FRANCUSKA gramatika

1
FRANCUSKAgramatika
2
AKCENTI (ACCENTS)

• U francuskom pravopisu ima tri akcenta akut (
  ), gravis ( ) i cirkumfleks ( ˆ ). Uloga ovih
  pravopisnih znakova nije kao i našem jeziku, tj.
  pomocu njih se ne obilježava naglasak rijeci.
• Akut (accent aigu) se nalazi samo na slovu e
  répété, parlé, été. Ovakvo e ima vrijednost
  zatvorenog e.
• Gravis (accent grave) se nalazi takoder na slovu
  e mère, lèvre, règle. Ovako akcentovano e ima
  vrijednost tzv. Otvorenog e. U svega nekoliko
  slucajeva ovaj akcenat služi za razlikovanje
  rijeci koje se jednako izgovaraju, a znacenje im
  je isto a à ça çà la là ou où ovaj
  akcenat se, po trajanju piše iznad slova a još i
  nekim rijecima, kao npr. dèjà, deçà, del, voilà.
• Cirkumfleks (accent circonflexe) se stavnja
  iznad svih samoglasnika, izuzev y pâle, tête,
  dîne, diplôme, sûr. Uloga ovog akcenta nije
  jednostavna â ima vrijednost tzv. Zadnjeg a ê
  ima vrijednost otvorenog e ô ima vrijednost
  zatvorenog o. Iznad ostala dva slova piše se kad
  to zahtjeva tradicija. Samo u nekim slušajevima
  služi za razlikovanje rijeci cru (vjerovao,
  mislio) crû (rastao, porastao)

3
APOSTROF (APOSTROPHE) ( f )

• Apostrofom se oznacava izostavljene nekog
  slova na kraju rijeci. Obicno se izostavnja slovo
  e, a vrlo rijetko a, i
• l'ami (a ne le ami) l'homme (a ne le homme)
  l'école (a ne la école) l'herbe (a ne la herbe)
• Ovakvo izostavnje krajnjih slova (odnosno
  glasova) vrši se pred rijecima koje pocinju
  samoglasnikom ili tzv. muklim h. Izostavnjanjem
  krajnih slova (odn. glasova) naziva se elnzija
  (élision), za rijec koja je tako skracena kažemo
  da je elidovana (élidé). Eliduju se najcešce ove
  kratke rijeci ce, de, je, me, ne, que, se, te.
  Slovo (odn. glas) i se elinuje samo u vezniku si
  (ako) ispred zamjenica il, ils

4
Francuski jezik
5

• Francuski jezik (fr. la langue française) je
  jedan od romanskih jezika koji se primarno
  koristi u Francuskoj, Belgiji, Švajcarskoj,
  prekomorskim teritorijama Francuske, kao i bivšim
  kolonijama Francuske i Belgije, ukljucujuci
  Kvebek u Kanadi. Ovaj jezik koristi 87 miliona
  stanovnika na Zemlji kao prvi jezik, a ukupno 182
  miliona ljudi ga koristi u svakodnevnoj
  komunikaciji. Francuski jezik je jedanesti jezik
  u svetu po brojnosti govornika.
• Od 1970. postoji medunarodna organizacija za
  saradnju zemalja u kojima je francuski zvanicni,
  ili važan jezik u komunikaciji i kulturi.

6
Istorija

• Smatra se da su Zakletve iz Strazbura (les
  serments de Strasbourg) iz 842. prvi tekst
  napisan na protofrancuskom.
• Kralj Fransoa Ib je 1539. naredio da francuski
  bude zvanicni jezik administracije i dvora u
  Francuskoj.
• Kardinal Rišelje je 1634 osnovao Francusku
  akademiju (Académie française), koja se bavila
  Unapredenjem i zaštitom francuskog jezika. Od
  sedamnaestog veka francuski je postao lingua
  franca evropskih plemica, prvo u centralnoj, a u
  18-om i 19-om veku istocnoj Evropi (Poljska,
  Rusija, Rumunija). U ovo vreme Francuska je
  postala kolonijalna sila, cime je postavila
  osnove za širenje francuskog jezika van Evrope.
  Belgija, koja je stekla nezavisnost 1830, takode
  je uvela francuski jezik u svoje kolonije.
• U 18-om veku francuski je postao glavni jezik u
  domenu medunarodnih odnosa i diplomatije (umesto
  latinskog). Kasnije je stvaranjem kolonijalnog
  carstva Velike Britanije u 19-om veku, i porastom
  moci SAD-a u 20-om veku, situacija promenjena u
  korist engleskog jezika.

7
Evropski znacaj

• Francuski je, uz engleski i nemacki, jedan od
  tri radna jezika koje koristi Evropska komisija.
  Po pravilu se od predsednika Evropske komisije
  ocekuje da tecno govori francuski jezik. Ovakav
  znacaj francuskog jezika u EU je posledica
  cinjenica da je Francuska jedna od zemalja
  osnivaca, i da je glavno sedište institucija EU,
  Brisel, uglavnom frankofonski grad.
• Po podacima iz 2006, francuski jezik je
  maternji za 12 stanovništva EU, a njime ume da
  govori 26 stanovnika Unije. Van francuskog
  govornog podrucja, francuski se najviše uci u
  Velikoj Britaniji, Nemackoj, Rumuniji i zemljama
  Mediterana.

8
Karakteristike

• Francuski jezik je veoma daleko od fonetskih
  pravila citanja i pisanja. Završni suglasnik u
  recima se nikad ne izgovara. Slova n i m se
  ponekad ne izgovaraju. Francuski se cita tecno,
  što znaci da se završni suglasnici cesto spajaju
  sa narednom reci. U pisanju se koristi pet vrsta
  akcenta akut , grav , cirkumfleksˆ, umlaut ili
  trema , i cedilja .
• Francuski jezik razlikuje deset glagolskih
  vremena 5 prostih i 5 složenih.
• Prosta su sadašnje vreme (le présent),
  imperfekt (l'imparfait), futur (le futur),
  prezent subjunktiv (le subjonctif) i sadašnji
  kondicional (le conditionnel).
• Složena su složeni perfekat (le passé
  composé), pluskvamperfekt (le plus-que-parfait),
  futur perfekat (le futur antérieur), imperfekat
  subjunktiv (le subjonctif passé) i prošli
  kondicional (le conditionnel passé).
• Francuski razlikuje uctivo oslovljavanje od
  prijateljskog. Za uctivo obracanje koristi se
  drugo lice množine (vous). Izgubio je
  deklinacijukoja je postojala u latinskom jeziku.
  Francuski jezik razlikuje dva gramaticka roda .

9

• Filip
• Nikolov VII2