Metodologija mekih sistema (Soft Systems Methodology) Mirjana Maljkovic 306/2006

1
Metodologija mekih sistema(Soft Systems
Methodology)Mirjana Maljkovic 306/2006
2
Istorija

• Peter Checkland tvorac SSM
• SSM je osnovana 1960-tih na Lancaster
  Univerzitetu
• nastala je iz pokušaja da se principi tvrdog
  sistemskog inženjerstva primene na poslovne
  probleme (sisteme ljudske aktivnosti)

3
Uporedivanje

• Hard system thinking
• jasno formulisan problem
• top down dekompozicija sistema u podsisteme
• jednostavan cilj koji može biti postignut i
  merljiv, cilj je simuliran
• akcenat na pitanju KAKO
• problem

• Soft system thinking
• nejasni problemi
• celina je veca nego zbir njenih delova
• organizacije su otvoreni sistemi
• složeni ciljevi
• razumevanje cilja se postiže kroz diskusiju sa
  ucesnicima u sistemu
• akcenat na pitanjima KAKO i ŠTA
• problematicna situacija

4
Analogija

• Wilson je dao analogiju. Razmatrao je dva
  primera problema. Prvi je ravna spoljašnja guma.
  Tu je rešenje jasno. Drugi problem je Šta bi
  valda UK trebala da uradi povodom Severne Irske
  ( ili Šta bi UN trebale da urade povodom
  Srednjeg Istoka). Rešenje ovog problema nije
  jasno, i bilo bi teško pronaci rešenje koje bi
  zadovoljilo sve koji ucestvuju. Wilson
  preporucuje da se tvrde metodologije ne koriste
  za organizacijske problematicne situacije. Nije
  samo pitanje tehnika i alata, vec i kuture,
  shvatanja i jezika.

5
Sedam faza SSM

1. Prouciti situaciju koja se smatra problematicnom
2. Izraziti problem situacije
3. Formulisati glavne definicije važnih sistema
   korisnih aktivnosti
4. Izgraditi konceptualne modele od sistema
   imenovanih u glavnim definicijama
5. Uporedivanje modela sa realnim situacijama
6. Definisati poželjnih promena koje su i moguce i
   izvidljive
7. Preduzeti akcije da se poboljša situacija
   problema

6
Diagrammatic Representation of the Soft Systems
Methodology
7
Faze

• Faze koje su iznad isprekidane linije su
  stvarne aktivnosti koje ukljucuju ljude u
  problematicnu situaciju, dok su faze koje su
  ispod isprekidane linije aktivnosti koje se
  odnose na razmišnjanje o problematicnoj
  situaciji.
• Checklend je argumentovao da je ovo logicki niz
  koji se koristi za opis svrhe (ciljeva), ali je
  moguce poceti projekat i sa neke druge tacke,
  koja nije tacka 1. Analiticari ce najverovatnije
  da rade na više faza istiovremeno, i vracanje i
  iteracija su neophodni. Takode, sve ovo bi
  trebalo da se uzme kao radni okvir pre nego kao
  detaljan skup propisa koji se moraju pratiti

8
Faze

• Faze 1 i 2 se odnose na istraživanje
  problematicne situacije. Ovaj nestruktuirani
  pogled pruža neke osnovne informacije iz pogleda
  pojedinaca koji su ukljuceni.
• Upotreba CATWOE kriterijuma daje struktuiranost u
  izražavanju problematicne situacije i u fazi 3
  analiticar izdvaja one poglede za koje smatraja
  da omogucavaju uocavanje problematicne situacije.
• Faza 4 se odnosi na izgradnju modela sistema,
  odnosno, šta bi sistemski analiticar mogao da
  uradi ( u poredenju šta sistem jeste glavna
  definicija). Mora postojati jedan konceptualni
  model za svaku glavnu definiciju.
• Faza 5 uporeduje konceptualne modele iz faze 4 i
  glavne definicije formulisane u fazi 2. Ovaj
  proces uporedivanja vodi ka skupu preporucljivih
  promena
• Faza 6 analizira ove preporuke u pogledu šta je
  moguce i poželjno.
• Faza 7, završna faza, preporucuje akcije koje bi
  unapredile problematicnu situaciju, prateci
  preporuke iz faze 5.

9
Faza 1. Problematicna situacija nestruktuirana

• saznavanje o problematicnoj situaciji od što je
  moguce više ljudi koji ucestvuju u toj situaciji
• razliciti pogledi na situaciju (vlasnika
  problema, klijenta, ucesnika...)
• analiticar posmatra strukturu problematicne
  situaciju u pogledu fizickog nivoa, izveštaj
  strukture, formalne i neformalne komunikacijske
  obrazce

10
Faza 2 Problematicna situacija -
izražavanje

• formalan nacin izražavanja predstave o
  problematicnoj situaciji stecenoj u fazi 1 pomocu
  bogate slike dijagrama situacije
• bogata slika služi za diskusiju izmedu vlasnika
  problema i onog ko ga rešava i za bolje svatanje
  problemticne situacije
• u bogatoj slici se koristi terminologija
  okruženja
• prikazuje ljude koji su ukljuceni, oblasti
  problema, kontrolna tela i izvore konflikta
• bogata slika pomaže u identifikovanju problema,
  ne u procesu preporuke rešenja

11
Faza 3 Glavne definicije sistema od važnosti

• onaj ko rešava problem zamišlja i imenuje važne
  sisteme. Pod važnim se misli na nacin na koji se
  gleda problem koji omogucuje korisno uocavanje,
  npr.
• Problem konflikti izmedu dva odeljenja
• Važni sistemi sistem za redefinisanje
  odeljenskih granica
• u ovoj fazi vlasnik sistema i onaj ko ga rešava
  odlucuju koji pogled da primene, kako da opišu
  njihov sistem od važnosti

12
Faza 3 Glavne definicije sistema od važnosti

• Glavna definicija je vrsta hipoteze o sistemu od
  važnosti i njegovim poboljšanjima koja bi mogla
  da pomognu u problematicnoj situaciji
• Glavna definicija je precizan, cvrsto
  konstuisan opis sistema ljudske aktivnosti koji
  izlaže šta je sistem , (Checkland, 1981).

13
Faza 3 Glavne definicije sistema od važnosti

• Postoji šest elemenata koje cine dobro definisanu
  glavnu definiciju. Oni su objedinjeni u akronimu
  CATWOE
• Customer Svako ko ima koristi od sistema se
  smatra korisnikom sistema, cak i onaj kome sistem
  šteti smatra se njegovim korisnikom
• Actor Ucesnik koji transformiše ulaze u izlaze
  i izvodi aktivnosti definisane u sistemu
• Transformation konverzija ulaza u izlaze
• Weltanschauung Nemacki izraz za pogled na svet.
  Ovaj pogled daje procesu transformacije znacenje
• Owner vlasnik koji ima moc da pokrene ili ugasi
  sistem
• Environmental constraints Ovo su spoljašnji
  elementi koji se moraju uzeti u obzir. Ova
  ogranicenja ukljucuju organizacijske politike kao
  i legalne i eticke
• Koristeci CATWOE listu tehnika, glavna definicija
  je kreirana.

14
Faza 4 Gradenje konceptualnih modela

• konceptualni model je dijagram aktivnosti koji
  pokazuje šta ce sistem, koji je definisan glavnom
  definicijom, raditi
• konceptualni model se može ponovo koristiti kao
  centralna tacka diskusije tako da ucesnici mogu
  da povežu model sa situacijom iz stvarnog sveta,
  analiticari takode moraju da uporede konceptualni
  model sa opštim modelom bilo kog sistema ljudske
  aktivnosti

15
Faza 4 Gradenje konceptualnih modela

• obicno se konceptualni model pravi za svaku
  glavnu definiciju, i sastavljanje nekoliko
  glavnih definicija i konceptualnih modela postaje
  iterativni proces diskusije i modifikacije ka
  usaglašavanju glavne definicije i konceptualnog
  modela
• saglasnost nikad nije lako postici jer proces
  koji je opisan podrazumeva navodenje rezlicitih
  ideologija i konflikata, tako da konacna verzija
  predstavlja razumevanje problematicne situacije

16
Faza 4 Gradenje konceptualnih modela

• Postoji opasnost da ova konacna verzija
  predstavlja konzervativne kompromise
• U SSM, ideološki konflikt je centralni deo
  problematicne situacije, i mora biti
  reprezentovan. Pristup treba da reprezentuje
  holisticki pogled koji se odnosi na složen
  problem, ne pojednostavljen pogled koji
  predstavlja politicki kompromis

17
Faza 5 Uporedivanje konceptualnih modela sa
realnošcu

• uporeduje se problematicna situacija analizirana
  u fazi 2 kroz bogatu sliku sa konceptualnim
  modelima kreiranim u fazi 4
• takode se uporeduju i pogledi, s obzirom da su
  ovo pogledi na sistem ljudske aktivnosti, koje su
  ljudi izgradili, možda se nece uporedivati iste
  stvari
• diskusija o mogucim promenama treba da vodi ka
  skupu preporucljivih i izvodljivih promena sa
  ciljem da pomogne problematicnoj situaciji

18
Faza 6 Odredivanje (utvrdivanje) izvodljivih i
poželjnih promena

• faza 6 se odnosi na analizu predloženih promena u
  fazi 5 kako bi se sacinili predlozi promena koji
  se smatraju i izvodljivim i poželjnim

19
Faza 7 Akcije kako bi se poboljšala
problematicna situacija

• završna faza se odnosi na preporuku akcija koje
  bi pomogle problematicnoj situaciji

20
Napomena

• Važno je primetiti da metodologija ne opisuje
  metode za implementaciju rešenja
• Metodologija pomaže u razumevanju problematicne
  situacije pre nego što obezbeduje šemu rešavanja
  odredenog problema

21
Napomena

• iako se govori o bogatim slikama, glavnim
  definicijama i konceptualnim modelima,
  metodologija se oslanja mnogo manje na tehnike i
  alate nego vecina drugih metodologija, posebno
  tvrde metodologije
• obezbeduje alate koji se koriste u odredenim
  situacijama u odredeno vreme u razvoju projekata
  informacionih sistema
• SSM predvida sve ucesnike, uklcjucujuci i
  analiticare, koji se svataju kao ucesnici u
  problematicnu situaciju, isto koliko klient i
  vlasnik sistema ne svataju se kao spoljašnji
  posmatraci koji obezbeduju objektivnost

22

• Proces je iterativan i analiticari uce o sistemu
  i ne ocekuje se da prate odreden skup procedura.
  To predstavlja problem teško je uciti i
  obrazovati druge, i teško je znati kad je faza u
  projektu uspešno završena. Medutim, ovi nedostaci
  su istovremeno i prednosti, jer ne postoji
  unapred odredena predstava o rešenju i
  korišcenje metodologije daje bolje razumevanje
  problematicne situacije

23

• Jedan nacin na koji SSM može da se uklopi u
  razvoj procesa informacionih sistema je da se
  koristi kao ceoni program (front end) pre
  nego što se nastavi sa tvrdim aspektom razvoja
  sistema. Ovo izgleda pogodno jer SSM se odnosi na
  analize dok tvrde metodologije koriste za dizajn,
  razvoj i implementaciju. Multiview metodologija
  se oslanja na SSM u ranim delovima definicije
  procesa sistema.

24
SSM Metoda 2

• Metoda 1, koju je opisao Checkland 1981. je i
  dalje verzija na koju se najcešce odnosi SSM i
  najverovatnije najkorisnija u kontekstu
  informaionalnih sistema. Medutim, postoji i
  alternativna verzija preporucena od strane
  Checklanda i Scholes 1990. koja je zasnovana na
  iskustvu stecenom u praksi istraživanjem akcija.
  Ona sadrži 7 faza u metodologiji istih kao što su
  do sad opisani dok jedna faza ima opštiji
  pristup.

25
Metoda 2

• U Metodi 2, problematicna situacija se vidi kao
  produkt istorije i može se posmatrati na mnogo
  razlicitih nacina. Ljudi koji koriste SSM ce
  pratiti dve niti ispitivanja koje zajedno treba
  da dovedu do promena koje se implementiraju što
  poboljšava problematicnu situaciju. Ove dve niti
  su opisane kao logicki vodeni tok ispitivanja i
  kulturni tok.

26
Metoda 2

• Logicki voden tok razmatra modele sistema ljudske
  aktivnosti, uporedivanje ovih modela se vrši
  ispitivanjem naših pogleda na stvaran svet i
  sledeca diskusija bavi se promenama
• Kulturni tok ispituje tri aspekta problematicne
  situacije
• samu intervenciju
• situaciju kao socijalni sistem
• situaciju kao politicki sistem
• Dva toka ovezbeduju interakciju a procesi se
  posmatraju kao jedan neprekidan.

27
(No Transcript)
28
Metoda 2

• Cetri aktivnosti su
• Saznavanje o problematicnoj situaciji,
  ukljucujuci kulturno/politicko
• Formulisanje nekih važnih korisnih modela
  aktivnosti
• Diskusija o situaciji, korišcenjem modela,
  traganje za
• promenama koje ce poboljšati situaciju i koje su
  poželjne i izvodljive
• sporazum izmedu suprotnih interesa što ce
  omoguciti da se izvede akcija za poboljšanje
• Izvodenje aktivnosti u situaciji radi poboljšanja

29
Metoda 2

• Metod 2 se može smatrati da je okvira za
  istraživanje pre nego metodologija, iako Metoda 1
  nikada nije predložena da se koristi propisano
  kao ni bez cestih iterativnih koraka.
• Možda je ovo kljuc interpretacije SSM Metod 2 je
  ustvari sugestija da Metodu 1 ne treba koristiti
  kao korak po korak recept i da ce strucnjaci
  koristiti neku vrstu kompromisa izmedu Metode 1 i
  Metode 2. Suštinski ovo predstavlja slobodnu
  interpretaciju Metode 1.
• SSM je veoma zavisna na pojedinacnoj
  interpretaciji onih koji koriste pristup. Koncept
  radnog okvira pre nego metodologija i pravila
  interpretacije usvojen je u Multiview u kontekstu
  informacionih sistema.

30
Koristi

• SSM daje strukturu složenim organizacijskim i
  politickim problematicnim situacijama i omogucuje
  da se njima bavi na organizovan nacin. Tera
  korisnika da traži rešenje koje je više od
  tehnickog
• Snažan alat koji se koristi u zbrkanom problemu
• Specificne tehnike

31
Zamke

• SSM zahteva od ucesnika da se uklope u
  sveobuhvatni pristup
• Treba biti pažljiv da se ne ogranici opseg
  ispitivanja suviše rano
• Teško je napraviti bogatu sliku a da se ne
  pokvari odredena struktura i rešenje
  problematicne situacije
• Ljudi imaju probleme da tumace svet na slobodan
  (neodreden) nacin. Oni obicno pokazuju preteranu
  želju za akcijom

32
Primer upotrebe

• RMA

33
Literatura

• http//www.12manage.com/methods_checkland_soft_sys
  tems_methodology.html
• http//ksi.cpsc.ucalgary.ca/SERN/ChairMandate.html
  6.5
• Primer primene SSM -http//www.fielding.edu/resear
  ch/ar_papers/Lopes.pdf
• http//www.idi.ntnu.no/grupper/su/publ/html/totlan
  d/ch0526.htm
• http//en.wikipedia.org/wiki/Soft_Systems_Methodol
  ogy
• http//www.bola.biz/research/ssm.html
• Information Systems Development Methodologies,
  Techniques and Tools (Information Systems Series)
  David Avison, Guy Fitzgerald , MsGraw Hill 2003