Title: MIKROEKONOMIJA
1MIKROEKONOMIJA
- PREDAVANJA 1
- Prof.dr Jovo Jednak
Viša poslovna škola Novi Sad
2Å TA JE EKONOMIJA?
- EKONOMIJA je nauka koja se bavi proucavanjem
ljudskih potreba i želja, njihovim
koordiniranjem, mehanizmom donošenja odluka,
društvenim obicajima, te politickim odnosima u
društvu.
3Å TA PROUCAVA EKONOMIJA?
- Ekonomija proucava kako društva koriste oskudne
resurse da bi proizvela korisne robe i usluge
(dobra) raspodelila ih medu razlicitim ljudima. - EKONOMIJA je nauka IZBORA.
4(No Transcript)
5(No Transcript)
6EKONOMIJA
- Ekonomska analiza je podeljena u dve celine
- makroekonomsku analizu i
- mikroekonomsku analizu.
- MAKROEKONOMIJA se bavi proucavanjem ekonomije kao
cjeline. - Ona se bavi problemima
- inflacije, nezaposlenosti, poslovnih ciklusa,
ekonomskog rasta, platnog bilansa, investicijama
itd.
7EKONOMIJA
- MIKROEKONOMIJA se bavi proucavanjem individualnog
izbora i istražuje koje ekonomske snage uticu na
taj izbor. - Kolicina proizvodnje (proizvod i/ili usluga)
jednog preduzeca. - Cena pojedinacnog proizvoda ili usluge.
- Dohodak pojedinca ili domacinstva.
- Zaposlenost pojedinca i sektora.
8MAKROEKONOMIJA I MIKROEKONOMIJA
- MAKROEKONOMIJA i MIKROEKONOMIJA su medusobno
povezane, uticu jedna na drugu. - Ne postoji oštro ogranicenje.
- Neka preduzeca ostvaruju vece i bolje rezultate
nego pojedine zemlje.
9POZITIVNA I NORAMATIVNA EKONOMIJA
- Kako bi se izvršilo razgranicenje izmedu
subjektivne i objektivne analize, ekonomisti dele
ekonomiju na - Pozitivnu ekonomiju
- Normativnu ekonomiju.
10POZITIVNA EKONOMIJA
- Pozitivna ekonomija proucavanje Å¡ta je i kako
funkcioniše ekonomija. - Cilj ove ekonomije da prouci kako društvo stvara
odluke o potrošnji, proizvodnji, raspodeli i
razmeni roba i usluga. - Istovremeno objašnjava i zašto privreda radi tako
kako radi, a dopušta i predvidanja o tome kako
privreda reaguje na promene. -
- (Tvrdnje koje pokušavaju da opišu svet kakav
jeste )
11NORAMATIVNA EKONOMIJA
- Normativna ekonomija proucava koji bi to
ciljevi ekonomije trebali biti. - Zasnovana na licnom proracunu mišljenja.
- (Tvrdnje koje pokušavaju da objasne kakav svet
treba da bude.)
12Pozitivna ekonomija
13Normativna ekonomija
14EKONOMSKI MODELI
- Ekonomski model predstavlja pojednostavljenu
sliku stvarnosti i istovremeno logican skup
pretpostavki pogodan za svrhu analize. - Matematicki prikaz odnosa izmedu dvije ili više
varijabli (varijablja je stepen ili mera promjena
u vremenu ili opažanjima). - U ekonomskim modelima razlikujemo
- ENDOGENE i
- EGZOGENE varijable.
- ENDOGENE varijable proizilaze iz samog modela,
njim su odredene i predstavljaju njegove izlazne
elemente. (prikazane na kordinatama - osama
grafikona) - EGZOGENE varijable su promenljive koje se unose u
model. (mere fiskalne i monetarne politike, cena
nafte, investiciona klima...)
15EKONOMSKI MODELI
EGZOGENE VARIJABLE
ENDOGENE VARIJABLE
EKONOMSKI MODEL
16GRAFIKONI, KRIVE I JEDNACINE
- Å ta je dijagram?
- Graficki prikaz koji pokazuje kako se dva ili
više skupova podataka ili varijabli odnose jedan
prema drugome. - Pregledni prikaz nekog ekonomskog problema.
-
17Od tabele do grafikona (dijagrama)
Cijena (P)
60
Tabela 1. Cena i kolicina proizvoda X Tabela 1. Cena i kolicina proizvoda X Tabela 1. Cena i kolicina proizvoda X
 Cena proizvoda X Kolicina proizvoda
A 60 8
B 50 10
C 40 12
D 30 14
E 20 16
50
40
30
20
10
0
2 4 6 8 10 12 14 16
Kolicina (Q)
18Odnos izmedu varijabli
Indirektan odnos (negativan linearni odnos)
Kada X raste, Y pada Kada X pada, Y raste
Direktan odnos (pozitivan linearni odnos) Kada
X raste, Y raste Kada X pada, Y pada
y
y
x
x
19GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTI
20GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTI
- Granica proizvodnih mogucnosti je jednostavan
ekonomski model koji pokazuje neke od važnijih
ekonomskih principa. - Granica proizvodnih mogucnosti predstavalja
maksimalan nivo proizvodnje ekonomije koji se
ostvaruje angažovanjem raspoloživih faktora
(rada, kapitala, zemlje) i tehnologije, uz
pretpostavku pune zaposlenosti. - Pretpostavke
- Da su inputi konstantni u kratkom periodu.
- Da ekonomija proizvodi samo dva dobra automobile
i racunare. - Da postoji potpuno iskorišcenje kapaciteta, tj.
puna zaposlenost - Kriva GPM pokazuje kombinaciju dva dobra (svaka
tacka na krivi pokazuje odredeni broj racunara i
odredeni broj automobila).
21Granica proizvodnih mogucnosti
Alternativne mogucnosti proizvodnje Alternativne mogucnosti proizvodnje Alternativne mogucnosti proizvodnje
Mogucnosti Hrana (hiljade tona) Automobili (hiljade tona)
A 0 150
B 1 140
C 2 120
D 3 90
E 4 50
F 5 0
22Granica proizvodnih mogucnosti
23GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTI
Kolicina racunara
Nemoguca tacka
C
Efikasne tacke
3000
A
2200
B
2000
Kolicina automobila
0
600
700
1000
24GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTI
Kolicina racunara
Nemoguca tacka
C
Efikasne tacke
3000
A
2200
B
2000
Kolicina automobila
0
600
700
1000
25GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTI
Kolicina racunara
Nemoguca tacka
C
Efikasne tacke
3000
A
2200
B
2000
D
Neefikasna tacka
Kolicina automobila
0
600
700
1000
26GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTIOPORTUNITETNI
TROÅ AK
Kolicina racunara
200 racunara / 100 automobila 2 racunara za 1
automobil
100 automobila
3000
A
2200
B
2000
-200 racunara
Kolicina automobila
0
600
700
1000
27GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTIOPORTUNITETNI
TROÅ AK
Kolicina racunara
Trošak 1 automobila 2 racunara
3000
A
2200
B
2000
Kolicina automobila
0
600
700
1000
28GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTIEKONOMSKI RAST
Kolicina racunara
Nova tehnologija pomera granicu proizvodnih
mogucnosti
4000
3000
3000
Kolicina automobila
0
1000
1300
29GRANICA PROIZVODNIH MOGUCNOSTIEKONOMSKI RAST
Kolicina racunara
4000
B
3000
3000
2900
A
2000
Kolicina automobila
0
1000
1300
700
850
30PPF i granicna stopa tansformacije
- PPF ima negativan nagib.
- Da bi se efikasno proizvela dodatna kolicina
hrane, potrebno je uneti inpute iz proizvodnje
automobila (smanjuje proizvodnju automobila). U
ovom slucaju rec je o granicnoj stopi
transformacije (MRT) automobila hranom. - MRT meri koliko se automobila moralo odreci da
bismo dobili jednu dodatnu jedinicu hrane.
31PPF i granicna stopa tansformacije
- Pomerajuci se niz granicu proizvodnih mogucnosti,
povecava se i MRT. - kako se pomeramo niz PPF i proizvodimo sve manje
automobila, produktivnost rada i kapitala raste u
proizvodnji automobila, dok produktivnost rada i
kapitala u proizvodnji hrane pada. - U tacki C produktivnosti su jednake, te je tu MRT
jednaka 1. Naime, u tacki C', MRT jednaka je 1,
jer se trebamo odreci jedne jedinice u
proizvodnji automobila, da bismo proizveli
dodatnu jedinicu hrane.
32PPF i granicna stopa tansformacije
33PPF i granicna stopa tansformacije
- Kada je MRT niska, tada je odnos-srazmera
granicnog troška proizvodnje hrane (MCH) i
granicnog troška proizvodnje automobila (MCA)
nizak. - Nagib PPF meri granicni trošak proizvodnje drugog
dobra. Prema tome, u svakoj tacki niz granicu
proizvodnih mogucnosti (B, C', CD', DE) važi
sledeca relacija - MRT MCA/ MCH
34PPF i efikasnost privreda
- Dobra moraju biti proizvedena u onim kolicinama
koje ce potrošaci biti volji da kupe. - MRS koja nam govori koju kolicinu jednog dobra je
potrošac voljan žrtvovati da bi dobio više drugog
dobra.
35PPF i efikasnost privreda
- U našem slucaju granicna stopa supstitucije hrane
za automobile jeste kolicina automobila koju su
pojedinci spremni žrtvovati da bi dobili dodatne
jedinice hrane. - U isto vreme granicna stopa substitucije meri
trošak proizvodnje dodatne jedinice hrane u
uslovima smanjenja proizvodnje automobila.
36PPF i efikasnost privreda
- Ekonomija efikasno proizvodi ako za svakog kupca
važi sledeca relacija - MRS MRT.
37PPF i efikasnost privreda
38Granica proizvodnih mogucnosti, ekonomski rast i
granicna stopa sustitucije.
(a) Siromašna zemlja
(b) Razvijena zemlja
39Granica proizvodnih mogucnosti, ekonomski rast i
granicna stopa sustitucije.
(a)Pre investiranja
(b) Nakon investiranja
40Oportunitetni trošak
- Izgubljena mogucnost za drugim dobrom, zato Å¡to
smo se odlucili da prvo (ne možemo jedno i
drugo), zove se oportunitetni trošak. - Oportunitetni trošak predstavlja propuštenu dobit
alternativne upotrebe resursa-inputa.
41Oportunitetni trošak
42OPORTUNITETNI TROÅ AK
43Opadajuci prinosi
44Opadajuci prinosi
Ucinak tehnologije naspram zakona opadajucih
pinosa
45Produktivnost rada
- Prosecan proizvod koji pokazuje obim i kolilicinu
proizvodnje po jedinici inputa rada.
46Produktivnost rada
- Produktivnost rada se povecava po osnovu
- rasta fonda kapitala ili
- tehnoloških promena.
- Veza izmedu produktivnosti rada i životnog
standarda.
47TRŽIŠTE
48Šta je tržište?
- TRŽIŠTE
- Skup kupaca i prodavaca koji putem stvarnih ili
potencijalnih medusobnih delovanja odreduju cenu
proizvoda ili grupe proizvoda.
49Tržište
- Ekonomisti se cesto bave definisanjem tržišta
koji bi kupci i prodavci trebali biti ukljuceni u
odredeno tržište. - odnosno
- Odredivanje kupaca, prodavaca i raspona proizvoda
koji bi trebali sacinjavati odredeno tržište.
50Tržište
- ARBITRAŽA
- Cin kupovine po nižoj ceni na jednom mestu i
prodaje po višoj ceni na nekom drugom mestu. - Primer cena zlata u Njujorku, Cirihu i Dubaiju
- TRŽIŠNA CENA
- Cena koja prevladava na konkurentnom tržištu.
- Cena proizvoda zlata, pšenice, knjige,
deterdženta... - VELICINA TRŽIŠTA
- Granice tržišta u geografskom smislu i u smislu
asortimana ili grupa proizvoda koji se proizvode
i prodaju na tom tržištu. - Beogradsko tržište dizela, Tržište stanova u
Novom Sadu
51Realne i nominalne cene
- NOMINALNA CENA
- Apsolutna cena dobra, nekorigovana za inflaciju
- cena džempera u avgustu je bila 3000 dinara
- REALNA CENA
- Cena dobra u odnosu na pokazatelj agregatnog
nivoa cena - Cena korigovana za inflaciju
- Cena džempera u septembru je bila 3150 dinara
(inflacija u septembru je bila 5)
52Realne i nominalne cene
- INDEKS POTROÅ ACKIH CENA
- Pokazatelj agregatnog nivoa cena
- Njime se meri kako se trošak tržišne korpe koju
kupuje tipicni potrošac u nekoj baznoj godini
menja tokom vremena. - Procentna promena indeksa potrošacke cene
izražava inflaciju u privredi.
53Makroekonomski model kružnog toka u zatvorenoj
privredi.
ROBE I USLUGE
POTROÅ NJA (izdaci za robu)
DOMACINSTVA
PREDUZECA
DOHODAK FAKTORA PROIZVODNJE (plate, rente,
profiti)
FAKTORI PROIZVODNJE (rad, zemlja, kapital)
Slika br. 5-2. Kružni tok makroekonomskih
aktivnosti u zatvorenoj privredi Donji deo slike
ilustruje kružni tok inputa proizvodnje rad,
zemljište i kapitalna dobra od domacinstava prema
preduzecima i novcani tok od preduzeca prema
domacinstvima u obliku plata, profita i renti.
Gornji tok pokazuje produkciju finalnih dobara i
usluga prema domacinstvima i novcane izdatke
(raspoloživi dohodak) za potrošnju finalnih
dobara od stanovništva prema preduzecima.
Tokovi inputa i autputa (roba i usluga)
Tokovi novca
54Makroekonomski model kružnog toka u otvorenoj
privredi
Slika br. 5-3. Kružni tok makroekonomskih
aktivnosti u otvorenoj privredi (robni i novcani)
tokovi izmedu domacinstava, preduzeca, države i
inostranstva Njihove aktivnosti se povezuju preko
tržišta inputa proizvodnje, tržišta roba i
usluga i finansijskog tržišta. Finansijsko
tržište kanališe štednju u investicije.
55Zašto se ekonomisti ne slažu?
56HVALA NA PAŽNJI !