Telesni razvoj

1
Telesni razvoj
2
Cinioci od kojih zavisi telesni razvoj

• Naslede
• Okolina
• Aktivnost

3
Telesna visina i težina

• Periodi naglog rašcenja
• Rano detinjstvo
• Pretpubertet
• Decaci su na rodenju nešto teži i viši od
  devojcica i to ostaju sve do 11., 12. godine. Od
  12-14 godina devojcice su više i teže u proseku
  od decaka što je uslovljeno time što kod
  devojcica pubertet zapocinje u proseku dve godine
  ranije, a nagli rast visine je jedan od
  najranijih pojava u pubertetu. Devojke rastu u
  proseku do 20, a mladici do 25 godina.

4
Kosti i mišici

• Tokom razvoja kosti rastu, hrskavicavi delovi
  okoštavaju, a koštano tkivo postaje gušce.

5
Zubi

• Izmedu treceg i šesnaestog meseca nicu mlecni
  zubi, koji su mali, slabi i bez korena. Ima ih
  20.
• U šestoj godini mlecni zubi se smenjuju stalnim
  zubima

6
Telesne proporcije

• Razliciti delovi tela rastu razlicitim tempom i
  imaju razlicite periode intenzivnog rasta. Zbog
  toga su telesne razmere deteta u razvoju
  drugacije od proporcija odraslog. Prilikom
  rodenja, glava je relativno velika, a
  ekstremiteti mali. Glava brzo raste i posle
  rodenja, a dostiže maksimalne razmere oko 9-10
  godina. Do tog vremena raste uglavnom lobanjski
  deo glave. Lice je prilikom rodenja malo i
  okruglo. Tek u periodu adolescencije lice raste
  brže.
• Trup je na rodenju relativno dugacak. U
  detinjstvu trup naglo raste, njegovo rašcenje je
  usporeno u poznom detinjstvu i na pocetku
  adolescencije. Pred kraj adolescencije trup opet
  naglo raste.
• Na rodenju noge su kratke u odnosu na ruke. Noge
  i ruke naglo rastu u ranom detinjstvu, kao i
  tokom rane adolescencije.

7
Nervni sistem

• Nervni sistem se naglo razvija u prenatalnom
  periodu i do šeste godine. Mozak novorodenceta je
  cetiri puta lakši od mozga odraslih. Do šeste
  godine mozak dostiže 90 svoje konacne težine.

8
Endokrini sistem

• Hipofiza
• Hormon rasta
• Gonadotropni hormon
• Tireoidna žlezda
• - Nedovoljno lucenje hormona tireoidne žlezde u
  prenatalnom periodu i u ranom detinjstvu dovodi
  do fizickih deformacija i mentalne zaostalosti.
  Smanjena aktivnost žlezde dovodi do usporenosti u
  hodu, govoru. Prekomerno lucenje hormona uzrokuje
  nervozu, razdražljivost, ubrzan rad srca.
• Paratireoidne žlezde
• Regulišu ravnotežu kalcijuma u krvi, kostima i
  nervima. Ukoliko ne luce dovoljno hormona, dete
  može biti nervozno, preosetljivo. Prekomerno
  lucenje hormona dovodi do opuštenosti, nedostatka
  energije.
• Nadbubrežne (adrenalne) žlezde
• Javljanje muških seksualnih polnih odlika
• Adrenalin (reakcija na stres)
• Gonade (polne žlezde)
• U pubertetu gonadotropni hormon pocinje da
  stimuliše rad polnih žlezda, pod njihovim
  dejstvom formiraju se sekundarne polne odlike