Politicka ekonomija (javni izbor)

1
Politicka ekonomija(javni izbor)
2
Sadržaj predavanja

• Pravila o jednoglasnosti
• Vecinski sistem glasanja
• Teorema medijalnog glasaca
• Razmena glasova
• Arrow-ova teorema nemogucnosti
• Glasanje u predstavnickom sistemu i faktori koji
  uticu na rezultate glasanja
• Niskanenov model birokratije
• Posebni interesi i traganje za rentom
• Objašnjenje rasta državnog sektora
• Fiskalna pravila u Srbiji

3
Politicka ekonomija

• Oblast ekonomske nauke u kojoj se primenom
  ekonomskih principa analizira politicko
  odlucivanje.
• Demokratska društva koriste razlicite sisteme
  glasanja kako bi odlucivala o javnim rashodima
• - Neposredna i posredna demokratija

4
Neposredna demokratija
Pravila o jednoglasnosti
0
DrE
Evin udeo (SE)
S
Adamov udeo (SA)
DrA
0
r godišnje
r
Lindahl-ov model
5
Primenljivost pravila o jednoglasnosti

• Postizanje ravnoteže
• Aukcija za utvrdivanje kolicine javnog dobra
  (slicno tržišnom procesu).
• Alokacija resursa je Pareto efikasna.
• Prakticni problemi sa Lindahl-ovom procedurom
• Strateško ponašanje ucesnika
• Vreme potrebno da se dostigne ravnoteža

6
Neposredna demokratija
Vecinski sistem glasanja

• Vecinski sistem glasanja
• da bi neka mera bila usvojena, za nju se
  mora opredeliti više od polovine glasaca.

Glasac Glasac Glasac Glasac
Izbor Brad Jen Angelina
Prvi A C B
Drugi B B C
Treci C A A
7
Neposredna demokratija
Vecinski sistem glasanja

• Paradoks glasanja
• Vecinski sistem glasanja može dovesti do
  toga da preferencije zajednice budu
  nekonzistentne, bez obzira na to što su
  preferencije pojedinaca konzistentne.

Glasac Glasac Glasac Glasac
Izbor Brad Jen Angelina
Prvi A C B
Drugi B A C
Treci C B A
8
Neposredna demokratija
Vecinski sistem glasanja

• Manipulisanje redosledom
• Redosled glasanja je organizovan na nacin
  koji obezbeduje odredeni poželjan ishod.
• Ciklicno glasanje
• Glasanje po vecinskom sistemu, izmedu
  parova alternativa (kada postoje više od dve
  alternative), koje traje beskonacno, a rešenje se
  nikada ne postiže.

Glasac Glasac Glasac Glasac
Izbor Brad Jen Angelina
Prvi A C B
Drugi B A C
Treci C B A
9
Graficki prikaz preferencija
preferencije s jednim vrhom
Korisnost
Jen
preferencije s dva vrha
Brad
Angelina
Kolicina
B
C
A
10
Vrhovi u preferencijama

• Vrh
• Tacka na grafiku preferencija pojedinca, u odnosu
  na koju sve susedne tacke imaju nižu korisnost.
• Preferencije s jednim vrhom
• Korisnost kontinuirano opada kako se glasac
  udaljava od svog najpoželjnijeg ishoda.
• Preferencije s dva vrha
• Udaljavanjem glasaca od svog najpoželjnijeg
  ishoda, korisnost najpre opada, a zatim se ponovo
  povecava.
• Razlozi za postojanje preferencija sa dva vrha
• - Postojanje privatnih supstituta
• - Jednodimenzionalno rangiranje

11
Teorema medijalnog glasaca

• Medijalni glasac
• Glasac cije se preferencije nalaze u sredini
  skupa preferencija svih glasaca polovina glasaca
  želi vecu kolicinu javnog dobra, a polovina manju
• Teorema medijalnog glasaca
• Dokle god sve preferencije imaju jedan vrh, a
  zadovoljeni su i neki drugi uslovi, ishod
  glasanja po vecinskom sistemu odražava
  preferencije medijalnog glasaca

Glasac Maks. prihvatljivi rashodi
Paja 5
Pata 100
Raja 150
Gaja 160
Vlaja 700
12
Neposredna demokratija Razmena glasova
Glasac Glasac Glasac Glasac Glasac
Projekat Melanie Rhett Scarlet Ukupne neto koristi
Bolnica 200 -50 -55 95
Biblioteka -40 150 -30 80
Bazen -120 -60 400 220
Glasac Glasac Glasac Glasac Glasac
Projekat Melanie Rhett Scarlet Ukupne neto koristi
Bolnica 200 -110 -105 -15
Biblioteka -40 150 -120 -10
Bazen -270 -140 400 -10
13
Razmena glasova

• Nedostatak vecinskog sistema glasanja glasanje
  ne ukazuje na intenzitet preferencija glasaca
• - npr. ukoliko glasac glasa protiv nekog
  predloga, da li je to zato što mu se taj predlog
  cini nepovoljnim ili zato što mu se oštro protivi
• Razmena glasova - Trgovina glasovima da bi se
  osiguralo izglasavanje nekog paketa zakonskih
  predloga
• Razmena glasova može dovesti do ispravljanja
  rezultata vecinskog sistema glasanja (tako da se
  društveno blagostanje poveca), ali može dovesti i
  do suprotnog ishoda

14
Neposredna demokratija
Arrow-ova teorema nemogucnosti

• Pravila o kolektivnom odlucivanju u demokratskom
  društvu treba da zadovolje sledece kriterijume
  (Kenneth Arrow, 1951)
• Da omoguce donošenje odluka bez obzira na
  konfiguraciju preferencija glasaca.
• Da obezbede mogucnost rangiranja svih mogucih
  rezultata glasanja.
• Da uvažavaju preferencije pojedinaca.
• Da su konzistentna.
• Mora postojati nezavisnost od irelevantnih
  alternativa.
• Nije dozvoljen diktatorski izbor.

15
Neposredna demokratija
Arrow-ova teorema nemogucnosti

• Arrow-ova teorema nemogucnosti
• U opštem slucaju nije moguce pronaci pravila
  glasanja koja ce istovremeno zadovoljiti sve
  navedene kriterijume.
• Buchanan-ova kritika
• Nekonzistentnosti glasanja po vecinskom principu
  imaju korisne aspekte vladavina vecine
  prihvatljiva je u slobodnom društvu upravo stoga
  što omogucuje izvesno manevrisanje izmedu
  razlicitih alternativa o kojima ne može da se
  ostvari relativna jednoglasnost.
• Korišcenje funkcije društvenog blagostanja

16
Predstavnicka demokratija

• Indirketan nacin izjašnjavanja
• Kategorije koje direktno sprovode odluke
• - izabrani politicari
• - državni službenici
• Posebni fenomeni
• - posebni interesi
• - traganje za rentom

17
Predstavnicka demokratija
0
Broj glasova
M
S
Liberal
Konzervativac
18
Posledice Teoreme medijalnog glasaca

• Dvopartijski sistemi su obicno stabilni
• Zamena direktnih referenduma predstavnickim
  sistemom ne utice na ishod
• Na rezultate glasanja mogu uticati i drugi
  faktori
• - Jednodimenzionalno rangiranje
• - Ideologija
• - Licnost
• - Liderstvo
• - Odluka da se glasa

19
Niskanen-ov model birokratije
C

V
stvarna proizvodnja
efikasna proizvodnja
0
Q
Qbc
Q godišnje
20
Predstavnicka demokratija
posebni interesi

• Formiranje interesnih grupa
• Izvor dohotka kapital ili rad
• Visina dohotka
• Izvor dohotka zaposlenost u odredenoj delatnosti
  
• Regionalna pripadnost
• Demografske i licne karakteristike

21
Predstavnicka demokratija
traganje za rentom

Pkartel
Rente
Cist gubitak
SMC
Pk
D
tona kikirikija godišnje
Qkartel
Qk
MR
22
Predstavnicka demokratija
traganje za rentom

• Traganje za rentom
• Korišcenje države kako bi se ostvarili prinosi
  viši od uobicajenih (rente).
• Kartel
• Sporazum proizvodaca koji se udružuju kako bi
  ogranicili proizvodnju i povecali cene.
• Cist gubitak
• Gubitak koji se javlja prilikom trgovine u kojoj
  granicni troškovi prevazilaze granicnu korist,
  odnosno,prilikom trgovine u kojoj granicne
  koristi nisu vece od granicnih troškova.

23
Objašnjenje rasta državnog sektora

• Preferencije gradana
• G f(P, I)
• Marksisticki pogled
• Slucajni dogadaji
• Promene društvenih stavova
• Preraspodela dohotka

24
Jacanje fiskalne odgovornosti -fiskalna pravila
u Srbiji-
25
Ciljevi i koncept fiskalnih pravila

• Fiskalna pravila su zakonom ili ustavnom uvedena
  stalna ogranicenja na fiskalnu politiku.
• Fiskalna pravila treba da obezbede
• okvir za vodenje stabilne, predvidive i održive
  fiskalne politike
• pravicnu i održivu raspodela troškova i koristi
  izmedu sadašnjih i buducih generacija
• povecanje kredibiliteta makroekonomske politike
• gt smanjenje zloupotreba fiskalne politike
  tokom izbornog ciklusa
• Fiskalna pravila uz nezavisnu centralnu banku su
  stubovi makroekonomske stabilnosti.

26
Vrste fiskalnih pravila

• Vrste pravila
• proceduralna
• numericka (odnos javnog duga, fiskalnog deficita
  ili rashoda prema BDP)
• Fiskalnim pravilima se najcešce ogranicavaju
  fiskalni deficit, javni dug, javni rashodi u
  odnosu na BDP
• Fiskalna pravila maogu da se odnose na centralnu
  ili opštu državu
• Postoje korektivna pravila u slucaju prirodnih
  katastrofa, društvenih konflikata i velikih
  recesija
• U mnogim zemljama u kojima postoje fiskalna
  pravila formiran je fiskalni savet

27
Medunarodno iskustvo u primeni pravila

• Pocetkom 2009. godine fiskalna pravila su
  primenjivana u preko 80 zemalja
• fiskalna pravila su u proseku popravila fiskalne
  performanse zemalja u kojima se primenjuju
• važnost uvodenja pravila je veca u zemljama u
  razvoju ukljucujuci i zemlje u tranziciji
• Pouke aktuelne krize
• fiskalna pravila treba da budu oštrija kako bi se
  ostavio prostor za fiskalnu ekspanziju tokom
  krize
• vecu pažnju treba posvetiti sprecavanju
  fingiranje ispunjenosti fiskalnih pravila
• za makroekonomsku stabilnost neophodne su osim
  monetarne i fiskalne politike i makroprudencione
  norme za finansijski sektor

28
Razlozi za uvodenje fiskalnih pravila u Srbiji

• Razlozi za uvodenje fiskalnih pravila
• relativno slabe institucije, kao i u drugim
  zemljama u tranziciji
• postojanje širokih koalicionih vlada
• izrazita prociklicnost fiskalne politike tokom
  poslednje decenije
• postoji rizik od preteranog rasta javnog duga i
  narednim godinama
• uvodenje fiskalnih pravila je deo procesa
  evropskih integracija pooštravanje uslova za
  EMU nakon iskustva sa Grckom.

29
Fiskalna pravila u Srbiji

• Opšta fiskalna pravila
• maksimalno ucešce duga opšte države u BDP od 45
  (bez duga po osnovu restitucije)
• ucešce godišnjeg fiskalnog deficita u srednjem
  roku u iznosu 1 BDP
• Cilj opštih fiskalnih pravila je da se obezbedi
  dugorocna fiskalna održivost Srbije
• Fiskalna pravila se odnose na opšti nivo države
• obuhvaceni su budžet Republike Srbije, budžeti
  lokalnih vlasti, fondovi socijalnog osiguranja

30
Fiskalna pravila u Srbiji

• Fiskalna pravila su medusobno povezana
• kada se odredi maksimalno ucešce duga u BDP, može
  se izvesti odgovarajuci nivo fiskalnog deficita
• na osnovu fiskalnog deficita i pretpostavljenog
  kretanja javnih prihoda, izvodi se nivo javnih
  rashoda u BDP
• prihodi od privatizacije i dr. mogu narušiti
  standardne veze izmedu deficita, duga i rashoda
• Maksimalni dug opšte države od 45 BDP je niži od
  mastrihtskog uslova (60 BDP) zbog
• predstojeceg duga po osnovu restitucije
• nižeg kreditnog rejtinga i nižeg stepena razvoja
  Srbije u odnosu na zemlje clanice EMU
• niskog ciljnog ucešca javne potrošnje u BDP

31
Formula za odredivanje fiskalnog deficita

• Dt Dt-1 a (Dt-1 D) b (Gt G)
• Dt ciljani nivo deficita u tekucoj godini
• Dt-1 ostvareni deficit u prethodnog godini
• Gt projektovana stopa rasta u tekucoj godini
• D ciljni srednjorocni deficit od 1 BDP
• G potencijalna srednjocna stopa rasta od 4
• a 0,3 brzina prilagodavanja deficita ciljnom
  nivou
• b 0,4 koeficijent prilagodavanja deficita stanju
  u privredi

32
Kako se tumaci prethodna formula?

• Ciljni nivo deficita u nekoj godini zavisi od
• stvarnog nivoa deficita u prethodnoj godini
• odstupanja deficita u prethodnoj godini od
  srednjorocnog ciljnog niova (1 BDP)
• odstupanja rasta BDP u tekucoj godini od
  potencijalne srednjorocne stope rasta (4
  godišnje)
• vrednosti parametara a i b
• Prethodna formula obezbeduje fleksibilnost
• fiskalni deficit u proseku iznosi 1 BDP
• u godinama ekspanzije fiskalni deficit ce biti
  manji od 1 BDP ili ce se ostvarivati suficit
• u godinama recesije fiskalni deficit ce biti veci
  od 1 BDP
• Prethodna formula obezbeduje smanjivanje odnosa
  javnog duga prema BDP u dugom roku

33
Posebna fiskalna pravila

• Cilj posebnih fiskalnih pravila
• - ...je da se promeni struktura javne
  potrošnje u pravcu smanjenja ucešca tekuce
  potrošnje i rasta ucešca javnih investicija
• Posebnim fiskalnim pravilima se odreduje sporiji
  rast izdataka za penzije i plate u javnom sektoru
  sve dok
• neto izdaci za penzije ne opadnu na 10 BDP
• neto izdaci za plate ne dostignu 8 BDP
• Posebnim fiskalnim pravilima se dozvoljava da
  fiskalni deficit do 2015. godine bude veci od
  nivoa odredenom formulom ako javne investicije
  budu vece od 4 BDP, a potom od 5 BDP

34
Fiskalna pravila za lokalne zajednice

• Opšte pravilo
• Fiskalni deficit lokalne zajednice u odredenoj
  godini ne može biti veci od 10 njenih prihoda u
  toj godini deficit lokalnih zajednica može
  nastati samo po osnovu javnih investicija
• Moguce prekoracenje
• lokalna zajednica može, u slucaju realizacije
  javnih investicija tražiti odobrenje od
  Ministarstva finansija da ostvari veci fiskalni
  deficit od navedenog
• odobrenje prekoracanja zavisice od opravdanosti
  zahteva i od mogucnosti da se zahtev uklopi u
  ciljni deficit opšte države
• Napomena pravila za fiskalni deficit lokalnih
  zajednica su komplementarna postojecim
  ogranicenjima za zaduživanje lokalnih zajednica

35
Ocekivani efekti do 2015. godine

• Smanjenje fiskalnog deficita na 1 BDP, što u
  proseku iznosi 0,75 godišnje
• Stabilizacija javnih rashoda na 40 BDP
• Stabilizacija javnog duga na održivom nivou
• Promena strukture javnih rashoda
• smanjenje tekucih javnih rashoda
• povecanje javnih infrastrukturnih investicija
• Vodenje fiskalne politike u skladu sa nacelom
  medugeneracijske pravicnosti

36
Da li fiskalna pravila predstavljaju garanciju za
odgovornu fiskalnu politiku?

• Fiskalna pravila povecavaju šanse za realizaciju
  odgovorne, dugorocno održive fiskalne politike,
  ali ne predstavljaju apsolutnu garanciju da ce se
  to dogoditi
• Kršenje fiskalnih pravila treba da negativno
  utice na reputaciju vlade i njena šanse na
  izborima
• Fiskalni Savet ima važnu ulogu da objasni
  biracima negativne dugorocne posledice nekih
  mera
• npr. povecanja plata i penzija po osnovu
  zaduživanja države ili prodaje državnih preduzeca
  i imovine
• uticaj smanjenja poreza, uz zadržavanje javnih
  rashoda, na rast javnog duga i dr.