Dve%20stvari%20va

1

• Dve stvari važne danas radimo
• Holandski sindrom
• Balaša-Samjuelsonov efekat

2
Neutralnost novca
3

• Ako se cene svih dobara u Evrozoni noci
  udvostruce
• Kao rezultat, novcanica od 20 evra danas može da
  posluži za kupovinu robe koja se juce mogla
  kupiti za 10.

4
Šta se dešava ako centralna banka duplira stok
novca preko noci

• i svima razdeli nove banknote?
• Narod ce se najpre oduševiti!
• Na kratak rok, firme bi mogle da na povecanu
  tražnju
• reaguju povecanjem ponude dobara ili usluga

5

• Ali nimalo nije verovatno da ce ovaj proces
  potrajati,
• To bi znacilo da se privredni rast može
  jednostavno ubrzavati sve bržim i bržim
  štampanjem novca!

• Svakih nekoliko godina neka zemlja sveta oproba
  ovaj recept i ugruva se.

6
Neutralnost novca

• Stok realnog novca se ne menja ako ako se
  nominalni novcani stok i nivo cena povecaju u
  istoj srazmeri.
• isto kao što ne bi imalo nikakvog efekta kada
  bismo arapsko pismo (koje ima manje znakova),
  zamenili latinicom, gde slova ima mnogo više.
• Dejvid Hjum (David Hume)

7

• Potvrda neutralnosti novca uvodenje evra
• Odlican primer monetarne neutralnosti predstavlja
  uvodenje evra, valute koju sada koristi preko 320
  miliona ljudi.
• Kratkorocni uticaj na inflaciju je procenjen na
  0,2-0,5

8

• BRITANSKA KONVENCIJA
• 1 evrocent za 1din

• EVROPSKA KONVENCIJA
• 100 dinara za evro

9

• Nominalni devizni kursevi menjaju se brzo, a cene
  sporo
• Ako se domaci i inostrani indeksi cena budu mnogo
  razlikovali,
• može doci do potpunog razdvajanja realnog i
  nominalnog kursa

10

• izgleda da na dugi rok nominalni i realni kursevi
  imaju potpuno samostalne putanje,
• posebno proucavamo realni
• devizni kurs i nominalni devizni kurs (u
  poglavlju 19).

11
Slika 7.3
Ako se koriste podaci za n zemalja, a simbolom Si
obeležimo bilateralni nominalni devizni kurs sa
zemljom i koja ima ponder wi, naš nominalni
efektivni devizni kurs bice
gde suma indeksa cini 100 (Swi 1).
12

• ako imamo svoju valutu i imamo inflaciju
• apresijacija
• Ako imamo evro
• Ili izaziva inflaciju, tj. realna apr.
• Ili izaziva recesiju
• Ili oba

13
Slika 7.11
Realni devizni kursevi u zemljama u
tranziciji Ovo je rast ravnotežnog kursa u stvari
14
Devizni kurs, rezime
15
Devizni kurs, rezime
Politika deviznog kursa ima dva cilja Politika deviznog kursa mora uspešno uskladiti makroekonomsku stabilnost (što podrazumeva reltivno stabilan nominalni kurs) sa zahtevima spoljnotrgovinske konkurentosti (koji nalažu konkurentan nivo i ogranicene varijacije realnog kursa). Pri tome, uspešna politika kursa, koja harmonizuje ove donekle konfliktne ciljeve, mora stalno izbegavati iole vece (iznad 5 - 10) apresijacije realnog deviznog kursa, kako bi se izbegao nepotrebni rast spoljnotrgovinskog deficita, pad deviznih rezervi, itd, što kompromituje kredibilitet ekonomske politike
16
Šta je realan kurs Realan devizni kurs je obracunska kategorija, koja se dobija kada se nominalni kurs tj. onaj sa tržišta- koriguje rastom domacih i inostranih cena (tj. kada se dvostruko deflacionira). Dakle svaki nominalni kurs postaje realan kada se deflacionira i svako ko tvrdi da kurs nije realan ne zna šta govori. Treba reci precenjen, potcenjen, nikako - nerealan
17
Kurs može biti precenjen ili potcenjen Ako je devizni kurs precenjen, to znaci da je dinar skup a dolar jeftin. Tada se isplati kupovati dolare od NBJ i uvoziti, jer uvozna dobra prodajemo po rastucim domacim cenama, a ne isplatii se izvoziti, jer se prodajom deviza od izvoza dobija uvek ista kolicina dinara, koji zbog inflacije sve manje vredi. To što država tvrdi da on vredi isto cini dinar precenjenim.
18
u odnosu na šta? Ravnotežni devizni kurs je onaj koji omogucava da platni bilans zemlje bude u ravnoteži, ali ne u svakom trenutku nego u trenutku dospeca medunarodnih ugovora. Dakle, ako je zemlja neto-dužnik, ravnotežni kurs ce biti depresiran (potcenjen) da bi zemlja ostvarivala suficite iz kojih ce vracati dugove. Ako zemlja sistematski pravi deficit na tekucem racunu, i povecava svoje neto-zaduženje, njen kurs je sigurno precenjen u odnosu na ravnotežni nivo.
19
Kako kurs postaje precenjen? Kurs postaje precenjen tako što domace cene rastu brže od inostranih. To se može desiti iz tri razloga. Jedan razlog je prekomerno štampanje novca, drugi je liberalizacija preostalih kontrolisanih cena, a treci razlog je strukturno prilagodavanje (objašnjenje rast produktivnosti i plata u izvoznom sektoru vodi rastu plata u sektoru usluga, ili zatvaranju radnji pošto u sektoru usluga slabo raste produktivnost, rast plata i opstanak sektora se obezbeduje rastom njihovih cena. Na makro nivou to dovodi do inflacije i realne apresijacije).
20
Kome odgovara da valua bude precenjena? 1. Stanovništvu koje nema devize u slamarici, jer se sa dinarima koji sve manje vrede može kupiti ista kolicina deviza ili uvozne robe. Ovaj deo populacije objektivno gubi ako uvozna roba poskupljuje, a domace nema no taj problem svako tržište razrešava uvozom jeftinijih (korejskih, bugarskih itd) proizvoda ili ubrzanim aktiviranjem domace proizvodnje. Što bi i bio cilj ekonomske politike u ovoj oblasti.
21
Implikacije precenjenog kursa Zadovoljavajuca makroekonomska stabilnost gubitak deviznih rezervi (vec je pocelo, jer se otplate duga ne vrše iz deviznog priliva, nego iz rezervi) isto tvrde u menjacnicama platnobilansni deficit raste domace investicije stagniraju zbog previsoke kamatne stope Strateški investitori potencijalno gube veliku izvoznu zaradu
22
Predlog politike deviznog kursa Nakon inicijalne stabilizacije i znacajnog obaranja kvantitativnih i carinskih spoljnotrgovinskih barijera, treba voditi politiku konkurentnog realnog deviznog kursa, koja ce u veoma kratkom roku (tri do šest meseci) staviti naglasak na nominalnu stabilnost, da bi u narednom periodu naglasila realnu stabilnost kursa kroz odgovarajuci mehanizam fleksibilnog upravljanja nominalnim kursem. Cilj je ostvariti spoljnotrgovinski višak na tekucim transakcijama, koji ce biti neophodan za regulisanje reprogramiranog duga. Politika fleksibilnog pojasa (crawling band) ima dve kljucne prednosti u odnosu na politiku trajnijeg fiksnog kursa i cisto fleksibilnog kursa. Prvo, ona priznaje cinjenicu da je fiksan kurs nemoguce braniti bez gubitka rezervi, drasticne kontrole uvoznih tokova ili veoma cvrste fiskalne i monetarne politike i politike plata. Drugo, ona poštuje neophodnost izbegavanja apresijacije kursa, u cilju rasta izvoza i deviznog priliva. Madarska je primenila ovaj koncept, a Poljska slican (crawling peg).
23
Preduslovi za uspeh .. Tri su preduslova za uspeh ove politike. Prvo, ona ce biti uspešna ako se domaca tražnja drži pod kontrolom, tj. ako ne bude rasta plata iznad produktivnosti i rasta budžetskih rashoda van definisanih okvira. Drugo, platnobilansni deficit ne sme biti preveliki (kriticni nivo je 5 BDP, a kod nas je preko 20!!!) a devizne rezerve treba da se krecu na nivou tromesecnog uvoza (trenutno su na nivou petomesecnog uvoza). I konacno, presudna ce biti politika države u pogledu loših firmi ako se nastavi politika njihovog subvencioniranja na jedan ili drugi nacin, šanse za uspeh skoro da nestaju, jer se dovodi u pitanje ne samo uspeh politike kursa, vec se otvara i pitanje dometa i smisla svih ostalih reformi ako privrednim ambijentom nastavi da dominira državna intervencija.
24
Inflacija i novac
25
Inflacija i kamatne stope

• Nominalna kamatna stopa i
• Realna kamatna stopa rmora se prilagoditi
  inflaciji r i ? ?e
• Negativne realne kamatne stope u socijalizmu ...

26
Vežba

• Pretpostavimo da je V konstantno, M raste 5
  godišnje, Y raste 2 godišnje, a r 4.
• Kolika je nominalna kamatna stopa i
• Ako CB poveca novcanu masu za 2 procentna poena,
  pronadite ?i .
• Ako privredni rast bude samo 1
• Šta ce biti sa ??
• Šta treba da uradi CB da zadrži ? na konstantnom
  nivou?

27
Odgovori
V je const, M je 5, Y raste 2 godišnje a r
4.

• Prvo ? 5 ? 2 3.
• Onda, vidimo da je i r ? 4 3 7.
• ?i 2, isto kao i rast novcane mase.
• Ako CB ništa ne uradi ?? 1. Da bi sprecila
  inflaciju CB mora smanjiti rast novcane mase za
  jedan procentni poen

28

• Zašto je inflacija loša?
• Koji su troškovi za društvo?
• Mislite na dugi rok
• Šta znaci misliti kao ekonomista?

29
Poglavlje 11 - Mandel-Flemingov model

• Zašto se seli kapital?
• Neposredni uzrok profitno motivisanih kapitalnih
  tokova je ...
• kamatni diferencijal i-i

30
MANDEL FLEMINGOV MODEL

• potpuno finansijski integrisana privreda
• gubi kontrolu nad kamatnom stopom.
• To objašnjava ulogu deviznog kursa

31
MALA ZEMLJA
cak ni Evropska unija nije dovoljno velika da bi
imala velikog uticaja na svet. SAD postepeno gubi
prevlast
što je zemlja veca, manje su joj potrebe za
spoljnim tržištem i stranim dobavljacima SAD i
Evrozona su ipak daleko od toga da se mogu
smatrati zatvorenim.
32
Uslov kamatnog pariteta

• princip pariteta kupovne moci (koji zavisi od
  konkurentnosti robe i usluga)
• Važi na dugi rok
• Na kratak rok je trgovina finansijskom aktivom
  mnogo važnija.
• Stoga se izvodi uslov pariteta, koji ce presudno
  uticati na kamatne stope i na nominalni devizni
  kurs. To je kamatni paritet.

33
o i razmišljamo kao o stopi prinosa, a ne kao o
kamatnoj stopi

• Neka je ilti.
• Investitori uzimaju kredite u zemlji
• a ulažu novac u inostranstvu
• Ali i stranci to rade zadužuju se u
  inostranstvu, a ulažu kod sebe
• Na taj nacin domaca tražnja za novcem raste dok
  ne dostigne i.

34

• Implikacija je da ni ilti niti igtinisu
• održve.
• Jedini izlaz je da bude ii.
• To je kamatni paritet.

35
Kamatni paritet je jednostavnouslov ravnoteže na
medunarodnom finansijskom tržištu

• finansijski trejderi skeniraju ceo svet.
• u stanju su da svakog trenutka izvrše transfer
  ogromne sume novca
• i to bukvalno bez ikakvih troškova.
• Kao rezultat, kamatni paritet stalno važi, a
  svaka devijacija se trenutno koriguje.

36
KAMATNI PARITET
- van krive IFM. Iznad linije, domaca kamatna
stopa je veca od svetske. Kapital pocinje da
dolazi Priliv kapital promptno spušta kamatnu
stopu i na svetski nivo. Obratno, ispod IFM
krive kapital odlazi iz zemlje, što povecava
njegovu retkost, te se kamatna stopa vraca na
nivo i.
37
Kapitalne kontrole

• preovladavale su sve do sredine1970-ih. Kako
  pokazuje Slika 11.2, razvijene zemljesu ih
  napustile tokom 1980-ih.

U prisustvu kapitalnih kontrola ne važi kamatni
paritet
38
Zašto zemlje uvode kapitalnu kontrolu?

• devijacije od kamatnog pariteta mogu daizazovu
  masovne tokove kapitala

• Mogu da remete akcije CB
• na monetarnu politiku
• na devzni kurs.

Odustaju jer je kontrola neefikasna zbog
globalizacije
39
Stoga je analitickiokvir u ovoj knjizi

• prilagoden za analizu razvijenih zemalja
• dok je manje od pomoci kada je rec o nerazvijenim
  zemljama.

• ima veoma mnogo vrsta kapitalnih kontrola,
• njihovi efekti variraju
• Ne postoji dobar model za njihovu analizu

40
Sta onda da se radi?

• mogli bismo da jednostavno zanemarimo kamatni
  paritet
• i da radimo sa makroekonomskom ravnotežom iz
  Poglavlja 10.
• U prvoj aproksimaciji, to je možda najbolje što
  se može uraditi

41
Devizni kursevi

• Medunarodni monetarni fond (MMF)
• 111 od 185 zemalja sveta usvojilo jedan ili drugi
  oblik fiksiranja kursa.
• Pri fiksnom kursu monetarne vlasti javno
  objavljuju odabrani paritet.
• To je zvanicna vrednost nacionalne valute u
  jedinicama druge valute, što je obicno dolar ili
  evro.

42
Režimi deviznog kursa
Fiksni Danska, Letonija, Litvanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska - vezale su svoju valutu za evro. Mnoge zemlje u razvoju ukljucujuci Kinu i nekoliko africkih zemalja
Fleksibilni Evrozona, u Švajcarska, Norveška, Velika Britanija, SAD i Japan
Kontrolisano plivajuci CB se ne obavezuje na održanje nekog posebnog pariteta, ali ipak pokušava da spreci nagle fluktuacije. Ceška, Madarska, Poljska, Rumunija, Srbija i mnoge zemlje Latinske Amerike ili Istocne Azije.
43
Tri pitanja

• 1. Režim kursa
• Pri fiksnom režimu, ignorisacemo LM ili TR krivu,
  
• pri fleksibilnom kursu, ignorisacemo IS krivu.
• (2) Koja linija reaguje na poremecaj?
  - poremecaj utice (najmanje) na jednu od tri
  linije
• (3) Gde je nova ravnotežna tacka i kako je treba
  interpretirati? Kako i zašto se privreda pomerila
  u novu ravnotežu?

44
intervencije na deviznom tržištu

• Ako valuta apresira
• CB mora da smanjuje vrednost svoje valute.
• Da bi to uradila,
• morace da kupuje stranu valutu

• Ako depresira
• Tržišni kurs je 1/1200,008
• Paritet je 1/1000,01
• Depresirala
• CB prodaje evre, tj. Povlaci dinare

45
zašto cb ne može istovremeno da bira ponudu novca
i devizni kurs.

• cb ima tri instrumenta
• (1) ponudu novca,
• (2) kamatnu stopu i
• (3) devizni kurs.
• Kada se odluci za jedan od njih, druga dva su joj
  ostala van domašaja.

46
Pri fiksnom kursu CB ne može da vodi autonomnu
monetarnu politiku

• Ne može da odlucuje o ponudi novca, što znaci da
  je položaj LM krive nevažan.
• ne može da bira ni kamatnu stopu, tako da ni TR
  kriva nema nikakvog znacaja.
• Od znacaja su samo IS i IFM krive

47
Alternativno objašnjenje

• CB ovde ima dva ogranicenja
• (1) tražnju za novcem, predstavljenu linijom D,
• i (2) inostranu stopu prinosa i Jedina moguca
  ravnotežna pozicija sada je u tacki A.

48
Ovde jednostavno nema više manevarskog prostora

• Da bismo ovo razjasnili, zamislimo da CB pokuša
  da spusti kamatnu stopu da bi došla u tacku B
• Kapital odlazi iz zemlje,
• domaca valuta depresira
• CB prodaje stranu valutu i povlaci domacu valutu
• kamatna stopa raste

49
zakljucak
bilo koji pokušaj centralne banke da promeni
novcanu ponudu ili domacu kamatnu stopu bice
neuspešan, jer se centralna banka obavezala da
brani odredeni paritet

• Vidimo da koliko god novca ubacimo u malu
  otvorenu privredu, on se promptno izvuce kroz
  devizno tržište. Ova veza se može olabaviti, ali
  samo privremeno

• Sterilizacija je
• nacin da se ovo ogranicenje oslabi

50
Poremecaji na strani tražnje
U odnosu na tacku B, dohodak raste manje, a
kamatna stopa takode raste. Ova dva efekta su
vezana.

• egzogena promena tražnje za dobrima utice na
• nivo autputa
• na kamatnu stopu,
• dakle, na dve endogene varijable

51
uloga fiskalne politike

• Ekspanzivna politika, tj. rast G ili pad T podiže
  domacu tražnju.
• Isti ishod imamo pri rastu I, ili X
• To je pozitivni poremecaj koji dovodi do
  pomeranja IS krive udesno, od IS na položaj IS'.
• Privreda se pomera iz A u B

52
Normalna procedura kreiranja novca

• CB
• kupuje aktivu od poslovnih banaka, povecava M0.
• može dodatno da M0 intervencijama na otvorenom
  tržištu.
• tada koristi svoju pasivu (svoj primarni novac,
  deo M0) i kupuje ili prodaje stranu valutu, koja
  postaje deo deviznih rezervi.
• Tako svaki delic novcane mase ima pokrice, bilo
  u vidu kredita poslovnoj banci ili u formi
  prodaje deviza iz deviznih rezervi.

53
Šta je to sterilizacija
Sterilizacija se postiže kada centralna banka
nekom operacijom na domacem tržištu novca
neutrališe intervencije na deviznom tržištu

• Ona omogucava samo da se uzme vazduh jer, pre ili
  kasnije, opisana veza kursa, kamatne stope i
  ponude novca ne može da se izbegne.

R devizne rezerve DC domaci krediti

• smanjuje povecava ne menja se

54
Nesterilizovane intervencije pri depresijaciji
višku domace valute

• Da bi sprecila da vrednost valute opadne,
  centralna banka povlaci primarni novac
• ovako se vrši kontrakcija novcane ponude

R devizne rezerve DC domaci krediti
55
CB ne može da se dugo održi u tacki B

• U najboljem slucaju, sterilizovana intervencija
  može
• na kratak rok da vrati centralnoj banci
  sposobnost vodenja autonomne monetarne politike.

56
Ovo ne može da ide u nedogled,

• Sve dok i bude ispod i, kapital napušta zemlju,
  a centralna banka interveniše da bi održala
  paritet

• Ali devizne rezerve ce pre ili kasnije presušiti.
  
• Ako su tokovi kapitala veliki, kao što obicno i
  jesu, rezerve se mogu
• istrošiti za nekoliko dana, ponekad i za nekoliko
  casova

57
Kriza meksickog pezosa
58
Kriza meksickog pezosa
59
Kriza prezosa nije pogodila samo Meksiko

• Americka dobra postala su skuplja za Meksikance
• Firme iz SAD su izgubile prihode
• Stotine bankrotstava duž granice SAD-Meksiko
• Dolarska vrednost meksicke finansijske aktive se
  smanjila
• Uštede u pezionim fondovima miliona gradana SAD
  su se smanjila

60
Kriza

• Pocetkom 90tih, Meksiko je postao atratkivno
  mesto za strana ulaganja.
• Tokom 1994, potiticki dogadaji izazvali su rast
  premije na rizik (? )
• Ustanak seljaka u Chiapasu
• Ubistvo vodeceg predsednickog kandidata
• Naredni faktor The Federal Reserve je podigla
  americku kamatnu stopu da bi sprecila inflaicju u
  SAD. (tako je ?r gt 0)

61
Kriza

• To se odrazilo na pritisak da pezos devalvira
• Meksicka centralna banka neprestano obecavala da
  nece dozvoliti pad pezosa,
• te je prodavala devizne rezerve da bi održala
  fiksni kurs
• Takva politika je zahtevala da Centralna banka
  Meksika raspolaže adekvatnim deviznim rezervama.
  Da li je to bilo tacno?

62
Dollar reserves of Mexicos central bank

• 17. Avgust 1994 17 mlrd
• 1 .Decembar 1994 9 mlrd
• 15. Decembar 1994 7 billion

Tokom 1994, Centralna banka Meksika sakrivala je
podatak da njene devizne rezerve polako nestaju
63
? katastrofa ?

• 2. decembra Meksicki pezos devalvira za 13
• (S pada sa 29 na 25 centi za pezosi)
• Investitori su šokirani! ! !
• i uvidaju da mora biti da su se rezerve
  centralne banke istopile
• ??, investitori izvlace svoj kapital iz Meksika.
  
• 22. decembar rezerve Centralne banke skoro su
  nestale. Ona napušta fiksni kurs i pušta S da
  pliva.
• Za nedelju dana, S pada za još 30.

64
Spasavanje

• 1995 SAD. i IMF daju kredit od 50 milijardi
  dolara koji bi služio kao garancija za kreditnu
  sposobnost meksicke vlade.
• To je pomoglo da se povrati poverenje investitora
  i da se smanji premija na rizik.
• Nakon teške recesije u 1995. godini, Meksiko
  zapocinje brzi oporavak.

65
The S.E. Asian Crisis
Devizni kurs promena od 7/97 do 1/98 Cene akcija promena od 7/97 do 1/98 nominalni BDP promena 1997-98
Indonesija -59.4 -32.6 -16.2
Japan -12.0 -18.2 -4.3
Malezija -36.4 -43.8 -6.8
Singapore -15.6 -36.0 -0.1
S. Korea -47.5 -21.9 -7.3
Taiwan -14.6 -19.7 n.a.
Thailand -48.3 -25.6 -1.2 (1996-97)
U.S. n.a. 2.7 2.3
66
Nastavak CB kupuje aktivu p. banaka i tako ih
snabdeva sa M0. ili.
Iz M0 kupuje devize koje postaju deo deviznih
rezervi - MORDC
Nesterilizovane Sterilizovane neutralisanje prve kolne
otkupljuje M0 i pada R neravnoteža Ponovo ubacuje valutu, kupuje aktivu pa M0 i DC rastu
Kao rezultat M0 se ne menja i privreda ostaje u tacki B, sa nižom kamatnom stopom Kao rezultat M0 se ne menja i privreda ostaje u tacki B, sa nižom kamatnom stopom
Rezerve presušuju Nekad i trenutno
67
A sta ako je igti?

• Onda bi trebalo ubacivati M0
• I sterilizacijama ga ponovo smanjivati
• Tj. sterilizacija bi znacila KUPOVINU devizni
  rezervi
• To radi Kina

68
A sta ako je igti?

• KINA - intervenise i povecava dev. rezerve
• SAD to je zbog potcenjenog kursa
• Ako nastave, M0 raste, smanjuje DC

Jedini nacin je da se pokida veza i i i




-
-
-



69
Devizno sidro

• Argentinski lek usmeren na simptome, umesto na
  uzrok inflacije (T-Glt0)

70
Poremecaji

• Može izgledati da otvaranje ne pravi razliku,
  ali
• Nova ravnoteža ce biti u C, jer IFM, LM i TR
  nemaju znacaja u zatvorenoj privredi

71
Ako je privreda otvorena a kurs fiksan

• Domaca privreda ne može da se odbrani od
  poremecaja
• Ako raste svetska stopa, rašce i domaca

72
Ima jedan trik - devalvacija

• Devalvacija odgovara efektivnoj monetarnoj
  ekspanziji i padu kamatne stope na svetski nivo

73
Bilo kroz operacije na otvorenom trzistu ili
devalvaciju rezultat je isti

• Dakle, monetarna politika i dalje može pri
  fiksnom kursu da se sprovodi
• Ali samo kroz revalvacije i devalvacije

74
Fleksibilni kurs

• 1. cb vraca u svoje ruke monetarnu politiku
• Kurs odredjuje tržište
• Ako su cene rigidne, spoljna konkurentnost je
  endogena IS kriva gubi znacaj

75
Fleksibilni kurs, ekspanzivna monetarna politika

• Cb ne može da promeni i jer je vezana za i
• Jer monetarna politika ne radi kroz kanal kamatne
  stope vec kroz kurs
• Emituje novac, ali ne pada i nego pada kurs, tj
  depresijacija, rast autputa

76
Pri fleksibilnom kursu IS ne može da se pomeri
77
Ali ovaj rezultat treba uzeti sa rezervom,
teorija ne može precizno da odrazi stvarnost

• Mali multiplikator
• Ne dešava se sve u istom trenutku
• a) Ako se period produži, bice povecanja Y
• b)Apresijacja obara konkurentnost???

Ispravno tumacenje fiskalna ekspanzija ce
izazvati apresijaciju te ce izostati ocekivani
efekti na autput
78
Fiksni kurs
Može delovati iznenadujuce da bi rast
kamatne stope mogao da izazove ekspanziju
autputa. Ali mehanizam ide preko deviznog
kursa Tacka A odliv kapitala depresijacija
rast izvoza, skok na IS
79
zašto velika i potpuno integrisana privreda može
sama da menja svoju kamatnu stopu?
na veliku zemlju ne utice inostrana
stopa prinosa, možemo i zanemariti liniju
IFM Tabela o udelu zemlje u svetskom
BDP Ovde na svetsku kamatnu stopu moze da
utice samo SAD A sve vise i evrozona Ostali
nemaju uticaja
80
(No Transcript)