a - PowerPoint PPT Presentation

1 / 56
About This Presentation
Title:

a

Description:

Richard Cobden (?????? ???????)- ??????? ?????????, ???????? ???????, ... China, by contrast, were a mere 0. 16 percent of U. S. GDP (Stephen M. Walt) ... Baldwin, D., (Ed. ... – PowerPoint PPT presentation

Number of Views:116
Avg rating:3.0/5.0
Slides: 57
Provided by: dragan3
Category:
Tags: baldwin | stephen

less

Transcript and Presenter's Notes

Title: a


1
????????? ?????????????????
2
  • ????????? ????????? ??? ?????????? ???????????
    ????????
  • ??????? ?????? ????????? ? ??????

3
  • ??????????????
  • ?????????
  • ?????????
  • ???

4
???? ???? ???????? ???????
  • ???????????????? ?????
  • ????????? ?????????????? ?????
  • ???????a ?????????????? ??????

5
???? ???? ?? ?????
  • ????????????? ??????? ?????????? ???????????
  • ???????? ???????? ? ????????? ???????
  • ?????????????? ??????? ?????

6
  • Richard Cobden (?????? ???????)- ???????
    ?????????, ???????? ???????, ????????,
    ?????????????
  • Woodrow Wilson (??????)- ?????????? ??????????
  • J. A. Hobson (????????? ???????)- ??????? ?????

7
  • Children of the Light- ?????????, ??????
    ???????????, ??????? ???, ??????? ????, ???
    ??????? ???, ?????? ??????, ??????? ????????

8
  • ???? ???????? ???? ????????? ?????? ??????????? ?
    ???????????

9
?????????????
  • ????????? ????????????????? (Immanuel Kant,
    Jeremy Bentham, Michael W. Doyle, Bruce Russet)
  • ????????? (J. A. Hobson, Woodrow Wilson, David
    Held, Norberto Bobio)
  • ????????? ????????????????? (David Mitrany, Ernst
    B. Haas, Robert Keohane, Lisa L. Martin)

10
????????? ?? ??? ? ?? ????????
11
?? ?? ?? ????? ???????? ????? ????????
12
?????? ??????? ????????????????? ???????
  • Ramification
  • Integration
  • Cooperation
  • Forms follows Functions
  • Peace through parts

13
  • ??????????? ????????? ?? ???? ???? ???? ?? ??
    ????????. ??? ??????????? ???? ??????? ??
    ????????? ?????? ????? ??????????, ????
    ??????????? ? ???????????? ??????? ? ??????
    ??????????????? ??????????? ? ?????????? ????????
    ?? ?????????... ???????? ?????????? ???????
    ?????? ????? ????????????. ??? ????? ???????????
    ??????? ?? ????????... ?? ?????????? ?????????
    ???????? ?????? ? ???? ???? ????????? ????
    ??????? ?????????? ??????? ???? ???? ????????? ??
    ?? ??????? ???? ????????? ??????? ??????, ????
    ?????? ???????? ?? ???? ????? ????? (Karl
    Deutsch)

14
  • ??????????? ?????? (Security Regimes) ???????
    ???? ????? ?????? ???????? ? ????????? ???????
    ???????? ? ????? ?????????? ????, ????????? ??
    ????? ??????????? ?????? ???? ??? ?? ???????????
    ?????????? ???????? ??????? ? ????? ? ????????
    ?????? (Robert Jervis)

15
  • ??????????? ???????? (Security Complex) ????????
    ????? ?????? ???? ?? ??????????? ???????? ??????
    ?????? ????????, ?? ?? ?????? ??????????
    ??????????? ?? ???? ?????????? ???????? ????? ??
    ?????? (Barry Buzan)

16
  • ???????? ?????????? ??????????? (Common
    Security) ??? ????????????? ?????? ? ???????? ??
    ?? ????? ????? ?? ????, ???????? ??????????? ?
    ????? ?? ????????????, ?????, ? ????????, ?? ??
    ??????? ???????? ????????????? ? ???????? ??????
    ????????. ??? ?? ????? ????????? ?? ???????
    ?????? ?????? ????? ?? ???????... ??????? ?? ????
    ????????? ?? ?????? ?????? ?? ?????? ?? ????, ???
    ???????? ?? ???. ?? ????? ?? ?????? ?????? ??
    ?????? ?? ????????? ???????? ???? ??? ????????? ?
    ?????? ?? ?????? ???????? ????????? ??? ?????????
    ???????. (Palme Report, 1992)

17
One Liberalism, or many?
18
  • Postoje tri grane liberalnog miljenja
    ekonomsko, drutveno (ono koje se odnosi na
    organizaciju drutva) i politicko. Politicko
    miljenje ima dve grane, jednu koja se odnosi na
    ustanove i drugu koja se odnosi na demokratiju.
    (Dozef Naj)

19
Ekonomski liberalizam
  • Ekonomski liberalizam se usredsreduje u najvecoj
    meri na trgovinu. Liberali smatraju da je
    trgovina vana, ne iz razloga to sprecava drave
    da idu u rat, nego zbog toga to vodi drave
    definisanju vlastitih interesa na nacin kojim rat
    postaje manje znacajna tema za njih. Trgovina
    nudi dravama nacin da transformiu svoj poloaj
    (nabolje) uz pomoc ekonomskog rasta, pre nego
    putem vojnih osvajanja.

20
  • Moemo svet odrati bez rata, i ja sam uveren
    da svet to moe uraditi putem trgovine. (Ricard
    Kobden, 1840.)
  • Do rata svetskih razmera nece doci jer je
    ekonomski neisplativ (Norman Endel - 1909.
    godina knjiga Velika iluzija)
  • ONO TO JE INTERESANTNO I TO RAZLIKUJE SVET OD
    1945. U ODNOSU NA PRETHODNA RAZDOBLJA, JESTE DA
    JE JEDNA MIROLJUBIVA TRGOVACKA STRATEGIJA DRAVA
    USREDSREÐENIH NA TRGOVINU DONELA MNOGO VECE
    REZULTATE I BILA MNOGO EFIKASNIJA NEGO IKADA PRE
    TOGA. PREKO MEHANIZMA INDUSTRIJSKO-TEHNOLOKOG
    RAZVOJA I MEÐUNARODNE TRGOVINE, DRAVE MOGU DA
    PROMENE VLASTITI POLOAJ U MEÐUNARODNOJ POLITICI,
    I TO MOGU DA URADE PUTEM POVECANE TRGOVINE I
    EKONOMSKOG RASTA KOJI JE EKONOMSKA SARADNJA
    UCINILA MOGUCIM. ( Ricrad Rosecrance, The Rise of
    Trading State)

21
  • Primer Japana od politike koja je kulminirala
    porazom u Drugom svetskom ratu do osvajanja
    drugim putem
  • Nasuprot politici koju je vodio 1930-ih godina,
    Japan je danas izmenio svoj poloaj u svetu uz
    pomoc trgovine. Udeo Japana u ukupnom svetskom
    proizvodu narastao je sa 5 1960. godine, na oko
    15 1990. godine, to ga je ucinilo drugom
    najvecom ekonomijom sveta naeg vremena.

22
  • Bez obzira na ishod, argumenti ekonomskih
    liberala kau da trgovina moda ne moe spreciti
    rat, ali moe dovesti do promena u tome kako
    drave vide prilike koje im se ukazuju, to
    zauzvrat vodi formiranju drutvene strukture koja
    je manje sklona ratu.

23
  • For example, Chinese exports to the United States
    were a whopping 5 percent of Chinese GDP (19
    percent of total Chinese exports) and critical to
    Chinese economic growth. U. S. exports to China,
    by contrast, were a mere 0. 16 percent of U. S.
    GDP (Stephen M. Walt)

24
Drutveni liberalizam
  • Drugi oblik liberalizma je drutveni. Po njemu
    kontakti izmedu pojedinaca mogu smanjiti sukobe
    pomocu unapredivanja medusobnog razumevanja.
    Takvi transnacionalni kontakti dogadaju se na
    vie nivoa, ukljucujuci i studente, biznismene i
    turiste.
  • Pomenuti kontakti doprinose da nam drugi
    izgledaju manje strani i da imamo manje razloga
    za mrnju. To, zauzvrat dovodi do manje
    izvesnosti sukoba. Dokazi za ovo gledite su
    pomeani.

25
(No Transcript)
26
  • Naposletku bankari, aristokrate i zvanicnici
    radnickih sindikata imali su kontakte irokih
    razmera 1914. godine, ali ih to nije zaustavilo
    da ubijaju jedni druge od casa kada su stavili na
    sebe kaki uniforme. Ocigledno je da ideja kako
    drutveni kontakti podsticu razumevanje i
    sprecavaju rat je previe jednostavna.
  • Ipak, ona je dala umereni doprinos razumevanju
    stvari.

27
  • Istraivanja javnog mnenja pokazuju da osecanja
    evropskog identiteta postoje uporedo sa osecanjem
    nacionalnog identiteta. Transnacionalno drutvo
    utice na ono to ljudi u demokratskim drutvima
    hoce od spoljne politike njihovih draava. Vredno
    je zabeleiti kako je Francuska reagovala na
    ponovno ujedinjavanje Nemacke 1990. godine.
    Postojali su ostaci neizvesnosti i straha medu
    strucnjacima za spoljnu politiku, ali su
    istraivanja javnog mnjenja pokazala da je vecina
    Francuza pozdravila nemacko ujedinjenje. Ovakvi
    stavovi su se otro razlikovali u odnosu na one
    iz avgusta 1914. godine.
  • Epistemic and Global Communities

28
Politicki liberalizam
  • Politicki liberalizam ima dve grane, jednu koja
    se odnosi na ustanove i drugu koja se odnosi na
    demokratiju.

29
(???) ????????? ?????????????????
  • Ovaj oblik liberalizma stavlja naglasak na ulogu
    institucija i to je ona grana liberalizma koja se
    cesto naziva neoliberalizam
  • Neoliberalni institucionalizam smatra da se
    medunarodna anarhija (cije postojanje oni
    priznaju, kao i realisti) moe ublaiti tako to
    se formiraju medunarodne institucije.
  • Medunarodne institucije (otuda i naziv ovoj grani
    liberalnih teorija), se mogu definisati kao
    trajni i povezani skupovi pravila i prakse koja
    preporucuje uloge, ogranicava aktivnosti i
    oblikuje ocekivanja aktera u medunarodnim
    odnosima.

30
  • U medunarodne institucije spadaju medunarodne
    organizacije, ugovori i sporazumi kao i
    neformalna praksa koju drave prihvate kao neto
    to ih spaja. Recimo ravnotea snaga je primer
    jedne medunarodne institucije. Ili pak Ujedinjene
    nacije.

31
  • Zato su medunarodne institucije vane?

32
  • Zato to one pruaju informacije i daju okvir
    koji oblikuje ocekivanja drava clanica. One
    ljudima omogucavaju da veruju da nece biti nekog
    sukoba. One produavaju senku buducnosti i
    umanjuju akutnost bezbednosne dileme. Ustanove
    umanjuju delovanje anarhije koja je jedna od
    glavnih pretpostavki realizma. Hobs je video
    medunarodnu politiku kao stanje rata. Bio je
    odmeren da kae kako stanje rata ne znaci stalno
    ratovanje nego tendenciju ka ratu, isto kao to
    oblacno vreme znaci da ce biti kie. U tom
    smislu, stanje mira znaci da postoji tendencija
    ka miru i da ljudi mogu da razvijaju miroljubiva
    ocekivanja, kada je medunarodna anarhija
    ogranicena i stabilizovana uz pomoc medunarodnih
    ustanova.

33
Institucije stabilizuju ocekivanja na cetiri
nacina
  • Prvo, one obezbeduju osecanje trajanja na
    primer, vecina stanovnika Zapadne Evrope ocekuje
    da ce Evropska Unija potrajati i u buducnosti.
    Verovatno je da ce ona biti tamo i sutra. Mnogi
    stanovnici istocnoevropskih zemalja su saglasni
    sa time i prave planove da se pridrue Evropskoj
    Uniji. Takva jedna situacija utice na njihovo
    sadanje ponaanje cak i pre nego to su postale
    clanice Unije.

34
  • Drugo, ustanove omogucavaju priliku za reciprocno
    ponaanje. Ako Francuzi danas dobiju neto malo
    vie, Italijani ce moda sutra dobiti vie.
    Postoji manje potrebe za brigu povodom svake
    transakcije, jer kroz stanje ce se uravnoteiti.
  • Trece, institucije omogucavaju protok
    informacija. Ko ta radi? Da li Italijani stvarno
    potuju pravila koja je donela Evropska Unija? Da
    li su trgovacki tokovi ujednaceni? Institucije
    Unije svim zainteresovanim stranama obezbeduje
    informacije o tome kako sve ovo funkcionie.
  • Konacno, institucije omogucavaju nacine da se
    ree sukobi. U Evropskoj Uniji pogadanje izmedu
    drava clanica se odvija unutar Saveta ministara
    i u Evropskoj komisiji, a postoji takode i
    Evropski sud pravde. Na taj nacin institucije
    stvaraju klimu u kojoj se razvijaju ocekivanja
    stabilnog mira.

35
Najpoznatiji predstavnici
  • Robert O. Keohane
  • Lisa L. Martin

36
Teorija demokratskog mira
  • Karl German, predsednik Nacionalne zadubine za
    demokratiju smatra da je samo po sebi
    razumljivo kako ce se drutva koja su demokratski
    organizovana ponaati miroljubivije. Judin
    Rostov, bivi direktor Agencije za kontrolu
    oruja i razoruavanje, odgovorio je na to da
    opaska kako liberalne demokratske drave ne idu
    u rat jeste poslednji u dugoj seriji mitova koje
    su ljudi idelaistickih pogleda na svet izmislili
    da se spasu rata.

37
TEORIJA DEMOKRATSKOG MIRA
  • Sredinja hipoteza- Demokratije ne ratuju izmedu
    sebe
  • Majkl Dojl Postao je poznat sredinom osamdesetih
    godina kada je objavio tekst (iz dva dela) pod
    naslovom "Kant, liberal legacies and Foreign
    Affairs". Taj tekst je moe se bez sumnje reci
    temeljni tekst teorije demokratskog mira. U njemu
    je, po recima samog Dojla, on pokuao da pokae
    kako se cuveni esej O Vecnom miru" Imanuela
    Kanta iz 1795. godine moe korstiti da bi se
    objasnile dve veoma vane pravilnosti u svetskoj
    politici 1) tendencija da su liberalne drave
    istovremeno miroljubive (sklone miru) u njihovim
    medusobnim odnosima i 2) da su neuobicajeno
    sklone ratu u njihovim odnosima sa neliberalnim
    dravama.

38
  • REPUBLIKANSKO DEMOKRATSKO PREDSTAVLJANJE, JEDNA
    VRSTA IDEOLOKE ODANOSTI POTOVANJU OSNOVNIH
    LJUDSKIH PRAVA I TRANSNACIONALNA MEÐUZAVISNOST DA
    PARAFRAZIRAMO TRI CLANA VECNOG MIRA, su tri nuna
    i dovoljna uzroka da bi se ove dve pravilnosti
    pojavile u svetskoj politici.

39
  • To naravno ne znaci da demokratske drave nemaju
    sukobe uzmedu sebe. Naprotiv. Ali zajednicke
    norme koje potuju, neka institucionalna
    ogranicenja i jedna vrsta ekonomske
    meduzavisnosti sprecavaju ih da ti sukobi
    eskaliraju u rat. Po Dojlu vatra sukoba se gasi
    uz pomoc pregovora pre nego to se dozvoli da se
    rasplamsa u poar rata.

40
  • Dojl je svestan da svet uprkos svemu, jo uvek ne
    ivi u potpuno demokratskim drutvima. "Zone
    liberalnog mira" se jo nisu proirile na ceo
    svet. Da bi svet bio stabilniji treba imati
    "pristup dvostrukih traka" 1) treba ocuvati
    liberalnu zajednicu tako to ce se one udruiti
    da sacuvaju svoje vrednosti ili da se sacuvaju od
    napada autoritarnih drava. 2) treba proiriti
    liberalnu zajednicu i to tazlilcitim ekonosmkim i
    diplomatskim sredstvima. To se moe uraditi na
    jedan od sledeca tri nacina

41
  • INSPIRISANJEM ohrabrivanjem naroda koji ive u
    nedemokratskim reimima da se bore za svoju
    slobodu
  • PODSTICANJEm izgradnja i ucvrcivanje mira u
    takvim zemljama i ekonomsko restrukturisanje
  • INTERVENCIJOM koja je legitimna ako vecina
    naroda pokazuje nezadovoljstvo u vezi sa radom
    njihove vlade i ako su njihova osnovna prava
    sistematski krena

42
  • TEORIJA DEMOKRATSKOG MIRA I PRAKSA veoma
    prisutna u praksi. Spoljna politika Bila
    Klintona U govoru o stanju nacije iz 1994.
    godine, tadanji predsednik SAD Bil Klinton rekao
    je da je odsustvo rata izmedu demokratija
    opravdanje za americku politiku procesa
    demokratizacije irom sveta.
  • Vrlo je teko naci primere da dve demokratije
    ratuju izmedu sebe. Jedva nekoliko 1) 1812- rat
    izmedu Britanije i SAD, kada je zapaljena Bela
    Kuca 2) ako se Nemacka uzme kao demokratija,
    onda je to sukob izmedu V. Britanije i Nemackog
    carstva u Prvom svetskom ratu 3) Ekvador- Peru
  • Odnos o kome govori ova teorija tice se
    liberalnih demokratija, a ne svih demokratskih
    drava.

43
Glavni predstavnici
  • Michael W. Doyle
  • Bruce Russet

44
Kompleksna meduzavisnost
  • Kako bi izgledao svet ako bi tri kljucne
    pretpostavke realizma bile izokrenute? Ove
    pretpostavke su da su drave jedini znacajni
    akteri, da je vojna sila dominantan instrument, a
    bezbednost prvenstveni cilj. Obrnuto, moemo
    postaviti potpuno razlicitu svetsku politike 1.)
    drave nisu jedini vani akteri transnacionalni
    ucesnici koji deluju preko dravnih granica
    takode su primarni igraci 2.) sila nije jedini
    vaan instrument ekonomska manipulacija i
    koricenje medunarodnih ustanova su dominantni
    instrumenti 3.) bezbednost nije primarni cilj
    primarni cilj je blagostanje. Ovaj zamiljeni
    svet moemo da oznacimo kao sloenu
    meduzavisnost.

45
  • Kompleksna meduzavisnost je situacija u kojoj je
    stepen ekoloke, kulturne, drutvene i ekonomske
    meduzavisnosti visok a vojne nizak. To znaci da
    je stepen ekonomske, okolinske i drutvene
    saradnje veoma visok a verovatnoca izbijanja rata
    gotovo ravna nuli. (Dozef Naj, Robert Kiohejn,
    Power and Interdependence, 1977)

46
?????? ????????
  • ?????????? ??????????
  • ??????????? (Conditionality)
  • ?????????????? ????? ???????????
  • ??????????? ???

47
  • ???????????? ? ?????? ???????????
  • ????????????
  • ?????????
  • ???????????

48
  • ?????????????
  • ???????????
  • ????????? ?????????????????
  • ????????? ?????????????????

49
  • ????????????
  • ??????????
  • ??????? ?????

50
???????
  • ??????? ???????????? ?????????? ?????? ??
    ????????, ? ?? ?????????. ? ???? ??? ?? ???????
    ? ? ?????????? ???????????? ?????? ???? ????
    ????????? ???????? ???? ???????? ???????? ??????
    ????? ??????? ???? ?? ???? ??????? ????????,
    ??????? ????? ?? ?? ????????? ??????? ?????????
    ???????? ???? ??????????????? ?????? (George
    Frost Kennan)

51
  • ?????????? ??????????? ? ???????????? ??????
    ??????? ????? ??????? ??? ??????? ? ?????????
    ???? ???? ????? ???? ????. ??? ??? ??? ?? ????
    ???????? ??? ??? ??????? ???? ?? ?????? ???
    ?????. ? ????????? ???? ???? ?? ?? ????? ? ?????
    ???????????? ????????? ???? ???? ?????? ????
    ????????? ???????????? ???????. ??? ?? ??
    ???????. ??????? ??? ???????, ? ????????? ??
    ?????? ???? ?????. ??????????? ?????????? ??
    ???????? ?? ??, ? ?? ?? ????????? ? ???? ?? ???
    ??????. (George Frost Kennan)

52
  • ??????????? ?? ? ?????? ????? ????????? ???? ?
    ?????
  • ??????????? ?? ????????? ?? ????????
    ????????????? ??????? ???? ? ??? ?????? ?????????
    ?????? ?? ???????? ??????
  • ????????? ???????????? ??????????? ???? ?????
    ????? ???? (John J. Mearsheimer)

53
  • ???????? ?? ?????????? ? ?????? ?? ???????
    ???????????? ???? ? ?????????? ?????? ?
    ???????????? ????????
  • ?????? ????? ??????? ???????????? ???? ???? ?
    ??????? ????? ????????? ???? ??? ?????????, ???
    ???? ??????? ??????? ???? ???????? ???? ??? ??
    ???? ?? ???????
  • ??????????? ????????? ??????? ???????????
    ???????? ????????? ?? ????? ????????? ??????
    ?????? ???? ?????? ???????? ???????????... ???
    ??? ???? ???? ???? ??? ???????. ?? ???????
    ?????? ?? ??????????? ?? ????? ???????? (Unit
    level) ????????? ???????????? ?????? ???????? ??
    ????? ???????????? ?????????? ???????
    (Christopher Layne)

54
  • ????????? ??????????? ?? ?? ????? ????????
    ?????????? ?? ??? ?????? ????, ? ??????? ?? ????
    ???? ????? ????
  • ?????????? ????? ?????? ????????? ??????????
    ???????? (???????????) ???? ?? ?????? ???? ??????
    ????, ??? ?? ???? ?? ????????? ???.
  • ???? ???????????? ???? ????? ?? ?? ??????? ??????
    ??? ?? ?? ??? ?????? ?????? ???????? ??????
    ?????? (Kenneth N. Waltz)

55
??????????
  • Baldwin, D., (Ed.), Neorealism and Neoliberalism
    The Contemporary Debate, Columbia University
    Press, 1993
  • Brown, C., Understanding International Relations,
    Palgrave, London, 2001, Second Edition
  • Doyle, M., W., Kant, Liberal Legacies and
    Foreign Affairs part 1, Philosophy and Public
    Affairs, 1983, 12 (3)
  • Doyle, M., W., Kant, Liberal Legacies and
    Foreign Affairs part 2, Philosophy and Public
    Affairs, 1983, 12 (4)
  • Doyle, M., W., Ways of War and Peace Realism,
    Liberalism and Socialism, W. W. Norton, New York,
    1997
  • Keohane, R., O., After Hegemony Cooperation and
    Discord in the World Political Economy, Princeton
    University Press, Princeton, 1984
  • Keohane, R., O., and Martin, L., The Promise of
    Institutionalist Theory, International Security,
    Volume 20, No., 1, Summer 1995, pp. 39- 51.
  • Layne, C., Kant or Cant- The Myth of the
    Democratic Peace, International Security, Volume
    19, No. 2, Fall 1994, pp. 5- 49.
  • Mearsheimer, J., J., False Promise of
    International Institutions, International
    Security, Volume 19, No. 3, Winter 1994/ 95, pp.
    5- 56.
  • Nye, J., S., Jr., and Keohane, R., O., Power and
    Interdependence World Politics in Transition,
    Little Brown, Boston, 1977
  • Russet, B., Grasping the Democratic Peace
    Principles for a Post- Cold War World, Princeton
    University Press, Princeton, 1993
  • ?????, ?., ?., ????? ? ???????????- ?????????
    ???????? ???????????, ???????? ???? ???, ????????
    ?????????? ?????, ???????, 2002
  • Smith, S., Baylis, J., The Globalization of
    World Politics, Oxford University Press, New
    York, London, 2001, Second Edition

56
????? ?? ?????!
Write a Comment
User Comments (0)
About PowerShow.com