OBRAZOVANJE NETIPICNE DECE: KAKO OBEZBEDITI USPEH ?

1
OBRAZOVANJE NETIPICNE DECE KAKO OBEZBEDITI USPEH
?

• Tatjana Colin, M.A.
• California State Universitycolintatjana_at_minrzs.sr
  .gov.yucolin_at_unfpa.com

2
Modul 1

• Inkluzivno obrazovanje Izmedju želja i
  mogucnosti šta je dobro inkluzivno obrazovanje?
• Tatjana Colin, M.A.California State
  Universitycolintatjana_at_minrzs.sr.gov.yucolintatj
  ana_at_yahoo.com

3
Istorija odnosa tipicnihprema netipicnima

• Nerazumevanje isterivanje djavola (do 18
  veka) odbacivanje/popravljanje
• Sažaljenje - pokret za moralni tretman/olakšati
  život jadnima (18 do pocetka 20 veka) -
  izolacija
• Prihvatanje izjednaceni ali odvojeni
  specijalne škole/u zajednici ali odvojeni
• (1900-te do 1970-ih)
• Integracija pokret normalizacije (1970
  danas) potpuno okljucivanje

4
Ko je netipican?

• Svaka osoba kojoj je potrebna dodatna podrška u
  životnom okruženju kako bi zadovoljila svoje
  potrebe (svi medju nama koji ne mogu manje-više
  samostalno da zadovolje svoje potrebe i nezavisno
  funkcionišu u prirodnom okruženju)
• Iskljucenje osoba sa najozbiljnijim smetnjama iz
  školskog okruženja/ ko ne može da se prilagodi ne
  ulazi u sistem
• Disproporcionalno visoka prevalencija manjinskih
  grupa (siromašni, druge kulture) u specijalnom
  obrazovanju -pseudoretardacija
• Visoka drop out stopa netipicnih sa lakšim
  smetnjama

5
Ko je netipican u obrazovnom sistemu?

• Onaj ko NE MOŽE da pohadja školu i ovlada
  tipicnim školskim kurikulumom bez dodatnih
  intervencija i podrške (modifikacija i
  adaptacija)
• KATEGORIZACIJA/DIJAGNOZA JE SAMO OKVIR ZA
  PLANIRANJE PODRŠKE (daje jako malo podataka o
  karakteristikama individue)
• Osobe sa smetnjama u razvoju imaju iste potrebe
  kao sva ljudska bica!!!

6
MODELI PRAKSEMEDICINSKI SOCIJALNI

• DONOŠENJE ODLUKA ZASNOVANO NA DIJAGNOZI
• EKSPERTSKI MODEL DONOŠENJA ODLUKA
• POLAZIŠTE KATEGORIZACIJA
• JEZIK ETIKETIRAJUCI
• POSLEDICE IZDVAJANJE IZ PRIRODNOG OKRUŽENJA
• PROCENJIVANJE ORIJENTISANO NA POSLEDICE OŠTECENJA
• NISKO SAMOPOŠTOVANJE I SAMODETERMINIZAM
• NAUCENA PASIVNOST
• NAUCENA BESPOMOCNOST

• DONOŠENJE ODLUKA ZASNOVANO NA INDIVIDUALNIM
  POTREBAMA
• PARTNERSKI MODEL DONOŠENJA ODLUKA/TIM
• POLAZIŠTE OVLADANE VEŠTINE VEŠTINE U
  NASTAJANJU
• PROCENJIVANJE ORIJENTISANO NA DONOŠENJE ODLUKE
  (PROGRAM...)
• UCENJE SAMOSTALNOSTI
• USLUGE RAZNOVRSNE, PRILAGOÐENE POTREBAMA, U
  PRIRODNOJ SREDINI
• SAMO- DETERMINIZAM

7
Osnovna pitanja u radu sa netipicnima

• Šta je obrazovanje i vaspitanje?
• Šta je ucenje i razvoj?
• Šta je cilj ucenja i obrazovanja?
• Ko može da uci i da se razvija?
• Šta je merilo uspeha u obrazovanju i vaspitanju?
• Šta znaci dostizanje punih potencijala?
• Šta znaci individualni plan podrške?

8
Šta je cilj obrazovanja/plana podrške (uvek - u
redovnoj ili specijalnoj školi)?

• Izgradjivanje veština samostalnog
  življenjaovladavanje lepezom veština koje
  omogucavaju osobi da se na najadekvatnji nacin
  prilagodi promenama u spoljašnjoj sredini
• Postepeno sticanje kontrole nad sopstvenim
  životom-ovladavanje spoljašnjom sredinom
• Što samostalnije funkcionisanje u prirodnoj
  sredini (tipicnoj sredini)-ekonomska
  nezavisnost/odnosi s drugim ljudma/zajednica
• Cilj svake intervencije (podrške) je da razvije
  specificne veštine kako dodatna podrška više ne
  bi bila potrebna

9
ZAŠTO treba modifikovati školu ?

• Rigidna, selektirajuca (samo najbolji
  isplivaju)
• Niska školska postignuca tipicnih
• Alarmantna stopa funkcionalne nepismenosti
• Profesionalna/životna nepripremljenost
• Škola po meri deteta proizvodi uspešnije
  individue ekonomski nezavisne,
  socijalno/emotivno integrisane
• Empirija/iskustvo
• Zakonska regulativa
• Društvena i licna korist

10
Trebalo bi da...

• Kreiramo obrazovno, radno i životno okruženje po
  meri svih gradjana
• Omogucimo svim clanovima društva dostizanje
  njihovih punih potencijala
• Obezbedimo jednake mogucnosti za sve
• Prilagodimo školovanje individualnim potrebama i
  mogucnostima svake osobe
• Kreiramo tolerantno, demokratsko društvo bazirano
  na poštovanju ljudskih prava i poštovanju
  razlicitosti

11
Netipicni ispadaju iz / ne ulaze u školski
sistem

• MOGU LI NASTAVNICI IŠTA DA UCINE DA PRILAGODE
  ŠKOLU NETIPICNIM DJACIMA
• DA!!!!!!
• Idealno bi bilo kreirati Individualni Obrazovni
  Plan za svakog polaznika (jedini nacin da se
  PRECIZNO definiše potreba i pruži odgovarajuca
  podrška) NEMOGUCE! ZATO,
• Moramo iskoristiti empirijski dokazane faktore
  privlacnosti istraživanja pokazuju da neke
  aktivnosti i promene u uobicajenoj praksi rada
  generalno (NE za svakog, NEMA univerzalnih
  rešenja i recepata) povecavaju privlacnost
  škole

12
Empirijski dokazane cinjenice

• DSR - bolja socijalna/emotivna postignuca
• - ne gora akademska postignuca
• DBSR - ne gora akademska postignuca
• - bolja socijalno/emotivna post.
• RDSR - zadovoljni
• RDBSR - smekšaju
• Nastavnici - sa iskustvom i treningom postaju
• zagovornici inkluzije
• - iskustvo povecava
  efikasnost u
  
• radu sa DSR

13
Šta može da se uradi bez kreiranja IOP-a za
svakog polaznika?

• Istraživanja pokazuju da su za uspešno
  obrazovanje netipicnih krucijalne MODIFIKACIJE
  ILI ADAPTACIJE U
• Fizickoj sredini (ucionici, školi)
• Nastavnom planu i programu (kurikulum)
• Nastavnim pomagalima/udžbenicima/materijalima
• Metodama rada
• Dnevnom rasporedu-organizaciji nastave
• Nacinu provere naucenog
• MODIFIKACIJE I ADAPTACIJE MORAJU BITI ŠTO
  DISKRETNIJE/ NE-STIGMATIZUJUCE

14
Šta može da se uradi bez kreiranja IOP-a za
svakog polaznika?

• Istraživanja ukazuju na jedan prelomni faktor
  za uspešno obrazovanje netipicnih
  KARAKTERISTIKE EDUKATORA
• Atmosfera u ucionici (prijateljska vs.
  restriktivna)
• Karakteristike licnosti nastavnika vs. znanje
  predmeta
• Komunikacioni stil edukatora (kvalitet vs.
  kvantitet interakcija, jasnoca poruka, nacin
  prezentacije gradiva)
• Percepcija prirode netipicnosti (problem vs.
  izazov)
• Sposobnost prilagodjavanja vs. rigidnost
  (nekonvencionalno out of the box razmišljanje,
  problem-solving veštine)

15
Šta može da se uradi bez kreiranja IOP-a za
svakog polaznika?

• Istraživanja ukazuju da uspešno obrazovani
  netipicni izdvajaju sledece kontribuirajuce
  faktore
• Predvidjljivost situacije/ jasna ocekivanja
• Veza izmedju kurikuluma (onog šta se u školi uci)
  i života/mogucnosti zaposlenja
• Mogucnost izbora i fleksibilnost
• Karakteristike licnosti nastavnika
• Osecanje prihvacenosti, odsustvo straha od greške
  (mogucnost popravljanja greške)
• Osecanje da je poštovan i uvažavan/socijalni
  validitet

16
Modul 2

• ADAPTACIJE I MODIFIKACIJE U UCIONICI KAKO
  PRILAGODITI ŠKOLU DSI
• Tatjana Colin, M.A.California State
  Universitycolintatjana_at_minrzs.sr.gov.yucolintatj
  ana_at_yahoo.com

17
Kljucne oblasti

• Fizicka sredina (gde se uci)
• Nastavni plan i program (šta se uci)
• Nastavna pomagala/ udžbenici/ materijali (iz cega
  se uci)
• Metode rada (kako se uci)
• Dnevni/nedeljni/semestralni raspored (kada se
  uci)
• Nastavno osoblje (ko ih uci)
• Procena znanja (kako se proverava šta je nauceno)

18
Fizicka sredina (gde se uci)

• Prirodno okruženje - klasicna škola
• Prilagodena ucionica - klasicna ucionica
• - raspored sedenja (formalno/neformalno
  izbor/nametnuto, promenljiv/nepromenljiv)
• - familijarnost (poznatost okruženja)
• - prijatnost (friendliness) (posteri,
  casopisi, slike)
• - licni pecat u prostoru (produkti
  polaznika, licni objekti, participacija u
  kreiranju, održavanju prostora)
• - dostupnost (prostora/materijala,
  svetlost, boje, uslovi za rad)
• - kulturološka senzitivnost (socijalna
  validnost kroz okruženje, pozitivni primeri,
  kulturološki sadržaji)
• - vidno polje (jasno istaknuta
  pravila/ocekivanja, graficki modeli onoga što se
  uci)

19
Fizicko okruženje

• Pristupacnost, dostupnost (prostora, materijala)
• Stimulativnost (posteri, poruke jasno,
  zapamtljivo)
• Raspored sedenja (neformalno vs. formalno, izbor
  vs. nametnuto)
• Istaknuta vidjiva, jasno definisana ocekivanja
  tj. pravila
• Fizicki izgled nastavnog/školskog osoblja
  (slicnost s polaznicima, miris, pol, težina,
  rasa, jezik)
• Izgled ucionice (familijarnost,
  kulturološka/socijalna senzitivnost, promovisanje
  razlicitosti, prijateljska atmosfera)
• Izlaganje produkata polaznika (okruženost
  dobrim primerima)
• Svetlost, boje (prikladjeni netipicnosti)
• Participacija u kreiranju/održavanju školskog
  okruženja

20
Nastavni plan i program (šta se uci)

• Povezano s predhodnim iskustvom potpuno
  nepoznato
• Odmah upotrebljivo - neupotrebljivo (šta ce mi
  to?)
• Prilagodjeno - neprilagodjeno hronološkom uzrastu
  
• Izbor - nametnuto
• Prilagodjeno - neprilagodeno interesovanjima
• Poduprto konkretnim primerima teorija
• Postepenost u pristupu novom
• Upotreba metoda održavanja pažnje

21
Nastavni plan i program (šta se uci)

• Podeljenost u smislene celine (grupisanje
  informacija)
• Kontinuirano obnavljanje naucenog (posle svake
  celine)
• Kontinuirana provera razumevanja (najslabija
  karika)
• Fokus na ishode fokus na proces (šta je cilj
  obuke?)
• Eliminisanje mogucnosti neuspeha (error-free
  learning environment)
• Zona proksimalnog razvoja (izazovno, ali
  dostižno)
• Jasno, razumljivo, kratko (kolicina i kvalitet
  prenešenih informacija)
• Podcrtavanje šireg konteksta (okvir onog što se
  uci)

22
Kurikulum

• Vezanost za predhodna iskustva polaznika
• Smislenost i upotrebljivost (korist - šta ce to
  meni?)
• Prilagodjenost hronološkom uzrastu polaznika
• Mogucnost izbora -participacija (fleksibilnost)
• Prilagodjenost potencijalima i interesovanjima
• Prirodno okruženje (CBI)
• Fokus na ishode (šta je cilj obuke)
• Eliminisanje mogucnosti neuspeha (error-free
  learning environment)
• Zona proksimalnog razvoja (izazovno, ali
  dostižno)
• Kolicina i kvalitet prenešenih informacija (manje
  ali jasno)

23
Nastavna pomagala/ udžbenici/ materijali (iz
cega se uci)

• Male, lako svarljive informacione jedinice
• Jasno definisan cilj svake jedinice
• Provera razumevanja ugradjena u tekst
• Vežbe za proveru znanja ugradjene u tekst
• Prilagodenost kulturološkom karakteristikama,
  hronološkom uzrastu i interesovanjima
• Prirodan kontekst (obazrivo sa modernim
  didaktickim materijalima)
• Jasnoca, kratkoca poruka (profesionalni žargon)
• Graficka rešenja (prilagodjena zakonitostima
  ljudske pecepcije, upotreba boja za naglašavanje,
  slika jasnoca, familijarnost, naglašavanje
  bitnog)
• Varijetet nivoa propratnih materijala (Bloomova
  taksonomija)
• Precice su OK usmerene na jasan cilj

24
Nastavna sredstva (udžbenici, pomagala)

• Prilagodenost kulturološkom karakteristikama,
  razlicitosti, hronološkom uzrastu i
  interesovanjima
• Prirodan kontekst (cuvajte se modernih
  didaktickih materijala!)
• Jasnoca, kratkoca poruka (profesionalni žargon)
  poruka primljena vs. poslata
• Graficka rešenja (bliskost, familijarnost,
  jasnoca, mogucnost izbora, participacija u
  kreiranju)
• Negovanje polaznikovog samopoštovanja/socijalna
  validnost (ocenjivanje, neizdvajanje, dostižno)
• Varijetet nivoa (Bloom-ova taksonomija)
• Precice su OK, kada nam je cilj jasan (cilj
  opravdava sredstvo)

25
Metode rada (kako se uci)

• Nekonvencionalan pristup instrukciji,
  nekonvencionalni domaci zadaci (prilagodjeni
  prirodnom okruženju)
• Što manje suvih predavanja (oslanjanje na
  auditorno procesovanje je generalno
  najNEefikasnije)
• Instrukcija prilagodjena stilovima ucenja
  (kulturološki i/ili u odnosu na netipicnost
  auditorno vs. vizuelno, kinesteticko, taktilno)
• Brojne mogucnosti za vežbanje novih veština u
  uslovima što slicnijim prirodnim (stalna provera
  znanja, obnavljanje prethodno naucenog u
  upotrebljivom kontekstu)

26
Metode rada (kako se uci)

• Kreiranje error-free okruženja
• Interaktivni rad, rad u malim grupama
• Rad fokusiran na rešavanje problema
• Debatni klubovi (vežbe u metodama analize i
  sinteze, argumentovanja, istraživackog rada, iz
  tude kože perspektive)
• Instrukcija u metodama ucenja (ucenje kako se uci
  - tehnike memorisanja, tehnike organizovanja
  gradiva, tehnike preslišavanja, sopstvene
  graficke obrade materijala, rešavanje problema u
  ucenju, ucenje kroz postavljanje pitanja)
• Instrukcija/procena prilagodjena Bloom-ovoj
  taksonomiji (težiti ka najvišim nivoima, ici
  postepeno)
• Jasna ocekivanja, jasne instrukcije (šta radim i
  zašto?)
• Što više instrukcije u prirodnom okruženju (CBI)

27
Metode rada

• Nekonvencionalan pristup instrukciji,
  nekonvencionalni domaci zadaci (prilagodjeni
  prirodnom okruženju)
• Što manje suvih predavanja (oslanjanje na
  auditorno procesovanje generalno najNEefikasnije)
• Funkcionalna (nekonvencionalna) procena naucenog
• Poštovanje dostojanstva polaznika (ocenjivanje,
  javnost informacija)
• Instrukcija prilagodjena stilovima ucenja
  (kulturološki i/ili u odnosu na netipicnost
  auditorno vs. vizuelno, kinesteticko, taktilno)
• Brojne mogucnosti za vežbanje novih veština u
  uslovima što slicnijim prirodnim/kreiranje
  error-free okruženja
• Interaktivan rad, rad u malim grupama,
  instrukcija u metodama ucenja (ucenje kako se uci
  - tehnike memorisanja, rešavanje problema tj.
  problem-solving skills)
• Instrukcija/procena prilagodjena Bloom-ovoj
  taksonomiji

28
Dnevnom/nedeljnom/semestralnom rasporedu (kada se
uci)

• Rigidnost fleksibilnost
• - sistemski ugradjena (organizacija
  nastave mora biti takva da ostavlja mogucnost za
  fleksibilnost)
• - jasnoca ocekivanja (polaznik mora
  znati/biti informisan o kratkorocnim,
  srednjorocnim i dugorocnim ciljevima, dogovor o
  promeni rasporeda)
• - participacija u planiranju (polaznik
  je taj koji planira svoje vreme, mogucnosti,
  postignuca, kratke, srednje ciljeve)
• - odgovornost (polaznik prihvata
  odgovornost za dosticanje ciljeva u promenjenim
  okolnostima)
• - pracenje (edukatori prate polaznika
  u promenjenim uslovima)
• - podrška (edukator pruža podršku)

29
Nastavno osoblje (ko ih uci)

• Fizicki izgled nastavnog/školskog osoblja
  (slicnost s polaznicima, miris, pol, težina,
  rasa, jezik)
• Priprema za nastavu (godišnji, semestralni,
  mesecni, nedeljni plan revidiranje, promena
  plana u odnosu na okolnosti kontinuirano
  usavršavanje, noviteti)
• Atmosfera u ucionici (prijateljska vs.
  restriktivna)
• Odnos prema sebi i drugima (profesionalizam
  eticki kodeks pomažucih profesija)
• Komunikacioni stil edukatora (kvalitet vs.
  kvantitet interakcija, jasnoca poruka, nacin
  prezentacije gradiva DA LI JE PORUKA PRIMLJENA?)
  
• Percepcija ljudske prirode i sposobnosti (problem
  vs. izazov)

30
Nastavno osoblje (ko ih uci)

• Sposobnost prilagodjavanja - rigidnost
  (nekonvencionalno out of the box razmišljanje,
  problem-solving veštine)
• Nacin rukovodenja ucionicom (behavior management)
  prilagoden odraslim polaznicima
• Komunikacioni stil
• Nacin reagovanja u stresnim situacijama
• Ocekivanja prema polaznicima (niska ocekivanja,
  niska postignuca)
• Pripisivanje socijalnog validiteta (disciplina za
  nevrednovanje)
• Miljenici - problematicni (odnos prema
  polaznicima)
• Svest o sebi (sopstveni kulturološki, socijalni,
  vrednosni background, stereotipi, predrasude,
  verovanja)

31
Nastavnici

• PROFESIONALNA ETIKA
• Prvo pravilo profesionalne etike Ne cini štetu
  (Do no harm)
• Vi ste u službi svojih polaznika i roditelja
• Ne preuzimajte na sebe šta ne možete obaviti
• Šta preuzmete, obavite!
• Ne zaboravite - djak NIJE kriv za neuspehe
  (prilagodi se klijentu, ne obrnuto)
• Pomirite se sa onim na šta ne mozete da uticete
• Uticite na ono što možete da promenite (NISMO
  svemoguci)
• Dostojanstvo i integritet klijenta na prvom mestu
• Vežbajte strpljenje i nevrednovanje
• Zapamtite kako seješ, tako žanješ

32
Nastavnici

• KONTINUIRANO UCENJE
• Citajte, ucite, pitajte, idite na seminare
• Ne plašite se grešaka, one su poželjne -tako
  ucite!
• Igrajte se Šerlok Holmsa barijere se mogu
  prevazici na mnogo razlicitih nacina (vežbajte
  nekonvencionalno razmišljanje)
• Savetujte se sa kolegama (savetujte, ne -
  žalite!)
• Dobra metoda postiže dobre rezultate - kad nesto
  ne ide, menjajte pristup
• Izoštravajte svoje profesionalne sposobnosti kroz
  rad na sebi
• Ovladajte osnovama behavior management-a u
  ucionici (znajte razliku izmedju nagrade,
  negativnog potkrepljenja i kazne)
• Znajte razliku izmedju nametnute i samodiscipline

33
Nastavnici

• SOPSTVENO MENTALNO ZDRAVLJE
• Svakodnevno odvojte vreme za samoreflekciju
• Organizujte se tako da imate vremena da redovno
  punite baterije
• Uvežbajte tehnike za smanjenje stresa
• Kreirajte situacije za smeh i pozitivnu
  komunikaciju
• Negujte pozitivne odnose sa kolegama, djacima,
  njihovim porodicama, zajednici
• Negujte veru u dobre ishode (positive thinking)
• Vežbajte tehnike prihvatanja bez obzira
• Znajte da se promene ne dešavaju preko noci

34
Nastavnici

• SENZITIVNOST ZA NETIPICNOST
• Budite svesni svog kulturološkog background-a i
  svog vrednosnog sistema (znajte sebe same)
• Znajte da je vaša realnost samo jedna od mogucih
  realnosti
• Upoznajte svoje predrasude i stereotipe (svi ih
  imamo, to je prirodno, one se uce spontano, a
  oducavaju samo kroz svesni napor)
• Upoznajte svoje djake (know thy client)
• Negujte poštovanje razlicitosti (razlicitost kao
  izazov i podstrek)
• Slušajte cak i kad se ne slažete, vežbajte
  bivanje u tudjoj koži
• Cuvajte se okrivljavanja okrivljenog i
  samo-ostvarujucih prorocanstava
• Znajte šta je etnocentrizam

35
Procena znanja (kako se proverava šta je
nauceno)

• Cilj je nauciti ih, ne proveriti da li su naucili
• Greške se ne kažnjavaju
• Usmeno odgovaranje (kad je volontirano, kad je
  prikladno).
• Fokus na cilj (šta je trebalo da se nauci? Na
  koje sve nacine mogu da proverim da li je i
  nauceno?)
• Kako se pravi pismeni test? (T/N, popuni
  praznine, zaokruži tacan odgovor, otvoreno
  pitanje)
• Od lakšeg ka težem (od error-free pitanja ka
  težima)
• Vežbanje za proveru (probne provere, primeri
  prethodnih testova, davanje primera dobrih
  odgovora, naglašavanje na šta da se obrati
  pažnja, kreiranje istih uslova pri testiranju)
• Provera na primeru testu reprodukcije
• BLUM Znanje razumevanje - primena analiza
  sinteza evaluacija

36
From Benjamin S. Bloom Taxonomy of educational objectives.Blumova taksonomija znanja
Kompetencije Usvojene veštine
Znanje Zapažanje i prepoznavanje informacija Zna datume, mesta, dogadjaje Zna kljucne ideje Zna o cemu se radi Pitanjanabroj, definiši, prepricaj, opiši, identifikuj, pokaži, obeleži, prikupi, kategoriši, citiraj, navedi, imenuj, ko, kada, gde, šta, etc.
37
Kompetencije Usvojene veštine
Razumevanje Razume informacije Shvata znacenje informacija Prebacuje znanje u drugaciji kontekst Interpretira cinjenice, nalazi slicnosti i razlike Reda, grupiše, identifikuje kauzalnost Predvidja ishode Pitanja sumiraj, opiši, interpretiraj, uporedi, predvidi, poveži, iydvoj, proceni, prodiskutuj, proširi znacenje,
38
Kompetencije Usvojene veštine
Primena Ume da upotrebi informaciju Primeni metode, koncepte, teorije u sasvim novim situacijama Reši nepoznat problem upotrebivši potrebne veštine ili znanje Pitanja primeni, demonstriraj, proracunaj, dovrši, ilustruj, smisli primer, reši problem, ispitaj dato, modifikuj, ustanovi odnose, izmeni u kontekstu, klasifikuj, eksperimentiši, daj nov primere
39
Kompetencije Usvojene veštine
Analiza Uvidanje zakonitosti Organizacija delova u celine Prepoznavanje skrivenog znacenja Identifikacija komponenti sistema Pitanja analiziraj znacenje, razdvoji, ustanovi medjuzavisnost, identifikuj nivoe opštosti, objasni nevidljiva znacenja, poveži, klasifikuj, poredaj, podeli, uporedi, izdvoji, objasni, donesi zakljucke
40
Kompetencije Usvojene veštine
Sinteza Koristi poznate ideje kako bi kreirao potpuno nove Generalizuje iz datih podataka Pravi meduzavisnosti i povezuje znanja iz razlicitih oblasti Zakljucuje, predvida Pitanja iskombinuj, integriši, modifikuj dato, reorganizuj, promeni, isplaniraj, kreiraj novo, smisli nove ideje, odgovori na a šta ako?, složi ideje, formuliši i artikuliši, pripremi, generalizuj, preradi
41
Kompetencije Usvojene veštine
Evaluacija Poredi i pravi razliku medu idejama procenjuje Pravi izbore bazirane na podkrepljenim cinjenicama Verifikuje vrednost cinjenica Prepoznaje subjektivnost/cinjenice Pitanja proceni, odluci, rangiraj u kontekstu, oceni, testiraj, premeri, preporuci, argumentuj, ubedi, selektiraj, premeri, objasni, razdvoji argumente, podupri dokazima, donesi zakljucke, uporedi zakljucke, sumiraj
42
Modul 3

• INDIVIDUALNI OBRAZOVNI PLANOVI KAKO OBRAZOVATI
  NETIPICNE DJAKE U TIPICNOM OKRUŽENJU
• Tatjana Colin, M.A.
• California State University

43
KAKO?

• Planirano i timski
• U skladu sa detetovim mogucnostima i potrebama
• Uz PODRŠKU!

44
ZAŠTO?

• U suprotnom, uspeh malo verovatan
• U suprotnom, nastavnici ostavljeni sami sebi
  zbunjenost, frustriranost...
• Inkluzija ima blagotvorno dejstvo i na tipicnu
  decu

45
Šta znaci podrška?

• BILO KOJA MODIFIKACIJA ILI ADAPTACIJA
• Fizicke sredine
• Nastavnog plana i programa
• Nastavnih pomagala/materijala
• Metoda rada
• Dnevnog rasporeda
• Strucnjaka koji realizuju program škole
• Nacina provere znanja

46
Kako planirati podršku?

• Tako što se napravi
• INDIVIDUALNI
• OBRAZOVNI
• PLAN

47
ŠTA JE TO IOP?

• INSTRUMENT KOJIM SE OBEZBEÐUJE PRILAGOÐAVANJE
  OBRAZOVANJA DECE SA TEŠKOCAMA U RAZVOJU NJIHOVIM
  MOGUCNOSTIMA I POTREBAMA.
• PISANI DOKUMENT KOJI KREIRA TIM (nastavnik,
  roditelj, školski psiholog, svi relevantni
  strucnjaci) DA BI SE UTVRDILI NACINI PODRŠKE
  INDIVIDUALNIM MOGUCNOSTIMA ZA UCENJE I
  INDIVIDUALNIM POTREBAMA DETETA SA CILJEM
  PRILAGOÐAVANJA PROCESA NJEGOVOG OBRAZOVANJA.

48
NA KOJIM PREMISAMA POCIVA?

• ZA DETE SA TEŠKOCAMA JE KORISNO DA SE ŠKOLUJE SA
  SVOJIM VRŠNJACIMA BEZ TEŠKOCA
• POSTIŽU BOLJE I AKADEMSKE I VANAKADEMSKE
  REZULTATE
• UVAŽAVA POTREBE DETETA I NJEGOVE INDIVIDUALNE
  OSOBINE

• ZASNIVA SE NA JEDINSTVENOSTI SVAKE INDIVIDUE
• I DECA BEZ TEŠKOCA IMAJU KORISTI OD INKLUZIJE
  PODRŽANE KROZ IOP

49
KARAKTERISTIKE IOP

• TO JE PISANI DOKUMENT
• POKRIVA OBLASTI AKADEMSKIH I VANAKADEMSKIH ZNANJA
  I VEŠTINA
• ZASNIVA SE NA DINAMICKOJ PROCENI ODNOSA AKTUALNOG
  I PLANIRANOG NIVOA ZNANJA I VEŠTINA

• DEFINIŠE NIVO PODRŠKE KOJI JE POTREBAN DETETU U
  UCENJU I ŠKOLSKOM ŽIVOTU
• AFIRMIŠE TIMSKI RAD I U NJEMU KOMPETENCIJE I
  ODGOVORNOST SVIH CLANOVA TIMA
• ...

50
ŠTA SADRŽI IOP?

• Detaljan opis aktualnog nivoa funkcionisanja
• Individualne karakteristike deteta (snage,
  potrebe, interesovanja, mogucnosti)
• Oblasti zaostajanja za vršnjacima

• Ciljeve koji se žele postici u definisanom
  periodu
• Oblike, nivoe i ucestalost podrške
• Strukturu tima zaduženog za IOP
• Nacine pracenja
• Termin evaluativnog sastanka

51
Gde se kreira i realizuje IOP?

• IOP SE KREIRA I REALIZUJE TIMSKI
• U ŠKOLI
• U KUCI
• U ZAJEDNICI

52
KADA SE PRAVI IOP?

• Inicijalni pred polazak u školu (lokalna škola
  je prva opcija)
• Nakon izvesnog vremena IOP se evaluira i revidira
• Na pocetku svake školske godine i polugodišta
• Kada se utvrdi potreba za to
• Na zahtev bilo kog clana
• Kada se dete premešta u novo obrazovno ili
  životno okruženje

53
PRINCIPI RADA IOP TIMA

• Sveobuhvatna holisticka funkcionalna procena
  deteta
• Uvažavanje želja roditelja i deteta
• Partnerski (multikulturalni) model komunikacije
• Fokus na potencijalima za razvoj i ucenje
• Interes deteta
• Realisticno postavljanje ciljeva za vremenski rok
  
• ...

54
...PRINCIPI RADA IOP TIMA

• Pozitivan recnik u postavljanju ciljeva
• Operacionalizovani (merljivi) ciljevi
• Usmerenost na angažovanje svih postojecih
  potencijala deteta, porodice, škole...
• Jasno definisano KO i ŠTA
• Timska i individualna odgovornost
• Najdiskretnija moguca podrška
• Podrška u prirodnom kontekstu

55
Elementi sastanka IOP tima

• Predsedavajuci definiše razlog sastanka
• Predstavljanje svih clanova tima
• Evaluacija prethodnog IOP
• Diskusija o aktualnom nivou funkcionisanja deteta
• Diskusija o odnosu izmedu ostvarenog i
  ocekivanog/željenog
• Identifikacija eventualnih potreba za posebnom
  podrškom
• ...

56
...Elementi sastanka IOP tima

• Ciljevi za naredni period
• Tip, nivo i uvremenjenost podrške
• Definisanje osoba zaduženih za podršku
• Nacin i tip komunikacije u timu i nacini pracenja
  napredovanja
• Odredivanje okvirnog datuma sledeceg sastanka IOP
  tima
• Odredivanje koordinatora tima

57
Pitanja i dileme

• Kako ocenjivati dete sa IOP-em?
• Šta ako su roditelji nekooperativni?
• Da li je drugaciji tretman fer prema drugoj deci?
• Šta kad sam sve probala, a ne ide?
• Šta ako se clanovi tima ne pridržavaju
  dogovorenog?
• Šta kad ne postižemo definisane IOP ciljeve?
• Šta kada se obicni roditelji bune?