Pretpostavka sankcije i odgovornost

1
Pretpostavka sankcije i odgovornost
2
Pretpostavka sankcije

• Opis cinjenica koje predstavljaju uslov za
  primenu pravila o sankciji (delikt kao
  indikativni deo norme)
• To je radnja suprotna ponašanju koje je u
  dispoziciji predvideno kao obavezno (protivpravna
  radnja)
• Delikt je ponašanje koje je od strane društva
  ocenjeno kao štetno ne postoji u pravu mala in
  se, vec samo mala prohibita.
• Zbog toga pravni poredak nastoji da ih spreci,
  ali ne samo primenom sankcija, vec sredstvima
  prevencije (opomene, upozorenja, itd), a kad se
  dispozicija prekrši ponekad se ona prinudno
  izvršava i uprkos prekršaju.

3
Vrste delikata

• Krivicnopravni
• nacini izvršenja komisioni (cinjenje) i omisivni
  (necinjenje, propuštanje cinjenja)
• ovo je zapravo Kelzenov model norme bez
  izricite dispozicije
• uvek precizno predvideni zakonom (nulum
  crimen...)
• to su prekršaji koji ugrožavaju najvažnija licna
  i društvena dobra (život, zdravlje, imovinu,
  ekonomski i politicki poredak, itd)

4
Vrste delikata

• Gradanskopravni
• To je delatnost kojom se drugom nanosi šteta
  ali ne svaka
• Podrazumeva protivpravnost (kršenje normi
  objektivnog prava, ne samo gradanskog, vec i
  drugih grana prava) zato šteta naneta recimo
  vršenjem svog prava, u nužnoj odbrani ili s
  pristankom oštecenog nije delikt.
• Takode, to nije isto što i ugovorna odgovornost
  (odgovornost za štetu nastalu neizvršenjem
  ugovorne obaveze)
• osnov nije delikt (protivpravna radnja) vec
  neizvršenje obaveze iz ugovora
• Kod ugovor. odg. odgovoran je uvek dužnik, a
  ošteceni je uvek poverilac
• Širi domašaj deliktne odgovornosti (i subjektivna
  i objektivna)
• Zastarelost, obim naknade štete, itd
• Prekršaji (administrativni delikti)

5
Odgovornost

• Kada je subjekat podložan sankciji onda se kaže
  da je on odgovoran
• KO i POD KOJIIM USLOVIMA odgovara?
• Savremeni princip individualizacije pravde
  zahteva da odgovara onaj ko je subjekt obaveze
• Da bi postojala odgovornost uz samu
  radnju/prekršaj dispozicije i njene posledice -
  neophodne su najcešce još dve stvari
• (podobnost za) uracunljivost sposobnost da se
  oceni moralni i socijalni znacaj dela i
  sposobnost za vladanje sobom
• vinost (psihicki odnos izvršioca prema svom delu)
• umišljaj
• nehat

6
Uracunljivost

• Sadrži dva elementa
• voljni (sposobnost da vladamo svojim postupcima)
• Intelektualni (sposobnost da shvatimo moralni i
  socijalni znacaj posledica onoga što cinimo)
• Zrelost psihickih svojstava (duševna i
  intelektualna zrelost) i razboritost.
• To je u stvari deliktna sposobnost sposobnost
  za cinjenje prekršaja (potreban kvalitet svesti i
  volje koji se stice odredenim uzrastom -
  punoletstvo).
• Ipak, podobnost svesti za razumevanje svojih dela
  i njihovih posledica ne stice se u isto vreme za
  sva protivpravna dela (u nacelu smatra se da se
  stice pre za krivicne nego za gradanske delikte,
  ali to je stvar pozitivnog prava)

7
Vinost (krivica)

• Psihicki odnos lica sposobnog za rasudivanje
  (dakle, uracunljivog!) prema svom postupku.
• Dva osnovna oblika umišljaj i nehat
• Umišljaj (dolus) kada lice svesno preduzme
  radnju i predvidi i hoce štetnu posledicu svoje
  radnje
• Svesno preduzimanje radnje i svest i želja o
  mogucim posledicama
• Svesno preduzimanje radnje i svest o mogucim
  posledicama koje se ne žele ali se dopuštaju
• Nehat (culpa) kada hoce radnju i svesno je
  mogucih posledica, ali ono ih ne želi (nemar,
  nebriga u pogledu posledica kažnjava se ne
  zbog aktivnosti volje, vec zbog njene slabosti)
• Svesni (svest o mogucim posledicama, ali lice ih
  ne želi i olako drži da ce moci da ih spreci)
• Nesvesni (potpuna odsutnost svesti, ali s obzirom
  na okolnosti lice je moralo biti svesno mogucih
  posledica)

8
Tipovi odgovornosti

• Individualna i kolektivna
• Subjektivna i objektivna
• Krivicnopravna odgovornost subjektivna i
  individualna odgovornost - u krivicnom pravu
  odgovornost zbog krivice (zbog umišljaja, ali i
  zbog nehata kada je to izricito predvideno)
• Gradanskopravna odgovornost odgovornost za
  štetu subjektivna i objektivna, individualna i
  za drugog (jer ima za prvenstveni cilj zaštitu
  pojedinca od postupaka kojima mu se pricinjava
  šteta - njome se, u prvom redu, štite imovina i
  licna dobra subjekta prava)

9

• Subjektivna gradanskopravna odgovornost
• Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi
  je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez
  njegove krivice. (Clan 154, Zakona o
  obligacionim odnosima)
• ZOO propisuje oborivu pretpostavku o krivici
  svakog lica koje prouzrokuje štetu drugome.
  Cinjenica što je neko lice prouzrokovalo štetu
  dovoljna je da se pretpostavi da je ono krivo
  (suprotno krivicnom pravu u kojem postoji
  pretpostavka nevinosti!)
• Krivica je objektivizovana vodi se racuna o tome
  šta se u datim okolnostima moglo ocekivati od
  razumnog i pažljivog coveka
• Sve dok je pretpostavka krivice oboriva
  (praesumptio iuris tantum), može se kazati da je
  odgovornost zasnovana na krivici.

10
Objektivna gradanskopravna odgovornost

• Odgovornost koja ne pociva na krivici, vec na
  cinjenici prouzrokovanja štete od opasne stvari
  ili opasne delatnosti
• Šteta nastala u vezi s opasnom stvari, odnosno
  opasnom delatnošcu, smatra se da potice od te
  stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže
  da one nisu bile uzrok štete (ZOO, cl.173)
• Protivdokazi da je šteta nastala na primer
  krivicom oštecenog ili višom silom
• Odgovoran je imalac (a ne rukovalac!!) stvari
  odnosno nosilac opasne delatnosti i to može da
  bude i fizicko i pravno lice.
• Od ovoga pravila postoje izuzeci