Title: SERVISI U INTERNET OKRU
1SERVISI U INTERNET OKRUŽENJU
2Istorijat Interneta
- Pocelo je od USA vojne mreže ARPANET.
- Kako ce sve da se završi?
- ODGOVOR NIKO NE ZNA!
3Šta su Internet tehnologije?
- Šta je Internet?
- Mreža svih mreža
- Na cemu je zasnovan?
- IP protokolu
- Šta se podrazumeva?
- Arhitekture
- Servisi
Protokoli
3
4(No Transcript)
5Jedinice mere
- Bit su jedinice koja opisuju kolicinu podataka na
mreži - 1 kilobit (Kbit) 1 x 103 bits 1,000 bits
- 1 megabit (Mbit) 1 x 106 bits 1,000,000 bits
- 1 gigabit (Gbit) 1 x 109 bits 1,000,000,000
bits - Sekunde are the units used to measure time
- 1 millisekunde (msec) 1 x 10-3 sekunde 0.001
sekunde - 1 microsekunde (msec) 1 x 10-6 sekunde
0.000001 sekunde - 1 nanosekunde (nsec) 1 x 10-9 sekunde
0.000000001 sekunde - Bit / sekundi per second su jedinice koej mere
kapacitet / propusnost komunikacijskog kanala - bit / second (bps)
- kilobits / second (Kbps)
- megabits / second (Mbps)
6Karakteristike
- otvoreni standardi
- restriktivni pristup informacijama
- isplativost
- jedinstveni korisnicki interfejs
- neogranicen pristup i jednakost servisa
- nezavisnost platforme
- nezavisnost baze podataka
- prilagodljivost
- snažni razvojni alati
- bogato okruženje
7(No Transcript)
8Arhitektura
9Servisi
- Mail
- World Wide Web
- Telnet - Remote terminal
- Transfer fajlova - File transfer
- File sharing
- Newsgroups
- Deljenje resursa
- Video conferencing
10Automatizacija objekata
11Web Serveri
- Web server je može se posmatrati kao racunar na
kojem se nalaze web stranice. Kako je pristup
svakom racunaru odreden portovima (ulazima) koji
su predstavljeni brojevima, tako je i pristup web
serveru odreden portom. Port za pristup web
serveru je 80. Svaki server ima IP adresu tako da
kada se neka stranica posjecuje, odnosno neki
server, zapravo se posjecuje adresa kao
98.34.65.24380, gdje broj 80 govori da se radi o
web serveru. - Web server se može posmatrati i kao softver koji
omogucava gore navedene funkcije u klijent server
arhitekturi.
12Apache web server
- Web server Apac je otvoreni veb server za Unix,
Linux i slicne operativne sisteme, Majkrosoft
vindouz, Novel i druge platforme. Apac je
najkorišceniji veb server na Internetu . Lako je
podesiv za prijavljivanje na sisteme baza
podataka. Takode je podržan od strane više
grafickih korisnickih okruženja koja imaju
jednostavniji nacin podešavanja servera. Apac je
razvijen od strane otvorene zajednice programera
pod vodstvom fondacije Apac softver.
13Internet Infromation Services (IIS)
- Internet Infromation Services (IIS) ?? web server
aplikacija koju je kreirao i razvio Microsoft za
Windows operativni sistem. IIS je drugi
najpopularniji web server, a ispred njega samo
prednjaci Apache HTTP Server. U martu 2010,
24,47 svih webs ervera na Internetu koristilo je
IIS. Protokoli koje IIS podržava su FTP, FTPS,
SMTP, NNTP ? HTTP/HTTPS.
14Broj Hostovanih sajtova na svim domenima
1510 najprisutnijih servera na web-u
1610 najprisutnijih servera na web-u
Proizvodjac Februar 2010 Mart 2010 Promena
Apache 112,903,926 54.46 112,747,166 54.55 0.09
Microsoft 50,928,226 24.57 50,572,540 24.47 -0.10
Google 14,315,464 6.91 14,592,133 7.06 0.16
nginx 13,978,719 6.74 12,673,962 6.13 -0.61
lighttpd 1,097,685 0.53 1,657,584 0.80 0.27
17Ukupna broj aktivnih servera na svim domenima
18Ukupna broj aktivnih servera na svim domenima
Proizvodjac Februar 2010 Mart 2010 Promena
Apache 44,293,169 52.83 45,127,654 53.73 0.90
Microsoft 14,959,249 17.84 15,065,206 17.94 0.09
Google 11,475,629 13.69 11,807,466 14.06 0.37
nginx 8,412,148 10.03 7,206,107 8.58 -1.45
lighttpd 290,503 0.35 292,200 0.35 0.00
19WEB Serveri
- Apache, 31,005,690 / 54.55
- Microsoft IIS, 9,596,216 / 24.47 (Mart 2010)
- http//www.apache.org
- http//www.mysql.com
19
20Protokoli
- Protokoli
- Architekure ? Servisi
- Pravial komunikacije
21ISO i TCP/IP
22TCP/IP
- TCP/IP je uobicajena oznaka grupe protokola koju
još nazivamo IP grupa protokola. - Naziv je ova grupa protokola dobila prema dva
najvažnija protokola iz te grupe TCP (od
engleskog Transmission Control Protocol) i prema
samom IP protokolu.
23Internet protokol
- IP sadrži informacije o adresiranju, cime se
postiže da svaki mrežni uredaj (racunar, server,
radna stanica, interent ruter) koji je povezan na
internet ima jedinstvenu adresu i može se lako
identifikovati u celoj Interne mreži, a isto tako
sadrži i kontrolne informacije koje omogucavaju
paketima da budu prosledeni na osnovu poznatih IP
adresa.
24IP adresa ili IP broj
- IP adresa ili IP broj je jedinstveni broj, slican
telefonskom broju, koji koriste mašine (najcešce
racunari) u medusobnom saobracaju putem interneta
uz korišcenje Internet protokola. Ovo dozvoljava
mašinama dalje sprovodenje informacije u ime
pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje
pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako
bi mašine znale da je to namenjena destinacija). - Primer IP adrese je 207.142.131.23
25Broj IP adresa
- U ovoj verziji IP adresa se sastoji od 32 bita,
odnosno 4 bajta, što cini teoretski 4 294 967 296
(preko 4 milijarde) jedinstvenih adresa
domacinskih interfejsa. U praksi, postoji
nedovoljno slobodnih IP adresa, tako da postoji
pritisak da se proširi raspon adresa preko
verzije 6 IP - Racunar ima identifikator koji predstavlja
adresu racunara u mreži(tridesetdvobitni ) - Piše se kao kombinacija 4 osmobitna broja u
dekadnom sistemu(224.34.12.56) - 224.34.12.56 i 224.34.12.26 predstavljaju dva
razlicita racunara jedne lokalne mreže - 224.34.12.56 i 224.34.11.23 predstavljaju dva
razlicita racunara (host-a) dvije lokalne mreže.
26DNS (Domain Name System)
- DNS je u stvari jedna baza podataka u kojoj su
upisana sva imena i odgovarajuce IP adrese
pojedinih racunara, te grupa funkcija koje
omogucavaju prevodenje istih. Treba naglasiti da
npr. cijeli Internet, koji je takoder jedna
velika mreža, koristi DNS mehanizam. - Kada se u browser ukuca http//sr.wikipedia.org/
racunar ce uz pomoc DNS servera to ime pretvoriti
u 208.80.152.2, što je IP adresa racunara gde se
nalazi sajt.
27Internet domeni
- Domen je jednostavno receno, ime ili adresa
jednog web sajta. Koristi se kako bi se izbegle
adrese koje racunari koriste i koje su numericke - .com
- .org
- .biz
- .net
- .edu
- Nacionalni domeni
http//www.nic.rs/
28HTTP
- HTTP (engl. HTTP, HyperText Transfer Protocol) je
glavna i najcešca metoda prenosa informacija na
Webu. Osnovna namjena ovog protokola je
omogucavanje objavljivanja i prezentacije HTML
dokumenata, tj. web stranica. - HTTP je samo jedan od protokola aplikativnog
nivoa koji postoje na Internetu. Drugi znacajniji
internetski protokoli na aplikacijskom nivou su
FTP, HTTP, HTTPS, IMAP, IRC, NNTP, POP3, RTP,
SIP, SMTP, SNMP, SSH, SSL, Telnet, UUCP,
BitTorrent ...
29FTP
- FTP ( eng. File transfer protocol protokol za
prenos datoteka) je najcešce korišcen protokol za
prenos podataka izmedu dva racunara na mreži. FTP
koristi TCP/IP za mrežnu komunikaciju, što
omogucava da bude pouzdan i sesijski orijentisan.
30Mail serverPOP3SMTP
31Mail server
- Komjuterski softveri koji imaju zadatak da
isporuce poruke od i ka lokalnom korisniku.
Deamon mail server
32(No Transcript)
33???????? ?????? ?????????
- ???????? ?????? ????????? (???????? ???) ??
????????? ???? ?????? ??????????? ?????????
?????? ???????????? ?? ???????? ? ????????
???????. ? ????????????? ?????? ???????? ??
??????????? ????? ?????????. ??? ????? ??
????????? ??????? (????. Internet Service
Provider) ? ? ??????? ????? ???????? ????????
??????. - ??????? ????????? ?? ????????? ?? ???? ??????
????????, ?????????, ????-??. ???? ????????
?????????, ?????????? ???????? ??????????? ??? ?
?????, ????????? ??? ????????????, ????????????
?????? ? ?????.
34eMail standardi i protokoli
- Simple Mail Transfer Protocol (SMTP) je Internet
standard za elektronsku poštu mail (e-mail) preko
Internet Protocol (IP) mreže. - Post Office Protocol (POP) je standardni Internet
protokol koji koriste lokalni e-mail klijenti za
primanje e-mail od udaljenog servera preko
TCP/IP konekcije. POP i IMAP (Internet Message
Access Protocol) su dva najyastupljenija Internet
standard protkola za primenje e-mailova.
35Hosting
35
36WEB aplikacije
- Parametri koji uticu na razvoj web aplikacija
- Heterogena struktura Interneta
- Raznolikost platformi
- Raznolikost zahteva i razvojnih alata.
37HTML
- Hyper Text MarkUp Language
- Univerzalni jezicki format na Internetu
- WWW se zasniva na klijent server-modelu
- Jezik kojim se opisuje pristup WWW dokumentima je
HTML. - http//www.w3.org/
38Primer HTML
- ltBODY BGCOLOR808080 leftmargin"0"
topmargin"0"gt - ltpgtnbsplt/pgtltdiv align"center"gt lttable
width"760" border"0" cellspacing"0"
cellpadding"0"gt - lttrgt lttd width"160"gtlta href"index.html"gtltimg
src"images/pogledi_2.gif" width"165"
height"48" border"0"gtlt/agtlt/tdgtlttd
bgcolor"FFCC00" class"tankaL"gt - ltp class"naslov"gt
39Dreamweaver Front Page
40JavaScript
- ltSCRIPT LANGUAGE"JavaScript"gt
- lt!--
- function MM_openBrWindow(theURL,winName,features)
//v3.0 - try
- window1.close()
- catch(InterruptedException)
-
- window1 open(theURL,winName,features)
- gt
41Web - DB solucije
- Microsoft
- ASP
- Scrip jezik - Jscript, VBScript
- DB - SQL server
- OS - Windows NT
- Web server
- Open Source
- PHP
- Scrip jezik - Perl
- DB - MySQL
- OS - Linux/Unix
- Web server Apache
42Upotreba Web aplikacija
- deljenje podataka sa partnerima
- deljenje alata i iskustava
- e-katalozi
- EDI
- izbor poslovnog partnera
- saradnja
- CAD/CAM
- Upravljanje proizvodnim podacima
- simulacija
- analiza
- podrška životnom ciklusu proizvoda