Teorija proizvodnje

1
Teorija proizvodnje

• Odnosi izmedu inputa i outputa

A. Koutsoyiannis Moderna mikroekonomika S.Jurin.
Teorija tržišta i cijena
2
Teorija proizvodnje

• Uvijek se postavlja pitanje koliko proizvoditi i
  angažovanjem kojih inputa.
• Obim ponude ovisi uvijek o uslovima proizvodnje.
• U stvarnosti angažujemo veoma veliki broj faktora
  proizvodnje (rad, kapital, sirovine, energiju,
  zemljište, mašine, znanje, itd.)
• U analizi se javlja problem sagledavanja
  prevelikog broja faktora proizvodnje.
• Mi ih reduciramo na one najvažnije a za ostale
  pretpostavljamo da se ne mijenjaju.

3

• Primjer                                        
           
•  Agencija Krstin 
• Prodaja mašina
• Prodaja stolarskih mašina, novih ili polovnih
• Briketirka za drvenu piljevinu precnika 5 ili 7
  cm od 75 kg na sat na više. Cena od 6200 DM na
  gore.
• Sušare za drvo kondenzacione nove domace i uvozne
  
• Šlajfericerice za parket polovne
• Mašina za proizvodnju cackalica 8 000 kom/h sa
  atestom i garancijom - cena 4 700 DM-rentabilnost
  1 m3 drveta daje 1 200 000 cackalica
• Prodaja mašina-baze papir-natron nove/polovne
• Mašine za proizvodnju papirnih kesa-višenamensko
  novo-17 800 DM
• Linija za proizvodnju toalet papira novo 9 000 DM
  i polovne
• Linija za proizvodnju salveta, hilzni, fax rolni,
  caura - novo
• Linija za izradu kartonske ambalaže

4
Prodaja mašina za plastiku novo - polovno
Mašine za proizvodnju PET ambalaže razne
litraže, nove od 50.000 DM, a dostupne su i
polovne. Mašine za proizvodnju plasticne folije
razne debljine, extruder nov, domaci, 24.000 DM
Mlinovi za plastiku po porudžbini, sa motorom od
2,2 kW 16.000 DM, 7,5 kW 3400 i od 11 kW 4.000 DM
Brizgalice od 50 gr, 100, 120, 150, 450 gr i
mlin za mlevenje Komora za plastifikaciju cena
7.500 DM Automatske linije za proizvodnju svih
vrsta kesa novo- polovno/novo od 4.300 DM (3.600
kom/h) i 5.200 DM (5.000 kom/h) Linija za
proizvodnju poklopaca za caše za jogurt Extruder
za proizvodnju - novo, folije raznih debljina
24.000 DM Linija za proizvodnju pet ambalaže
novo raznih kapaciteta Aparat za izradu rukavica
za jednokratnu upotrebu za bolnice, domacinstvo
2.500 DM http//www.agencija-krstin.co.yu/masine
.htm www.resale.de
5
Proizvodna funkcija
Proizvodna funkcija izražava odnose izmedu
korištenih kolicina inputa u proizvodnji i
maksimalnih velicina outputa pri datoj
tehnologiji.
- Predstavlja tehnicke odnose

• U opštem obliku proizvodna funkcija se može
  predstaviti kao
• q f(x,y,z, ...),
• gdje su x,y,z ..., q gt 0
• i predstavljaju inpute u procesu proizvodnje.

6

• Proces proizvodnje predstavlja kombinaciju
  faktora potrebnih da se proizvede jedinica nekog
  proizvoda.
• Jednostavnosti radi, obicno se posmatraju samo
  dva faktora proizvodnje.
• npr. neki proizvod možemo proizvesti sljedecim
  kombinacijama

Proces P1 Proces P2 Proces P3
Jedinice rada 2 3 1
Jedinice kapitala 3 2 4
7

• Proizvodna funkcija se može prikazati u
  trodimenzionalnom prostoru, gdje od kolicine
  angažovanih faktora ovisi i nivo ukupne
  proizvodnje

Rad kapital
Samo faktor rada
8
(No Transcript)
9
Funkcija proizvodnje S oblika
10
Funkcije ukupnog, granicnog i prosjecnog
(fizickog) proizvoda
I, II i III su karakteristicne zone proizvodnje
(preduzeca obicno proizvode u II zoni).
11
(No Transcript)
12
(No Transcript)
13
Funkcije konstantnog, opadajuceg i rastuceg
prinosa

• Angažujemo dva faktora proizvodnje rad i
  kapital.
• Ako proporcionalno povecamo oba faktora (npr. za
  50), a i ukupna proizvodnje se poveca za 50,
  tada se radi od funkciji konstantnog prinosa s
  obzirom na obim proizvodnje.
• Ako proporcionalno povecamo oba faktora (npr. za
  50), a ukupna proizvodnje se poveca za 30, tada
  se radi od funkciji opadajuceg prinosa s obzirom
  na obim proizvodnje, i
• Ako proporcionalno povecamo oba faktora (npr. za
  50), a ukupna proizvodnje se poveca za 70, tada
  se radi od funkciji rastuceg prinosa s obzirom na
  obim proizvodnje.

14

• Matematicki se predstavlja na sljedeci nacin
• f(ax, ay) anq, agt0
• Ako je n1 radi se o konstantnim prinosima
  (linearno homogena funkcija)
• Ako je nlt1 o opadajucim prinosima, i
• Ako je ngt1 o rastucim prinosima.
• Opšti (prošireni) matematicki oblik funkcije
  proizvodnje je
• Yf(L,K,R,S,v,?),
• gdje je L- rad, K-kapital, R-sirovine, S-zemlja,
  v-prinosi, y-parametar efikasnosti.

15
Cobb-Douglasova proizvodna funkcija

• Opšti oblik Cobb-Douglasove proizvodne funkcije
  je dat oblikom
• QaXx Yy ... Zz a, x, y, ..., z gt0
• Gdje su
• X, Y, ... Z, kolicine inputa,
• x, y, ..., z, elasticnosti outputa u odnosu na
  odnosne kolicine utrošenih inputa (npr. za koliko
  ce se postotaka povecati output ako se poveca
  kolicina inputa X za 1).
• a, parametar efikasnosti

16

• Ako je
• xyz 1 konstantni prinosi
• xyz lt 1 opadajuci prinosi,
• xyz gt 1 rastuci prinosi.
• S obzirom da pretpostavljamo da je funkcija u
  tehnickom smislu efikasna, mi se baziramo na
  ekonomski optimalnu funkciju proizvodnje.

17
Proizvodna funkcija Q(L K) pokazuje nivo
outputa za dati nivo rada zadržavajuci kapital
fiksnim. Slika pokazuje proizvodnu funkciju
baziranu na Cobb-Douglasovoj formi, gdje je
kapital K fiksiran na 40 jedinica po periodu.
Uocite da kako se koristi više varijabilnog
inputa u proizvodnji, output raste po opadajucoj
stopi (Zakon opadajucih prinosa). Proizvodna
funkcija na slici nam pokazuje da ako preduzece
zapošljava oko 200 jedinica rada, ukupna
proizvodnja ce biti 500 jedinica outputa.
18
Krive proizvodnje u kratkom roku

• Fiksni i varijabilni inputi.
• U kratkom roku je moguce povecavati proizvodnju
  samo dodatnim angažovanjem varijabilnih inputa.

Input Y
50 81 108 120 131
52 82 104 101 108
44 60 71 78 82
30 41 48 52 54
4 3 2 1
Y1
90
60
30
Input X
1 2 3 4 5
19
(No Transcript)
20
Prosjecan proizvod je kolicnik ukupnog outputa sa
angažovanim varijabilnim faktorom
proizvodnje. Možemo ga izracunati kao tangens
ugla (nagib) radijus vektora povucenog iz
koordinatnog pocetka na odabranu tacku ukupnog
proizvoda.
AP TP Vi
ili
AP Y Vi
21
Malo odmora
22
(No Transcript)
23
Granicni fizicki proizvod predstavlja prirast
ukupnog proizvoda angažovanjem dodatne jedinice
varijabilnog inputa
Možemo ga izracunati tangensom ugla što ga
zatvara tangenta sa koordinatnim pocetkom
24
Što je strmiji nagib tangente, granicni proizvod
je veci !
25
MPx MPgt0 MP raste MPgt0 MP opada MPlt0 MP opada MPlt0 MP raste
APx APltMP AP raste APMP APmax APgtMP AP opada APgtMP AP opada
TPx TP raste ubrzano TP raste usporeno TP opada ubrzano TP opada usporeno
26
Zakon opadajucih prinosa

• Zakon opadajucih prinosa kaže da ukoliko se
  utrošak jednog faktora sukcesivno povecava u
  jednakim kolicinama, a utrošci ostalih faktora
  ostaju isti, iza neke tacke rezultirajuci
  prirasti proizvoda ce se poceti smanjivati.
• On važi kada je
• Tehnika proizvodnje data i ne mijenja se,
• Utrošak bar nekih proizvodnih faktora fiksan,
• Postoji mogucnost variranja jednog ili više
  faktora,
• Iza neke tacke, odnosno iza uobicajenog
  utroška.
• Diskusija
• Veci broj automobila i kamiona, a isti broj i
  kvalitet puteva ?

27
Izokvante i princip supstitucije

• Izokvanta predstavlja pokazatelj za
  identifikaciju svih mogucih alternativnih
  kombinacija kolicina utrošaka datih faktora
  proizvodnje što su tehnicki kadre proizvesti
  output istog nivoa.

28
(No Transcript)
29
Ova izokvanta nam pokazuje da firma proizvodi 50
jedinica proizvoda dnevno korištenjem 20 jedinica
rada i 5 jedinica kapitala, ili 3 jedinice rada i
15 jedinica kapitala. Bilo koja kombinacija rada
i kapitala na ovoj krivoj obezbjeduje proizvodnju
preduzeca u visini od 50 jedinica dnevno.
30
(No Transcript)
31
(No Transcript)
32
Granicna stopa supstitucije

• Granicna stopa supstitucije pokazuje, ukoliko
  dode do smanjenja jednog faktora proizvodnje,
  koliko treba povecati drugog faktora proizvodnje
  a da output preduzeca ostane isti.
• Racuna se preko formule

33
Granicna stopa supstitucije opada slijeva udesno
34
Relevantno podrucje proizvodnje
Tacke u kojima nagibi izokvanti imaju vrijednost
nula povežemo jednom linijom i dobijemo liniju
grebena proizvodne površine (OMO).
Suviše velika zaposlenost jednog faktora, pri
datoj tehnologiji, izaziva više gubitka nego
dobitaka.
35
Kombinacija najnižih troškova

• Kada znamo na koje nacine možemo proizvesti isti
  output, onda u analizu uvodimo i troškove, da
  vidimo
• Koja je kombinacija najjefitinija ?
• Izokvante ne pokazuju koliko preduzece posjeduje
  sredstava. Odgovor na to pitanje daje
  izotroškovni pravac.

Izotroškovni pravac cini geometrijsko mjesto koje
pokazuje sve kombinacije faktora X i Y koje
preduzece može kupiti pri datim cijenama faktora
proizvodnje, uz jednaki novcani izdatak.
36

• Jednacina tog pravca glasi
• px qx py qy TC
• Odnosno ako se riješi po qy, imamo

qY
TC/py
qX
TC/px
Gdje su qx i qy kolicine koje preduzece kupuje a
px i py cijene po kojima placa pojedine faktore
37
(No Transcript)
38
Uslov ravnoteže