4. Poglavlje - Tra

1
4. Poglavlje - Tražnja i ponuda, krive
relativneponude i odnosi razmene
2
Novosti nedelje

• SrbijaJoš uvek bez nove vlade
• Svet Libija

3
rigorozniji teorijski nacin
4
Za svaku relativnu cenu X

• koja je veca od ravnotežne,nema tražnje

5
(No Transcript)
6
Fridman o nafti

• Skoro nezavisno od naše energetske
• politike, kartel OPEC-a ce se razbiti. U prilog
  tome govori redukcija potrošnje sirove nafte, kao
  i ekspanzija alternativnih izvora
• ponude koja se javlja kao odgovor na rast cena.
  Jedino je pitanje koliko ce dugo ovo trajati.
  (Newsweek, 17. februara 1975).

7
O nafti šta je to barel

• 1 barrel (bbl) of petroleum or related products
  42 gallons.
• 1 US barrel 117.347765 liters
• 1 barrel of Portland cement is 376 pounds.
• 1 barrel of flour - 196 pounds.
• 1 barrel of pork or fish - 200 pounds.
• 1 barrel of (US) dry measure is 3.29122 bushels
  or 4.2104 cubic feet.
• A barrel may be called a "drum", but a drum
  usually holds 55 gallons!
• 1 barrel going over Niagara Falls was big enough
  to carry a man.

8
O nafti...

• Cena u barelima - to je cena FJUCERSA
• 30- 60 dana. Ako cujete da cene padaju, to znaci
  da se to nece tako brzo desiti na pumpi
• Cene su u dolarima ako dolar pada, rastu cene
  nafte

9

• Skoro nezavisno od naše energetske
• politike, kartel OPEC-a ce se razbiti. U prilog
  tome govori redukcija potrošnje sirove nafte, kao
  i ekspanzija alternativnih izvora ponude koja se
  javlja kao odgovor na rast cena. Jedino je
  pitanje koliko ce dugo ovo trajati. (Newsweek,
  17. februara 1975).

10
Sa 140 na 45/barelu

• Skoro nezavisno od naše energetske
• politike, kartel OPEC-a ce se razbiti. U prilog
  tomegovori redukcija potrošnje sirove nafte, kao
  i ekspanzija alternativnih izvora
• ponude koja se javlja kao odgovor na rast cena.
  Jedino je pitanje koliko ce dugo ovo trajati.
  (Newsweek, 17. februara 1975).

11
A sada 105

• od 2000, zemlje u razvoju doprinose sa više od
  100 rastu tražnje za naftom
• Potrošnja nafte u bogatim zemljama opada
• Isto se dešava sa vinom

12
Dosadašnji izvori rasta cena

• OPEC
• Velika tražnja u Evropi i SAD
• Sada zemlje u razvoju

13
Sada - Kina
14
Sada je cena nafte po barelu
15
A ostale cene
16
Indeks relativnih cena izvoza SAD (1950 100).
17
Kriva relativne ponude(offer curve supply
curve)
18
(No Transcript)
19
Šta pokazuje kriva relativne ponude?

• Ona nam pokazuje koliko traži proizvoda X
• da bi htela da izvozi razlicite kolicine
  proizvoda Y.

20
Ovo se ponekad naziva zakon reciprocne tražnje

• po prvi put objašnjen na numerickom primeru
• od strane Džona Stjuarta Mila
• da bi zatim bio uopšten i predstavljen pomocu
  krivih relativne ponude, ili krivih reciprocne
  tražnje.

21
Ravnotežne relativne cene proizvoda uz razmenu

• Višak uvozne tražnje Zemlje 2 za proizvodom X, za
  Pf ½, gurace PX/PY naviše.
• onda Zemlja 1 nudi više proizvoda X
• Pomera se naviše duž krive
• dok ce Zemlja 2 smanjiti svoju uvoznu tražnju

22
Isto smo pre, na 2 grafikona
23
Opšta i parcijalna ravnoteža
24
Odnosi razmene -Px/Py
Ovi odnosi razmene cesto se nazivaju robnim ili
cistim odnosima razmene da bi se razlikovali od
drugih mera odnosa razmene koji su dati u
Poglavlju 11 koje se bavi vezom trgovine i razvoja
25
(No Transcript)
26
Cak i ako bi se za Zemlju 1 odnosi razmene
poboljšali sa protokom vremena, mi još uvek ne
možemo da zakljucimo da je Zemlja 1 zbog toga
nužno u boljem položaju!!!! Odlažemo do
Poglavlja 11
27
Indeks relativnih cena izvoza SAD (1950 100).
28
(No Transcript)
29

• Na šta ukazuje zakrivljenost unazad (negativan
• nagib) segmenta krive relativne ponude
• Zemlje 1?

30
odgovor

• Zakrivljenost unazad (negativan nagib) krive
  relativne ponude
• Ukazuje da zemlja 1 želi da se odrekne manje
  svoje robe da bi dobila vecu kolicinu Y

31
Pitanje

• Da biste pokazali na koji nacin dve zemlje mogu
  podjednako da ucestvuju u dobicima od trgovine
• (a) Nacrtajte sliku koja prikazuje krivu
  relativne ponude jedne zemlje koja ima mnogo vecu
  zakrivljenost nego kriva relativne ponude njenog
  trgovinskog partnera.
• (b) Koja zemlja dobija više od trgovine, da li
  zemlja sa vecom ili sa manjom zakrivljenošcu
  krive relativne ponude?
• (c) Da li možete da objasnite zašto?

32
odgovor

• Veca zakrivljenost veca dobit od razmene!
• Veca zakrivljenost krive relativne ponude znaci
  slabiju tražnju za izvoznim proizvodom druge
  zemlje

33
Ako bi sa protokom vremena porasli odnosi razmene
za Zemlju 1, recimo sa 100 na 120,

• to bi znacilo da su izvozne cene Zemlje 1 porasle
  za 20 procenata u odnosu na njene uvozne cene

100 u baznom periodu da bismo mogli promene da
merimo u procentima
34
Podaci iz Tabele 4.3 nam pokazuju da su se odnosi
razmene industrijskih zemalja pogoršavali od
1972. do 1985
35
Na koji nacin je kriva relativne ponude jedne
zemlje slicna

• (a) krivoj tražnje?
• (b) krivoj ponude?
• (c) Na koji nacin je kriva relativne ponude jedne
  zemlje razlicita od uobicajenih krivih tražnje i
  ponude

36
odgovor

• a) kako je kriva relativne ponude slicna krivoj
  tražnje?
• pokazuje uvoznu tražnju zemlje 2
• b) kako je kriva relativne ponude slicna krivoj
  ponude?
• pokazuje izvoznu ponudu zemlje 1
• c) Po cemu se razlikuje od krive tražnje?
• Klasicne krive ponude pokazuju koliko TRAŽI
  NOVCA, a ovde je RECIPROCNA TRAŽNJA

37
Pitanje 6a
Skicirajte sliku koja je slicna Slici 4.5.

• Proširite liniju cena PF i krivu relativne
  ponude za Zemlju 1 sve do tacke njihovog preseka.
• (Produžujuci je, neka je kriva relativne ponude
  Zemlje 1 zakrivljena unazad.)

38
Pitanje 6b

• (b) Koristeci sliku koju ste skicirali, objasnite
  snage koje guraju PF ka PB u izrazima proizvoda
  Y.
• Uvoz koji hoce Zemlja 1 na liniji PF' premašuje
  ponudu Zemlje 2
• Stoga Px/Py mora da pada (Py/Px raste) sve dok se
  ne izjednace na PBPB'.

39
7. Da biste pokazali na koji nacin dve zemlje
mogu podjednako da ucestvuju u dobicima od
trgovine

• (a) Nacrtajte sliku koja prikazuje krivu
  relativne ponude jedne zemlje koja ima mnogo vecu
  zakrivljenost nego kriva relativne ponude njenog
  trgovinskog partnera.
• (b) Koja zemlja dobija više od trgovine, da li
  zemlja sa vecom ili sa manjom zakrivljenošcu
  njene krive relativne ponude?
• (c) Da li možete da objasnite zašto?
• Veca zakrivljenost odražava slabiju tražnju za
  izvozom zemlje 2

40
Nacrtajte krive relativne ponude za Zemlju 1 i za
Zemlju 2 koje pokazuju da je Zemlja 2 mala zemlja
koja trguje po relativnim cenama Zemlje 1 u
autarkiji. Na koji nacin su raspodeljeni dobici
izmedu dve zemlje? Zašto?
41
Nacrtajte tacku ravnoteže u razmeni izmedu dve
zemlje koje imaju konstantne oportunitetne
troškove

• Nakon pune specijalizacije krive ponovo dobijaju
  normalni oblik i dolaze do ravnoteže u tacki E
  Px/PyPE

42
Pretpostavite da su odnosi razmene jedne zemlje
poboljšani u odredenom vremenskom periodu sa
189.2 na 189.8

• (a) Za koliko su pogoršani odnosi razmene
  njegovog trgovinskog partnera?
• Indeksnih poena?
• procenata?
• Za oko 0.3 procenta

43
(No Transcript)
44
Nastavak

• (b) U kom smislu se može reci da je to nepovoljno
  za trgovinskog partnera?
• Zato što mora da plati više za uvoz
• Da li ovo znaci da je blagostanje trgovinskog
  partnera definitivno opalo?
• Ne. Ovaj rezultat može da nastane i zbog rasta
  produktivnosti

45
Kriva relativne ponude zemlje 1 pokazuje

• a. Izvoznu ponudu zemlje 1
• b. Uvoznu tražnju zemlje 1
• c. Uvoznu tražnju zemlje 2 i njegovu izvoznu
  ponudu
• d. Uvoznu tražnju i izvoznu ponudu zemlje 1

46
Kriva relativne ponude bliža je osi na kojoj se
nalazi

• a. Uvozno dobro
• b. Izvozno dobro
• c. Bilo koje dobro
• d. Nerazmenljivo dobro

47
Ako su odnosi razmene Zemlje 1 jednaki 1.5, u
Zemlji 2 su

• a. 3/4
• b. 2/3
• c. 3/2
• d. 4/3

48
Ako raste tražnja za uvoznim dobrom

• a. Odnosi razmene ostaju isti
• b. Odnosi razmene se pogoršavaju
• c. Odnosi razmene se poboljšavaju u susednoj
  zemlji
• d. Sve navedeno je tacno

49
Pogoršanje odnosa razmene utice na blagostanje
tako što ga

• a. Smanjuje
• b. Povecava
• c. Ne menja
• d. Sve navedeno

50
Parcijalna ravnoteža u izvozu robe X
Izvodimo ponudu iz
Ponuda Zemlje 1
Tražnja Zemlje 2
51
Višak ponude u parcijalnoj ravnoteži

• Konkretno, S pokazuje da je kolicina ponudenog
  izvoza proizvoda X od strane Zemlje 1 jednaka
  nuli (tacka A) za PX/PY ¼,
• 40 (tacka H) za PX/PY ½
• 60 (tacka E) za PX/PY 1
• Na slican nacin može se dobiti izvoz od 70X
  Zemlje 1 za PX/PY 1½ (tacka R na krivoj S na
  Slici 4.6) na osnovu levog dela Slike 4.3

52

• Višak uvozne tražnje Zemlje 2 za proizvodom X, za
  PF ½, gurace PX/PY naviše.
• Kada se to dogodi, Zemlja 1 ce ce se pomeriti
  naviše
• dok ce Zemlja 2 smanjiti svoju uvoznu tražnju za
  proizvodom X (tj., Zemlja 2 ce se pomeriti niz
  svoju krivu rel. ponude).

Izvodimo uvoznu tražnju
N
Izvozna ponuda OC
Uvozna tražnja CN
53
A višak uvozne tražnje je... CN
54
zadatak

• 2. Ako je relativna cena proizvoda X iznad
  ravnotežne cene
• Višak uvozne tražnje prevazilazi višak izvozne
  ponude
• Manja je uvozna tražnja od izvozne ponude
• Relativna cena proizvoda X ce pasti
• Sve je tacno

55
Izvodenje krive indiferentnosti trgovine (TI)
Obicna kriva indiferencije
TROŠI
RAZMENJUJE
PROIZVODI
56
Da bi dostigao krivu indiferetnosti III zajednice
blok proizvodnje mora da se pomera naviše
57
Formalno izvodenje S
58
(No Transcript)
59
E
TROŠI
RAZMENJUJE
PROIZVODI
TROŠI
PROIZVODI
E
60
(No Transcript)