Mr Svetlana Turudija

1
ORGANIZACIJA PROIZVODNJE I PRERADE LEKOVITOG I
AROMATICNOG BILJA U SRBIJI

• Mr Svetlana Turudija Živanovic
• Instituz za proucavanje lekoditog bilja Dr Josif
  Pancic
• Sokobanja, 19. 05. 2012.

2
 

• U svetu tržište lekovitog bilja se posmatra kao
  sub-sektor sektora zdravlja, dok su neki autori
  ovo tržište opisali kao sektor biljne medicine.
• U Srbiji ne postoji zvanicna klasifikacija
  tržišta, koristi se termiin sektor lekovitog i
  aromaticnog bilja (LAB) koji obuhvata proizvodnju
  širokog asortimana proizvoda poljoprivrednih
  (sirovine), prehrambenih (cajevi), dijetetskih
  proizvoda, biljnih lekova, tradicionalnih lekova
  i dr.
• Ponuda lekovitog i aromaticnog bilja (LAB) na
  tržištu Srbije potice iz više izvora - gajeno
  (kultivisano, plantažno) - samoniklo bilje
  (divlje) tj. sakupljeno iz prirode. - tržište u
  Srbiji se snabdeva i iz uvoza, vrstama koje ne
  rastu u zemlji ili postoji deficit na tržištu

3

• Srbija je znacajan centar biodiverziteta,
• 700 biljnih vrsta imaju medicinske odlike, 400
  je u upotrebi, oko 250 lekovitih i aromaticnih
  biljaka je u prometu
• najvece kolicine bilja koje se prometuje u
  Srbiji, poreklom je iz spontane flore
• prema nekoj proceni u našoj zemlji ima oko 4000
  organizovanih LAB beraca, odnosno berackih
  domacinstava (procenjuje se da beraca ima oko
  12000)

4

• Sakupljanje samoniklog lekovitog bilja je još
  uvek dominantan nacin snabdevanja evropskog
  tržišta sirovinama, cena ovih sirovina je niža u
  odnosu na sirovine koje se dobijaju gajenjem.
• Sakupljanje bilja je dominantan nacin
  snabdevanja u Albaniji, Španiji, Madarskoj i
  Turskoj.
• U Madarskoj 30 do 50 bilja je poreklom iz
  prirode, u Nemackoj krece izmedu 50 i 70 , u
  Bugarskoj izmedu 75 i 80 , dok je u Albaniji i
  Turskoj skoro 100

5

• Sakupljanje iz prirode doprinosi široj raspodeli
  novcanih prihoda u ruralnim oblastima i pomaže
  fer tržišno partnerstvo
• sakupljanje je uglavnom dominantan nacin
  snabdevanja u podrucjima s niskim tehnološkim
  razvojem, posebno u Aziji, Africi, Srednjoj i
  Južnoj Americi kao i Jugoistocnoj Evropi.
• Generalno, u svim zemljama je trend na tržištu ka
  vecem ucešcu kultivisanog materijala
• Vecina kompanija koja posluje na ovom tržištu,
  (OTC, farmaceutske i dr), preferiraju kultivisani
  biljni materijal, narocito od biljaka cija
  proizvodnja je sertifikovana kao biodinamicka ili
  organska.

6

• Procenjuje se da se površine pod gajenim biljem u
  EU krecu oko 70.000 ha, gaji se 130 - 140
  biljnih vrsta. Francuska i Španija su zemlje sa
  najvecim površinama pod plantažama lekovitog
  bilja
• Neke od njih se gaje i sakupljaju (lincura ) a
  neke se samo gaje (nana).Najcešce gajene vrste
  su lavanda (Lavandula spp.), opijumski mak
  (Papaver somniferum), kim (Carum carvi) i morac
  (Foeniculum vulgare).

7

• U sektoru LAB-a Srbije, posluju organizacije koje
  se bave razlicitim delatnostima otkupom i
  prometom, primarnom preradom (koja najcešce
  podrazumeva doradu do odredenog stepena
  usitnjenosti), proizvodnjom etarskih ulja,
  filter cajeva, dijetetskih proizvoda i dr.
• U plasmanu biljnih i dijetetskih proizvoda
  ucestvuje više kanala prodaje. Naime, ovi
  proizvodi se distribuiraju kroz sledece kanale
  apoteke, biljne apoteke, drogerije, ,,prodavnice
  zdrave hrane (biošpajz), maloprodajni objekti
  razlicite namene, zelene pijace, oglašavanjem,
  internet, direktna prodaja i dr.
• Prometom sirovina bave se preduzeca koja direktno
  otkupljuju sirovine od proizvodaca, delom ih
  preraduju, i dalje plasiraju na tržištu a takode
  i izvoze.
• U lancu snabdevanja proizvodima od bilja javljaju
  se veleprodaje lekova i medicinskih sredstava,
  odnosno veledrogerije, koje su posrednici u
  snabdevanju izmedu proizvodaca i ostalih kanala
  prodaje.

8

• Vecina preduzeca je registrovana kao d.o.o za
  promet na domacem i medunarodnom tržištu, kao i
  proizvodnju, dok su preduzeca koja se bave
  proizvodnjom preparata uglavnom registrovana za
  proizvodnju dijetetskih proizvoda. Ovakav nacin
  registracije, tj. organizacije, uslovljen je
  zakonskom regulativom vezanom za upotrebu LAB-a.
• U sektoru LAB-a Srbije vecina preduzeca pripada
  grupi malih i srednjih preduzeca, koja pored
  sakupljanja lekovitog i aromaticnog bilja i
  šumskih plodova, prerade i konzerviranja pecurki,
  sušenja voca i povrca prerade i pakovanja cajeva,
  meda i ostalih pcelinjih proizvoda, registrovana
  su i za proizvodnju i pakovanje zacina, dodataka
  hrani i zacinskog bilja.

9

• Ova preduzeca kao i zadruge i udruženja koja su
  registrovana za ovu delatnost, treba da imaju
  kljucnu ulogu u organizovanju i obuci
  proizvodaca/beraca i animiranju države i donatora
  za projekte unapredenja rada sektora.
• Nacionalno tržište roba i usluga Srbije, u
  Registru preduzeca i radnji na poziciji 01133
  Gajenje bilja za napitke i zacine ima 24
  privredna subjekta, od kojih je 17 malih
  preduzeca (d.o.o.) u privatnoj svojini, sa
  domacim kapitalom (16, jedno sa mešovitim) i 7
  zadruga.
• Za potpuniji uvid u strukturu privrednih
  subjekata koji se bave gajenjem zacinskog bilja
  neophodno je imati u vidu i poziciju 01121
  Gajenje povrca, cveca i ukrasnog bilja. Pored
  gajenja povrca i pecurki, ova delatnost ukljucuje
  i gajenje zacinskog bilja (kapri, papricice,
  morac, peršun, krasuljica, tarkanj, majoran i
  dr.), kao i gajenje cveca i bilja za potrebe
  rasadivanja i ukrašavanja.

10

• U Srbiji se diferencirao deo koji obuhvata
  prostorno jugo-istok Srbije (opštine Svrljig,
  Knjaževac, Sokobanja, Boljevac, Aleksinac, Gadžin
  Han, Pirot, Surdulica i dr.) gde se orgnizuje
  sakupljanje bilja i vrši otkup.
• Pojedina preduzeca pored otkupa, bave se
  primarnom preradom, proizvodnjom cajeva i
  etarskih ulja.
• U ovom regionu posluju sledeca preduzeca
  Plantamel, Jeligor, Iris u Svrljigu, Sanicula u
  Gornjoj Mutnici kod Paracina, Betula u Žitkovcu
  kod Aleksinca, Adonis u Sokobanji,
  ,,Srbija-šume u Knjaževcu i Boljevcu.
• U centralnoj Srbiji treba preduzeca Tilija iz
  Cacka, Malina-impex iz Valjeva, Drina Pak u
  Ljuboviji.
• Preduzeca iz centralne i zapadne Srbije nisu
  uspela da razviju otkup kao ni plantažno gajenje
  u ovom regionu

11

• Broj preduzeca koja posluju u ovom sektoru je
  daleko veci, a delatnost kojom se bave kao i
  lokacije na kojima se nalaze obuhvataju prostor
  cele Srbije, i oni su potencijalni akteri širenja
  areala sakupljanja i gajenja lekovitog bilja.
• Posebno treba raditi na povecanju površina pod
  kultivisanim LAB-om i na ostala podrucja u cilju
  ekonomicijeg snabdevanja sirovinama ostalog dela
  Srbije kao i bolje iskorišcenosti proizvodackih
  kapaciteta.
• Sakupljanje bilja ne može da obezbedi ekonomski
  opstanak velikog broja porodica.
• Iz razgovora sa vlasnicima preduzeca, dnevna
  zarada radnika na plantaži se krece u proseku
  10-20 .
• Ako se radi o sakupljanju i prodaji sušenog
  bilja, sakupljac može da zaradi 20-50 . Pojedina
  preduzeca organizuju branje na terenu, placa se
  po kilogramu ubranog bilja, a zarada može da bude
  do 50 dnevno.

12

• Intenziviranje gajenja lekovitog bilja kod nas
  zapocinje sredinom prošlog veka.
• U odnosu na raniji period, danas se intenzivnije
  proizvode vece kolicine sirovina od 3050 biljnih
  vrsta.
• U nekim regionima Srbije gajenje ima dugu
  tradiciju.
• Regionalizacija u ovoj oblasti uslovljena je
  kvalitetom zemljišta, klimom, nadmorskom visinom,
  zastupljenošcu LAB-a u prirodi, tradicijom,
  blizinom tržišta, opremljenošcu gazdinstva
  mehanizacijom, radnom snagom itd.
• Zavisno od zastupljenosti biljnih vrsta LAB-a u
  odredenom podrucju, zavisi i struktura otkupa.
  Tržište diktira strukturu i kolicinu biljnih
  vrsta koje se sakupljaju ili kultivišu, kao i
  cene LAB-a.
• Njivska proizvodnja lekovitog bilja
  nazastupljenija je na podrucju Vojvodine (Banat,
  Backa).

13

• Jedan od aktera širenja njivske proizvodnje LAB-a
  je IPLB ,,Dr Josif Pancic iz Beograda.
  Lokacija ove ustanove (proizvodnja i pogon za
  preradu nalaze se u Pancevu), kao i istraživacki
  rad agronomske službe koji je u pocetku bio
  okrenut Južnom Banatu, pomogao je da selo
  Bavanište i ovaj deo Banata budu najveci i
  najznacajniji centar plantažne proizvodnje
  lekovitog bilja u Srbiji.
• Proizvodni pogon preduzeca Centroproizvod, kao i
  privatnog preduzeca Herba d.o.o. iz Beograda
  smešteni u selu Bavaništu, kao i Institut,
  diktiraju strukturu biljnih vrsta koje se gaje na
  ovom podrucju (nana, maticnjak, peršun, bosiljak,
  slacica ,beli slez i dr).
• Vecina proizvodaca u ovom selu poseduje neophodnu
  poljoprivrednu mehanizaciju, sušare kao i opremu
  za primarnu preradu bilja (mašine za odsecanje
  cvetnih glavica kamilice, sita itd.).

14

• Odeljenje za hmelj, sirak i lekovito bilje u
  Backom Petrovcu je deo Instituta za ratarstvo i
  povrtarstvo iz Novog Sada.
• U ovom delu Backe gaje se najcešce kim, morac,
  hmelj, korijandar i dr.
• Osnivanjem preduzeca Menta-Padej u Padeju, na
  ovom podrucju se danas dominantno gaji nana,
  maticnjak, morac i dr.
• Dalji razvoj njivske proizvodnje LAB-a pospešuje
  i sve veci broj privatnih preduzeca koja se bave
  preradom i pakovanjem.
• Na podrucju Vojvodine, u regionu Backe, postoji
  nekoliko privatnih preduzeca koja se bave
  proizvodnjom, preradom, otkupom i izvozom
  lekovitog bilja.
• U Backoj Palanci privatno preduzece Fructus ,
• U Novom Sadu Melissa i Macval (sa proizvodnjom u
  Coki).
• U Beogradu posluju preduzeca koja se bave
  otkupom, proizvodnjom i prometom bilja i
  preparata dobijenih od LAB-a IPLB ,, Dr Josif
  Pancic, Bilje-Borca, Sinefarm, Herba,
  Centroproizvod, Galenika, Pharmanova, Esensa,
  Kirka, Bg-farm, Ivancic i sinovi itd.

15

• Vece angažovanje zadruga u ovom sektoru moglo bi
  na lokalnom nivou da doprinese povecanju
  zaposlenosti
• Poboljšanju lokalne infrastrukture (organizovanje
  otkupa na više lokacija) organizovanju prerade
  sirovina na mestu otkupa,
• Porast prihoda sakupljaca i proizvodaca
• Takode aktivnosti zadruge doprinele bi i u
  ocuvanju životne sredine kroz organizovano i
  kontrolisano sakupljanje i plantažno gajenje
  lekovitog bilja.

16

• Postoji i institucionalno angažovanje u LAB
  sektoru, koje bi moglo da ima vecu ulogu u
  razvoju ovog sektora.
• Neke od najvažnijih institucija i nevladinih
  organizacija su Institut za proucavanje
  lekovitog bilja ,,Dr Josif Pancic, Beograd
  Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd
• Zavod za hmelj sirak i lekovito bilje u Backom
  Petrovcu
• ,,Srbija-šume
• Privredna komora Srbije
• Privredna komora Beograd
• Udruženje proizvodaca i preradivaca LAB-a u PKS

17

• Udruženje ,,Srboflora
• Institut za šumarstvo
• Institut za biološka istraživanja ,,Siniša
  Stankovic, i dr.
• Postoje razliciti odseci na fakultetima koji se
  bave istraživanjem LAB-a Biološki fakultet
  Univerziteta u Beogradu, Farmaceutski fakultet
  Univerziteta u Beogradu Poljoprivredni fakultet
  Univerziteta u Beogradu, kao Tehnološki fakultet,
  Šumarski fakultet kao i srodni fakulteti u drugim
  gradovima Srbije.
• Takode treba pomenuti Odsek za biljne i
  životinjske geneticke resurse pri Ministarstvu za
  poljoprivredu.