Individualna i tr

1
Individualna i tržišna tražnja i ponuda
Tržišna kriva tražnje kao zbir pojedinacnih
tražnji
2
Individualna i tržišna tražnja i ponuda

• Dakle, tržišna kriva tražnje se dobija
  horizontalnim sabiranjem kolicina koje su svi
  kupci spremni da kupe, odnosno plate po tržišnim
  cenama. Ukoliko dode do promena cena, svaki
  potrošac reaguje za sebe i menja svoje odluke o
  potrošnji, s tim što se zbir njihovih promena
  odražava na tržišnu tražnju.

3
Individualna i tržišna tražnja i ponuda
4

• Na slici su pokazane promene u ciniocima koje
  uticu na tražnju. Uz zadate (date) dohotke
  potrošaca i cene drugih dobara, možemo nacrtati
  krivu tražnje (D,D). Pretpostavimo da je cena i
  tražena kolicina u tacki A.

5

• Uzmimo da dohoci rastu, a cena kafe ostaje ista.
  Kako je kafa normalno dobro s pozitivnom
  elasticnošcu na cenu, ljudi ce povecavati
  kupovinu toga proizvoda. Zbog toga se kriva
  tražnje za kafom pomera udesno, odnosno u položaj
  D',D', tacka A', koja oznacava novu kolicinu kafe
  koja se traži.

6

• Ako bi dohoci pali, bila bi smanjena tražnja i
  smanjena kupovina kafe. Ovo pomeranje slikovito
  prikazuje kriva D", D" i tacka A".

7
Uravnoteženost ponude i tražnje

• Tržišna ravnoteža predstavlja cenovni i
  kolicinski odnos, gde su sile ponude i tražnje u
  ravnoteži. U tacki ravnoteže, kolicina koju kupci
  žele kupiti, upravno je jednaka kolicini koju
  prodavci žele prodati.
• Jednostavno receno, i u ravnoteži cene i kolicine
  teže ostati iste, sve dok sve ostale stvari budu
  jednake

8
Uravnoteženost ponude i tražnje
Ravnotežna cena se uspostavlja kada se tražena
kolicina izjednaci sa ponudenom kolicinom
9
Uravnoteženost ponude i tražnje
Ravnoteža na tržištu dolazi u preseku krivih
ponude i tražnje. Tržišna ravnoteža cene i
kolicine nastaje u preseku krivih ponude i
tražnje. Po ceni od 3 u tacki E preduzeca su
voljna da ponude ono što potrošaci traže. Kada je
cena preniska, recimo, 2, tražena kolicina
premašuje ponudenu kolicinu, pojavljuju se
oskudice i cena teži ravnotežnoj. A kada je cena
previsoka, recimo 5, ponudena kolicina premašuje
tražnju i pojavljuje se suvišak.
10
Ravnotežna cena
cena
Ponuda
50
40
Tacka ravnoteže (Ponuda Tražnji)
30
20
10
Tražnja
100
200
300
400
500
600
0
kolicina
11
Višak ponude (S gtD)
cena
Ponuda
50
40
30
20
10
Tražnja
Nestašica - manjak ponude (D gt S)
100
200
300
400
500
600
0
kolicina
12
Višak ponude (S gtD)
cena
Ponuda
50
50
Višak (S gtD)
40
30
20
10
Tražnja
100
200
300
400
500
600
0
kolicina
13
cena
Ponuda
50
40
30
20
Nestašica (D gt S)
10
Tražnja
Nestašica - manjak ponude (D gt S)
100
200
300
400
500
600
0
kolicina
14
Nova ravnoteža nakon pomeranja krive tražnje Kada
se kriva potražnje pomera na desno (DD u D'D'),
tržište se uravnotežuje pri višoj ceni (P3), i
vecoj kolicini (Q3) Rastu i ravnotežna cena i
ravnotežna kolicina
Nova ravnoteža nakon pomeranja krive ponude Kada
se kriva ponude pomeri na desno (SS u S'S'),
tržište se uravnotežuje uz nižu cenu(P3) i vecu
kolicinu (Q3) Ravnotežna cena pada, a ravnotežna
kolicina raste.
15
Potrošacev i proizvodacev višak

• Potrošacev višak je razlika izmedu cene koju je
  potrošac spreman platiti za neko dobro i stvarne
  cene tog dobra. Pretpostavimo da ste kao studenti
  voljni da platite knjigu 15 , ali ste je na
  kraju platili 12 . Razlika od 3 predstavlja
  potrošacev višak. Ako zbrojimo viškove svih
  potrošaca koji kupuju neko dobro, dobicemo meru
  za agregatni potrošacev višak.

16

• Potrošacev višak je razlika izmedu najviše cene
  koju je potrošac spreman da plati za odredeno
  dobro (rezervaciona cena) i njegove tržišne cene.
  

17

• Na primeru, prikazacemo slucaj potrošacevog
  viška koji kupuje vodu. Potrošac uvek želi da
  plati manje za dobro kod kupovine, jer ga niža
  cena dovodi do boljeg položaja.
• Pitanje je koliko se povecava blagostanje kupca,
  ako je cena niža?

18

• Potrošacev višak pri ceni od 5 jeste površina
  trougla A,B,C, a pri nižoj ceni od 3 potrošacev
  višak je površina A,B,D,F. Ovaj porast viška cine
  dva dela prvo, oni kupcu koji su vec kupili 5
  flaša vode po višoj ceni, 5 su u boljem
  položaju, jer sada manje placaju.

19

• Povecanje potrošacevog viška postojecih kupaca
  predstavlja smanjenje iznosa koji oni placaju, a
  ono je jednako površini pravougaonika A,B, D,E.

20

• Drugo, neki novi kupci ulaze na tržište i oni su
  spremni da sada plate vodu po nižoj ceni (3).
  Kao rezultat toga, na tržištu se tražena kolicina
  povecava sa 4 flaše na 7 flaše vode. Potrošacev
  višak koji dobijaju novopridošli kupci vode
  predstavlja površinaB,E,F.

21

• Potrošacev višak možemo primeniti i na celokupno
  tržište. Tržišna kriva tražnje na slici je
  horizontalni zbir krivih tražnji pojedinca.
  Logika potrošacevog viška pojedinca, odnosi se na
  celokupno tržište.

22

• Površina tržišne tražnje N, E, R iznad linije
  cena predstavlja potrošacev višak na celom
  tržištu (zatamnjena površina), a predhodno
  oduzimajuci stvarne troškove nabavke vode koja
  iznosi O, N, E, M.

23
(No Transcript)
24
Potrošacev i proizvodacev višak

• Površina ispod krive tražnje, a iznad tržišne
  cene, meri potrošacev višak na tržištu. Ovo zato
  što visina krive tražnje meri vrednost koju kupci
  pripisuju dobru, izraženu na osnovu njihove
  spremnosti da plate to dobro. Razlika izmedu ove
  spremnosti da plate dobro i tržišne cene jeste
  potrošacev višak svakog kupca.

25
Potrošacev i proizvodacev višak

• Potrošaci placaju cenu poslednje jedinice od svih
  potrošnih jedinica i uživaju višak korisnosti
  iznad stvarnih troškova. Potrošacev višak meri
  dodatnu (marginalnu) korisnost koju potrošaci
  postižu iznad onoga što za dobra placaju.

26

• HVALA NA PAŽNJI!

27

• ELASTICNOST TRAŽNJE I PONUDE

PREDAVANJE 5 Prof. dr Zoran
Milenkovic
28

• Šta je elasticnost ponude i tražnje?
• To je nacin kvantificiranja (merenja) koliko su
  ponuda i tražnja osetljive na promenu cena.

29
Cenovna elasticnost tražnje može biti 1.
Direktna - pokazuje kako promena cena datog
proizvoda utice na promenu tražnja za tim
proizvodom. 2. Unakrsna - pokazuje kako promena
cena drugog proizvoda utice na promenu tražnja za
datim proizvodom.
30
Koeficijent direktne elasticnosti tražnje glasi
Edx
gde je - ?Qdx - promena u tražnoj kolicini robe
x - Qdx - pocetna kolicina tražene robe x - ?pdx
- promena u tržišnoj ceni robe x - pdx - tržišna
cena robe x
31
Kod direktne elasticnosti poznata su dva
efekta 1. Gifenov efekat - kada porastom cene
nužnih dobara dolazi i do porasta njihove
tražnje. 2. Veblenov efekat - kada opadanjem
cene luksuznih dobara dolazi do pada njihove
tražnje.
32
Elasticnost tražnje i koeficijent elasticnosti

• Tražnja za nekim dobrom zavisi od njegove cene i
  od dohotka potrošaca.
• Koliko je osetljiva tražnja na promenu cena? Ako
  cene porastu za 10, za koliko ce se promeniti
  kolicina tražnje? Za koliko ce se promeniti
  tražnja ako dohodak poraste za 5?

33
Elasticnost tražnje i koeficijent elasticnosti

• Elasticnost meri osetljivost jedne varijable u
  odnosu na drugu. Preciznije, to je brojka koja
  nam kaže za koliko posto ce se promeniti jedna
  varijabla, ako druga varijabla poraste za 1.
• Cenovna elasticnost tražnje meri osetljivost
  kolicine tražnje na promenu cena.

34
Cenovna elasticnost

• Elasticnost tražnje na cenu, ili elasticnost
  tražnje, predstavlja jacinu reakcije tražene
  kolicine nekog dobra na promenu cene tog dobra,
  uz preduslov da ostale stvari ostanu nepromenjene
  (jednake).

35

• Cenovna elasticnost
• Kada je cenovna elasticnost nekog dobra visoka,
  kažemo da dobro ima elasticnu tražnju. To znaci
  da tražena kolicina snažno reaguje na promenu
  cena.
• Kada je cenovna elasticnost nekog dobra, niska,
  ono je neelasticno i tražena kolicina tog dobra
  neznatno reaguje na promenu cene.
• Primer hrana, ogrev, obuca i odeca, itd.

36
Cenovna elasticnost
37

• Odnosno, kada 1 promene cene izazove više od 1
  promenu tražene kolicine, to znaci da je tražnja
  elasticna u odnosu na cenu.
• Primer Ako povecanje cene od 1 uzrokuje 5
  smanjenje tražene kolicine, tada imamo slucaj
  visokocenovne elasticnosti tražnje.

38

• Kada 1 promene cene izazove manje od 1 tražene
  kolicine, tada imamo neelasticnost tražnje u
  odnosu na cenu.
• Primer, kada 1 povecanje cene, recimo uzrokuje
  samo 0,2 smanjenje tražnje.

39

• Kada imamo 1 promene tražene kolicine u odnosu
  na 1 promene cene tada imamo jedinicnu
  elasticnost tražnje.
• Primer, kada povecanja cene od 1 uzrokuje 1
  smanjenje tražnje.

40
Cenovna elasticnost

• Kada je koeficijent veci od 1, imamo elasticnu
  tražnju,
• Ako je manji od 1 neelasticnu tražnju,
• Kada je jednak jedinici, rec je o jedinacnoj
  elasticnosti tražnje

41
Linearna kriva tražnje i elasticnost
Elasticnost pada duž linearne krive tražnje kako
se krecemo prema osi x
42
Cenovna elasticnost
Slika br. 6.10. Elasticnost tražnje deli se u tri
kategorije panel (a), elasticna, panel (b),
jedinicno elasticna i panel (c), neelasticna
tražnja
43
Cenovna elasticnost

• Elasticnost tražnje je uvek negativna, jer se
  kolicine i cene krecu u suprotnom pravcu.
• Elasticnost tražnje je visoka, ako je veliki
  negativan broj, a
• niska elasticnost tražnje ako nizak negativan
  broj i kvantitet tražnje nije osetljiv na cenu.

44

• Da bismo ilustrovali izracunavanje elasticnosti,
  dacemo primer reakcije tražnje na povecanje cene.
• U pocetnom položaju (A) cena je 90 jedinica, a
  tražena kolicina 240 jedinica.
• Povecanje cene (B) na 110 jedinica smanjuje
  tražnju na 160 jedinica.

45
Cenovna elasticnost
46

• Elasticna tražnja pokazuje vece promene kolicine,
  kao odgovor na promene cene
• Tržišna ravnoteža je na pocetku u tacki A.
• Odgovarajuci na 20-postotno povecanje cene,
  tražena kolicina se smanjuje za 40 (tacka B).

47

• Cenovna elasticnost je Edp-40/20-2. Tražnja je
  elasticna u predelu od A do B.
• S tim, formula za izracunavanje elasticnosti je
• Ostale oblike elasticnosti ilustruje sledeca
  slika pano a, savršeno elasticna i neelasticna
  tražnja i pano b ostale modalitete elasticnosti
  tražnje.

48
Cenovna elasticnost
Savršeno elasticne i
neelasticne i druge vrste elasticnosti
tražnje. Ekstremni slucajevi tražnje su
vertikalna kriva tražnje, koja prikazuje savršeno
neelasticnu tražnju (ED0) i horizontalna kriva
tražnje, koja prikazuje savršeno elasticnu
tražnju. (ED8), pano (a) dok su ostali
modaliteti prikazani na panou (b).
49
Savršeno elasticna kriva
50
ELASTICNOST TRAŽNJE

Za bilo koju cenu iznad 40 dinara tražena
kolicina je 0.
Savršeno elasticna tražnja
cena (p)
40 din
Za 40 dinara kupac ce kupiti bilo koju kolicinu
robe.
Za bilo koju cenu ispod 40 dinara tražena
kolicina je 8 .
0
Kolicina (Q)
51
Savršeno neelasticna kriva
52
ELASTICNOST TRAŽNJE

Savršeno neelasticna tražnja
cena (p)
50 din
40 din
1. Povecanje cene...
0
Kolicina (Q)
2. ...Ne menja traženu kolicinu (tražnja
nepromenjena).
53
Ukupan prihod i cenovna elasticnost tražnje

• Pomocu Elasticnosti tražnje možemo utvrditi
  ukupan prihod proizvodaca.
• Ukupan prihod je iznos koji placaju kupci, a
  primaju prodavci dobara, koji se izracunava tko
  što se cena pomnoži sa prodatom kolicinom.
• Odnosno, Ukupan prihod (TR) jednak je proizvodu
  cene i kolicine (P x Q).

54

• Pri svakoj ceni, ukupna potrošnja potrošaca
  podrazumeva izdatke trošenja koji su ekvivalentni
  prihodu od prodaje roba i usluga proizvodaca,
  odnosno
• izdaci ili troškovi potrošaca ukupan prihod
  preduzeca P x Q gtTR
• (dohodak)
  (proizvodnja)
• Ukupan prihod možemo prikazati i pomocu krive
  tražnje.

55

• Na sledecoj slici, u tacki A ukupan prihod (TR)
  jednak je ceni (P) od 12 novc. jedinica pomnoženo
  sa kolicinom (QA) od 4 jdinice, što iznosi 48
  novc. jedinica (pravougaonik O, PA, A, QA), a u
• tacki B bi bio 60 novc. jedinica (pravougaonik
  O, PB, B, QB).
• U tacki A tražnja je elasticna.

56
Tacka (A) 12 x 4 48 NJ (0, PA, A, QA) Tacka
(B) 10 x 6 60 NJ (0, PB, B, QB )
57

• Ukupni troškovi tj. izdaci (proizvod cene i
  kolicine) za tacku A je 48 , a za tacku B su 60
  (pravougaonik E i F) i ako smanjimo cenu sa 12
  na 10 (polje E) (2 x 4 ) može biti
  korigovano redukcijom u troškovima, uzrokovano
  prodajom 4m platna po ceni od 10 .
• Polje G je povecanje troškova uzrokovano dodatnom
  prodajom 2 m platna (10 x 2 20)

58

• Ako polje E obeležimo kao gubitak prihoda, a
  polje G kao porast prihoda u ovom slucaju ukupni
  prihodi (G oznacimo sa ) prevazilaze ukupan
  gubitak prihoda (E oznacimo sa -) za 12 , tako
  da ukupna potrošnja raste sa sniženjem cene,
  odnosno potrošnja raste kada je tražnja
  elasticna.

59

• U elasticnom delu krive tražnje, niža cena
  povecava traženu kolicinu dovoljno da se anulira
  sniženje cene.

60
(No Transcript)
61

1. Kada je tražnja neelasticna na cenu, smanjenje
   cene smanjuje ukupan prihod,
2. Kada je tražnja elasticna na cenu, smanjenje cene
   povecava ukupan prihod,
3. U granicnom slucaju jedinicne elasticnosti
   tražnje, smanjenje cene ne dovodi do promene
   ukupnog prihoda.

62
Elasticnost tražnje i ukupan prihod
ED gt 1
ED 1
ED lt 1
Q0
Q0
63

• Sledeci primer prikazuje neelasticnu tražnju. I
  pored toga što je došlo do smanjenja cena sa PA
  na PB povecana tražnja kolicina roba sa QA na QB
  je nedovoljna da bi se kompezovala niža cena.
  Podrucje E () je vece od podrucja G () tako da
  ukupna potrošnja opada, a s time i ukupni prihodi
  od prodaje proizvoda u usluga.

64
(No Transcript)
65

• Na sledecoj slici smanjena cena povecava ukupnu
  potrošnju srazmerno, tj. isto se menjaju cene i
  kupljene kolicine dobara, tako da porast kupljene
  kolicine dobara sa QA na QB potpuno neutrališe
  pad cena sa PA na PB zbog cega se ukupan prihod
  ne menja, odnosno podrucje E () je jednako
  podrucju G ().

66
(No Transcript)
67
Engelovi zakoni govore o uticaju dohodka na
strukturu tražnje, i ima ih cetiri 1. Prvi
Engelov zakon - što je veci dohodak, to je manji
udeo namenjen ishrani, i obratno 2. Drugi
Engelov zakon - udeo namenjen ishrani je isti bez
obzira na visinu dohodka 3.Treci Engelov zakon -
udeo namenjen stanovanju, ogrevu i osvetljenju je
isti bez obzira na visinu dohodka 4. Cetvrti
Engelov zakon - što je veci dohodak, to je veci
udeo namenjen higijeni, kulturi, sportu,
putovanju i sl. Važi i obratno.
68
SIŽE O ELASTICNOSTI TRAŽNJE
Siže o elasticnosti
tražnje. Elasticna tražnja donosi porast prihoda,
neelasticna tražnja smanjuje prihode, dok kod
jedinacne elasticnosti tražnje prihodi ostaju
nepromenjeni
69
U zavisnosti od vrednosti ovog koeficijenta
razlikujemo sledece oblike elasticnosti
tražnje 1) Savršeno elasticna tražnja (Edx 8)
- cene se ne menja, a tražnja raste ili
opada. 2) Elasticna tražnja (Edx gt 1) - manja
promena cene dovodi do vecih promena tražnje. 3)
Jedinicna (unitarna) elasticnost (Edx 1) -
promena cene i promena tražje su obrnuto
proporcionalne. 4) Neelasticna tražnja (Edx lt 1)
- sa vecim promenama cene dolazi do manjih
promena tražnje. 5) Savršeno neelasticna tražnja
(Edx 0) - promene cene ne uticu na promenu
tražnje.
70
Elasticnost ponude i koeficijent elasticnosti
ponude (Es)

• Elasticnost ponude definišemo kao jacinu reakcije
  ponudene kolicine nekog dobra na promenu njegove
  tržišne cene, pod uslovom da su svi ostali
  parametri, a pre svega tehnologija proizvodnje i
  cene inputa, ostali nepromenjeni.

71

• Drugacije receno, elasticnost ponude meri
  procentnu promenu ponudene kolicine koja je
  pruzrokovana procentnom promenom cene tog dobra
  od 1.
• Ova je elasticnost obicno pozitivna, jer viša
  cena podstice proizvodace na povecanu
  proizvodnju.

72

• Buduci da se preduzeca razlicito ponašaju sa
  stanovišta ponudene kolicine i promena cena,
  ilustrovacemo razlicite oblike elasticnosti
  ponude
• Prvo, tražena kolicina potpuno je ogranicena (pr.
  kvarljiva roba). To je slucaj u ribarnicama gde
  roba mora da se proda po bilo kojoj ceni. Tada
  imamo slucaj povišene eksterne neelasticnosti
  ponude ili vertikalne krive ponude (Es0)

73

• Drugo, krajnji slucaj bi bio kada bi malo
  smanjenje cene uzrokovalo smanjenje ponudene
  kolicine na nulu, a malo povecanje cene
  beskonacno povecanje ponudene kilicine. To je
  slucaj horizontalne krive ponude beskonacno
  elasticne tražnje (Es 8)

74

• Trece, izmedu ova dva slucaja, ponuda je
  elasticna, odnosno neeelasticna, ako je procenat
  promene kolicine veci ili manji od procenta
  promena cena.
• U slucaju jedinicne elasticnosti, procentna
  promena ponudene kolicine je upravo jednaka
  procentnoj promeni cene (ES 1).
• Dakle, reakcija kolicine na promenu cene je
  proporcionalna, a u slucaju tražnje je obrnuto
  proporcionalna.

75
Elasticnost ponude i koeficijent elasticnosti
ponude
Alternative elasticnosti ponude Potpuno
neelasticna ponuda ima Es? 0, neelasticna ponuda
predstavlja odnos 0lt Es?lt1, jedinacna ponuda je
Es?1, elasticnost ponude predstavlja odnos 1lt
Es?ltoo, Potpuno elasticna ponuda ima Es? oo
76
Odnosno, u zavisnosti od vrednosti ovog
koeficijenta razlikujemo sledece oblike
elasticnosti ponude 1) Savršeno elasticna
ponuda (Esx 8) - cene se ne menja, a ponuda
raste ili opada. 2) Elasticna ponuda (Esx gt 1) -
manja promena cene dovodi do vecih promena
ponude. 3) Jedinicna (unitarna) elasticnost (Esx
1) - promena cene i promena ponude su direktno
proporcionalne. 4) Neelasticna ponuda (Esx lt 1)
- sa vecim promenama cene dolazi do manjih
promena ponude.
77
Elasticnost ponude i koeficijent elasticnosti
ponude
78
ELASTICNOST PONUDE
Elasticna ponuda Esx gt 1
cena (p)
50 din
40 din
1. Rast cene za 22 ...
100
200
kolicina (Q)
2. ...Vodi povecanju ponude Q od 67 .
79
ELASTICNOST PONUDE
Neelasticna ponuda Esx lt 1
cena (p)
50 din
40 din
1. Rast cene za 22 ...
100
110
kolicina (Q)
2. ...Vodi povecanju ponude Q od 10 .
80
ELASTICNOST PONUDE
Jedinicna elasticnost ponude Esx 1
cena (p)
50 din
40 din
1. Rast cene za 22 ...
100
125
kolicina (Q)
2. ...Vodi povecanju ponude Q od 22 .
81
U vremenskoj dimenziji ponude razlikuju se tri
vremenska perioda u kojima se može uspostaviti
ravnoteža 1. Trenutni - ako dode do promene
cene, ponuda nece moci da se promeni jer je u
trenutnom roku fiksna. 2. Kratki - postoji
delimicna mogucnost prilagodavanja promeni cene,
i to samo u okviru proizvodnih kapaciteta. 3.
Dugi - proizvodac može da se u potpunosti
prilagodi promeni cene.
82
HVALA NA PAŽNJI !