IZLAZNI URE

1
IZLAZNI UREÐAJI
2

• To su svi oni uredaji koji podatak iz racunara
  pretvaraju u oblik prihvatljiv okolini.
• Izlazne jedinice monitor, štampac, ploter,
  video projektor...

3

• MONITOR
• On daje na uvid korisniku šta racunar radi.
• S racunarom se povezuje posredstvom graficke
  kartice, ciji je zadatak pretvaranje digitalnih
  signala iz racunara u sliku na zaslonu.
• Slika na zaslonu je rasterska, tj. sastoji se od
  odredenog broja piksela.
• Postoje razliciti nacini klasifikovanja monitora.
• I podela
• Monitori sa katodnom cevi CRT
• Ravni monitori

4

• 1. Monitori sa katodnom cevi CRT (Cathode Ray
  Tube)
• Katodna cev je vakuumska
• cev na cijem je jednom kraju
• ekran monitora,
• a na drugom konektori.
• Slika se prikazuje pomocu
• (nevidljivih) snopova elektrona koji se
  emituju iz katodne cevi i gadaju fosforni premaz
  sa unutrašnje strane ekrana.
• Kada elektroni iz elektronskog snopa pogode
  fosfor odredene boje (crveni, zeleni ili plavi),
  on emituje svetlost odgovarajuce boje.

5

• Zbog velicine katodne cevi ovi monitori su
  glomazni.
• 2. Ravni monitori
• Manji su i skuplji od CRT monitora,
• troše manje energije. Kod njih postoje
• razlicite tehnike kreiranja slike.
• Neke od njih su
• LCD (Liquid Crystal Display) - monitori sa
  tekucim kristalima
• Kod njih se menja refleksija svetlosti od
  površine na razlicitim delovima ekrana, tako da
  se svetlost reflektuje ili apsorbuje. Zato se
  kvalitet slike menja u zavisnosti od ugla
  gledanja.

6

• LCD se sastoji od dva polarizirajuca filtera cije
  su linije pod pravim uglom. Izvor
• svetlosti nalazi se iza prvog filtera.
• Svetlost koja bi prošla kroz prvi
• filter bila bi zaustavljena na
• drugome.
• Zbog toga se izmedu dva filtera nalazi sloj
  tekuceg kristala ciji su molekuli tako
  postavljene da izazivaju zaokret zraka svetlosti
  za 90 tako da one mogu proci i kroz drugi
  polarizirajuci filter.

7

• LED (Light Emitting Diode)
• Ovi monitori se sastoje od velikog broja
  vrlo malih LED dioda rasporedenih u obliku mreže
  na ekranu. Svaka dioda je jedan piksel i ona
  zasvetli odgovarajucim intezitetom svetla što
  zavisi od primljenog signala.
• GPD (Gas Plasma Display)
• Monitori sa gasnom plazmom sastoje se od
  minijaturnih sijalica napunjenih gasom
  rasporedenih u mrežu izmedu dve staklene ploce.
  Druga dva staklena zaslona sadrže elektricne
  provodnike poredane u redove.

8

• Ovi provodnici su povezani sa svakom od sijalica.
  Svaka sijalica zasvetli odredenim intezitetom na
  osnovu dobijenog signala i na taj nacin se
  formira slika na ekranu.
• Plazma monitori se upotrebljavaju kod prenosivih
  racunara, jer su veoma tanki i ne zamaraju oci.
  Pošto im velicina nije ogranicena, u plazma
  tehnologiji mogu se izraditi veliki zidni
  monitori. Plazma monitori troše mnogo energije i
  ne mogu prikazati mnogo boja, što su im glavni
  nedostaci.

9

• II podela
• 1. Monohromatski monitori kod njih je cela
  površina ekrana jedne boje, a slova, crteži ili
  slike u razlicitim intezitetima druge boje koja
  se dobro istice na podlozi.
• 2. Monitori u boji (RGB monitori) kod njih se
  katodna cev sastoji od 3 nezavisna elektronska
  topa i 3 fosforescentna zaslona, za svaku boju po
  jedan (crveni, zeleni i plavi). Svaki piksel
  zaslona sastoji se od 3 osnovna piksela boja.
  Razlicitim bojama piksela ekrana formira se slika.

10

• III podela
• Prema velicini ekrana koja se meri dijagonalom
  ekrana.
• Izražava se u incima 1 2.56cm
• Postoje monitori od 15, 17, 19, 20, 21, 23

11

• ŠTAMPAC
• Izlazni uredaj za ispis podataka na papir.
• Postoje matricni, laserski i štampac sa
  mlaznicama.

12

• MATRICNI ŠTAMPAC
• Otisak se postiže pomocu iglica smeštenih u glavi
  štampaca koja se pomera vodoravno s jednog kraja
  papira prema drugom.
• Broj iglica u glavi je 9, 18 ili 24. Veci broj
  iglica daje kvalitetniji otisak.
• Otisak nastaje udaranjem iglica po traci
  navlaženoj bojom (Ribbon)
• koja se nalazi izmedu glave
• štampaca i papira i tako
• ostavlja trag na papiru u
• obliku bojenih tackica.
• Otisak u boji postiže se primenom trake u
  boji.

13

• Brzina štampanja izražava se u broju znakova u
  sekundi.
• Tipicna rezolucija je 75 dpi(dots per inch
  tacaka po incu).
• Prednosti niska cena štampaca i potrošnog
  materijala, jednostavnost.
• Nedostaci mala brzina štampanja, bucnost.

14

• LASERSKI ŠTAMPAC
• U laserskom štampacu laserski zrak prelazi preko
  pozitivno naelektrisanog rotirajuceg valjka.
• Podrucja preko kojih prede zrak gube
  naelektrisanje, a pozitivno naelektrisanje ostaje
  samo na podrucjima koja trebaju postati crna.
• Negativno naelektrisan toner u prahu prijanja na
  pozitivno naelektrisana podrucja valjka, koji
  zatim pri temperaturi od oko 200C

15

• prelazi u tecno stanje i ucvršcuje se na papir
  koji se prethodno pozitivno naelektriše. Za
  otisak u boji postupak se ponavlja tri puta, za
  svaku osnovnu boju po jednom.
• Brzina štampanja izražava se u broju strana u
  minuti (12-16 strana).
• Tipicna rezolucija je 1200 dpi (stariji modeli
  600 i 300 dpi).
• Prednost brzina štampanja, dobra rezolucija,
  najbolji kontrast.
• Nedostaci visoka cena i štampaca i potrošnog
  materijala.

16

• ŠTAMPAC SA MLAZNICAMA
• Sliku na papiru stvara izbacivanjem mlaza
  mastila.
• Mehanizam mu je potpuno nalik mehanizmu matricnog
  štampaca. Glavna razlika je što umesto glave
  imaju cevcice kroz koje se izbacuje zagrejano
  mastilo koje se prilikom dodira sa papirom hladi
  i stvrdnjava.
• Broj mlaznica odreduje kvalitet otiska (najcešce
  48).
• Prednosti velika rezolucija, dobar kontrast,
  tišina pri radu, brzina veca od matricnih ali
  manja od laserskih, relativno niska cena
  štampaca.
• Nedostaci relativno visoka cena otiska po
  stranici.

17

• PLOTER
• Izlazni uredaj namenjen
• izradi crteža.
• Vrste plotera prema
• nacinu rada
• 1. vektorski (crtež nastaje
• relativnim pomicanjem pera za
• crtanje u odnosu na medij na kome se
• crta)
• 2. rasterski (slika nastaje na rasterskom
  principu,
• tj. ploter citavu površinu slike ispunjava
• gustom mrežom obojenih piksela).

18
ULAZNO-IZLAZNI UREÐAJI
19

• To su uredaji koji mogu izvršavati i ulazne i
  izlazne operacije.
• Modem omogucava povezivanje racunara sa drugim
  racunarom korišcenjem obicne telefonske linije.
• On na jednom racunaru konvertuje digitalne
  signale u analogne (modulacija) a na drugom
  analogne u digitalne (demodulacija).
• Odatle i njegovo ime MODEM (MOdulator-DEModulator
  .)
• Postoji interni (ugraduje se u racunar) i
  eksterni (preko porta se prikljucuje na racunar)
  modem.

EKSTERNI MODEM
INTERNI MODEM