INTERNET

1
INTERNET
2
INTERNET

• INTERnational NETwork
• Medjunarodna, globalna, decentralizovana,
  nehijerarhijska racunarska mreža nastala u drugoj
  polovini 20. veka
• Cine je veoma razliciti, cesto nekompatibilni
  racunari
• Komuniciraju zahvaljujuci jedinstvenom nacinu
  komunikacije ( standardu ) TCP/IP protokolu
• Internet se u Srbiji pojavio u februaru 1996.
  godine kada je nacionalna akademska mreža preko
  provajdera BeoTelNet-a spojena na Internet. Iste
  godine pocinju sa radom prvi domaci komercijalni
  provajderi

3
Ko se danas povezuje?

• Pojedinci
• Obrazovne institucije
• Vlade
• Istraživacke institucije
• Zdravstvo
• Banke, osiguranja, berze, proizvodne organizacije
• Svi

4
ISTORIJAT

• ARPANet (Advanced Research Projects Agency
  Network )
• Prva globalna racunarska mreža ( 50-tak
  racunara)
• 1969 Americko ministarstvo odbrane i RAND
  korporacija
• Koreni
• Hladni rat strah od uništenja kompjuterskih
  resursa
• Više kompjutera na razlicitim geografskim
  lokacijama, povezani da rade zajedno
• Plan ako je jedan kompjuter uništen ostali mogu
  da preuzmu obradu, cuvanje i prenos podataka
• Vrlo brzo, u SAD i drugim delovima sveta nastaju
  mreže nalik ARPANET-u
• Pocinje povezivanje tih mreža, sto dovodi do
  stvaranja INTERNETA

5
Tim Berners-Lee izumitelj WWW

• 1990.
• Osmislio paukovu mrežu kompjutera koja vezuje sve
  kompjutere u mrežu
• CERN institut
• Dr Berners-Lee laboratorija za fiziku
• Mesto rodenja World Wide Web-a (sistema koji
  omogucava linkovanje, pregledanje i sortiranje
  svih mogucih informacija preko racunara)
• Lako prelaženje sa jednog na drugi sadržaj, zbog
  postojanja linkova
• Hipertekst

6
PRISTUP INTERNETU

• DIAL-UP klasicna telefonska linija. Maksimalna
  brzina prenosa je 56 kb/s i pri tome je
  telefonska linija zauzeta
• ISDN (Integrated Services Digital Network)-
  zauzimanjem jednog ili oba kanala od po 64 kb/s,
  tj. 128 kb/s. Telefoniranje je moguce pri cemu
  se, u momentu telefoniranja, Interent saobracaj
  dešava samo preko jednog kanala
• ADSL (Asymmetrical Digital Subscriber Line).
  Brzina slanja podataka sa servera prema
  pretplatniku (Download) i slanje podataka od
  pretplatnika ka serveru (Upload), nije ista tj.
  brzina prenosa podataka sa servera ka
  pretplatniku je nekoliko puta veca. Telefonska
  linija je slobodna - 256/64 kb/s pa sve do 2
  Mb/s.

7
PRISTUP INTERNETU

• KABLOVSKI INTERNET - operatori kablovske
  televizije. U Srbiji,brzine su slicne kao ADSL.
  Telefonska linija je slobodna jer se za prenos
  signala koristi koaksijalni/opticki kabl koji je
  za TV kanale.
• WiFi (Wireless Fidelity-bežicna lokalna
  racunarska mreža (WLAN)). Bazicno, ova
  tehnologija relativno malog dometa.
• WiMAX (Worldwide Interoperability for Microwave
  Access) - postižu se dometi i do 50 km
• Mobilnim telefonom (GPRS-General Packet Radio
  Service)
• Satelitski prenos

8
PROTOKOLI

• Omogucavaju umreženim racunarima da dele resurse
  putem mreže (u slucaju instalacije Windows OS se
  instalira automatski)
• TCP (Transmition Control Protocol) grupiše
  bajtove u segmente (datagrame), obeležava ih i
  predaje IP-u (paketi mogu da putuju razlicitim
  putevima i da stignu razlicitim brzinama)
• IP (Internet Protocol) - ima funkciju da pakete
  usmerava (rutira) do odredišta, gde ih opet
  preuzima TCP
• Fragmentacija, Adresiranje, Rutiranje
• TCP/IP definisan 1983. godine

9
PROTOKOLI

• HTTP (HyperTextTransport) web stranice
• FTP (File transport) datotekama
• SMTP (simple mail transport) dolazeca posta
• POP3 (post office) odlazeca posta
• DNS (domain name system) imena servera

10
PROTOKOLI

• HTTP (HyperText Transfer Protocol) - služi za
  prenos Web stranica
• protokol za komunikaciju izmedu servera i
  klijenta, koji funkcioniše po principu
  zahtev-odgovor. HTTP klijent, koji je najcešce
  Web browser inicira prenos podataka nakon što
  uspostavi TCP/IP vezu sa udaljenim Web serverom.

11
PROTOKOLI

• FTP-File Transfer Protocol
• Protokol za prenos bilo koje vrste fajlova izmedu
  dva racunara na mreži
• Koristi TCP/IP za mrežnu komunikaciju
• FTP veza se uspostavlja na zahtev klijentskog
  racunara prema serveru

12
Web sajt

• Mesto na kome se nalaze smeštene Web stranice
• Udaljeni racunar(i) sa kojima se povezujemo putem
  Interneta
• Smisleno organizovan skup podataka
• URL (Uniform Resourse Locator)
• http//www.ecdl.org.rs
• http// oznaka protokola
• www oznaka servisa
• ecdl ime sajta
• org.rs domen (vrsta sajta i fizicka lokacija)

13
ADRESA racunara

• IP adresa (Internet Protocol Address)( svaki
  racunar na Internetu ima svoj jedinstveni broj )
• Numericka adresa se sastoji od cetiri broja iz
  intervala 0-255, razdvojena tackama npr.
  207.142.131.23
• Simbolicka adresa je sastavljena od reci npr.
  www.wikipedia.org
• Konvertovanje numericke u simbolicku adresu se
  vrši putem DNS-a (Domain Name System)
• PRIMER- Kada u vaš brauzer ukucate Web adresu
  sr.wikipedia.org, vaš racunar ce uz pomoc DNS
  servera to ime pretvoriti u adresu
  66.230.200.100, sto ?? IP adresa racunara na kome
  se nalazi ta prezentacija

14
ADRESA racunara

• Adresa našeg racunara na Internetu (jedan od
  nacina)
• Command prompt
• ipconfig

15
Primer

• Napravimo mali eksperiment. Kako saznati
  numericku IP adresu Web sajta? Kliknite na dugme
  Start, potom na opciju Run, otkucajte cmd i
  kliknite na dugme OK kako bi dobili komandni
  prozor.
• Zelimo da utvrdimo IP adresu Web sajta
  http//www.google.rs
• U komadnom prozoru ukucajte sledece
• ping www.google.rs
• i pritisnite Enter taster na tastaturi. Sistemska
  naredba ping "proziva" zadatu adresu i ispisuje
  statistike brzine pristupa, ali i stvarnu IP
  adresu

16
(No Transcript)
17
Primer

• Otvorite internet pretrazivac i u adresnoj liniji
  otkucajte http//173.194.35.180 i naravno
  otvorice se pocetna strana Google Internet
  pretrativaca.
• Svakako, mnogo je lakše zapamtiti tekst google.rs
  nego brojeve 173.194.35.180

18
DOMEN

• Domen logicko grupisanje racunara, korisnika I
  ostalih resursa, koji koriste zajednicko ime
• .gov vladine organizacije
• .edu obrazovne institucije
• .org neprofitne organizacije
• .mil vojska SAD
• .com ili .co komercijalne organizacije
• .net mrezne organizacije
• .int medjunarodna organizacija
• Internet oznaka geografske oblasti ( iza
  organizacionog domena )
• .rs
• .ru
• .ca
• .fr itd.

19
ADRESE korisnika

• Opšti oblik
• korisnickoime_at_adresamailserveraISP.domen(koriste
  se za identifikaciju, slanje elektronske poste.
  Interaktivnu komunikaciju, ucesce u diskusijama
  )
• npr. direktor_at_cetrnaestgim.edu.rs

20
ADRESE podataka

• URL (Uniform Resourse Locator)
• protokol//servis/racunar/putanja/dokument
• kako // odakle /
  šta
• npr. http//www.cetrnaestgim.edu.rs

21
Kako poceti ?

• Povezivanje na Internet pocinje od
• kompjutera sa modemom ili mrežnom karticom (NIC)
  telefonskim putem, LAN sa izlaskom na Internet,
  WLAN, GPRS (pristup mobilnim telefonom) ...
• instaliran TCP/IP na racunaru (u slucaju
  instalacije OS Windows automatski)
• Internet Servis Provajdera (ISP) otvaranje
  internet racuna (account), korisnicko ime
  (username) i šifra (password)
• Instaliran web browser (Internet Explorer,
  Netscape Navigator, Opera, Mozzila Firefox,
  Google Chrome ...) program pomocu koga se vrši
  komunikacija sa Web serverima i prikaz stranica

22
Internet Servis Provajder

• je kompanija, koja svojim korisnicima omogucava
  uslugu prikljucivanja na Internet i povezane
  servise. Sam izraz je engleskog porekla i u
  prevodu znaci dobavljac internet usluga.
• ISP obezbeduje
• Serverski kompjuter
• rad sa E-mailom,
• hostovanje Web prezentacija,
• registraciju domena ...

23
WWW (World Wide Web)

• najpopularniji servis Interneta
• najveci globalni informacioni resurs
• jedino sredstvo za masovno komuniciranje u
  realnom vremenu
• najdemokratskiji od svih poznatih medija
• svi imaju jednako pravo pristupa planetarnim
  informacijama, edukativnim i komunikacionim
  resursima
• mogucnost masovnog publikovanja sopstvenih ideja
  nezavisno od bilo cijeg jezika, religije,
  nacionalnosti, pola, starosti, profesionalnog ili
  socijalnog statusa.

24
WWW (World Wide Web)

• Komponente
• Web server
• Web klijent
• HTML (HyperText markup language) jezik za
  pisanje web stranica
• URL (Uniform Resource Locator)
• HTTP (Hyper Text Transfer Protocol)
• Koriscenjem HTTP-a browser preuzima sa servera
  HTML dokument i prikazuje sadržaj web strane

25
WWW

• Zbog velike rasprostranjenosti i sirenja WWW
  izvan CERN-a 1994. osnovan je World Wide Web
  Consortium (W3C)-organizacija osnovana sa ciljem
  da odredjuje standarde i upravlja razvojem
  sirenja Web-ahttp//www.w3.org

26
E-mail

• Putem Interneta se šalje i prima elektronska
  pošta
• Mogu se slati sve vrste fajlova (tekst, slika,
  zvuk...)
• Jeftino i brzo komuniciranje sa ljudima širom
  planete
• Mail server ISP-a prikuplja i cuva sve poruke
• Poruke se krecu internetom, na slican nacin kao i
  web stranice, putem mreže mail servera, koji
  preusmeravaju poštu

27
E-mail

• Programi za rad sa elektronskom poštom se
  zasnivaju na
• Uredjivacu teksta za sastavljanje poruka,
• Mehanizma za slanje i primanje poruka i
• Citaca primljenih poruka
• Uz poruke se mogu slati i datoteke
• Poruka se šalje primaocu na temelju njegove
  E-mail adrese
• Poruka se može poslati jednom ili vecem broju
  primalaca odjednom
• Poslate poruke se cuvaju u elektronskom
  poštanskom sanducetu primaoca (mail server ISP),
  koje se nalazi na njegovom serveru sve dok ih ne
  preuzme na lokalni racunar
• Gotovo svi provajderi u svojoj ponudi imaju i
  servis za elektronsku poštu

28
E-mail

• Da bi korišcenje elektronske pošte dobilo svoju
  fleksibilnost na web-u postoje sajtovi koji
  pružaju mogucnost posedovanja e-mail racuna, kome
  se pristupa putem brauzera
• Na ovaj nacin korisnik može pristupiti svom
  e-mailu sa bilo koje tacke na planeti

29
E-mail bonton

• Netika lepo ponašanje prilikom pisanja E-maila
• Subject field naslov poruke
• Cesta provera nove pošte (jedanput dnevno)
• Proveriti štamparske greške

30
Web site

• Internet prezentacija
• Skup povezanih web dokumenata (fajlova)
• Sistem hipertekst dokumenata (HTML HyperTekst
  Markup Language)
• Dokumenti od kojih se sastoji sajt su smesteni na
  serveru ISP
• Svaka prezentacija pocinje naslovnom stranom (
  home page )
• Adresa prezentacije je u stvari adresa prve,
  naslovne strane( URL adresa )
• Na jednom serveru moze da se nadje mnostvo
  prezentacija
• Delovi prezentacije se mogu nalaziti na
  geografski udaljenim serverima ( sajtovi velikih
  internacionalnih kompanija )

31
Hipertekst (Hypertext)

• Nelinearni tekst
• Web navigacija kretanje kroz Web stranice
• Veza se naziva link ili hiperlink
• HyperLink je samo element HyperTeksta
• Startovanje hyperlinka promena tekuce adrese
  web stranice
• HTML dokumenti su tipa .htm ili .html

32
Akcije hyperlink-a

• Prelazak na drugi deo tekuce strane
• Prelazak na drugu stranu tekuceg sajta
• Prelazak na drugi web sajt
• Prebaciti fajl sa web servera na korisnicki
  racunar (download)
• Startovanje nekog programa ili audio-video fajla

33
HTML (HyperText Markup Language)

• Sve web stranice su napisane na HTML kod-u
• Web browser interpretira stranice iz HTML-a u
  graficku formu
• Ovaj kod je univerzalan i cita ga svaki browser

34
Obrada zahteva za prelazak na URL

• Korisnik unese URL
• Korisnikov kompjuter šalje zahtev ISP serveru
• ISP server šalje zahtev kroz mrežu kompjutera
  povezanih TCP/IP protokolom
• Pronaden je sajt koji ima traženu adresu
• Sadržaj se prenosi nazad do korisnikovog
  kompjutera

35
WWW pretrazivaci

• Specijalne Web lokacije (mesta ili sajtovi),
  vodici po Web-u
• PODELA
• Mašine za pretragu Web-a
• Katalozi Web strana
• Hibridni Web pretrazivaci
• Metapretrazivaci ili nadpretrazivaci

36
Mašine za pretragu Web-a

• Popise Web strana vrse racunarski robotinpr.
  http//www.google.com
• Roboti ili mašine za pretraživanje prave indekse
  Web strana pomocu specijalnih racunarskih
  programa koji automatizovano šetaju neprestano
  po svetskoj mreži popisujuci Web stranice ( baza
  indeksa )
• Ove programe u Internet žargonu nazivaju
  paucima - spider
• Pauci se najcešce mesecno vracaju na vec
  posecene lokacije da bi proverili aktuelnost
  podataka
• Pretraživanje se vrši po kljucnim recima
  (keywords) posle cega se aktivira dugme Search
  ili Find
• Najveci i najuspešniji primer robota za
  pretraživanje je Google (delo dvojice studenata
  sa Stenforda) sa nekoliko milijardi indeksiranih
  HTML strana.

37
Katalozi Web strana

• Pažljivo uredjeni spiskovi i popisi probranih (ne
  svih!) Web sajtova, razvrstanih u grupe i
  podgrupe
• Zbog rucnog rada katalozi pokrivaju relativno
  mali deo Weba ( oko 1 ukupnog broja Web strana )
  u odnosu na mašine za pretraživanje
• Veliki katalozi imaju kvalifikovane urednike koji
  primaju sugestije od korisnika
• Preporuka http//www.about.com sadrži
  kvalitetne opise web lokacija
• http//www.dmoz.com nastao pod sloganom ljudi to
  umeju bolje, angazuje oko 20.000 dobrovoljnih
  urednika eksperata za razlicite oblasti

38
Hibridni Web pretrazivaci

• Roboti i urednici se pomažunpr.
  http//www.yahoo.com nastao je kao katalog, a
  kasnije mu je dodata pretraživacka masina
• Stranice koje su njegovi urednici ocenili kao
  izuzetno kvalitetne pojavice se medju prvima u
  rezultatima naše pretrage
• Ako Yahoo ne moze da pronadje nesto u vlastitom
  katalogu, pretraga se automatski prebacuje na
  mocnu Google-ovu mašinu za pretraživanje
• http//www.altavista.com( oko 1 milijarda Web
  strana sa mogucnošcu složenog i snažnog
  pretraživanja podržava 25 jezika ) prvobitno
  je bio mašina, a kasnije je dopunjen katalogom
• http//www.lycos.com

39
Nadpretrazivaci

• parazitske masine
• Nemaju vlastite kataloge ili indekse Web strana
• Na naš zahtev pretražuju druge Web pretrazivace
  kraduci njihove rezultate
• Koristan je jer eliminise iste rezultate koje bi
  dobili ponavljanjem pretrage na razlicitim
  pretrazivacima
• http//www.dogpile.com
• http//www.search.com
• http//www.go2net.com

40
INSTANT

• Kome je problem da pamti adrese ili da posecuje
  mnoštvo Web pretrazivaca moze da koristi jedan
  jedini sajt, kataloghttp//www.refdesk.com
• To je verovatno najkorisniji i najbolje
  organizovan Web sajt na Internetu, iako cisto
  amaterski ili možda baš zbog toga

41
Najbolji pretraživac ?

• Treba ih sve koristiti
• Za isti upit dobicete kod razlicitih pretraživaca
  razlicite rezultate

42
PRETRAGA

• Insistiranje na nekom pojmu znak plus ()
• npr. planetsdiscoveryobe reci se obavezno
  pojavljuju na svakoj stranici koju dobijamo od
  pretraživaca

43
PRETRAGA

• Iskljucivanje nekog pojma iz pretrage minus (-)
• ako nameravamo da iskljucimo neku rec iz
  pretrage, prvo zadajemo pojam koji tražimo, a
  onda stavimo znak minus i rec za koju ne želimo
  da se pojavi
• npr. želimo podatke o sokolu, ali ne želimo
  istoimene automobile, kompanije, druge
  proizvodefalcon product company -car

44
PRETRAGA

• Pretraga za tacnom frazom
• ako želimo da Web pretraživac ispiše samo one
  stranice na kojima se pominje precizna fraza
  Petnica Science Center, onda ovaj pojam moramo
  staviti izmedju znakova navoda
• Petnica Science Center
• Prilikom kreiranja upita treba koristiti uvek
  mala slova

45
PRETRAGA

• Upotreba dzokera uz nepotpuni pojam ()
• ako ne možemo potpuno definisati pojam pretrage
  ili znamo deo pojma, koristimo kao dzoker znak
• npr. ako tražimo stranice sa pojmovima invest,
  investing, investors - morali bi izvršiti tri
  posebne pretrage. Dovoljna je jedna pretraga ako
  ukucamo invest

46
Napredna pretraga

• Unos kljucnih reci, fraza
• Broj po stranici (?? ?????? ???????? ???????)
• Jezik (???? ???????? ???????? ?? ?????? )
• Oblast (???? ???????? ?? ?????????? )
• Format datoteke
• Datum (Nadji Web strane prvi put pogledane)
• Domen ...

47
Kreiranje Bookmaks-a

• Svako od nas ima neke omiljene (favorite) Web
  prezentacije koje posecuje svakodnevno. Da bi se
  olakšao pristup tim Web prezentacijama (bez
  pamcenja i ukucavanja URL adrese) uvedena je
  mogucnost da kreirate listu omiljenih
  prezentacija kojima pristupate selektovanjem
  njihovog naziva u meniju.
• Slicno kao kada u knjizi stavite papir da
  oznacite interesantne delove. Termin 'Bookmark'
  je jednostavno preuzet po toj analogiji.

48
OSTALI PRETRAŽIVACI

• FRANCUSKI
• http//www.yahoo.fr
• RUSKI
• http//rambler.ru
• NEMACKI
• http//www.yahoo.de