KO POLA

1

• KO POLAŽE RACUNA ŽENAMA?
• Rod i odgovornost
• Napredovanje žena sveta 2008/2009, Podgorica, 19
  novembar, 2008.
• Dr Marina Blagojevic,
• Altera Gender Research and Consultancy,
  Budapest

2
znacenje

• Polaganje racuna podrazumeva da žene mogu da
  zahtevaju i dobiju objašnjenje u vezi sa svim što
  se na njih odnosi i mogu da pokrenu odgovarajuce
  postupke kada oni koji su odgovorni ne promovišu
  njihova prava.

3
Neki od bitnih stavova

• Nepolaganje racuna može biti važniji cinilac
  neostvarivanja cijeva nego nedostatak sredstava.
• Primeri kako zahtevi za polaganje racuna mogu da
  proizvedu rezultate.

4
Zašto odgovornost?

• UCENJE U HODU odakle dolazi blokada?
• (problemi implementacije)
• Održavanje visokog nivoa nejednakosti
  (diskriminacija, nasilje, siromaštvo,
  iskljucenost), cak i porast
• Sporost promena, inercija održavanja muških
  privilegija
• Nevidljivost i neuhvatljivost odgovornosti
• Nedovoljnost sredstava
• Nedovoljno efikasni postojeci mehanizmi
• Nedovoljno snažna opredeljenost za rodnu
  jednakost
• Niska svest i neznanje o problemima
• Nemogucnost da se realizuju Milenijumski ciljevi.

5
kredibilitet

• Ako nema prevodjenja opredeljenja u aktivnosti
  i nema polaganja racuna za aktivnosti onda
  opredeljenja gube kredibilitet.

6
Milenijumski ciljevi

• Rodna jednakost je kljucni faktor za otvarivanje
  svakog Milenijumskog cilja
• Plus postoji treci Milenijumski cilj koji je
  direktno povezan
• Ipak, u ovoj oblasti je najsporije napredovanje u
  ostvarivanju Milenijumskih ciljeva.

7
Nedostatak termina?

• Ko odgovara ženama?
• Ko podnosi racune ženama?
• Ko polaže racune ženama?
• Vežbanje demokratije

8
Metodi - pritisak i odgovori

• Potražnja i ponuda odgovornosti
• Gradjanske inicijative
• Promena institucionalnih praksi
• Posledica - Podizanje poverenja u institucije

9
Postavljanje zahteva podrazumeva

• Autorizaciju (jasne mandate izabranim
  predstavnicima)
• Prenošenje odgovornosti na institucije
• Ocenjivanje rezultata i sankcije
• Popravljanje
• (authorisation, assessment and correction cycle)

10
Promena koncepta odgovornosti

• Podrazumeva stvarne institucionalne, proceduralne
  i kulturalne promene, a ne samo formalno
  povecanje ucešca žena u odlucivanju.
• Radi se o promeni razumevanja javnog interesa, i
  da se rodna ravnopravnost vidi kao esencijalni
  deo tog javnog interesa.
• Rukovodioci i donosioci odluka MORAJU da
  odgovaraju ženama.

11
Paradoks

• Oni koji su manje mocni postavljaju zahteve
  mocnima
• Medjutim, ovo je kljucno za demokratsku
  odgovornost.
• Uloga naucnih institucija i nezavisnih medija

12
Dva pistupa

• voice-based approaches - pristup glasnosti -
  kolektivne akcije, zahtevi za promenom
• choice-based approaches - pristup izbora,
  tržišni pristup

13
Zatvoreni krug?

• Žene nemaju resurse, uticaj, pristup, ne cuju
  se, ne uticu na politike, i ne mogu insistirati
  na odgovornsoti.
• S druge strane, ako se ne cuju ne mogu da
  insistiraju na odgoornsoti.
• Ako ne insistiraju na odgovornosti, ništa se ne
  menja, i oni koji odlucuju ništa ne preduzimaju.
• Oni koji odlucuju ostaju neinformisani i ne
  razumeju probleme.
• M.B. Žene kao grupa?

14
Zadovoljstvo institucijama
15
Korupcija

• Svuda u svetu žene više opažju korupciju u javnom
  sektoru, i vlo je verovatno da su joj više
  izložene.
• Slabiji su više izloženi pritiscima.

16
Reforma institucija

• Na tri nivoa
• Normativnom
• Proceduralnom
• Kulturalnom

17
Rodno budžetiranje

• Jedan od metoda za uspostavljanje odgovornosti
  donosilca odluka.
• Kroz rodno budžetiranje omogucje se uvid u javnu
  porošnju uopšte, ali i njenu rodnu dimenziju.
• To pomaže da jacaju demokratski procesi, kao i da
  se potrošnja poveže sa stvarnim razvojnim
  ciljevima.

18
Odgovornost za zaustavlanje nasilja nad ženama

• Zaustavljanje nasilja nad ženama je prioritet
• 2008, Generalni sekretar UN je organizovao
  kampanju da se zaustavi nasilje nad ženama do
  2015, kada je rok za ispunjavanje Milenijumskih
  ciljeva.
• Zakonska reforma je neophodni preduslov

19
Fizicko kažnjavanje dece
20
Promena kulturnih obrazaca

• Svi patrijarhati su lokalni i obeleženi lokalnim
  kulturalnim obracima.
• U zvestaju se traži jacanje lokalnog nivoa u
  borbi protiv nasilja nad ženama
• I traži se ukljucivanje mladica i muškaraca
• Jacanje kampanja (webportal I tool kits)
• Konferencija - medjunarodna
• Engendering/Degendering Violence Man,
  masculinities and Violence

21
Kulturni obrasci

• Preko 2/3 i žena i muškaraca prihvata stav da u
  svakoj dobroj porodici mora da se zna ko je
  glava porodice. Da abortus treba zabraniti
  slaže se 25 žena i 30 muškaraca. Da svaka žena
  treba da je dobra domacica slaže se 67 muškaraca
  i 63 žena. Da se brak sklapa zbog dece slaže
  se 31 žena i 38 muškaraca. Da je normalno da
  muškarci menjaju žene slaže se 22 žena i 35
  muškaraca. Da je za ženu važno da se dobro uda
  slaže se 34 žena i 39 muškaraca. Da je za žene
  normalno da menjaju muškarce slaže se 15 žena i
  21 muškaraca.

22
(No Transcript)
23
Time-poverty ili siromastvo vremena
24
(No Transcript)
25
promena položaja u tranzciju

• I muškarci i žene najcešce ne mogu da ocene,
  ali žene cak cešce od muškaraca. Muškarci,
  medjutim, cešce od žena smatraju da žive lošije.
  Ipak, 1/5 žena smatra da su gubitnice u
  tranzciji, I to žene bez obrazovanja cak dva puta
  više od najobrazovanijih. Gotovo 1/3 žena sa
  Severa Crne Gore sebe smatra gubitnicama, za
  razliku od 1/10 žena iz Centra. Žene na selu dva
  puta cešce smatraju da su gubitnice od žena u
  gradu. Cak 32 seoskih žena sebe smatra
  gubitnicama.

26
vlasništvo

• žene starosti 20-50 godina imaju oko 20 manju
  šansu da poseduju stan od muškaraca iste
  starosti, ali cak 40 manju verovatnocu da
  poseduju kucu (vlasnice ili suvlasnice) od
  muškaraca iste starosti.

27
Žene trce tri trke paralelno

• Za demokratiju, vladavinu prava, transprentnost,
  odgovornost
• Za razvoj
• Za sebe

28
Koalicije

• Pozivanje na odgovornost podrazumeva
  izgradjivanje širokih koalicija.
• Utvrdjivanje najmanjeg zajednickog
• imenitelja
• Odgovornost za saradnju, a ne iskljucivo za
  suprotstavljanje
• Nevladin sektor, politicke stranke, strucna i
  naucna javnost, mediji.

29
Tržište rada

• Privatni sektor i rodna ravnopravnost
  (nezaposlenost, eksploatacija, seksualo
  ucenjivanje, starosna diskriminacija...)
• Odliv odnosno priliv mozgova
• Slabost sindikata
• Repatrijarhalizacija

30
Buducnost?

• Nada nije utopija.
• Covecanstvo postepeno uci da rešava probleme,
  kroz teške lekcije.
• Dobra rešenja se javljaju u vremenu kriza.

31
Odakle dolazi nada?

• Strukturalna slabost postojecih globalnih
  rešenja, globalna kriza, stvara nove mogucnosti
  za kreatvna i globalna demokratska rešenja.
• Jacanje raylicitih društvenih aktera, ulga ICT.
• Promena paradigme - ciljno-racionlno delovanje,
  usmerenost ka cilju, umesto prepuštanje
  strukturama, prostor za slobodno delovanje,
  socijalni inženjering, racionalno upravljanje je
  moguce, ono je stvar politickog izbora.

32
Buducnost?

• Nada nije utopija.
• Covecanstvo postepeno uci da rešava probleme,
  kroz teške lekcije.
• Dobra rešenja se javljaju u vremenu kriza.

33

• Hvala na pažnji!
• marinaltera_at_gmail.com