Ivan Vujacic - PowerPoint PPT Presentation

About This Presentation
Title:

Ivan Vujacic

Description:

U tom slu aju mo e se o ekivati kretanje ka uravnote enju trgovinskog bilansa. ... Ne bi trebalo posebno nagla avati da je ovo pre izuzetna situacija nego ... – PowerPoint PPT presentation

Number of Views:94
Avg rating:3.0/5.0
Slides: 32
Provided by: jelica4
Category:
Tags: ivan | vujacic

less

Transcript and Presenter's Notes

Title: Ivan Vujacic


1
Ekonomika Evropskih IntegracijaEF
  • Ivan Vujacic

2
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža
  • Trgovinski bilans i IS-LM model
  • U tacki Y0 nalazi se ravnoteža tržišta dobara i
    tržišta novca, pri cemu se može dogoditi da
    istovremeno dolazi do ravnoteže trgovinskog
    bilansa koji je dat pravom BT. Ovo, naravno ne
    mora biti slucaj, pa prava BT1 pokazuje slucaj u
    kojem privreda beleži trgovinski deficit, a prava
    BT2, slucaj kada se javlja trgovinski suficit.

2015
Ivan Vujacic
2
3
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža
2015
Ivan Vujacic
3
4
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža
  • Jasno je da fiskalna ekspanzija (pomeranje IS
    krive u desno i naviše) može dovesti, uz
    pretpostavku fiksnih cena i deviznog kursa, do
    rastuceg trgovinskog deficita usled povecanja
    tražnje, izmedu ostalog, i za stranim dobrima.
  • Ova situacija je prikazana na sledecoj slici , na
    kojoj nova ravnoteža pri nacionalnom dohotku Y1
    dovodi do veceg trgovinskog deficita merenog
    razdaljinom OB1..
  • Važi i obratno, restriktivna fiskalna i monetarna
    politika može dovesti do anuliranja
    spoljnotrgovinskog deficita, ali samo na uštrb
    pada zaposlenosti i nacionalnog dohotka..

2015
Ivan Vujacic
4
5
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža
2015
Ivan Vujacic
5
6
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža
  • Ukoliko je trgovinski deficit trajnijeg
    karaktera, prilicno je jasno da ce biti neophodna
    devalvacija valute kako bi se smanjio ili
    eliminisao trgovinski deficit.
  • Devalvacija bi trebalo da, s jedne strane, utice
    na smanjenje cena domacih dobara i time osnaži
    izvoz, a da, s druge strane, poskupi uvoznu robu
    i time smanji uvoz. U tom slucaju može se
    ocekivati kretanje ka uravnoteženju trgovinskog
    bilansa. Mora se imati u vidu da devalvacija ima
    smisla samo pod odredenim uslovima. Naime,
    promena u vrednosti izvoza i uvoza zavisi od
    elasticiteta tražnje za izvoznim i uvoznim
    dobrima.

2015
Ivan Vujacic
6
7
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža
  • U suštini, da bi devalvacija dala željeni efekat,
    zbir elasticiteta uvoznih i izvoznih dobara mora
    biti veci od 1. Ovo se inace naziva
    Marshall-Lerner-ov (Maršal Lernerov) uslov.
  • Tako, ukoliko se sprovede devalvacija, doci ce do
    pomeranja krive trgovinskog bilansa naviše i na
    desno . Ovo ce se desiti iz dva razloga. Prvo,
    zbog delovanja devalvacije na tražnju za uvoznim
    i izvoznim dobrima, to jest, kroz smanjenje uvoza
    i povecanje izvoza. Drugi razlog proizlazi iz
    zamene uvoznih dobara kroz povecanju tražnju za
    domacim proizvodima, što je identicno pomeranju
    IS krive desno i naviše, usled efekta
    multiplikatora.

2015
Ivan Vujacic
7
8
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža


2015
Ivan Vujacic
8
9
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža
  • Na slici pomeranje linije BT na BT1 predstavlja
    direktno delovanje devalvacije, a pomeranje IS
    krive na IS1 prikazuje multiplikativni efekat
    povecanje tražnje za domacim dobrima.
  • Vidi se da novi ravnotežni nacionalni dohodak Y1
    ne dovodi do potpune eliminacije trgovinskog
    deficita, ali dovodi do njegovog smanjenja do
    nivoa OB1. Time smo hteli da ilustrujemo da ne
    mora doci do potpunog uravnoteženja trgovinskog
    deficita, ali da ce devalvacija voditi u tom
    pravcu.
  • Medutim, kao što je vec receno, ovaj efekat
    devalvacije ce se manifestovati jedino u slucaju
    da je pocetna ravnoteža ispod nivoa pune
    zaposlenosti, to jest da postoji neiskorišceni
    višak kapaciteta.

2015
Ivan Vujacic
9
10
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža
  • U protivnom, ukoliko je privreda u ravnoteži koja
    je blizu pune zaposlenosti, devalvacija, sama po
    sebi,može dovesti do negativnih efekata.
  • Drugim recima, u uslovima pune zaposlenosti,
    devalvacija ce kroz multiplikativni efekat
    dovesti do inflatornih pritisaka koji ce delovati
    u pravcu erodiranja efekata pocetne devalvacije.
    U tim slucajevima devalvacija mora biti pracena
    drugim merama ekonomske politike, kako bi se
    sprecili naznaceni negativni efekti.

2015
Ivan Vujacic
10
11
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža
2015
Ivan Vujacic
11
12
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža
  • Na slici je predstavljen slucaj gde efekat
    devalvacije pomera BT liniju na više i udesno,
    što kao i u prethodnoj slici pomera IS krivu u
    istom smeru. No, na slici su pokazani i efekti
    monetarne politike (u ovom slucaju, restriktivne)
    kako bi se poništio inflatorni pritisak.
  • Pomeranje LM krive na levo i naviše, prikazuje
    ovu monetarnu restrikciju, pri cemu se postiže
    isti ravnotežni dohodak Y0 i eliminiše trgovinski
    deficit. Ovog puta, medutim, dolazi do bitnog
    povecanja kamatne stope .
  • Alternativno, merama restriktivne fiskalne
    politike moglo bi se delovati u pravcu vracanja
    IS krive u prvobitni položaj i time anulirati
    efekat multiplikacije.
  •  

2015
12
13
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža
  • Razmotrimo efekat promene cena. Pretpostavimo da
    u privredi dolazi do pada cena. Ovaj pad ne mora
    cak ni biti apsolutan. Dovoljno je da
    pretpostavimo da je inflacija u realnim iznosima
    veca u drugim zemljama sa kojima je analizirana
    privreda u trgovinskim odnosima. Na sledecoj
    slici prikazana je ova situacija.
  • Smanjenje cena ce dovesti do pomeranja funkcije
    trgovinskog bilansa na desno, jer ce kupovina
    domacih dobara zameniti kupovinu skupljih dobara
    iz uvoza. Ovo ce sa svoje strane pomeriti IS
    krivu na desno i naviše, što je posledica vec
    opisanog multiplikativnog efekta.

2015
Ivan Vujacic
13
14
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža
2015
Ivan Vujacic
14
15
Bilans placanja
  • Pad cena sa aspekta realnih bilansa deluje i na
    pomeranje LM krive na desno, jer pad cena ima
    isti efekat kao povecanje novcane mase. Ovo bi
    bilo idealno, jer bi se u tacki Y2 anulirao
    trgovinski deficit.
  • Medutim, opisani pad cena imace i dodatni efekat
    na IS krivu zbog uvodenje efekta realnih bilansa,
    pa ce doci do dodatnog pomeranja IS krive na IS2.
    Time fakticki erodira ravnoteža koja je
    postignuta u trgovinskom bilansu, što vodi
    zakljucku da je u ovoj situaciji neophodna
    dodatna restiktivna politika kako bi se simultano
    postigla spoljna i untrašnja ravnoteža.

2015
Ivan Vujacic
15
16
Bilans placanja
  • Do sada je prikazani model bio pojednostavljen i
    imao je za cilj da pokaže da izbor ekonomskih
    politka ne zavisi samo od potrebe da se uspostavi
    unutrašnja, vec i spoljna ravnoteža. Korišcenje
    trgovinskog bilansa u pojednostavljenom obliku
    kao bilans tekucih transakcija sa inostranstvom
    nije, medutim, dovoljan.
  • U savremenim uslovima, svaka privreda ima i
    kapitalni racun koji odražava kretanje tokova
    kapitala koji proizlaze iz kupovine ili prodaje
    domace i strane aktive. Radi se o ulaganjima u
    inostranstvu i stranim ulaganjima u domacu
    privredu. Ovaj bilans ulaganja naziva se
    kapitalni racun i zajedno sa tekucim bilansom
    cini bilans placanja (BP).

2015
Ivan Vujacic
16
17
Trgovinski bilans i unutrašnja ravnoteža
  • Tokovi kapitala zavise prvenstveno od visine
    kamatnih stopa. Što su vece kamatne stope u
    inostranstvu u odnosu na domacu privredu, sve
    izraženija ce biti ulaganja domacih državljana u
    inostranstvo, a sve manje stranaca ce investirati
    u domacu privredu.
  • Suprotno, vece kamatne stope dovešce do priliva
    kapitala.
  • Pošto, je platni bilans racunovodstveno uvek u
    ravnoteži, to znaci da deficiti u tekucem
    bilansu, to jest, trgovini u robi i uslugama sa
    inostranstvom more biti kompenzirano prilivom
    krtakorocnog ili dugorocnog kapitala, odnosno
    kreditiom iz inostranstva.

2015
Ivan Vujacic
17
18
Bilans placanja
  • Uslov za ravnotežu bilansa placanja da neto izvoz
    bude jednak neto odlivu kapitala. Ovo uslov
    jedino ukoliko imamo fiksan devizni kurs.
  • U stvari, ovo je uvod u izvodjenje krive bilansa
    placanja ili BP krive na slican nacin na koji smo
    uveli LM i IS krivu.
  • Donji desni kvadrant pokazuje da je neto izvoz
    opadajuca funkcija rasta nacionalnog dohotka, a
    gornji levi kvadrant da je neto odliv kapitala
    opadajuca funkcija kamatne stope.
  • Donji levi kvadrant u stvari je samo linija od
    45 stepeni koja obezbeduje graficki identitet
    neto izvoza i neto odliva kapitala.

2015
Ivan Vujacic
18
19
Bilans placanja izvodjenje
2015
Ivan Vujacic
19
20
Bilans placanja
  • Podimo sada od pocetnog nivoa nacionalnog dohotka
    Y0. Ovom nivou dohotka odgovara nivo neto izvoza
    A0 koju dobijamo u preseku vertikale povucene iz
    pocetnog nivoa dohotka Y0 i linije koja u donjem
    desnom kvadrantu opisuje funkciju neto izvoza.
  • Pomocu linije jednakosti u donjem levom kvadrantu
    dobijamo presek sa krivom koja opisuje funkciju
    neto odliva kapitala F.
  • Iz te tacke se zatim odreduje nivo kamatne stope
    r0 koji odgovara ovom nivou neto odliva i spajamo
    je u tacki B0 , to jest sa presekom nivoa
    nacionalnog dohotka Y0.

2015
Ivan Vujacic
20
21
Bilans placanja
  • Sada je moguce izvesti i druge kombinacije
    kamatne stope i nacionalnog dohotka pri kojima je
    bilans placanja u ravnoteži. Na slici to je dato
    tackom P0. Time je dobijena BP kriva koja
    predstavlja skup svih tacaka kombinacija kamatne
    stope i nacionalnog dohotka pri kojoj je bilans
    placanja u ravnoteži. Sve tacke iznad BP krive
    pokazuju suficit u platnom bilansu, a sve tacke
    ispod BP krive pokazuju deficit platnog bilansa.
  • Imajuci u vidu da se nalazimo u istom sistemu u
    kojem su izvedene i IS i LM krive, sada ih
    možemo uvesti kako bi sagledali odnos izmedu
    ravnoteže na domacem tržištu i spoljne ravnoteže
    u ekonomskim odnosima sa inostranstvom.

2015
Ivan Vujacic
21
22
Bilans placanja
  • Na sledecoj slici dat je presek sve tri krive u
    istoj tacki, što predstavlja slucaj kada se
    uspostavlja ravnoteža kako na unutrašnjem tržištu
    dobara i istovremeno spoljnotrgovinska ravnoteža.
    Ne bi trebalo posebno naglašavati da je ovo pre
    izuzetna situacija nego pravilo.

2015
Ivan Vujacic
22
23
Bilans placanja
2015
Ivan Vujacic
23
24
Bilans placanja
  • Na osnovu slike, možemo ispitati uticaj promene
    domacih cena na ravnotežu bilansa placanja.
    Pretpostavimo da postoji fiksni devizni kurs kao
    i da se ne menjaju inostrane cene.
  • Povecanje domacih cena vodice vecem uvozu i
    opadanju funkcije neto izvoza.
  • Da bi se ovo desilo neophodno je da se
    pretpostavi da elasticnost tražnje koja ima
    negativan znak (povecanje cena vodi manjoj
    tražnji) uzima apsolutnu vrednost vecu od 1. Ova
    pretpostavka je realna i u skladu sa osnovnim
    postulatima teorije.

2015
Ivan Vujacic
24
25
Bilans placanja
2015
Ivan Vujacic
25
26
Bilans placanja
  • Na slici povecanje cena utice na pomeranje
    funkcije neto izvoza naviše (izvoz se smanjuje).
    Ukoliko se ovo dešava na nivou dohotka Y0,
    funkcija bilansa placanja BP ce se pomeriti na
    B1P1, što prakticno znaci da ce morati da dode po
    povecanja kamatne stope sa r0 na r1 da bi se
    smanjio neto odliv kapitala i uravnotežio platni
    bilans.
  • Drugi nacin da se uspostavi ravnoteža jeste
    uvodenje fleksibilnog deviznog kursa. Ovaj nacin
    prilagodavanja bi trebalo da najmanje deluje na
    domacu ravnotežu.
  • Apresijacija deviznog kursa vodi povecanom uvozu
    i smanjuje suficit u bilansu placanja..

2015
Ivan Vujacic
26
27
Bilans placanja
  • Na našim slikama svaka apresijacija kursa pomera
    krivu bilansa placanja naviše. Obrnuto, deficit
    bilansa placanja se može eliminisati devalvacijom
    pomerajuci krivu bilansa placanja naniže, iz
    razloga što se ovom merom smanjuje uvoz i
    povecava izvoz .
  • Mada postoje razliciti režimi fleksibilnog
    deviznog kursa, radi jednostavnosti modela koji
    ovde izlažemo, pretpostavicemo da je devizni kurs
    odreden ponudom i tražnjom.
  • Drugim recima, kada jedna zemlja uvozi inostrane
    proizvode i ima neto odliv kapitala, ona u
    suštini izvozi sopstvenu valutu koju primaju
    inostrani subjekti. Ovo predstavlja ponudu domace
    valute inostranim privrednim subjektima..

2015
Ivan Vujacic
27
28
Bilans placanja
  • Obrnuto, kada jedna zemlja izvozi svoja dobra ili
    ima neto priliv kapitala, ona stice inostranu
    valutu. Ova primanja u inostranoj valuti
    izvoznici konvertuju u domacu valutu i time
    stvaraju tražnju za domacom valutom. Fleksibilni
    devizni kurs ce u suštini biti odreden ponudom i
    tražnjom za domacom valutom.
  • Sa fleksibilnim deviznim kursom u jednostavnom
    modelu relativno lako se može sagledati efekat
    monetarne politike. Ekspanzivna monetarna
    politika dovešce do pada deviznog kursa i
    pomeranja BP krive nadesno i naniže, kako bi se
    ostvarila nova ravnoteža pri nižoj kamatnoj
    stopi.

2015
Ivan Vujacic
28
29
Bilans placanja
  • Uticaj fiskalne politike je nešto kompleksniji
    jer bi ekspanzivna fiskalna politika s jedne
    strane vodila povecanju kamatne stope i rasta
    priliva kapitala, a sa druge strane povecanju
    uvoza. Neto rezultat ce zavisiti od neto efekta
    ova dva faktora u ekonomskoj interakciji sa
    inostranstvom. Takode, da li bi u ovom slucaju
    došlo do devalvacije zavisi i od nagiba BP krive
    u odnosu na LM krivu.
  • Sve ove promene zahtevaju analizu (empirijisku i
    ekonometrijsku) i nema jednostavnih jednoznacnih
    odgovora.
  • Pravac delovanja mera je jasan, ali efekti nisu.

2015
Ivan Vujacic
29
30
Bilans placanja
  • HVALA

2015
Ivan Vujacic
30
31
Bilans placanja

2015
Ivan Vujacic
31
Write a Comment
User Comments (0)
About PowerShow.com