ERGONOMIJA-

1
ERGONOMIJA-

• NASTANAK I RAZVOJ

2
DEFINICIJE ERGONOMIJE ergon  koren reci dolazi
iz grckog jezika i znaci ljudski rad nomos 
koren reci dolazi iz grckog jezika i znaci zakon
ili pravilo Ergonomija predstavlja oblikovanje i
proucavanje ljudskog rada. Ergonomija se bavi
proucavanjem rada i odnosa pri radu u skladu s
mentalnim i telesnim sposobnostima ljudi. Njena
suština je prilagodavanje posla (alata, radnih
zadataka, radne okoline) radniku i njegovim
potrebama, umesto prilagodavanja radnika
potrebama posla. Ergonomija je nauka koja se
bavi dizajnom proizvoda tako da oni najbolje budu
prilagodeni ljudskom telu.
3
Ergonomija je naucna  disciplina (nauka o radu)
kojoj je zadatak da istražuje ljudski organizam i
ponašanje i da pruža podatke o prilagodenosti
predmeta s kojima covek dolazi u kontakt. Dakle,
ergonomija proucava anatomske, fiziološke i druge
parametre ljudskog tela. Ergonomija je u
suštini, ali i sadržajno multi i
interdisciplinarna sistemska nauka koja se bavi
sistemom covek-mašina kako bi se mašina
prilagodila covekovim bio-psiho-socijalnim
ogranicenjima i zahtevima da bi upotreba mašine
bila efikasnija, bezbednija i pouzdanija. Pod
pojmom mašina podrazumeva se svaki materijalni
predmet sa kojim covek dolazi u dodir prilikom
obavljanja nekog posla, tako da je mašina
tastatura racunara, obicna olovka, ali i
lokomitiva, automobil, avion itd.
4
IEA definicija ergonomije Ergonomija (ili
ljudski faktori) je naucna disciplina koja se
bavi razumevanjem interakcije izmedu ljudi i
drugih elemenata sistema, ali takode i struka
koja primenjuje teoriju, nacela, podatke i metode
projektovanja u cilju optimizacije dobrobiti
coveka i celokupnih performansi sistema.
5

• Podela ergonomije
• Fizicka ergonomija
• Kognitivna ergonomija
• Organizaciona ergonomija
• Fizicka ergonomija se bavi ljudskim anatomskim,
  antropometrijskim, fiziološkim i biomehanickim
  karakteristikama koje se odnose na fizicku
  aktivnost. (Relevantne teme ukljucuju izucavanje
  radnih položaja, rukovanje materijalima,
  ponavljajuce pokrete, radom uzrokovane
  mišicno-skeletne poremecaje, uredenje radnog
  mjesta, bezbednost i zdravlje na radu.)

6
Kognitivna ergonomija se bavi mentalnim
procesima, kao što su percepcija, pamcenje,
rasudivanje, motoricki odgovor, jer oni uticu na
interakcije izmedu ljudi i drugih elemenata
sistema. (Relevantne teme ukljucuju mentalna
opterecenja, donošenje odluka, interakciju coveka
i racunara, ljudsku pouzdanost, stres na radu i
obuku jer oni se mogu odnositi na projektovanje
sistema covek-mašina.)
7
Organizaciona ergonomija se bavi
optimizacijom sociotehnickih sistema, ukljucujuci
i njihove organizacione strukture, politike i
procese. (Relevantne teme ukljucuju komunikaciju,
upravljanje resursima posade, projektovanje rada,
dizajn radnog vremena, timski rad, participativni
dizajn, ergonomiju zajednice, kooperativni rad,
nove radne paradigme, virtualne organizacije, rad
na daljinu i upravljanje kvalitetom.)
8
NASTANAK ERGONOMIJE Odnos coveka i oruda datira
još iz najranijeg doba ljudskog rada. Vec u
prvobitnoj zajednici covek proucava kako
napraviti orude da mu olakša rad tj. kako ga
prilagoditi za rad. Do industrijske revolucije
dolazi oko 1875. godine. kada se javlja pojava
koncepta i metode masovne proizvodnje. Dolazi do
povecanja produktivnosti pa iz tog razloga treba
i više radne snage koje nema dovoljno. Zbog toga
dolaze priuceni radnici koji ne poznaju sistem,
što dovodi do povreda na radu. Zbog toga je bilo
potrebno uskladiti coveka i radni proces.
Tendencija je bila da se poveca produktivnost, a
time i profit, a ne iz razloga humanosti.
9
Nastanak ergonomije se vezuje za brzi
razvoj tehnike i tehnickih sredstava koja su bila
sve savršenija i efikasnija, ali se onda javio
covek kao onaj koji svojim ogranicenjima postaje
limitirajuci faktor njegovog razvoja. Na primer,
tehnicki uzevši, neko najsavršenije sredstvo nije
"ergonomsko" ako ga covek sa svojim
bio-psiho-socijalnim karakteristikama ne može
efikasno koristiti i to je danas limitirajuci
faktor tehnickog i tehnološkog razvoja. Na
pocetku nastanka ove nauke, neposredno posle
Drugog svetskog rata, akcenat je bio na
prilagodavanju mašine ljudskom telu i njegovim
ogranicenjima. Ipak, danas se ne može zanemariti
da covekova psihicka i socijalna ogranicenja,
potrebe i zahtevi mogu biti takode limit u
korišcenju nekog sredstva i da i njih treba uzeti
u obzir prilikom projektovanja tehnickog sredstva
ili tehnickog sistema.
10

• ISTORIJAT
• BERNARDINO RAMAZINI (1633 1714) - prvi
  uspostavio vezu izmedu rada i bolesti
  mišicno-skeletnog sistema u knjizi  Bolesti
  radnika koja je i prvi pisani trag o ergonomiji.
• WOJCIECH JASTRZEBOWSKI (1857, Poljska)

11

• TAYLOR (1856 1915) - studija vremena - americki
  inženjer, pocinje proucavanje coveka i covekovog
  rada i na osnovu potrebnih i nepotrebnih pokreta
  pri radu utvrdio je potrebno vreme za svaku radnu
  operaciju.
• FRANK (tehnicar) i LILLIAN GILBRETH (psiholog)
  oko 1900. - proucili su rad sa invalidima, uticaj
  monotonije na coveka, zamor, studija
  mikropokreta - sa ciljem zamene teških i zamornih
  pokrete za jednostavnije i manje zamorne

12

• MAJERS, Engleska,1920. Nacionalni institut za
  industrijsku psihologiju
• TANAKA, Japan, 1921.- Institut za proucavanje
  rada
• SAD, 1938. Laboratorija za izucavanje ljudskih
  faktora
• MURRELL (Oxford) 1949. Društvo za ergonomska
  istraživanja.
• LOMOV, SSSR, 1959. - Univerzitetska ergonomska
  laboratorija
• Medunarodna ergonomska asocijacija, IEA, 1961.
• Jugoslovensko društvo za ergonomiju, 1973.
• Društvo za egonomiju SR Srbije, 1974.

13
PERIODI U RAZVOJU ERGONOMIJE
Era Moray, 2008 Hedge, 2008
Archeoloergonomija Pre-1910 Pre-1918
Paleoergonomija 1910-1930te 1918-1948
Mesoergonomija 1930te-1960 1949-1980
Neoergonomija 1960-do danas 1980-do danas
14
Na pocetku svog razvoja kao nauke, ergonomija se
uglavnom bavila parcijalnim istraživanjima odnosa
covek-mašina. Doprinos ovih istraživanja je bio
u stvaranju solidne baze podataka za analizu
radne aktivnosti. Ova faza u razvoju ergonomije
se naziva korektivnom/klasicnom ergonomijom.
Suština korektivne ergonomije se sastoji u
utvrdivanju nedostataka ili neuskladenosti u
cilju poboljšanja vec postojecih sistema. Nakon
pojave sistemskih nauka, u ergonomska
istraživanja se uvodi sistemski metodološki
postupak, (Singlton i Munipov) koji dovodi do
razvoja sistemske/preventivne /projektivne
ergonomije.
15
Iea Internacionalna ergonomska asocijacija

• Sastoji se od 26 tehnickih komiteta
• Activity Theories for Work Analysis and Design
• Aerospace HFE
• Affective Product Design
• Aging
• Agriculture
• Anthropometry
• Auditory Ergonomics
• Building and Construction
• Ergonomics for Children and Educational
  Environments

16

• Ergonomics in Design
• Ergonomics in Manufacturing
• Gender and Work
• Healthcare Ergonomics
• Human Factors and Sustainable Development
• Human Simulation and Virtual Environments
• Mining
• Musculoskeletal Disorders
• Online Communities

17

• Organizational Design and Management
• Process Control
• Psychophysiology in Ergonomics
• Safety Health
• Slips, Trips and Falls
• Transport
• Visual Ergonomics
• Work With Computing Systems - WWCS