Osnovi metodologije politickih nauka

1
Osnovi metodologije politickih nauka

• - vežbe -

2
Koncepcija

• I deo radionica, vežba, praktican rad i sl.
• II deo pojašnjavanje gradiva uz korišcenje
• primera
• III deo rekapitulacija najbitnijeg
• (I i II deo u zavisnosti od teme mogu da
  zamene mesta)

3

• marina.ilic.fpn_at_googlemail.com
• Kabinet
• II sprat, stari deo zgrade fakulteta

4
NAUKA i NAUCNO MIŠLJENJE
5
Procesi naucnog mišljenja

• Imenovanje, oznacavanje, znacenje
• Jezik
• Logicke varijable i konstante
• Logicke iskazne funkcije
• Logicke vrednosti (valencije)

6
Oblici naucnog mišljenja

• Pojam
• Definicija
• Iskaz, stav, sud
• Zakljucak

7
Naucno mišljenje i teorija

• Nauka
• Aksiomi, postulati i naucni zakoni
• Naucna teorija
• Naucno objašnjenje
• Naucno predvidanje
• Naucno dokazivanje i opovrgavanje

8
NAUKA
9
POJAM NAUKE

• Nauka je jedinstvo koncentrisanog saznanja koje
  je objektivno i provereno, i delatnosti na
  sticanju istog takvog saznanja.
• Svaka nauka mora imati svoj
• PREDMET i
• METOD

10
ELEMENTI NAUKE

1. Jezik
2. Iskustvene cinjenice
3. Stavovi
4. Metodološka pravila
5. Iskazi
6. Filozofske pretpostavke
7. Nacin organizacije hipoteza, cinjenica, zakona i
   normi
8. Istorija

11
PREDMET NAUKE
12
ZADACI NAUKE

• Otkriva neposredno neopazive cinioce i odnose
• Opisuje, klasifikuje i sistematizuje
• Formira naucne zakone
• Objašnjava
• Postavlja hipoteze i stvara teorije
• Pravi prognoze

13

• OPISIVANJE
• KLASIFIKACIJA
• OTKRICE
• OBJAŠNJENJE
• PROGNOZA

14
KLASIFIKACIJA NAUKA Mihailo
Markovic

• Fundamentalne i primenjene
• Opšte i specijalne
• Normativne i fakticke
• Teorijske i istorijske
• Deskriptivne
• Eksplikativne
• Instrumentalne

15
AKSIOMI, POSTULATI i NAUCNI ZAKONI
16
POJAM AKSIOMA

• Aksiomi su osnovne istine naucnih sistema. Oni su
  ocigledni i služe kao polazna tacka za izvodenje
  novih istina, jer nema nicega što im prethodi.
• Za razliku od teorema, aksiomi ne mogu biti
  izvedeni dedukcijom ili matematickim formulama

17
TRI PRAVILA

• Pravilo konzistentnosti
• Pravilo kompletnosti
• Pravilo nezavisnosti

18
TRI PRISTUPA PROBLEMU

• Racionalisticki
• Empiristicki
• Mešoviti
• Nisu cisto racionalni stavovi, misaone
  fikcije, ali nisu ni cisto empirijski stavovi
  izvedeni iz prostog opažanja, bez aktivnosti
  mišljenja.

19
Lista aksioma

• Axiom of extensionality
• Axiom of empty set
• Axiom of pairing
• Axiom of union
• Axiom of infinity
• Axiom schema of replacement
• Axiom of power set
• Axiom of regularity
• Axiom of separation
• Axiom schema of specification
• Axiom of countable choice
• Axiom of dependent choice
• Boolean prime ideal theorem

• Axiom of uniformization
• Axiom of Archimedes (real number)
• Axiom of countability (topology)
• Fundamental axiom of analysis 
• Gluing axiom (sheaf theory)
• Haag-Kastler axioms (quantum field)
• Huzita's axioms (origami)
• Kuratowski closure axioms (topology)
• Peano's axioms (natural numbers)
• Probability axioms
• Separation axiom (topology)
• Wightman axioms (quantum field theory)
• Parallel postulate
• Birkhoff's axioms
• Hilbert's axioms
• Tarski's axioms

20
POSTULATI

• Postulati su stavovi pretpostavljene istinitosti,
  za razliku od aksioma koji su stavovi nužne
  istinitosti.
• Moguce je upisati kružnicu sa bilo kojim
  centrom i bilo kojim radijusom

21
NAUCNI ZAKON

• Naucni zakoni su pravilnosti koje se konstantno
  ili relativno konstantno ponavljaju. Oni su u
  suštini naucna saznanja, sistematizovana,
  proverena, dokazana ili potvrdena i jezicki ili
  simbolicki iskazana u odredenoj formi.

22
FAZE

1. Utvrdivanje više slicnih pojava koje imaju
   zajednicka svojstva koja se analiziraju.
2. Na osnovu analize postavljaju se hipoteze koje se
   proveravaju...
3. ...pa se na osnovu dobijenih rezultata formuliše
   opšti zakonski stav.

23
Šešiceva klasifikacija

• PO PREDMETU
• 1. Zakoni veze
• 2. Strukturni zakoni
• 3. Zakoni skupa
• PO GNOSEOLOŠKOJ FUNKCIJI
• 1. Deksriptivni
• 2. Eksplikativni
• PO VAŽENJU
• 1. Strogi
• 2. Verovatni

24
NAUCNA TEORIJA
25
POJAM

• NAUCNA TEORIJA je sistem predmetnih, smislenih
  iskaza o opštim odredbama ili odnosima predmeta
  nauke ili njenih delova.
• Svojstva odreden stepen istinitosti, unutrašnja
  sistematicnost i neophodan stepen koherentnosti,
  odredeni stepen opštosti, proverljivost,
  komunikabilnost i razvojnost.

26
KLASIFIKACIJA TEORIJA

• KRITERIJUM PREDMETA
• 1) Teorije nauka
• 2) Teorije unutar odredenih nauka
• SAZNAJNO POREKLO
• 1) Teorijskih nauka
• 2) Empirijskih nauka
• PO OPŠTOSTI
• 1) Najopštije
• 2) Opšte
• 3) Posebne
• PO STROGOSTI
• 1) Empirijski induktivne, verovatne
• 2) Deduktivne

27
OSNOVNA RAZLIKA IZMEÐU TEORIJE I ZAKONA

• K O M P L E K S N O S T
• Zakon objašnjava pojedinacan slucaj
• Teorija citav splet povezanih slucajeva
• BICIKL ako nogama okrecemo pedale, lanac ce
  kretanje preneti na tockove
• AUTOMOBIL startujemo, prtitisnemo kvacilo,
  ubacimo u brzinu, povucemo rucnu i dodamo gas

28
NAUCNO OBJAŠNJENJE
29

• Odgovara na pitanje ZAŠTO se neka pojava,
  svojstvo, itd. javlja
• Naucno objasniti neku pojavu znaci pokazati da
  je ona nužno nastala iz nekog prethodnog
  cinjenicnog stanja
• ILI...
• ....saznati njen SADRŽAJ, STRUKTURU, FUNKCIJU,
  PONAŠANJE, kao i UZROKE njenog nastanka i njene
  promene, razvoja ili nestanka.

30
PREDMET OBJAŠNJENJA

• POJAVE npr. kiša, ustanak...
• ZAKONI npr. Gvozdeni zakon oligarhije
• TEORIJE npr. Teorija Velikog praska, Teorija
  igara

31
STRUKTURA

• 1. Explanandum pojam, pojava
• koja se objašnjava,
• Cinjenice, zakoni, uslovi, koje prethode pojavi
  koju objašnjavamo,
• Dovodenje u vezu cinjenica, zakona, uslova i
  pojave koju objašnjavamo.
• 2. i 3. zajedno cine EXPLANAS

32
PRIMERI

• Sve planete Suncevog sistema se krecu oko
  Sunca, zato što gravitacija utice na njih.
• Politicke partije se trude da ispune
  predizborna obecanja, da bi biraci ponovo glasali
  za njih na izborima.

33

• Osnovnim sredstvima NAUCNOG objašnjenja smatraju
  se ZAKONI i TEORIJE.

34
USLOVI ZA DOBRO OBJAŠNJENJE

• Stavovi explananduma moraju biti istiniti ili bar
  verovatni
• Stavovi explanansa takode moraju biti istiniti
  ili verovatni
• Explanans mora biti dovoljan za ovjašnjenje
  explanaduma
• Izmedu explanaduma i explanansa mora da postoji
  valjana logicka veza implikacije
• Za realne predmete nužna je realna veza izmedu
  explananduma i explanasa, za idealne predmete,
  veza je misaona
• Logicka forma naucnog objašnjenja mora da
  odgovara tipu predmeta explananduma

35
Klasifikacija I Ernest
Nejgel

• Prema karakteristikama veza izmedu
  explananduma i explanansa
• 1. DEDUKTIVNA - zakoni
• 2. OBJAŠNJENJA PO VEROVATNOCI statisticka
  pretpostavka
• 3. FUNKCIONALNA ili TELEOLOŠKA uloga koju
  explanandum vrši
• 4. GENETICKA nacin nastanka explananduma

36
Klasifikacija II Mihailo
Markovic

• Deduktivno / Induktivno
• Prema odnosu E i E
• 1) Uzrocno ili kauzalno
• 2) Geneticko
• 3) Funkcionalno - biologija
• 4) Teleološko dr. ponašanje

37
Klasifikacija III
Bogdan Šešic

• Po logickoj formi
• a) Induktivno posebno opšte
• b) Induktivno statisticko
• c) Deduktivno nomološko
• strogi zakon
• npr. Cvrsta tela se privlace proporcionalno
  svojim masama i obrnuto proporcionalno kvadratu
  njihovog rastojanja. Olovka i Zemlja su cvrsta
  tela. Ako pustimo olovku, ona ce pasti na
  zemlju.
• d) Deduktivno statisticko
• e) Potencijalno

38

• Prema stepenu istinitosti
• a) Istinita (verovatna, moguca, stvarno,
• nužno istinita)
• b) Prividno istinita
• c) Lažna ili pogrešna
• Prema prirodi veze izmedu E i E
• a) Funkcionalna
• b) Kauzalna bar jedan stav mora biti opšti
  zakon
• c) Motivaciona

39
NAUCNO PREDVIÐANJE
40
POJAM

• Naucno predvidanje je najviši nivo naucnog
  saznanja i vrhunski naucni cilj istraživanja.
• Osnovno pitanje KAKO se može predvideti buduci
  ishod?
• - nekriticki racionalisticki determinizam
• - logicki empiristicki agnosticizam

41
Proroci, vidovnjaci i prorocanstva
Naslucivanje i predosecaj
Naucno, racionalno zasnovano predvidanje
42
OBLICI PREDVIÐANJA

• Naucna implikacija na osnovu pojedinacne
  cinjenice predvida se druga pojedinacna cinjenica
• Deduktivno na osnovu opšteg stava (zakona)
  predvidamo pojedinacno
• Induktivno
• a) na osnovu poznavanja izvesnog broja pojava,
  clanova skupa N, zakljucuje se da tu osobinu ima
  i naredni clan skupa
• b) na osnovu poznavanja izvesnog veceg broja
  pojava, clanova skupa N, zakljucuje se da tu
  osobinu imaju i više narednih pojava tog skupa
• c) na osnovu poznavanja izvesnog veceg broja
  pojava, clanova skupa N, zakljucuje se da tu
  osobinu imaju svi ostali clanovi tog skupa
• Induktivno deduktivno
• pojedinacno opšte, pa zatim se to opšte
  primenjuje na druge posebne slucajeve
• Dijalekticko deduktivno
• na osnovu protivrecnosti ranijih saznanja i
  novootkrivenih cinjenica

43
INDUKTIVNO

• a) na osnovu poznavanja izvesnog broja pojava,
  clanova skupa N, zakljucuje se da tu osobinu ima
  i naredni clan skupa
• b) na osnovu poznavanja izvesnog veceg broja
  pojava, clanova skupa N, zakljucuje se da tu
  osobinu imaju i više narednih pojava tog skupa
• c) na osnovu poznavanja izvesnog veceg broja
  pojava, clanova skupa N, zakljucuje se da tu
  osobinu imaju svi ostali clanovi tog skupa

44
TEŠKOCE PREDVIÐANJA

• Nepotpun broj cinjenica
• Analiza, tumacenje i višeznacnost cinjenica
• Stepen osnovanosti hipoteze?

45
ZNACAJ PREDVIÐANJA

• Provera adekvatnosti naših objašnjenja
• Omogucava nam da budemo aktivni ucesnici, da
  menjamo, uticemo, a ne samo da budemo nemi
  posmatraci dogadaja

46
NAUCNO DOKAZIVANJE I OPOVRGAVANJE
47
POJAM

• Dokazivanje je izvodenje istinitosti jednog stava
  na osnovu istinitosti drugog stava ili stavova za
  koje se zna da su istiniti, ili bar verovatni.
• Opovrgavanje je dokazivanje neistinitosti teze,
  direktnim ili indirektnim putem.

48
PROCEDURA (elementi) DOKAZIVANJA

• Teza stav koji se dokazuje
• Argumetni (razlozi) stav(ovi) na osnovu kojih
  se teza dokazuje
• Argumentacija ili demonstracija dokaza
• - navodenje, izlaganje argumenata
• - stavljanje u odnos teze i argumenata

49
PRIMER

• TEZA Kit nije riba
• ARGUMENTI Sve ribe dišu pomocu škrga
• Kit ne diše pomocu škrga
• 3. ARGUMENTACIJA Pošto sve ribe dišu pomocu
  škrga, a kit ne diše pomocu škrga, dokazali smo
  da kit nije riba.

50
PRAVILA DOKAZIVANJA

• Stav teze mora da
• - bude predmetno odreden i
• jasno i precizno iskazan
• - proverljiv
• - ima odredeni smisao i znacaj
• - ostane isti (ne sme se menjati)
• u toku dokazivanja

51
PRAVILA DOKAZIVANJA

• Argumenti moraju da budu
• - odredeni po znacenju, jasni, saznajno vredni
  i dovoljno verovatni, odnosno istiniti
• - nezavisni i razliciti od stava teze, ali u
  potrebnom odnosu
• Demonstracija razloga
• - mora biti što strožija

52
VRSTE DOKAZA - ARGUMENATA

• Glavni razlog, argument (nervus probandi)
• 1) ANALITICKI DOKAZI
• - analiza stavova argumenata
• - analiza stavova teze
• 2) SINTETICKI DOKAZI
• 3) INDUKTIVNI DOKAZI
• 4) DEDUKTIVNI DOKAZI
• 5) DIREKTNI DOKAZI iz razloga
• 6) INDIREKTNI DOKAZI iz nestabilnosti antiteze

53
POGREŠKE U DOKAZIVANJU

• Pogreške razloga
• Pogreške demonsracije razloga

54
POGREŠKE RAZLOGA

• Neodredenost i konfuznost razloga
• Jednostranost razloga
• Nedovoljnost, slabost razloga
• Pogrešnost razloga

55
POGREŠKE DEMONSTRACIJE RAZLOGA

• PARS PRO TOTO deo se zamenjuje celinom
• NON SEQUITUR ne sledi
• PETITIO PRINCIPII greška zahteva razloga ili
  CIRCULUS VITITOSUS zacaran krug
• PARALELOGIZMI i SOFIZMI izmene i zamene
  teza
• Promašaj u predmetu dokazivanja

56
OPOVRGAVANJE

• DIREKTNO dokazivanje neistinitosti teze
• INDIREKTNO dokazivanje istinitosti antiteze
• - APAGOŠKI DOKAZ kojim se teza kvalifikuje kao
  apsurdna
• (reductio ad absurdum)