STANDARDI PROIZVODNJE

1
STANDARDI PROIZVODNJE
2
Standardi i standardizacija poljoprivredno-prehram
benih proizvoda

• Prehrambena sigurnost osiguranje dovoljnih
  kolicina hrane po prihvatljivim cenama za domace
  potrošace nerazvijene zemlje
• Prehrambena bezbednost obezbedenje zdra-vstveno
  prihvatljive ponude hrane za ljude
  ekonomski razvijene zemlje
  

3
Standardi i standardizacija poljoprivredno-prehram
benih proizvoda

• Pojave raznih bolesti i zagadivaca hrane uslovile
  su da posebno znacajna uloga savre-mene države
  postaje utvrdivanje i propisi-vanje prihvatljivih
  standarda proizvodnje i kvaliteta, kao i
  obezbedivanje mehanizma kontrole sprovodenja
  propisanih pravila

4
Šta su standardi i standardizacija?

• Standardi su norme kojima su propisana pojedina
  svojstva i karakteristike proizvoda, metode
  njihovog ispitivanja i nacin pakovanja.
• Standardi predstavljaju dokumenta u kojima se za
  opštu upotrebu utvrduju pravila, smernice ili
  karakteristike za odredene aktivnosti ili njihove
  rezultate, radi ostvarivanja optimalnog reda u
  odredenoj oblasti.
• Standardizacija se definiše kao proces
  utvrdivanja i pripreme pravila koja regulišu
  aktivnosti u datoj oblasti.

5

• U domenu poljoprivredne i prehrambene industrije
  organizacije vezane za definisanje kvaliteta
  proizvoda su ?Savezni zavod za standardizaciju?
  na teritoriji Srbije i ?Codex Alimentarius
  Commission? na teritoriji EU, koje su, usvajanjem
  serije zakona, pravilnika i standarda utvrdile
  smernice za obezbedenje kvaliteta, postupke
  upravljanja kvalitetom i higijenske ispravnosti.
• Codex Alimentarius Commision (CAC) - je
  medunarodna institucija za razvoj
  internacionalnih standarda za hranu osnovana
  1962. godine u saradnji FAO (Food and
  Agricultural Organization) organizacije
  Ujedinjenih nacija i WHO.

6

• Standardi daju osnovu za sistem obezbedenja
  kvaliteta koji obuhvataju sve etape proizvodnog
  procesa.
• Primena standarda ?nije obavezna ali je veoma
  poželjna? osim ako to nije odredeno pravilnikom o
  kvalitetu ili nekim drugim propisom.
• Cilj standarda je da omoguci organizacijama svih
  velicina i vrsta, da primenjuju i sprovode
  efektivne i efikasne sisteme upravljanja
  kvalitetom, odnosno da isporucuju proizvode koji
  zadovoljavaju korisnika i ispunjavaju zahteve
  odgovarajucih propisa.
• Kao osnova prilikom izrade standarda koriste se
  dostignuca nauke i prakse kao i medunarodni
  standardi i propisi.

7
ISO standardi

• Medunarodna organizacija za standardizaciju - ISO
  (International Organisation for Standardization)
  predstavlja mrežu nacionalnih instituta u 162
  zemlje i ujedno je najveca svetska institucija za
  razvoj standarda.
• ISO standard povecava konkurentnost preduzeca i
  proizvoda, dok na nivou države stvara naucno
  -tehnološke osnove za stvaranje pravnog,
  zdravstvenog, bezbednosnog i ekološkog okvira.
• Potrošacima nudi proširenu ponudu i jaca
  konkurenciju medu dobavljacima stvarajuci
  sigurnije, kvalitetnije proizvode i povoljnije
  cene proizvoda i usluga.

8

• Kljucni ISO standardi razradeni u okviru ove
  organizacije i primenljivi na teritoriji
  Republike Srbije su
•  
• Sistem menadžmenta kvalitetom - ISO 9001
• Sistem ekološkog menadžmenta - ISO 14001
• Sistem menadžmenta bezbednosti hrane - ISO
  22000
• Sistem menadžmenta zaštite i bezbednosti
  zaposlenih - OHSAS 18001
• Sistem društvene odgovornosti ISO 26000
• Sistem zaštite i bezbednosti informacija ISO
  27000

9
Sistem menadžmenta kvalitetom - ISO 9001

• Implementacija Sistema menadžmenta kvalitetom ima
  izuzetan strateški znacaj za sve vidove
  poslovanja.
• Standard ISO 90012000 je primenljiv na sve
  organizacije nezavisno od tipa, velicine,
  proizvodne ili uslužne delatnosti i jedini se
  može koristiti za sertifikaciju menadžmenta u
  poslovnom svetu.
• Proces sertifikacije zapocinje tako što sistem
  menadžmenta kvaliteta - QMS (Quality Management
  System) mora biti u potpunosti dokumentovan,
  proveren i odobren od strane menadžmenta, a potom
  implementiran u organizaciji.

10

• Šta je sistem menadžmenta kvalitetom?
• Sistem menadžmenta kvalitetom (Quality Management
  System QMS) je skup medusobno povezanih ili
  medusobno delujucih elemenata za uspostavljanje i
  ostvarenje definisanih politika i ciljeva
  kvaliteta organizacije, kojim se, sa stanovišta
  kvaliteta, vodi organizacija i njome upravlja.
• To je prakticno skup pravila, procesa i postupaka
  (procedura) potrebnih za planiranje i izvršenje
  (proizvodnje / razvoja / usluga) u oblasti
  osnovne delatnosti organizacije (tj. oblasti koje
  mogu uticati na sposobnost organizacije da
  zadovolji zahteve korisnika/kupaca).

11
(No Transcript)
12
Zašto kompanije žele ISO 9001?

• Mnoge organizacije odlucuju da implementiraju i
  sertifikuju sistem menadžmenta kvalitetom prema
  zahtevima standarda ISO 9001, jer na ovaj nacin
  pokazuju svojim korisnicima/kupcima da mogu
  obezbediti uniforman kvalitet svojih
  proizvoda/usluga.
• Organizacije sada mogu lakše steci poverenje
  klijenata kako u zemlji tako i u inostranstvu,
  jer je ISO 9001 univerzalno prihvacen standard.
• Neka tržišta zahtevaju sertifikovan sistem
  menadžmenta kvalitetom prema zahtevima standarda
  ISO 9001, dok na drugim tržištima se podrazumeva
  da sertifikovan sistem prema zahtevima ISO 9001
  može predstavljati samo korist za preduzeca koja
  ga poseduju.

13
(No Transcript)
14
Sistem ekološkog menadžmenta ISO 14000

• Sistem menadžmenta zaštite životne sredine javio
  se kao reakcija na neodgovorno ponašanje velikog
  broja kompanija i organizacija, oslikavajuci
  urgentnu potrebu tržišta za ocuvanjem životne
  sredine.
• Implementacija Sistema ekološkog menadžmenta može
  se odnositi na citavu kompaniju, jedan ogranak
  ili cak na samo jedan proces, a izbor uglavnom
  zavisi od potrebe kompanije.

15

• Implementacijom ISO 140012004 utvrduje se koji
  od radnih procesa u kompaniji zagaduju životnu
  sredinu, potom se postavljaju realni ciljevi i
  uvode neophodne mere za ostvarenje tih ciljeva.
• Tokom uvodenja ISO 14001 takode se vrši
  odgovarajuca obuka osoblja za upravljanje ovim
  sistemom i opisuju se obaveze i ovlašcenja za
  izvršavanje ovih procesa.
•  
• Suština ovog standarda nije u zamenjivanju
  mašina, proizvoda ili procesa koji imaju
  negativan ucinak na životnu sredinu, vec je rec o
  postepenom smanjenju zagadenja zasnovanog na
  dužim vremenskim intervalima.

16
(No Transcript)
17
Sistem menadžmenta bezbednosti hrane ISO 22000

• ISO 22000 predstavlja medunarodni standard koji
  obuhvata sve organizacije u lancu ishrane i
  definiše zahteve Sistema menadžmenta bezbednosti
  hrane.
• Novi standard ISO 22000 ima za osnovu principe
  HACCP sistema za dobijanje finalnog prehrambenog
  proizvoda u potpunosti poštujuci standarde
  bezbednosti
• pracenje, proucavanje i opis proizvodnog procesa
  radi preventive ili uspostavljanja kontrole u
  slucaju rizika za bezbednost hrane,
• sprovodenje analize, procena i uspostavljanje
  kontrole,
• menadžment i raspolaganje resursima.

18
(No Transcript)
19
Sistem menadžmenta zaštite i bezbednosti
zaposlenih OHSAS 18001

• OHSAS 18001 (Occupational Health and Safety
  Assessment Series) je industrijski standard za
  implementaciju i sertifikaciju sistema za
  upravljanje sigurnošcu i zdravljem osoblja,
  nastao usled potrebe za osiguravanjem bezbednosti
  u radnoj sredini.
• Prilikom sertifikacije posebna pažnja se pridaje
  odredivanju stepena opasnosti na radnom mestu i
  uspostavljanju zaštitnih mera radi smanjenja ili
  eliminisanja istih.

20
(No Transcript)
21
(No Transcript)
22
HACCP standard

• HACCP (Hazard Analysis Critical Control Points)
  je sistem bezbednosti hrane koji se zasniva na
  analizi i kontroli potencijalnih bioloških,
  mikrobioloških, hemijskih i fizickih opasnosti
  kojima su izložene sirovine, mogucih opasnosti
  pri rukovanju, proizvodnji, distribuciji i
  konzumiranju krajnjeg proizvoda.
• HACCP sistem je prilagoden svim vrstama
  prehrambenih proizvoda i svim vrstama proizvodnje
  i rukovanja hranom.

23
Primena HACCP

• Primena HACCP je široko rasprostranjena u
  razvije-nim privredama, dok je u Evropskoj uniji
  i zakonski obavezujuca direktivom Saveta Evrope
• Iako se direktiva ne odnosi na zemlje koje nisu
  clanice Evropske unije, ovaj akt indirektno ima
  znacajan uticaj na preduzece ukoliko se planira
  izvoz u Evro-psku uniju.

24
HACCP

• Primena HACCP sistema je takode i zakonska
  obaveza u Srbiji.
• Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, 800
  firmi je podnelo zahtev za sertifikaciju, a blizu
  450 je vec dobilo HACCP sertifikat.
• Sve veci broj firmi shvata znacaj, važnost i
  neophodnost uvodenja ovog standarda kvaliteta
  kako bi unapredilo svoje poslovanje ne samo u
  okvirima Srbije vec i prilikom izvoza na strana
  tržišta.

25
HACCP - principi

1. Sprovesti analizu rizika (biološki, hemijski,
   fizicki) i definisati preventivne mere
2. Utvrditi kriticne kontrolne tacke (CCP) u procesu
3. Uspostaviti granicne vrednosti za svaku CCP
4. Uspostaviti sisteme pracenja za svaku CCP
5. Uspostaviti korektivne mere koje treba
   preduzeti-kada posmatrana CCP nije pod kontrolom
6. Definisati i uspostaviti postupke verifikacije u
   cilju potvrdivanja efikasnosti HACCP koncepta
7. Definisati i uspostaviti svu dokumentaciju koja
   sadrži sve postupke i zapise koji odgovaraju
   uspostavljenom HACCP konceptu

26
Prednosti HACCP

• Za preduzeca
• omogucuje efektivniji i efikasniji rad
  prehrambenih preduzeca,
• povecava konkurentnost preduzeca na svetskom
  tržištu,
• uklanja barijere internacionalne trgovine,
• omogucava efikasno uvodenje novih tehnologija i
  proizvoda,
• povecava profit

• Za potrošace
• obezbeduje snabdevanje stanovnika zdravstveno
  bezbednim prehrambe-nim proizvodima, i
• redukuje pojava bolesti izazvanih hranom.

27
Sertifikacija i resertifikacija

• Sprovode nezavisne sertifikacione kuce koje su
  akreditovane za tu delatnost od strane
  Akreditacionog tela Srbije - ATS i/ili Evropske
  kooperacije za akreditaciju - EA
• Izdati sertifikat važi 3 godine
• Obavezna je godišnja nadzorna provera, inace se
  sertifikat povlaci.
• Resertifikacija podrazumeva isti postupak kao i
  inicijalno ocenjivanje

28
Podrška države

• Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza
  Republike Srbije od 2006. godine pruža
  bespovratnu finansijsku pomoc domacim privrednim
  društvima za aktivnost uvodenja HACCP standarda.
• Iznos podsticajnih sredstava zavisi od procenjene
  vrednosti projekta.

29
Organic sertifikat (BIO)

• Intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom kakva je
  danas zastupljena na globalnom tržištu i sve
  vecom upotrebom dubriva i pesticida, došlo je do
  preteranog zagadenja na poljoprivrednim
  površinama koje zahvataju veliki procenat naše
  planete.
• Iz tog razloga bilo je neophodno organizovati
  alternativni nacin proizvodnje koji ce obezbediti
  dovoljne kolicine zdravije hrane, cija ce
  proizvodnja i potražnja prevladati sadašnju
  konvencionalnu proizvodnju.

30
Uslovi

• Obavezna je upotreba zemljišta koje je bilo
  oslobodeno tretmana od hemijskih dubriva u
  periodu od nekoliko godina (3 godine i više), 
• Neophodno je izbegavanje velikog broja hemijskih
  supstanci (npr. dubriva, pesticida, antibiotika,
  aditiva, rodenticida i fungicida), genetski
  modifikovanih organizama i sredstava za tretman
  voda,
• Detaljno zapisani podaci o proizvodnji i prodaji
  organski proizvedenih proizvoda,
• Strogo fizicko razdvajanje organske proizvodnje
  od konvencionalne proizvodnje,
• Stalne inspekcije i nadgledanje proizvodnje u
  toku proizvodnog procesa.

31

• Država koja je najdalje odmakla u napretku i
  razvoju organske proizvodnje je Danska, gde je
  25 ukupne poljoprivredne proizvodnje pod BIO
  sertifikatom.
• Od domacih preduzeca koja imaju Organic
  sertifikat izdva-jaju se Midi Organic,
  Zadru-gar, Beli Stonovi,  Sirogojno, Suncokret,
  Albox, Foodland, Fungo Jug, DMV i drugi.

32
Košer

• Rec Košer u izvornom (širem) znacenju se može
  prevesti kao odgovarajuci, u skladu, ispravan.
• Ujedno, to je i naziv sertifikata u industriji
  hrane i pica kojim se garantuje da je odredeni
  prehrambeni proizvod ispunio zahteve propisane
  Torahom (poznatijim kao pet proroka Mojsijevih
  knjiga) i da kao takav može biti konzumiran od
  strane pripadnika jevrejske verske zajednice.
• Sertifikat izdat od ovlašcenog Rabina garantuje
  da se proizvodnja obavlja u skladu sa Košer
  pravilima.

33

• Meso i mesni proizvodi samo odredenih vrsta
  životinja smatraju se Košer. To su životinje koje
  se hrane iz posebnih posuda i žvacu hranu, te
  tako teletina i ovcetina spadaju u kategoriju
  dozvoljenih vrsta mesa, dok npr. meso zeca i
  svinje ne spada u Košer namirnice. Da bi meso
  pojedinih životinja bilo Košer, životinje moraju
  biti zaklane na tacno odreden i ritualan nacin,
  koji takode mora biti sertifikovan kao Košer.
• Voce, povrce i zrnasto povrce
• Ove vrste proizvoda, po pravilu jesu Košer.
  Postoji samo jedan izuzetak, a to su pojedine
  vrste proizvoda koji se dobijaju od grožda. 
• Sir
• Iako je sir mlecni proizvod, neke vrste sireva
  jesu Košer, uz uslov da su proizvedeni od Košer
  životinje.
•  
• Dodaci
• Riba, jaja, povrce, voce i mahunarke mogu biti
  konzumirani sa mlecnim ili mesnim prozvodima.
  Stoga, ulja kao što su biljna, se mogu koristiti
  u pripremi mlecnih i mesnih proizvoda.

34
Košer

• Rabin jevrejske zajednice u Srbiji potpisuje
  sertifikat, ali samu odluku o odobrenju košer
  sertifikata donosi Europian Central Koshrut
  (ECK). Prikupljena dokumentacija (nameru
  proizvodaca da proizvodi košer proizvod, opis
  tehnologije, spisak sirovina koje ulaze u proces
  proizvodnje...) se šalje u ECK. Ako je proizvod
  tehnološki jednostavniji, npr. smrznuto voce,
  rabin sam kontroliše proizvode, tako da zvanicnik
  ECK-a ne mora da dolazi. Ako se ustanovi da
  proizvod podržava propise košer ishrane, izdaju
  se dva sertifikata, jedan lokalnog rabina, i
  jedan ECK-a. Za vreme važenja sertifikata, ECK
  dodeljuje supervizore koji kontrolišu standard i
  brinu o poštovanju odredaba ugovora koji
  proizvodaca obavezuje u procesu proizvodnje.

35
Košer

• Dobijanje košer sertifikata nije jeftino, buduci
  da jedan radni dan tehnologa iz ECK-a košta 500
  evra, kao i da troškove puta snosi aplikant.
  Redovna je praksa da se nekoliko kompanija koje
  su aplicirale za sertifikat udružuje i deli
  troškove, koji su u tom slucaju znatno
  prihvatljiviji. Inace, aplikacije se šalju u
  Izrael tek onda kada ih se skupi nekoliko.

36
Halal

• Halal na arapskom jeziku znaci dozvoljeno. Kada
  se kaže 'dozvoljeno' misli se na hranu koja je
  pripremljena po šerijatskim zakonima i vecina
  muslimana širom sveta primenjuje ovaj nacin
  ishrane.

37
Primena Halal standarda

• Da bi se ispunili uslovi za dobijanje sertifikata
  u proizvodnji hrane ne smeju se primenjivati
  sledeci sastojci
• svinjsko meso,
• krv,
• životinje mesojedi,
• ptice grabljivice,
• životinje koje su zaklane u ime nekog drugog a ne
  Allaha,
• aditivi i emulgatori (emulgator E 120).
• zabranjena je i upotreba alkohola (likeri koji se
  koriste u konditorskoj industriji), kao i
  želatina koji je svinjskog porekla.

38
Prednosti Halala

• Trenutna vrednost tržišta na kojem se trguje
  Halal sertifikovanom hranom i prehrambenim
  proizvodima u celom svetu se procenju na 547
  milijardi dolara.
• Broj stanovnika islamske veroispovesti u svetu je
  oko 1,6 milijardi i sve je veca tražnja za
  sertifikovanom Halal hranom u državama sa
   populacijom islamske veroispovesti.
• Od ukupnog prometa hranom i prehrambenih
  proizvoda na svetskom nivou, Halal tržište
  obuhvata 12 globalne trgovine.

39
GlobalGap

• Izazov da se globalizuje svetsko tržište je danas
  veci nego ikad ranije u sektoru proizvodnje
  hrane.
• GlobalGap (nekada poznat po imenu EurepGap) je
  ustanovio standard koji je kljucna referenca za
  dobru poljoprivrednu praksu na globalnom tržištu,
  prateci zahteve potrošaca u poljoprivrednoj
  proizvodnji.
• GlobalGap je prisutan u više od 80 zemalja sveta
  na svim kontinentima.
• Ceo sistem stavljen je u službu potrošaca pod
  nacelom da svako ima pravo na hranu, kvalitetnu i
  pre svega bezbednu.
• Posebno je istaknuta pažnja za smanjenjem
  gubitaka u
• poljoprivrednoj proizvodnji, njenoj kontroli i
  brizi o životnoj sredini.

40
Primena Global Gap standarda

• Ustanovljen od privatnih lica koja su napravila
  dobrovoljne standarde za sertifikaciju za sve
  poljoprivredne proizvde širom sveta.
• Sertifikat pokriva procese koji ulaze u
  proizvodnju na farmi (npr. stocnu hranu ili
  sadnice), kao i sve radne aktivnosti na
  proizvodnji proizvoda sve dok finalni proizvod ne
  napusti farmu.
• Ukljucuje kako godišnju inspekciju pri
  proizvodnji, tako i dodatne nenajavljene
  inspekcije.
• Sastoji se od seta dokumenata koje je neophodno
  primeniti u proizvodnji generalne odredbe,
  kontrolne tacke, uskladenost kriterijuma i
  kontrolnu listu

41
GlobalGap

• Zahtevi potrošaca da kupuju prirodne, ukusne i
  sveže proizvode, proizvedene na prirodan i zdrav
  nacin i to u procesu koji ne narušava životnu
  sredinu, sve su naglašeniji. GlobalGAP je sistem
  mera osiguranja kvaliteta namirnica tj.
  poljopri-vrednih proizvoda od zasada do ulaska u
  fabricku preradu.

42
Principi GlobalGAP-a su

•  Ogranicena i kontrolisana upotreba svih vrsta
  agrohemikalija
•  Higijensko postupanje prilikom proizvodnje i
  manipulacije poljoprivrednih proizvoda
• Obezbedenje uputstava i zapisivanje svih
  akti-vnosti uz obezbedenje sledljivosti
• Jedinstvena pravila koja omogucavaju
  nepri-strasnu verifikaciju (potvrda da je sve
  radeno kako treba)

43
Principi GlobalGAP-a su

• Medusobna komunikacija i razmena mi-šljenja
  izmedu proizvodaca, trgovaca i korisnika
  proizvoda
• Briga za zaštitu covekove okoline i održivi
  razvoj
• Odgovorno postupanje prema zaposleni-ma na
  gazdinstvu
• Briga za dobrobit životinja na farmi.

44
(No Transcript)