PATOLOGIJA INTEGRATORNOG SISTEMA

1
PATOLOGIJA INTEGRATORNOG SISTEMA

• Obuhvata patologiju
• aferentnog tj. ulaznog dela integratora nižeg
  reda (INR-a),
• eferentnog tj. izlaznog dela integratora nižeg
  reda (INR-e) i
• integratora višeg reda (IVR).
• Integratorni sistem funkcioniše kao celina, ali
  ipak izdvajamo i prikazujemo patologiju prema
  njegovim bazicnim, strukturalnim delovima.

2
PATOLOGIJA AFERENTNOG DELA INTEGRATORA NIŽEG
REDA

• Integrator nižeg reda je lociran u aferentnom i
  eferentnom delu organizma oralne verbalne
  komunikacije.
• U aferentnom delu ovaj integrator uglavnom
  obezbeduje funkciju integracije verboakustickih,
  verbovizuelnih i verbokinestetskih impulsa u
  procesu verbalne komunikacije, ukljucujuci
  pokrete tela, izraze lica, pokrete ruku, kao i
  finalne komponente.

3
ETIOLOGIJA

• Delovi integratornog sistema, odnosno centralnog
  nervnog sistema koji imaju primarnu ulogu u
  funkciji ovog dela integratornog sistema su
• brežuljak (colliculus),
• ascedentni retikularni aktivirajuci sistem,
• talamicki centri.
• Bazicna etiologija
• kongenitalne afekcije mozga,
• cerebralna paraliza,
• cerebrovaskularna oštecenja
• cerebralneneoplazme,
• encefalitis i raznovidne lezije talamickih
  centara.

4
SIMPTOMATOLOGIJA

• Patologija aferentnog dela INR manifestuje se
  kroz cetiri oblika
• Poteškoce i ogranicenja u obezbedenju ili
  održavanju auditivne i vizelne pažnje za
  verboakusticke i verbovizuelne komunikativne
  simbole.
• Poteškoce i ogranicenja u procesu
  taktilno-kinestetskog pracenja i kontrole oralne
  verbalne ekspresije, tj. u uspostavljanju
  auditivnog, vizuelnog i taktilno-kinestetskog
  fidbeka.

5

• Poteškoce u zadržavanju podsticajne i selektivne
  pažnje na verbalne simbole kod komunikacije u
  uslovima buke i glasnog govora, odnosno gubitak
  kontrole slušaoca, dekodera u aktu verbalne
  komunikacije.
• Nerazvijenost, ogranicenost i poremecenost
  automatizovanih procesa pobudivanja, odredivanja
  i pracenja svih aspekata verbalnih komunikativnih
  simbola.

6
LOGOPATIJA

• Poteškoce i ogranicenja u obezbedenju i
  održavanju auditivne i vizuelne pažnje
  prouzrokuju logopatiju koja zahvata skoro sve
  delove sistema sredstava verbalne komunikacije.
  Logopatija krece od lakih, artikulativnih
  problema, do nemogucnosti pracenja i razumevanja
  verbalne poruke.
• Poremecaj funkcije delova sistema povratne
  sprege tj. ogranicena ili povremeno iskljucenja
  auditivna ili vizuelna komponenta fidbeka može da
  prouzrokuje logopatiju kao i kod prisustva
  poteškoca i ogranicenja u obezbedenju i
  održavanju auditivne i vizuelne verbalne pažnje.

7

• Problemi u zadržavanju podsticajne i selektivne
  pažnje na verbalnim simbolima može dovesti do
  nemogucnosti pracenja i iskljucenja verbalnog
  komunikativnog akta.
• Nerazvijenost, ogranicenost i poremecenost
  automatizovanih procesa pobudivanja, odredivanja
  i pracenja svih aspekata verbalnih komunikativnih
  simbola prouzrokuju logopatiju sa razlicitim
  oblicima dislalije, disfazije, disleksije i
  disgrafije.

8
PATOLOGIJA EFERENTNOG DELA INTEGRATORA NIŽEG REDA

• Funkciju eferentnog dela integratora nižeg reda
  ostvaruje
• mali mozak (cerebellum),
• bazalne ganglije (ganglion basalis) i
• mala govorna hemisfera (nedominantna, tj.
  nespecijalizovana hemisfera mozga).

9
ETIOLOGIJA

• Osnovni etiološki faktori patologije male
  govorne hemisfere koja prouzrokuje logopatiju su
• traumatizam,
• vaskularna oboljenja i poremecaji,
• degenerativna oboljenja,
• infekcije i
• neoplazme.

10

• Bazicni etiološki faktori patologije bazalnih
  ganglija su
• Parkinsonova bolest,
• Sydenham-ova horea,
• Hungtington-ova horea,
• kongenitalna horea,
• kongenitalna atetoza,
• kongenitalna rigidnost,
• torziona distonija i
• Vilson-ova bolest.

11

• Najcešci i karakteristicni etiološki faktori
  patologije cerebeluma koji prouzrokuju logopatiju
  su
• traumatizam,
• cerebralna disgeneza,
• cerebralni encefalitis,
• Friedreich-ova ataksija,
• kongenitalni poremecaji,
• porodicna predisponiranost,
• degeneracije, neoplazme,
• metabolicki poremecaji, infekcije,
• idiopatska cerebralna atrofija,
• hipotireoidizam, hemoragije,
• alkoholizam i drugo.

12
SIMPTOMATOLOGIJA

• Simptomatologija patologije manje govorne
  hemisfere, koja je povezana sa traumatizmom,
  vaskularnom patologijom, degenerativnim
  bolestima, infekcijama i neoplazmama, treba
  povezivati sa stepenom i nacinom uplitanja
  korišcenja ponašanja manjeg govornog mozga kao
  što su emocionalni izrazi, socijalno-gestovni
  govor i napamet nauceni verbalni govor.
• Bazalne ganglije tj. bazalna jezgra su nukleusi
  ekstrapiramidalnog sistema koji ukljucuju corpus
  striatum, supstantia nigra, subtalamicki nukleus
  i crveni nukleus koji doprinose kontroli tona,
  postavljenosti delova efektornog sistema i
  njihovim pokretima.

13

• Cerebelum sacinjavaju dve hemisfere, leva i
  desna, spojene crvolikim središnim delom,
  vermisom. Tri peteljke (pedunculas) malog mozga
  (viša, srednja niža) spajaju svaku hemisferu sa
  korespondirajucim moždanim stablom.
• Postoji i veoma važna povezanost sa
  vestibularnim mehanizmima i sa jezgrima
  kranijalnih živaca koji su ukljuceni u pokret
  ociju i vrata.
• Koordinacija pokreta, održavanj ravnoteže i
  regulacija tonusa muskulature mehanizama
  komunikativnog efektornog sistema je u zavisnosti
  od stanja i funkcije cerebeluma.

14

• Prema Mysak-u postoji 12 specificnih grupacija
  simptoma, vezanih za patologiju malog mozga
• 1. Nesposobnost koordinacije funkcije jednog
  mišicnog sistema sa drugim, kao npr.
  respiratornog sa artikulatornim i sl.
  (dyssinergy).
• 2. Vršenje pokreta bez mere (dysmetria).
• 3. Neizvrašavanje pokreta, tj. radnji koji su kao
  sposobnosti vec steceni (disintegratio).
• 4. Poremecaji u izvodenju uzastopnih pokreta
  (dysdiadochocinesia).
• 5. Pojava tremora na kraju ekstremiteta pred
  ciljem nekog pokreta-intencioni tremor (tremor
  intentionis).

15

• 6. Pojava grimas lica kod oralne verbalne
  ekspresije.
• 7. Poremecaj držanja tela i hoda.
• 8. Nistagmus ociju i glave.
• 9. Vertigo.
• 10. Glavobolja.
• 11. Neurogeni poremecaj funkcije artikulatornog
  mehanizma (dysarthria).
• 12. Propratni problemi jezgra od V do XI
  kranijalnog nerva.

16
LOGOPATIJA

• Osnovni uzrocnici patologije su
• kongenitalna oštecenja,
• hereditarna oštecenja,
• degeneracije,
• neoplazme,
• infekcije,
• vaskularna oboljenja i poremecaji,
• metabolicki poremecaji,
• toksicki poremecaji,
• endokrini poremecaji i drugi.

17

• Kongenitalna oštecenja malog mozga dovode do
• zakašnjenja u razvitku sposobnosti stabilnog
  držanja i balansiranja glave,
• ustajanja, stajanja i hodanja
• tremora ruku,
• nedovoljne razvijenosti orofacijalne
  muskulature,
• ustaljenih oblika grimasa,
• usporenosti motorike,
• usporenog razvitka govora,
• nerazgovetne, spazmaticke ili skandirajuce
  oralne verbalne ekspresije.

18

• Hereditarna oštecenja se prema Fordu manifestuju
  kroz cetiri oblika cerebelarne ataksije
• CA koju karakteriše degeneracija
  spinocerebelarnih podrucja i zadnjih kolona
  moždane vrpce. Karakterišu je problemi hodanja,
  poteškoce upotrebe ruku (kasnije ataksija ruku) i
  poremecaji motorike oralnog govora.
• CA sa spasticitetom i optickom atrofijom.
  Karakterišu je ataksija ruku, poremecaj vida i
  spasticitet donjih ekstremiteta.
• Degeneracija kore malog mozga na ranom uzrastu.
  Manifestuje se mentalnom retardacijom,
  cerebelarnom ataksijom i nistagmusom.

19

• 4. Cerebelarna degeneracija koja je progresivna,
  pa se kasnije manifestuje i to poremecajem
  hodanja, ataksijom i tremorom, a kasnije dolazi
  do generalizovanog rigiditeta mišica kao i do
  pogoršanja mentalnog stanja.
• Neoplazme malog mozga
• središnjeg dela vrtoglavica, nestabilno
  stajanje, ataksicno hodanje i hipotonija
  muskulature.
• hemisfera nespretnost ipsilateralnog gornjeg
  ekstremiteta, teturanja prema strani na kojoj je
  neoplazma, vrtoglavica kod okretanja ili klimanja
  glavom, nistagmus, hipotonija, široki hod,
  nenormalno ponašanje glave.

20

• Degeneracija malog mozga zahvata
• cerebelarni korteks mentalni nedostaci,
  cerebelarna ataksija i nistagmus.
• cerebeloolivarnu regiju smetnje u hodu,
  ataksije i tremori, smetnje u razvitku
  sposobnosti OVK.
• Vaskularna oboljenja i poremecaji, i infekcije
  malog mozga- patološko stanje celokupne motorike,
  samim tim i motorike na nivou komunikativnog
  efektornog sistema.
• Višestruka skleroza (sclerosis multiplex)
  nerazgovetna, skandirajuca i isprekidana verbalna
  ekspresija.
• Idiopatska atrofija malog mozga

21

• Metabolicki poremecaji malog mozga
  hipotireoidizam i toksicki poremecaji, narocito
  usled alkoholizma.
• Logopatija
• Diskoordinacija
• Disintegracija
• Diskinezija
• Disritmija
• Emocionalno motorne smetnje
• Redukcija ili povecana funkcija malog govornog
  mozga
• Redukcija ili povecana neverbalna komunikacija
• Perzistencija paleovokalnog ponašanja
• Refleksogeni poremecaji artikulacije
• Poremecaji sposobnosti programiranja
  artikulatornih pokreta.

22
PATOLOGIJA INTEGRATORA VIŠEG REDA

• Gledano neuroanatomski, pod integratorom višeg
  reda podrazumevamo, prema Misaku (Mysak, 1976)
  mozak centralnih, neuralnih mehanizama koji su
  specijalizovani, tj. odgovorni za verbalnu
  komunikativnu funkciju, odnosno za integrativnu
  verbalnu komunikativnu funkciju koja obuhvata
  percepciju, razumevanje i formulaciju,
  ukljucujuci još funkcije elaborcije,
  interpretacije, pamcenja, donošenja i slanja
  odgovora na poruku.

23

• Celokupna patologija verbalne komunikacije, koja
  je prouzrokovana promenama stanja i funkcije
  delova mozga, koji su odgovorni za integrativnu
  komunikativnu funkciju višeg reda razvrstava se u
  grupacije
• Razvojna patologija
• Genetska patologija
• Neurogena patologija kod dece
• Gnosogena patologija kod dece
• Psihogena patologija kod dece
• Sociogena patologija kod dece
• Neurogena patologija kod odraslih
• Psihogena patologija kod odraslih.

24
Razvojna patologija

• Ovaj vid patologije je karakteristican za
  logopatiju dece sa normalnim stanjem i procesom
  psihofizickog razvitka, izuzev razvitka
  sposobnosti verbalne komunikacije, ali ona
  zahvata i neke oblike logopatije propracene
  mentalnom retardacijom (Mysak, 1971).
• ETIOLOGIJA mišljenja su podeljena. Jedni
  smatraju da su osnovni razlozi sredinske prirode,
  odsustvo ili neadekvatnost verbalnog
  stimulisanja. Drugi smatraju da je ova patologija
  prouzrokovana konstitucionalno ili genetski
  zasnovanom dezorganizacijom i defektnošcu.
  Klinicka praksa je pokazala da su prisutna oba
  tipa etioloških faktora .

25
SIMPTOMATOLOGIJA

• Klinicke manifestacije mogu zahvatiti jezik,
  govor, glas, citanje i pisanje.
• Javljaju se u pre, para i post lingvalnom, ranom
  i kasnijem periodu.
• Opseg manifestacija se krece od poremecaja
  artikulacije do odsustva sposobnosti verbalne
  ekspresije pri potpuno normalnom stanju
  razumevanja verbalne poruke.

26
LOGOPATIJA

• Ova vrsta logopatije se naziva jednostavna
  jezicka nezrelost (simple language immaturity).
  Obuhvata
• Paleovokalno ili protokomunikativno stanje
• nerazumljiva, neuredna, mrmljiva artikulacija
  glasova t,d,n,l,r,s,c,z i dr (lalling)
• ehoican govor pri cemu se glasovi ponavljaju bez
  znacenja i svrhe (echolalia)
• nerazumljiv govor usled njegove nepravilnosti
  (jargon).

27

• Zaostajanje u pocetku upotrebe prve reci do 30 i
  36 meseca starosti
• potpuna otsutnost oralnog govora kod deteta,
  funkcionalne prirode, pri cemu ne postoje
  mentalni ili senzorijalni problemi (alalia)
• nesposobnost logickog verbalnog komuniciranja
  mutizam sa mentalnom retardacijom (alogia)
• nerazvijenost sposobnosti verbalnog
  komuniciranja usled moždanih lezija do kojih je
  došlo u prelingvalnom ili ranom lingvalnom
  periodu (aphemia).

28

• Decji govor na starijem uzrastu produžena faza
  razvoja govora (pedolalia)
• Izražavanje citave recenice ili ideje jednom
  reci (holophrasia)
• Besmisleno ponavljanje reci ili fraze
  (perseveratio).

29
Genetska patologija

• Genetski uslovljena patologija verbalne
  komunikacijeje poznata kao genetska jezicka
  dismaturacija.
• SIMPTOMATOLOGIJA
• sporost u savladivanju reci i fraza
• poteškoce u formiranju reci, preokretanje
  slogova i gramaticka konfizija
• poteškoce u pronalaženju reci, omisija ili
  pogrešna upotreba malih reci
• zaobilazan govor
• poteškoce u formitanju recenice i u
  organizovanju sekvenci recenice
• poteškoce u shvatanju znacenja reci ili
  nepravilan izgovor reci

30

• poremecaj ritma i tempa
• poremecaji artikulacije i prozodije
• poteškoce u savladivanju citanja i pisanja.
• LOGOPATIJA
• dyslalia evolutionis,
• dysphasia evolutionis,
• dysgramatismus,
• dyslexia evolutionis,
• dysgraphia evolutionis i
• tachyphemia.

31
Neurogena patologija kod dece

• Obuhvata decu sa problemima CNS i to
• sa oštecenjima,
• cerebralnim hendikepom,
• ozledama mozga,
• perceptualnim hendikepom,
• afazoidnu decu,
• oligofazicnu decu,
• decu sa kongenitalnom afazijom,
• cerebralnom disfunkcijom,
• minimalnim oštecenjem mozga,
• minimalnim moždanim hronicnim sindromom i
• sa disfunkcijom mozga.

32
ETIOLOGIJA

• Utvrdeno je 6 etioloških faktora
• trauma mozga,
• konvulzivna oboljenja i poremecaji,
• cirkulatorna oboljenja i poremecaji,
• hidrocefalija,
• neoplazme,
• infekcije i parazitske invazije.
• Traume mozga
• pre i perinatalno produženi porodaj, nenormalna
  prezentacija fetusa, porodaj sa forcepsom,
  anomalicnost porodajnih kanala, prevelika glava
  fetusa, prevremeno izdvajanje placente,
  kompresija pupcane vrpce, prekinut porodaj i dr.
  

33

• postnatalno direktne povrede mozga, kontuzije,
  laceracije i hemoragije.
• Konvulzivna i paroksizmalna oboljenja i
  poremecaji epilepsije (grand mal, petit mal), i
  pyenolepsia, necrolepsia, fokalne konvulzije,
  psihomotorne atake i migrene.
• Cirkulatorna oboljenja i poremecaji razlicite
  vaskularne lezije i poremecaji na nivou mozga,
  hemoragije, krvne diskrazije, leukemija sa
  neurološkim komplikacijama.
• Hidrocefalije razlicitog tipa - coctail party
  syndrome- kod dece sa spontano nastalom
  hidrocefalijom dolazi do prevelike govorljivosti
  bez znanja o cemu govore.

34

• Neoplazme astrocytomas, neuroblastomas,
  glioblastoma multiforme, ganglioneuromas, kao i
  tumori u levom frontalno režnju i parietalnom
  regionu.
• Infekcije i parazitske invazije Ford deli u 8
  grupa
• encefalitis,
• tifusna groznica,
• abscesi mozga,
• sudurani abscesi kraniuma,
• bruceloze,
• kongenitalni neuro sifilis,
• cisticerkoze i
• ehinococe.

35
SIMPTOMATOLOGIJA

• Veoma slicna simptomatologiji genetske
  patologije.
• Manifestuje se kroz tri globalna oblika
• poremecaji govorne percepcije i govornog
  shvatanja,
• poremecaji govorne produkcije i formulacije,
• poremecaji verbalnog mišljenja.
• LOGOPATIJA
• Usled konvulzivnih oboljenja dolazi do gluvoce
  za reci, zaostajanja u razvitku govora,
  zadržavanja decjeg govora, tranzijentne motorne
  afazije i do nesposobnosti za koherentan govor.

36

• Poremecenost percepcije i shvatanja jezickih
  simbola izražava se kroz afaziju i disfaziju.
• Poremecenost jezicke formulacije i produkcije
  izražava se na više nacina
• Deca izražavaju vecu potrebu za verbalnom
  komunikacijom , ali ne znaju mnogo o cemu govore
  (pseudoeuphasia).
• Nedostatak, nepovezanost i nedoslednost znacenja
  i reci, kao i poteškocama u kombinovanju reci
  (asyntactismus).
• Gramaticka konfuznost (agrammatismus).
• Zaostajanje u razvoju jezika (tarda linguae).
• Poteškoce u formiranju reci (paraphasia).
• Poteškoce u iznalaženju reci (anomia).

37

• Poremecenost verbalnog mišljenja izražava se
  kroz sledecu logopatiju
• Potreba za cešcim ponavljanjem novih reci
  (aphasia sensoric).
• Prljav jezik usled trajne upotrebe nepristojnih
  i nedolicnih reci (coprolalia).
• Izmišljeni jezik, nerazumljiv govor usled
  omisije, substitucije, distorzije i transpozicije
  govornih glasova (idioglossia).
• Upotreba velikog broja izmišljenih reci
  (neolalia).
• Govorenje nepoznatim i izmišljenim jezikom
  (glosolalia).

38
Gnosogena patologija

• Stanje zaostalog, sporog i ogranicenog razvitka
  sposobnosti verbalne komunikacije uz afektiranost
  motornog, perceptualno-konceptualnog i
  socioemocionalnog razvitka deteta bazirano na
  mentalnoj retardaciji.
• ETIOLOGIJA
• Kod MR porodicne predispozicije, hromozomske
  anomalije, cerebralne intoksikacije, perinatalna
  cerebralna trauma, intrakranijalne neoplazme i
  razliciti metabolicki poremecaji.

39

• U logopedskoj klinickoj dijagnostickoj praksi se
  deli u dve grupe
• I grupa (porodicne tendencije) 22 sindroma
• Albrihts hereditary osteodystrophy
• Ataxia telangiectasia (Lous-Bar syndrome)
• Bird-headed Dwarf (Virchow-seckel dwarf)
• de Langes syndrome
• Generalized gangliosidosis.
• Hyperuricemia (Lesch-Nyhan syndrome)
• Laurence-Moon-Biedl syndrome
• Familial microcephaly
• Hunters syndrome (gargoylism)
• Hurlers syndrome
• Sanfilipos syndrome
• Myotonic dystrophy

40

• Oculocerebrodental syndrome
• Oral-facial digital (OFD) syndrome
• Otopalatodigital (OPD) syndrome
• Phenylkentonuria
• Prader-Wili syndrome
• Sjogren-Larsson syndrome
• Smith-Lemli-Opitz syndrome
• Tuberous solerosis
• Wilsons disease

41

• II grupa (hromozomske anomalije) 10 sindroma
• Klinefelters syndrome
• Turners syndrome (female)
• Turners syndrome (male)
• Triplo-X and tetra-X females (superfemales and
  meta females)
• Downs syndrome (mongolism trisomy 21)
• Trisomy syndrome 16-18
• Trisomy 22
• Cri du chat or cry of the cat syndrome (deletion
  of part one of the short arms of the 4-5 group)
• Deletion 18 (partial deletion of the long arm)
• Ring 18

42
SIMPTOMATOLOGIJA

• Matevs (Matthews,J.,1971) je klasifikovao u 3
  grupe
• MR deca, sposobnost verbalne komunikacije
  razvijaju znacajnije kasnije u odnosu na normalnu
  decu
• kada se govor pojavi frekvencija poremecaja je
  znacajno više u odnosu na opštu populaciju
• ne postoji evidencija da se poremecaji VK ove
  dece razlikuju odonih kod dece sa MR.
• Morley (Morley,M.E., 1965) teška MR
• pocetak govora veoma zaostaje
• siromaštvo ili odsustvo govora
• shvatanje govora je bolje nego ekspresija.

43
LOGOPATIJA

• Ima cetiri distinktivna obeležja
• Zaostajanje u pocetku verbomotornog ponašanja.
  Pojava prve reci kasni za 30-60 meseci.
• Variabilnost uverbalnom ponašanju
• Verbalna perseveracija i upotreba stereotipnih
  fraza
• Pseudo mucanje koje se tretmanom može u
  potpunosti sanirati.
• Svi slucajevi se dijagnostikuju sa retardatio
  linguaes, ali se daju specifikumi ili dopunska
  tekstualna obrazloženja.

44
Psihogena patologija kod dece

• Psihogena patologija VK se javlja kao simptom i
  kao posledica odredenih oblika decje
  psihopatologije.
• ETIOLOGIJA
• Najkarakteristicniji etiološki faktori su
• decja šizofrenija
• decji autizam i
• simbiotske psihoze.

45
LOGOPATIJA

• Tri globalna oblika logopatije karakterišu ovu
  logopatiju
• Poremecaji percepcije i shvatanja
• Poremecaji formulacije i produkcije
• Poremecaji verbalnog mišljenja.

46
Sociogena patologija kod dece

• Pod sociogenom patologijom VK podrazumevamostanje
  usporenosti ili zaostalosti u razvitku
  sposobnosti VK usled okolinskih faktora.
• Prema Misaku (Mysak E., 1971) postoje cetiri
  primarna etiološka faktora ove patologije
• nedostatak stimulacije,
• neodgovarajuce stimulacije,
• redukcija motivacije za komunikaciju i
• neadekvatno nagradivanje deteta za govor.
• Nekada se kao faktor nabraja i rodenje brata ili
  sestre,incident, šok ili roditeljska reakcija.

47
SIMPTOMATOLOGIJA

• Skoro se podudara sa elementima simptomatologije
  drugih etioloških faktora, pa usled toga
  izdvajanje, identifikovanje, dijagnostikovanje
  logopatije sociogenog porekla zahteva solidno
  poznavanje logopedske klinike.
• LOGOPATIJA
• Zahvata jezik, govor i glas i krece se od
  imitativnih disfonija i dislalija, do
  poremecenosti jezika, tj. do lake gramaticke i
  sintaksicke nezrelosti.

48
Neurogena petologija kod odraslih

• Globalno se klasifikuje na perifernu i
  centralnu, ali se ovde razmatra samo neurogena
  patologija VK centralne prirode.
• ETIOLOGIJA
• Najvažnijim etiološkim faktorima se smatraju
• traumatizam,
• vaskularna oboljenja i poremecaji,
• degenerativna oboljenja,
• infekcije,
• neoplazme.

49
SIMPTOMATOLOGIJA

• Klasifikuje se na simptomatologiju
• poremecenosti percepcije i razumevanja govora,
• poremecenosti formulacije i produkcije govora,
• poremecenosti verbalnog mišljenja.
• LOGOPATIJA
• Poremecaji percepcije i razumevanja govora
• Poteškoce u razumevanju, najpre kompleksnih, a
  zatim prostih pojmova,
• Poteškoce u pracenju i razumevanju brzog i
  bucnog govora,
• Problemi u razumevanju govora, sa sacuvanom
  sposobnošcu oralno verbalnog izražavanja

50

• Razliciti afazicni sindromi ukljucujuci i
  verboakusticke manifestacije.
• Poremecaj formulacije i produkcije govora
• Iznenadno zahvatanje govora ili iznenadna pojava
  poteškoca u korektnom govoru karakterišu oblik
  motorne afazije.
• Nesposobnost formiranja recenice usled
  iznenadnih konvulzija.
• Progresivne neuropatologije uvek su propracene
  degenerativnim govornim simptomima (I i II faza
  Alzheimer-ove bolesti i kod Pick-ove bolesti).
• Verbomotorna patologija manifestuje se kroz više
  oblika logopatije.

51

• Poremecaji verbalnog mišljenja
• Stanje oblika verbalnog lišavanja i odbijanja
  prouzrokovano oštecenjima ili ogranicenjima
  fizickog kapaciteta mozga.
• Stanje gubitka verbalnog pamcenja
  prouzrokovano razlicitim organskim stanjima.
• Stanje hipomanickog govora nastaje kod
  upotrebe amfetaminske terapije.
• Stanje reduciranosti spontanog govora nastaje
  kod pacijenata sa tumorima.
• Stanje verbalnog deliriuma nastaje kod
  slucajeva sa hronicnim alkoholizmom, posle teških
  povreda mozga, febrilnih groznica i senilnosti.

52
Psihogena patologija kod odraslih

• Logopatije u domenu jezika koje može propratiti
  emocionalne poremecaje.
• ETIOLOGIJA
• Cetiri osnovna etiološka faktora
• šizofrenija,
• manicno-depresivne psihoze,
• histerija i
• opsesivno ponašanje.
• Simptomatologija je deli u tri kategorije, isto
  kao i kod psihogene patologije VK kod dece.

53
PATOLOGIJA EFEKTORNOG KOMUNIKATIVNOG SISTEMA

• Efektorni komunikativni sistem sacinjavaju
  cetiri mehanizma
• respiratirni,
• fonatorni,
• rezonatorni i
• artikulatorni.
• Osnovna funkcija sistema u celini sastoji se u
  stvaranju vazdušne struje, kraciji i modifikaciji
  laringealnog tona i stvaranju eksolaringealnih
  glasova.

54
ETIOLOGIJA

• Respiratorni mehanizam bolesti i poremecaji
  pluca, anomalije skeleta, bolesti i anomalije
  mišica.
• Fonatorni mehanizam opšta morbidna stanja,
  specificna morbidna stanja, neoplazme razlicitih
  vidova i razlicita neuropatologija.
• Artikulatorni mehanizam opšte kongenitalne
  anomalije, posebne kongenitalne anomalije,
  anomalije zuba, dentalne malokluzije, anomalije
  maksile i/ili mandibule, anomalije jezika, usana
  i razlicita neuropatologija.

55
SIMPTOMATOLOGIJA

• Respiratorni mehanizam
• Oboljenja i poremecaji pluca manifestuju se kroz
  infragloticnu stenozu, kompresiju traheje kod
  trauma i proširenja tiroidee i larinksa.
• Anomalije skeleta afektiraju govorno i pevano
  disanje.
• Bolesti i anomalije mišica manifestuju se kroz
  nedostatke i mišicnu distrofiju.
• Fonatorni mehanizam
• Opšta morbidna stanja dovode do zamora ili
  slabljenja, miotonicke distrofije, opšte slabosti
  i zamora mišica.
• Specificna stanja se manifestuju kroz neoplazme,
  strukturalne anomalije ili laringealne
  malformacije, paralize i pareze.

56

• Rezonatorni mehanizam
• Opšte i specificne kongenitalne anomalije se
  manifestuju kroz rascepe usana, tvrdog i mekog
  nepca, promene velicine, oblika i položaja
  mandibule, hipoplaziju tvrdog i mekog nepca i
  raznu neuropatologiju
• Artikulatorni mehanizam
• Opšte kongenitalne anomalije rascep usana,
  tvrdog i mekog nepca, usko i visoko tvrdo nepce,
  dentalne anomalije, hipoplazija maksile, kratak i
  tanak vrat, širok i sedlast nos, koštani defekti
  (zubala), visoka i niska postavljenost maksile,
  mandibularna retrakcija, uski jezik, širok jezik,
  mali, veliki jezik, odsustvo jezika, hipotrofija
  jezika, podjezicna sraslina, neoplazme,
  abnormalno male ili velike usne, restrikcija
  pokreta usana, gubitak usana usled trauma.

57
LOGOPATIJA

• Respiratorni mehanizam
• Kod infraglotalne patologije manifestuje se
  disfonija.
• Svi oblici anomalija i deformacija, tj.
  oštecenja mišica skeleta i vezivnih tkiva
  prouzrokuju poremecaje govornog i pevanog disanja
  koji se odražavaju na celokupnu oralnu
  ekspresiju.
• Fonatorni mehanizam
• Opšta stanja prouzrokuju slab glas, tj. promene
  u odnosu na trajanje, visinu i stabilnost.
• Hipernazalnost nastaje kao posledica kod jace
  izraženih miastemija.
• Svi oblici strukturalnih anomalija izazivaju
  razlicite vidove vokalne disfunkcije ukljucujuci
  i afoniju.

58

• Osnovni oblici poremecenosti glasa koje se
  nazivaju fonopatijama su
• visok glas
• nizak glas (baryphonia),
• jak, tj. glasan i napet glas (megaphonia),
• slab glas (phonasthenia),
• dahav glas (pneumophonia),
• hrapav glas (trachyphonia),
• intermintentan glas,
• odsustvo glasa (aphonia) koja može biti
  somatogenog, neurogenog i psihogenog porekla.

59

• Rezonatorni mehanizam
• Razliciti oblici promena u nazalnoj komponenti
  akusticke strukture glasa.
• Mogu se kretati od lakih naglašavanja nazalne
  komponente do patološke nazalizacije.
• U logopedskoj (fonopedskoj) klinickoj praksi
  srecemo sledece vrste patološke nazalizacije
• povecana nazalnost (hypernasalis) ima nekoliko
  oblika
• otvorena nazalnost (rhinolalia aperta),
• pozitivna nazalnost,
• pojacana nazalna komponenta (rhinophonia),
• nazalni govor,
• nazalni jezik (rhinoglossia).

60

• smanjena snižena nazalnost (hiponasalis) ima
  nekoliko oblika
• negativna nazalnost,
• zatvorena nazalnost (rhinolalia clausa),
• zubna nazalnost (stomatolalia),
• denazaliziran govor i
• kombinovana hiponazalnost.
• asimilaciona nazalnost ima dva oblika
• anticipativna nazalnost, tj. nazalizacija vokala
  koji prethode nazalnim konsonantima i
• retenciona nazalnost, tj. nazalizacija vokala
  koji slede nazalne konsonante.

61

• kombinovana povecana-smanjena nazalnost
  (hyper-hyponasalis combinata)
• poziciona smanjena nazalnost postoje dva
  oblika
• zadnja nazalnost (hiponasalis posterior),
• prednja nazalnost (hiponasalis anterior).
• Artikulatorni mehanizam
• Labialna dislalia (dyslalia labialis)
  prouzrokovana patologijom usana izražava se kod
  artikulacije bilabijalnih i labiodentalnih
  konsonanata.
• Dento-okluzivna dislalia (dislalia
  dento-oclusivus)
• sigmatizam (sigmatismus) razliciti oblici
  šuštanja pri izgovoru odredenih vidova
  konsonanata i konsonantskih grupa

62

• sigmatismus interdentalis,
• sigmatismus lateralis,
• sigmatismus palatalis,
• sigmatismus stridens,
• sigmatismus labiodentalis,
• sigmatismus edentulos,
• sigmatismus prosthetica.
• betacizam (betacismus) odnosi se na poteškoce
  u artikulaciji bilabijalnih glasova p,b,m,
• tetacizam (tetacismus) odnosi se na poteškoce
  u artikulaciji glasova t,d,
• distorzija (distorsio) odnosi se na dentogenu
  oštecenost glasova f,v

63

• rotacizam lambdacizam (rhotacismus
  lambdacismus) poteškoce ili nepravilnosti
  izgovora glasova r,l,
• palatalne dislalije (dislalia palatalis) kod
  palatalnih deformacija i rascepa i to kod
  artikulacije lingvo-alveolarnih,
  lingvo-palatalnih i lingvo-avelarnih glasova.
• lingvalna dislalia (dislalia lingualis)
  prouzrokovana raznim anomalijama i deformacijama
  jezika izražava se kod artikulacije glasova
  l,r.