume (potrebe
  nedostatka-potrebe razvoja)

13
3. Licna uverenja o uzrocima ne/uspeha

• Suviše optimisticko ili pesimisticko ubedenje
  u sopstvene sposobnosti, može kratkorocno ili
  dugorocno da oslabi motivaciju za ucenje.
• Na primer, preterano pozitivan pogled na
  sopstvene sposobnosti za ucenje sprecava zamenu
  strategija ucenja u slucaju neuspeha, dok
  nerealnost saznavanja utice i na ucenikov izbor
  zadataka neprimerenih njegovom znanju i stvarnim
  sposobnostima i slicno.

14
Licna uverenja o uzrocima ne/uspeha
Stabilni uzroci Prolazni uzroci
Uspeh Neuspeh Sposobnost pametan sam glup sam Trud trudio sam se nisam se trudio
Uspeh Neuspeh Težina zadatka bilo je lako bilo je teško Sreca imao sam srecu nisam imao srece
pripisivanje neuspeha nedostatkom sposobnosti
izbegavati!
15

• Relevantno za školu

• Školska situacija zasicena informacijama o
  uspehu/neuspehu utice na percepciju sebe.
• Važno je kako se daje povratna informacija
  najvece motivaciono dejsto imaju nastavnici koji
  interpretiraju uloženim trudom (Hunter i Barker,
  1989)
• Kod nas se uglavnom povratna informacija daje kao
  ISHOD (''Lepo si to objasnio'') ili kao
  vrednovanje sposobnosti (''To ti je baš
  pametno'')

16
Podsetnik za davanje povratne informacije

• što cešce
• odmah
• Konkretno, relevantno i jasno
• tražiti i naci razloge za pozitvnu PI ( time se
  utvrduje ponašanje)
• osigurati da svaki ucenik dobije u nekom trenutku
  pozitivni PI (naci trenutak kada je to adekvatno)
• nikad ne povezivati sa karakteristikama osobe,
  nego sa ponašanjem
• koristiti formulaciju ovo je odlicno, a na
  ovome još treba raditi
• nije nastavnik jedini izvor PI vršnjacki je
  cesto jaci (upravljanje razredom je zato bitno)

16
17
Ne zaboravite

• Motivacija se uvek dešava u uceniku, ucenik je
  centralni izvor sopstvenog motivacionog delovanja
• Uceniku ne možemo dati motivaciju, jer ona u
  suštini u njemu vec postoji, ali se u procesu
  školovanja može
• -negovati - dodatno ucvršcivati, podsticati
• ili suprotno, pomocu drugacijih motivacionih
  podsticaja može se doprineti njenom opadanju.
•  Ucenici se u procesu poducavanja mogu
  motivisati (doprinosimo njihovoj motivaciji) ili
  demotivisati (doprinosimo nemotivisanosti
  potpunoj inerciji) za ucenje, odnosno za rad u
  školi.

18
Motivacija za školsko ucenje je

• cinilac uspešnog ucenja
• cilj školovanja
• uspostavlja se i razvija u školi
• bez osmišljene intervencije teško se može
  razviti, a postojeca se lako gubi