KOMPOZITORI

1
KOMPOZITORI
2
Volfgang Amadeus Mocart

• Mocart je roden u Salcburguu današnjoj
  Austriji, tada glavnom gradu nezavisne
  nadbiskupije u Svetom rimskom carstvu. Kršten je
  dan nakon rodenja u katedrali sv. Ruperta imenom
  Johan Hrizostom Volfgangus Teofilus Mocart.
• Njegova muzicka veština vec je bila vidljiva
  kada je imao samo nekoliko godina. Otac mu je bio
  Leopold Mocart, jedan od vodecih evropskih
  ucitelja muzike, cija je uticajna knjiga Pisani
  clanak o osnovama sviranja violine (nem. Versuch
  einer grundlichen Violinschule) objavljena godine
  kada je roden Mocart. Otac ga je i naucio da
  svira violinu i klavir, a kako je brzo ucio,
  svoje prve kompozicije je napisao kada je imao
  svega pet godina.

3

• Leopold je ubrzo shvatio da može zaraditi
  mnogo novca ako predstavi svog sina evropskim
  dvorovima kao cudo od deteta. Mocartova starija
  sestra, Maria Ana, zvana Nanerl, bila je vešta
  pijanistkinja i cesto je pratila svog brata na
  Leopoldovim turnejama. Jedanput, kad je Mocart
  bio bolestan, Leopold je izjavio da više brine o
  gubitku prihoda, nego o dobrobiti svog sina.
  Moguce je da su stalna putovanja i hladna klima
  doprineli Mocartovoj bolesti kasnije u životu.
• Tokom godina u kojima se formirao kao
  muzicar, Mozart je nekoliko puta putovao po
  Evropi, pocevši sa koncertom 1762. godine na
  dvoru princa Bavarske u Minhenui na austrijskom
  carskom dvoru u Becu. Duga koncertna turneja
  odvela ga je, zajedno sa ocem, na dvorove u
  Minhenu, Manhajmu, Parizu, Londonu, Hagu, ponovo
  u Parizu, i na kraju, natrag domu kroz Cirih i
  Minhen. Otišli su u ponovo Bec pri kraju 1767.
  godine i ostali tu do decembra 1768. godine.

4
Muzicka dela

• Volfgang Amadeus Mocart je bio veoma plodan
  kompozitor. Njegov opus obuhvata preko 600 dela
  najrazlicitijih žanrova
• simfonije - najpoznatije su Pariska, Hafner,
  Linc, Praška, Simfonija br. 40 i Jupiter
  klavirski koncerti - najpoznatiji su br. 21, br.
  25 i br. 26 0
• violinski koncerti - najpoznatiji su br. 3 i
  br. 5
• klavirskih sonata - najpoznatija je br. 11
  ili Turski marš
• violinske sonate
• gudacki kvarteti - najpoznatiji su Hajdn
  kvarteti
• gudacki kvinteti
• serenade - najpoznatija je Mala nocna muzika
  
• opere - najpoznatije su Otmica iz saraja,
  Figarova ženidba, Don Ðovani, Tako cine sve i
  Carobna frula)
• mise - najpoznatije su Krunidbena misa i
  Velika misa)

5
Ludwig van Beethoven

• Ludvig van Betoven (nem. Ludwig van Beethoven,
  16. decembar 1770. 26. mart, 1827), nemacki
  kompozitor, nadmocna muzicka figura u prelaznom
  periodu izmedu ere klasicizma i romantizma.
• Smatra se jednim od najvecih kompozitora svih
  vremena. Medu njegovim najpoznatijim delima su V
  simfonija, VI simfonija, IX simfonija, klavirska
  dela kao na primer, komad Za Elizu, sonate
  Pateticna Sonata i Meseceva Sonata, Klavirska
  sonata Br. 23, Apasionata ili poslednja,
  Klavirska Sonata Br. 32, C-mol, opus 111.

6
Život i delo

• Ludvig van Betoven roden je u Bonu u Nemackoj, od
  oca Johana van Betovena (nem. Johann van
  Beethoven) (17401792), flamanskog porekla, i
  majke Magdalene Keferih van Betoven (nem.
  Magdalena Keverich van Beethoven) (17441787).
  Sve donedavno, veliki broj referentne literature
  oznacavao je 16. decembar kao Betovenov datum
  rodenja, jer je bio kršten 17. decembra, u
  vremenu kada su novorodena deca krštavana dan
  nakon rodenja. Medutim, moderno ucenje odbacuje
  takvu pretpostavku.
• Betovenov prvi muzicki ucitelj bio je njegov
  otac, muzicar u izbornoj skupštini u Bonu i
  alkoholicar, koji ga je u više navrata tukao,
  budio usred noci u društvu muzicara - amatera
  Tobajasa Pfajfera (koji mu je zapravo bio prvi
  ucitelj), kada bi pocinjale lekcije, a sve to
  pokušavajuci da ga nacini muzickim cudom poput
  Mocarta

7
Petar Iljic Cajkovski

• Petar Iljic Cajkovski (ruski Ca?kovski?,
  P?tr Il?ic) bio je ruski kompozitor poznog
  romatizma. Roden je 7. maja 1840. godine. Pojavio
  se u ruskoj muzici istovremeno sa kompozitorima
  'Ruske petorke', ali nije bio njihov clan.
  Njegova muzika, koja je sadržala ruski karakter,
  bila je jako dobro prihvacena. Ipak, sadržala je
  više zapadnih elemenata i ako je uspešno
  kombinovao internacionalne elemente sa elementima
  ruske narodne muzike. Predavao je harmoniju na
  konzervatorijumu u Moskvi i pisao muzicke
  kritike. Materijalnu nezavisnost i boravak u
  inostranstvu omogucila mu je njegova mecenatkinja
  Nadežda von Mek, a njihovo dopisivanje važan je
  izvor podataka o stvaralackom radu i estetskim
  pogledima Cajkovskog. Nastupao je kao dirigent
  sopstvenih dela po Rusiji, Evropi i SAD.

8
Detinjstvo

• Petar Iljic Cajkovski roden u gradicu
  Votkinsk (u današnjoj Ruskoj republici Udmurtiji,
  u to vreme Vjatka Gubernija, administrativna
  pokrajina Carske Rusije). Njegov otac je radio u
  vladinim rudnicima kao rudarski inženjer. Njegova
  majka (druga od tri žene njegovog oca), zvala se
  Aleksandra (Ruskinja francuskog porekla). Njegov
  deset godina mladi brat bio je Modest Iljic
  Cajkovski, dramaturg, liberal i prevodilac. Od
  svoje pete godine išao je na casove klavira i vec
  za nekoliko meseci svirao je odlicno. 1850,
  njegov otac je dobio posao na institutu za
  tehnologiju u Petrogradu. Na tom univerzitetu
  Cajkovski je završio filozofiju prava i nastavio
  sa casovima klavira kod direktora muzicke
  biblioteke. Cajkovski je sa cetrnaest godina
  komponovao valcer u pomen na svoju majku koja je
  umrla od kolere.
• Napustio je školu 1859 i zaposlio se kao
  sekretar u ministarstvu pravde, gde se ubrzo
  zatim prikljucio horu ministarstva. 1861
  Cajkovski je nastavio da proširuje svoje znanje o
  muzici. Poceo je da uci teoriju muzike uz pomoc
  prijatelja Nikolaja Zarembe. Zaremba se upisao na
  Petrogradski konzervatorijum. Od 1862 do 1865
  Cajkovski je nastavio da proucava harmoniju i
  kontrapunkt sa Zarembom a orkestraciju i
  kompoziciju sa direktorom i osnivacem
  konzervatorijuma Antonom Rubinštajnom.

9
Muzicka karijera

• Nakon što je Cajkovski diplomirao, Nikolaj,
  mladi brat Antona Rubinštajna, mu je ponudio
  mesto profesora harmonije, kompozicije i istorije
  muzike. Cajkovski je vrlo rado prihvatio tu
  ponudu jer se njegov otac bio penzionisao i
  izgubio imanje. Sledecih deset godina je bio
  predavac i kompozitor. Pokazalo se da je posao
  predavaca iscrpljujuci pa je 1877. godine doživeo
  nervni slom. Nakon jednogodišnje pauze pokušao je
  da se vrati poslu predavaca ali se ubrzo povukao
  sa tog položaja. Neko vreme je živeo u Italiji i
  Švajcarskoj, ali se na kraju nastanio kod svoje
  sestre, koja je imala posed u neposrednoj blizini
  Kijeva.
• Cajkovski se posvecuje orkestarskom
  dirigovanju nakon premijere u Moskvi njegoveopere
  Trnoružica (1885-7). Nakon što je prevazišao
  strah od javnog nastupa, koji ga je pratio tokom
  citavog života, samopouzdanje mu vremenom raste
  do te mere da se u potpunosti posvecuje
  dirigovanju svojih dela.

10
Johan Sebastijan Bah

• Johan Sebastijan Bah (nem. Johann Sebastian Bach,
  21. mart 1685. Ajzenah 2 8 jul 1750. Lajpcig)
  bio je nemacki kompozitor, orguljaš i cembalista
  iz doba baroka, široko priznat kao jedan od
  najvecih kompozitora i stubova univerzalne
  kulture. Njegova dela su zapažena zbog
  intelektualne dubine, tehnickog savršenstva i
  umetnicke lepote.
• Potice iz jedne od najznamenitijih muzickih
  porodica, koja je proizvela preko 35 znacajnih
  kompozitora i mnoge muzicare izvodace Za života
  je bio poznat kao orguljaš i cembalista , dok je
  njegovo kompozitorsko stvaralaštvo bilo smatrano
  obicnim poslom profesionalnog muzicara 15-17.
  veka koji je stvarao muziku za prigode na dvoru,
  u crkvi ili u gradu. Sa 17 godina svirao je
  orgulje, klavir, violinu, violu, pevao u horu i
  bio pomocnik kantora. Kasnije je radio kao
  orguljaš, dvorski i crkveni muzicar, dirigent i
  ucitelj. Stekao je slavu kao izvodac na orguljama
  i cembalu , i kao muzicki improvizator.

11
Licne osobine

• Bah je bio skroman, pedantan, pobožan i
  velikodušan covek koji je svoje ucenike lepo
  tretirao. Porodica Bah je bila poznata po
  gostoprimljivosti. Bahov biograf, Forkel,
  pominje Njegova društvenost i umetnicka slava
  uticali su da mu je kuca retko kada bila bez
  gostiju. S druge strane, umeo je biti prgav i
  ljutit, posebno prema lošim gazdama i lošim
  muzicarima. U svojoj dvadesetoj godini je u svadi
  povukao mac na kolegu, ali su ih drugi muzicari
  razdvojili.
• Istinski je uvažavao svoje velike savremenike.
  Nije uspeo da se sretne sa Hendlom kad je ovaj
  posecivao Nemacku i zbog toga je žalio celog
  života. Prepisivao je njegove kantate, Telemanove
  takode, kao i dela mnogih savremenika i
  prethodnika.
• Bah nije radio ništa za popularizaciju svojih
  kantata i pasija, i nije njegova zasluga što su
  one stigle do nas. Sam Bah nije bio svestan
  velicine i znacaja svoga dela, i da ce postati
  simbol muzike svoje epohe. Kada je komponovao,
  Bah nije razmišljao o tome da li su horisti
  sposobni da otpevaju njegova dela, ni da li ce ga
  pastva razumeti. Njegovo delo je duboko
  religiozno stvarao je u slavu Boga. Neretko je
  ukrašavao svoje kompozicije sa Samo Gospodu
  slava (Soli Deo Gloria) ili Isuse, pomozi
  (Jesu Juva).

12
Franc List

• Franc List (22. oktobar 1811., Rajding, Austrija
  - 31. jul 1886., Bajrojt, Nemacka mad. Liszt
  Ferenc), madarski pijanista, najveci medu
  pijanistima svog vremena. U njegovom stvaralaštvu
  se uocavaju uticaji razlicitih evropskih
  tradicija. Poreklom Madar, vaspitavan je na
  tradiciji francuske kulture, jer je mladost
  proveo u Parizu, nastupajuci po pariskim
  aristokratskim salonima. To je vreme kada u ovom
  gradu živi i Šopen. List je koncertirao po celoj
  Evropi i upoznao sve vodece muzicare svog
  vremena. Posle 1848. List se nalazi u službi
  vajmarskog dvora, i tada na njega snažan uticaj
  imaju nemacki muzicari, posebno Rihard Vagner,
  ciji je bio iskreni prijatelj. List-dirigent bio
  je jedan od glavnih propagatora Vagnerove
  umetnosti i jedan od najuspešnijih tumaca
  njegovih ideja. Pred kraj života List se zaredio
  i mnogo vremena provodio u Italiji.

13
Fredrik Šopen

• Frederik Fransoa Šopen (fr. Frédéric
  François Chopin, polj. Fryderyk Franciszek
  Szopen) (1. marta 1810, Želazova Vola, Poljska
  17. oktobra 1849, Pariz, Francuska) je bio
  poljski kompozitor i pijanist romantizma.
• Najistaknutiji predstavnik poljske muzicke
  kulture i jedan od najznacajnijih pijanista i
  kompozitora svih vremena. U svojoj dvadesetoj
  godini Frederik Šopen se seli u Pariz sa ciljem
  da se usavrši. Do tada je vec komponovao svoja
  dva klavirska koncerta. Bio je prvi zapadni
  kompozitor koji je u klasicnu muziku uneo
  elemente slovenske muzike. Njegove mazurke i
  poloneze još danas predstavljaju temelj poljske
  narodne klasicne muzike.
• Šopen je cesto imao problema sa zdravljem i
  umro je sa 39 godina posle dužeg bolovanja od
  tuberkuloze.

14
Detinjstvo i rana mladost

• 1810. godine Šopenova porodica se seli u
  Varšavu. Vec kao decak Šopen pokazuje svoj
  talenat. Sa sedam godina je vec komponovao dva
  muzicka dela, dve poloneze, a sa osam godina
  održao je svoje prve koncerte. Varšavske novine
  pisale su o malom Šopenu, cudu od deteta koji
  nastupa na raznim aristokratskim zabavama u
  prestonici kao glavna atrakcija. U Varšavi je bio
  poznat kao drugi Mocart.
• Šopenov prvi ucitelj je bio njegov otac
  koji je brzo odustao. Zatim je dobio novog,
  profesionalnog ucitelja pod imenom Vojceh Živni
  koji je bio poljski violinista roden 1756. u
  Bohemiji. Živni je bio Šopenov ucitelj od
  18161822. godine. Priznao je da ga Šopen
  muzikalno prevazilazi, pa je odgovornost za
  Šopenov razvoj pala na Vilhelm Virfela, koji je
  bio Šopenov ucitelj od 18231826. godine. Virfel
  je bio poznat profesor iz Varšave, roden 1791.
  godine, kao i Živni u Bohemiji. 1826. godine
  Šopen ponovo dobija novog ucitelja, ovog puta
  poznatog muzickog pedagoga Jožefa Elsnera.
  ?lsnerov uticaj na Šopena je nediskutabilan.
  Premda mu je dozvoljavao da sam upravlja svojim
  sviranjem, bio je strog što se tice teoretskog
  obrazovanja kombinacija koja se pokazala
  delotvornom. Šopen je tako stekao stil koji ce
  prožimati njegov buduci rad.

15
Autor Filip
Nikolov