MONITORI I

1
MONITORI I ŠTAMPACI
2
MONITORI

• Monitor omogucava vizuelizaciju programa koji se
  trenutno izvršava.
• Postoji više tehnologija koje se koriste za
  izradu ekrana monitora, a najzastupljenije su
• CRT (Cathode Ray Tube) ekran sa katodnom cevi
• LCD (Liquid Crystal Display) ekran sa tecnim
  kristalom

3
CRT (Cathode Ray Tube) monitori(monitori sa
katodnom cevi)

• Vakuumska cev na cijem je jednom kraju ekran, a
  na drugom konektori
• Slika nastaje udarom elektronskog mlaza iz
  katodne cevi u fosforni premaz sa unutrašnje
  strane ekrana, tako da tacka koja je udarena
  zasvetli
• Glomazni su zbog velicine katodne cevi
• Rezolucija (ukupan broj piksela po širini i
  visini ekrana) (1024 x 768, 1280 x 1024 ...)
• Veca rezolucija daje jasniju sliku i smanjuje
  zamor ociju
• Emituju nepoželjno zracenje (vrlo niske
  frekvencije)

4
CRT (Cathode Ray Tube )
1. Elektronski top2. Elektronski snop3. Maska
za razlaganje snopa na crvene, zelene i plave
delove slike4. Fosforni sloj sa crvenim, zelenim
i plavim zonama ili tackama5. Uvecan deo ekrana
sa fosforom
5
CRT (Cathode Ray Tube )

• Obzirom da slika koju formira elektronski top CRT
  monitora vremenom bledi, elektronski mlaz mora
  stalno da prelazi preko ekrana kako bi održao
  sliku. Ovaj postupak naziva se osvežavanjem
  ekrana.
• Ucestalost kojom se osvežavanje obavlja naziva se
  ucestanošcu osvežavanja ili vertikalnom
  frekvencijom.
• Ucestalost osvežavanja predstavlja broj
  formiranih slika u sekundi i izražava se u
  hercima (Hz). Za vecinu modernih monitora ovaj
  parametar se krece u rasponu od 60Hz do 150Hz.

6
LCD (Liquid Crystal Display)

• LCD tehnologija je novijeg datuma u odnosu na CRT
  tehnologiju. Prvobitno je bila namenjena samo za
  primenu kod prenosivih racunara i uredaja.
• LCD (Liquid Crystal Display) je ravni, tanki
  monitor koji troši veoma malo elektricne energije
  pa se zbog toga dosta koriste za notebook
  racunare. LCD radi na principu tecnih kristala.
• Za razliku od CRT monitora, LCD monitori ne daju
  isti kvalitet slike ako se u njih gleda iz
  razlicitih uglova. Obicno, ako gledamo LCD sa
  strane, boje gube kvalitet, prikaz je zamracen
  ako ne i potpuno necitljiv. Godinama se LCD
  monitori unapreduju da bi se ova poteškoca
  smanjila.
• Slika se formira osvjetljavanjem jedne linije za
  drugom ekrana, dok se ne iscrta cela slika.

7
MONITORI

• TFT (Thin Film Transistor) spadaju u LCD (Liquid
  Crystal Display) vrstu monitora. Ne sadrže
  katodnu cev, vec tecne kristale izmedu dve
  staklene ploce.
• Idealna slika kada se gleda pod uglom od 90
  stepeni u odnosu na ekran

8
MONITORI

• LED (Light Emitting Diode) monitori- sastoje se
  od velikog broja malih LED dioda poredjanih u
  obliku mreže na ekranu (svaka dioda je jedan
  piksel)- u zavisnosti od primljenog signala,
  svaka dioda zasvetli odgovarajucim intenzitetom
  svetla, cime se formira slika
• GPD (Gas Plasma Display) monitori- monitori sa
  gasnom plazmom- sastoje se od minijaturnih
  sijalica napunjenih gasom, poslaganih u mrežu
  izmedju dve staklene ploce

9
Velicina ekrana

• Velicina ekrana monitora predstavlja dužinu
  dijagonale ekrana i izražava se u incima
  (12.54cm). Današnji ekrani monitora PC racunara
  imaju voma širok opseg velicina, od 12 za male
  notebook racunare, preko standardnih 17 za
  desktop racunare, pa sve do 25 za monitore PC
  racunara koji se koriste za graficke primene.
• Graficka kartica i monitor moraju da omoguce
  rezoluciju od najmanje 800x600 piksela za potrebe
  današnjih programa
• CRT monitori emituju elektrone iz katodne cevi,
  koji izlecu i do 80 cm izvan ekrana i ako covek
  sedi blizu onda ga pogadaju. To se oseti pri
  dugotrajnom sedenju ispred monitora na maloj
  udaljenosti (idealno je 50 cm, ali tada smo još u
  zoni zracenja pa je preporucljivo na svakih sat
  uraditi pauzu od 10-ak minuta).

10
Velicina ekrana

• Osim velicine dijagonale, bitan je i odnos širine
  i visine slike. Postoje dva standarda za
  definisanje ovog odnosa
• širinavisina 43 iako je stariji, ovaj
  standard se još uvek cešce koristi
• širinavisina 169 (drugi naziv za ovaj
  standard je Wide Screen) ovo je noviji standard
  koji više odgovara dimenzijama vidnog polja
  coveka, tako da je slika na monitorima koji su
  izradeni po ovom standardu preglednija što
  monitor cini pogodnijim za rad

11
Frekvencija osvežavanja

• Frekvencija osvežavanja ekrana predstavlja broj
  slika koje se prikazuju na ekranu tokom jedne
  sekunde i izražava se u Hz.
• Ako je frekvencija osvežavanja previše niska,
  slika na ekranu manje ili više treperi, što
  prilikom dužeg gledanja može da dovede do zamora
  ociju. Stoga minimalna preporucena frekvencija
  osvežavanja za dugotrajan rad na racunaru iznosi
  75Hz.
• Na maksimalnu frekvenciju osvežavanja utice
  rezolucija slike na ekranu. Povecanjem
  rezolucije, maksimalna frekvencija osvežavanja se
  smanjuje i obrnuto.

12
Potrošnja energije

• Potrošnja elektricne energije od strane monitora
  je vrlo bitna karakteristika, jer monitor troši
  skoro polovinu elektricne energije celog PC
  sistema. Potrošnja monitora najviše zavisi od
  tipa i velicine ekrana. Monitori sa LCD ekranom
  troše znatno manje energije od CRT monitora (u
  proseku oko 2.5 puta manje za istu velicinu
  ekrana).
• Kod novijih monitora, racunar može da upravlja
  radom monitora. Ukoliko se tokom odredenog
  vremena monitor ne koristi, racunar može da ga
  delimicno ili potpuno iskljuci i tako doprinese
  štednji elektricne energije i dužem životnom veku
  samog monitora.

13
Zracenje

• Zracenje monitora je vrlo bitno jer može loše da
  utice na zdravlje korisnika. Problem
  predstavljaju zracenja veoma niske ucestalosti.
  Opasnost od oboljenja je relativno mala, a rizik
  je veci ako korisnik provodi trecinu dana za
  racunarom.
• Monitori znatno više zrace sa zadnje nego sa
  prednje strane, pa stoga treba obratiti pažnju na
  raspored monitora u prostoriji.
• Intenzitet zracenja znatno opada sa povecanjem
  rastojanja od izvora zracenja. Minimalno
  rastojanje na kom korisnik treba da se nalazi,
  prema preporukama, jednako je dvostrukoj dužini
  dijagonale ekrana monitora.
• Kolicina zracenja kod LCD monitora je samom
  tehnologijom izrade svedena na minimum, dok je
  kod CRT monitora problem zracenja izraženiji.

14
Karakteristike monitora

• Osnovne karakteristike monitora
• velicina i dimenzija ekrana
• zakrivljenost ekrana (CRT monitori)
• rezolucija ekrana
• frekvencija osvežavanja ekrana
• maksimalni osvetljaj i kontrast slike
• ugao pod kojim se slika može videti
• potrošnja elektricne energije
• zracenje

15
CRNO BELI MONITOR
16
COLOR MONITOR
17
Štampaci

• U brojnim aplikacijama nije dovoljno prikazivati
  podatke na ekranu ili ih sacuvati na nekom obliku
  trajne memorije, vec ih je potrebno sacuvati i na
  papiru. Zapis podataka na papiru omogucavaju
  razlicite vrste štampaca i plotera.
• Najcešce vrste štampaca su
• matricni štampac
• inkdžet (ink-jet ) štampac
• laserski štampac

18
Matricni štampaci

• Najstariji Glava štampaca udara preko trake
  (ribbon) po papiru i ostavlja trag na mestu
  udarca
• Glava za štampanje se sastoji od udarnih iglica
  (pin)Slova se sastoje od tackica pa njihova
  citljivost uvek teži da bude neprijatno slaba što
  je racunarskoj obradi teksta donelo slabu
  reputaciju
• Tackasta struktura slova se manje primecuje ako
  su tacke gušce rasporedene što znaci da štampaci
  koji imaju više iglica nude kvalitetniji otisak.
  Zato matricne štampace obicno delimo na 9-pinske
  i 24-pinske - kod prvih se svaka vertikala slova
  sastoji od 9, a kod drugih od 24 tackice

19
Matricni štampaci

• Brzina štampanja se izražava u broju znakova po
  sekundi (cps - characters per second)
• Glava štampa u oba smera
• Prednosti jednostavnost, niska cena štampe i
  potrošnog materijala
• Nedostaci mala brzina štampe, bucnost
• Rezolucija 75 dpi (dots per inch)
• Epson

20
Laserski štampaci

• Laserski štampaci su najzastupljenija vrsta
  štampaca. To duguju pre svega veoma dobrom
  kvalitetu otiska i velikoj brzini rada. Iako je
  sam štampac relativno skup, cena po otisku je
  vrlo niska. Sa jednim tonerom laserski štampaci
  mogu da odštampaju od 2.500 do 7.000 papira
  formata A4 u zavisnosti od kapaciteta tonera.

21
Laserski štampaci nacin rada

• Prave otisak usmeravanjem laserskog zraka na
  valjak. Time se cestice na površini valjka
  naelektrišu, a dok se valjak okrece, on na sebe
  privlaci takode naelektrisan prah - toner. Toner
  se preko istog valjka prenosi na papir na papir
  gde daje otisak teksta ili grafike.

22
Laserski štampaci

• Brzina štampanja laserskih štampaca iznosi od 12
  do 30 strana u minuti za klasicne laserske
  štampace, pa sve do 300 strana u minuti za
  štampace koji se koriste na velikim sistemima za
  opsluživanje više korisnika.
• Pored brzine, laserski štampaci se razlikuju i po
  kvalitetu štampe. Kvalitet štampe je u najvecoj
  meri odreden brojem tacaka po incu. Danas se
  proizvode štampaci koji imaju 1200 tacaka po incu
  ili više, dok su raniji standardi bili 300 i još
  uvek zastupljeni 600 tacaka po incu.
• U poslednjih desetak godina razvijeni su i
  laserski štampaci u boji. Mada su nekoliko puta
  skuplji od crno-belih laserskih štampaca, sve
  više ulaze u upotrebu jer formiraju veoma
  kvalitetan kolor otisak.

23
Laserski štampaci

• Komponenta laserskog štampaca je i kontroler,
  zapravo procesorska ploca koja komunicira sa
  kompjuterom i, sledeci njegove naloge, kontroliše
  rad mašine
• Npr. HP Laserjet P2035 -16Mb memory

24
Ink-jet štampaci

• Štampaci sa mlaznicama
• Kroz cevcice se pod pritiskom izbacuje zagrejano
  mastilo. Prilikom dodira sa papirom mastilo se
  hladi i stvrdnjava.
• Broj mlaznica odredjuje kvalitet otiska (oko 48
  mlaznica)
• Prednosti velika rezolucija (dpi tacaka po
  incu), dobar kontrast, tišina pri radu, brzina je
  veca od matricnih, a manja od laserskih, niska
  cena samog štampaca
• Nedostaci visoka cena otiska po stranici