Epidermis lukovice crnog luka (Allium cepa)

1
Epidermis lukovice crnog luka (Allium cepa)
Na površini listova, krunicnih i cašicnih
listica, stabla monokotila i jednogodišnjih
dikotila, stabla višegodišnjih dikotila u prvoj
godini života nalazi se epidermis. Epodermis je
primarno pokoricno tkivo. Epidermalne celije
lista su žive, bezbojne, sa jedrom i organelama,
tankih celuloznih zidova. Bocni zidovi celije
epidermisa su talasasti, pa su celije medusobno
cvrsto spojene. Najveci deo celije zauzima
velika vakuola sa bezbojnim celijskim sokom.
Ponekada se javlja veci broj manjih
vakuola. Citoplazma sa jedrom i organelama se
nalazi uz celijski zid ili u sredini celije, ako
postoji veci broj vakuola u celiji. Citoplazmaticn
i konci.
2
(No Transcript)
3
jedro
vakuola
citoplazma
celijski zid
4
STOMIN APARAT
Stoma ili stomin aparat - epidermis listova,
epidermis stabla zeljastih biljaka. Grada 2
celije zatvaracice pasuljastog oblika stomin
otvor (stomium) izmedu celija zatvaracica pomocn
e celije (razlikuju oblikom od epidermskih
celija). Stomina duplja široki intercelularni
prostor ispod celija zatvaracica, povezan sa
meducelijskim prostorima unutrašnjeg tkiva.
5
celije zatvaracice
pomocna celija
pomocna celija
stomin otvor
6
Stomine celije su žive i u citoplazmi sadrže
jedro, sve organele, ukljucujuci i hloroplaste.
Epistomaticni listovi imaju stome samo na
epidermisu lica lista. Hipostomaticni listovi
imaju stome samo na epidermisu nalicja lista.
Amfistomaticni listovi imaju stome i na
epidermisu nalicja i na epidermisu lica lista.
7
Otvorena stoma
Zatvorena stoma
T U R G O R
8
SKROBNA ZRNA (Solanum tuberosum L. )
Rezervna hranljiva mterija biljaka je složeni
ugljeni hidrat skrob Skrob se u biljnim
celijama sintetiše u plastidima primarni
skrob Do organa za magacioniranje transportuje se
u vidu tranzitornog skroba U organima za
magacioniranje skrob se nagomilava u vidu
rezervnog skroba U celijama krtole krompira
rezervni skrob se javlja u vidu skrobnih zrna
9
naraštajne zone
centar formiranja
Naraštajne zone skrobnog zrna odaražavaju
dnevno-nocnu dinamiku formiranja skroba. Svetliju
slojevi se formiraju u toku noci Tamniji slojevi
se formiraju u toku dana
10
Skrobna zrna, prema složenosti, se dele na
prosta, polusložena i složena. Prosta skrobna
zrna imaju jedan centar formiranja, oko kojih se
slažu slojevi skroba. Polusložena skrobna zrna
imaju 2-3 centra formiranja, koja su obavijena
zajednickim slojevima. Složena skrobna zrna se
sastoje od više centara formiranja i nemaju
zajednickih slojeva.