RACUNARSKI SISTEM (HARDWER I SOFTWER)

1
RACUNARSKI SISTEM(HARDWER I SOFTWER)
2
ŠTA JE RACUNARSKI SISTEM?Elektronski
sistem za informaciono procesiranje.Ima dva
osnovna podsistema-HW i SW

• -

3
TIPOVI RACUNARA

• SUPERKOMPJUTERI
• MAINFRAME RACUNARI
• RACUNARI SREDNJEG RANGA
• MINIKOMPJUTERI
• SERVERI
• MIKROKOMPJUTERI (PC)
• Desktop personalni kompjuteri i terminali
• Laptop
• Notebook
• PRENOSNI UREÐAJI
• PDA
• SmartPHONE

4
BUDUCE GENERACIJE RACUNARA

• DNK RACUNARI
• FOTOELEKTRICNI RACUNARI
• KVANTNI RACUNARI (RACUNARSTVO)

5
Racunarski sistem
hardver
softver
software
hardware
FIZICKI DEO RACUNARSKOG SISTEMA
NEVIDLJIVI DEO RS KOJI OMOGUCAVA HARDVERU DA RADI
6
U svakom taktu, jedan ili dva operanda se uzimaju
od registara i kombinuju u aritmetickoj logickoj
jedinici. Rezultat se skladišti u jednom ili više
registara. Na nekim mašinama, operacije staze
podataka se kontrolišu softverom, koji se naziva
mikroprogram. Na drugim mašinama, kontrolišu se
direktno hardverskim kolima.
Na primer, disku se može izdati komanda da
ocitava unošenjem vrednosti adrese diska, adrese
glavne memorije, brojem bajtova, i usmerenjem
(ocitavanje ili pisanje) u njegove registre.
Prakticno, mnogo više parametara je potrebno, i
status koga vrati drajv nakon operacije može biti
kompleksan. Pored toga, za mnogo I/O
(Input/Output-ulazno/izlazni) uredaja, tajming
ima znacajnu ulogu kod programiranja.
Sastoje se od cipova integrisanih kola, žica,
elektricnog napajanja, katodnih cevi, i slicnih
fizickih uredaja.
Fizicki uredaji se grupišu i formiraju
funkcionalne jedinice. Ovaj nivo sadrži neke
registre interne za centralnu procesorsku
jedinicu (engl. Central Processing Unit-CPU) i
stazu podataka koja sadrži aritmeticku logicku
jedinicu.
Svrha staze podataka je da izvršava neki set
instrukcija. Neke od njih se mogu izvršiti u
jednom ciklusu staze podataka druge mogu
zahtevati višestruke cikluse staze podataka. Ove
instrukcije mogu koristiti registre ili druge
hardverske kapacitete. Zajedno, hardver i
instrukcije su vidljive za programera
asemblerskog jezika iz arhitektura instrukcijskog
seta (engl. Instruction Set Architecture - ISA ).
Ovaj nivo se cesto naziva mašinski jezik.
Mašinski jezik obicno ima izmedu 50 i 300
instrukcija, vecinom za pomeranje podataka kroz
mašinu, vršeci aritmetiku, i poredeci vrednosti.
Na ovom nivou, ulazno/izlazni uredaji se
kontrolišu unošenjem vrednosti u specijalne
registre uredaja.
Glavna funkcija operativnog sistema je da sakrije
svu tu kompleksnost i pruži programeru pogodniji
set instrukcija sa kojima ce raditi.
Operativni sistem je (obicno) onaj deo softvera
koji se pokrece u modu jezgra ili supervizor
modu. Od korisnickih grešaka je zašticen
hardverom .
Na vrhu operativnog sistema je ostatak sistemskog
softvera. Ovi programi definitivno nisu deo
operativnog sistema, iako se obicno dobijaju
unepred instalirani od strane proizvodaca
kompjutera, ili u paketu sa operativnim sistemom
ako se on instalira nakon kupovine.
Nad sistemskim programima dolaze aplikativni
programi. Ove programe kupuju (ili pišu)
korisnici za rešavanje svojih problema, kao što
je obrada teksta, radne liste, inženjerski
proracuni, ili skladištenje informacija u baze
podataka.
APLIKATIVNI PROGRAMI
Bankarski sistem
Rezervacija avio karata
Web pretraživac
SISTEMSKI PROGRAMI
Kompajleri
Editori
Komandni interpreter
Operativni sistem
HARDVER
Mašinski jezik
Mikroarhitektura
Fizicki uredaji
7
HW-komponente

• centralna procesna jedinica (CPU)
• ulazni uredaji (I-device)
• izlazni uredaji (O-device)
• unutrašnja memorija (operativna)
• spoljašnja memorija (za sladištenje)
• komunikacioni uredaji

8
Izlazni uredaji
Centralni procesor
Ulazni uredaji
Kontrolna jedinica
Aritmeticko-logicka jedinica
Unutrašnja memorija
Komunikacioni uredaji
Spoljna memorija
Spoljna mreža
magistrala
9
EVOLUCIJA RACUNARSKOG HARDVERA
Generacija Generacija Generacija Generacija Generacija Generacija Generacija
Karakteristike 1. 2. 3. 4.(rana) 4.(1988) 4.(2001)
Strujno kolo Vakuumske cevi Tranzistori Integralna kola LSI i VLSI ULSI GSI
Unutrašnja memorija 2 KB 64KB 4MB 16MB 64MB 128MB
Period ciklusa 100 ms 10µs 500ns 800ps 2,000ps 333MHz
Prosecna cena 2,5miliona 250,000 25,000 2,500 2,000 1,500
10
MIKROPROCESOR I UNUTRAŠNJA MEMORIJA
11
Blok šema pokretanja programa
12
SPOLJNA MEMORIJA

• Magnetni uredaji (traka, disk, disketa)
• Opticki mediji (CD, DVD, VCD, SVCD)
• Memorijske kartice (Comact Flash Card, Micro
  Driver, Smart Media Card, Secure Digital Card,
  Multi Media Card, Memory Stick, Memory Stick Pro)

13
Ulazni uredaji kompjutera
prihvataju podatke i instrukcije od korisnika i
konvertuju ih u formu koju kompjuter može
razumeti
ULAZNI UREÐAJI
14
ULAZNI UREÐAJI
15
Izlazni uredaji kompjutera
Predstavljaju podatke u formi razumljivoj za
korisnika.
16
IZLAZNI UREÐAJI
17
HID uredaji (Human Interface Device)
Ljudski interfejs uredaji
direktno interaktuju sa ljudima
primaju inpute od ljudi
18
Kompjuterski miš
Uredaj koji pomera kursor na displeju na željenu
poziciju ikonu, celiju tabele, na deo menija, na
neki objekat.
Ocitava pokrete koje korisnik pravi i pretvara ih
u elektricni signal koji se potom šalje u
kompjuter
1 Kugla koja se pomice pomeranjem samog
miša2 X i Y cilindri koji su pricvršceni za
kuglu kako bi prenosili pokrete.3 Opticki disk
koji dešifruje mehanicke pomeraje.4 Infracrveni
LED-ovi svetle kroz cilindricne rupe.5 Senzori
skupljaju raspored svetlosnih signala i
pretvaraju ih u X i Y ose.
19
Tastatura
Standardni raspored QWERTY, AZERTY, QWERTZ
Unos teksta, brojeva, znakova, kontola operacija
koje kompjuter izvršava
Broj tastera od 101 do 130
Napravljena po ugledu na pisacu mašinu
Skup tastera sa ugraviranim ili odštampanim
slovima, brojevima, znakovima ili funkcijama
20
Vrsta tipki Oznaka na tastaturi
Tipke koje modifikuju druge tipke Ctrl, Shift, Alt, Super, Alt Gr
Dead tipke Compose
Tipke za zakljucavanje Num Lock, Caps Lock, Scroll Lock
Navigacione tipke Arrow, Page up, Page down, Home, End
Tipke za uredivanje Return/Enter, Backspace, Insert, Delete, Tab, Space Bar
Ostale SysRq/Print screen, break/Pause, Escape, Menu, Numpad, Function, Power, Sleep, Wake
Standardni raspored QWERTY, AZERTY, QWERTZ
21
TIPOVI
Graficki korisnicki interfejsi
Komandna linija interfejsa
Web-bazirani korisnicki interfejsi
Dodirni interfejsi
Fizicki interfejsi -interfejsi izmedu hardverskih
komponenti
stvara znacenje
Inputa
Softverski interfejsi postoje izmedu odvojenih
softverskih komponenti
INTERFEJS
Outputa
Komunikaciona veza izmedu dva entiteta
upucuje na graficke, tekstualne i auditorne
informacije koje program prezentuje korisniku
i kontrolne sekvence koje korisnik upotrebljava
pri kontroli programa
Interfejs izmedu coveka i kompjutera
KORISNICKI INTERFEJS
22
predstavlja skup instrukcija ili programa na
osnovu kojih hardver izvršava odredene zadatke
(obrada podataka, ulaz, izlaz, ...)
softver
SOFTVER može da se definiše kao sveobuhvatni zbir
informatickih programa,procesa,pravila,dokumentaci
je i datoteka u vezi, koji cine deo operacija
jednog informatickog sistema
Softver je u srcu svih kompjuterskih aplikacija.
obuhvata sve raspoložive programe na datom
racunaru za rešavanje korisnickih zadataka,kao i
programe koji su specijalno pisani za efikasno
korišcenje i održavanje racunara
23
sistemski softver

• softver za upravljanje kompjuterskim sistemom na
  osnovnom nivou, nezavisno od konkretne primene
  kompjutera od strane korisnika i od konkretnog
  kompjuterskog sistema. Predstavlja osnovu za
  funkconisanje aplikativnog softvera.

aplikativni softver

• softver namenjen specificnim upotrebama od
  strane korisnika za rešavanje konkretnih
  problema. Obuhvata programe za obradu teksta,
  video igre, softver za knjigovodstvo, navodenje
  raketa, itd.

24
rad racunarskog sistema
kontroliše
podržava
usmerava
ima zadatak da
25

• programi za upravljanje hardverom, softverom i
  informacionim resursima za vreme obrade podataka

• programi za podršku operacijama koje vrši
  korisnik prilikom korišcenja kompjutera npr.
  pomocni (engl. utility) programi za prikazivanje
  statusa obrade i programi za zaštitu
  informacionih resursa

• raspoloživi programi za razvoj aplikativnog
  softvera i procedura za njihovo korišcenje npr.
  kompajleri, interpreteri i prevodioci

26
Osnovna komponenta sistemskog softvera je skup
programa koji se zovu OPERATIVNI SISTEM
On sadrži generalne instrukcije koje omogucavaju
racunaru da izvršava bazicne funkcije kao što su
ucitavanje, skladištenje i pretraživanje
datoteke, kopiranje datoteka i programa u
sekundarnu memoriju, kreiranje direktorijuma,
lociranje datoteka, kompresija podataka.
27
Svrha operativnog sistema je koordinacija i
nadzor hardvera i softvera na takav nacin da se
sistem kojim on upravlja ponaša na predvidljiv i
prilagodljiv nacin.
Korisnicki programi
Office,
Baze podataka, ...
Igre, ...
Sistemski programi
Kompajleri, interpreteri
Editori
Linkeri
Operativni sistem
HARDVER
Mašinski jezik
Mikro programi
Fizicki uredaji
28
aplikativni softver
29
Fokusiran je na rešavanje nekih specificnosti u
okviru organizacije. Kreira se za specijalne
potrebe specificne organizacije.
Kreiran sa ciljem da zadovolji neke opšte potrebe.
30
Aplikativni program opšte namene omogucava
izvršavanje opštih radnji koje se javljaju pri
odredenoj obradi podataka.
Najcešce korišteni programi opšte namene
31
engl. spreadsheet programs
transformišu radni prostor na ekranu u tabelu
velikih dimenzija sa numerisanim kolonama i
vrstama
Korisnik ukucava numericke ili tekstualne podatke
u jednu lokaciju tabele, zvanu celija, i potom ih
obraduje.
Ovakvi paketi obiluju velikim brojem statistickih
i matematickih formula, koje je korisnik u
prilici da koristi da bi postigao željeni
rezultat.
Radne tabele su obicno integrisane sa drugim
softverima, pa obrazuju softversku garnituru.
Zbog toga oni mogu biti nazvani integrisani
paketi.
Ovi programi su primarno korišceni za podršku
odlucivanju, kao u obradi finansijskih
informacija (npr. kao što je izveštaj prihoda ili
analiza protoka gotovine).
32
omogucavaju skladištenje pretraživanje i
manipulisanje podacima
jednokorisnicki
U okviru Microsoft Office paketa, program Access
predstavlja jednokorisnicki program za rad sa
bazama podataka.
višekorisnicki
Fajl je kolekcija srodnih snimaka poredanih
alfabetski, hronološki, hijerarhijski u nizu ili
na neki drugi nacin.
Baza podataka je kolekcija fajlova koji služe kao
resurs podataka za kompjuter. U bazi podataka,
svi podaci su integrisani sa ustanovljenim
odnosima.
33
omogucavaju korisniku da manipuliše tekstom
34
omogucavaju korisniku da kreira, skladišti i
prikazuje ili štampa razne crteže i grafike
Primer ovakvog programa je Corel Draw
Ovaj softver dozvoljava korisnicima da naprave
pseudo-trodimenzionalne slike, superponirane
višestruke slike, visokoosvetljene odredene
aspekte na crtežu i naprave crtež slobodnom
rukom. Ovi paketi tipicno sadrže alatke za
crtanje, prezentacijske template, razlicite
stilove fontova, rutine provere isprvnosti
napisanog teksta, potpora za karte i alatke za
pomoc u sastavljanju višestrukih slika u
kompletnu prezentaciju
Ove aplikacije dodatno obezbeduju sposobnost
prikazivanja prethodno analiziranih podataka, kao
što su statisticki podaci, u grafickim formatima
kao stubasti grafikoni, linijski grafikoni, pita
grafikoni i rasuti dijagrami. Grafikoni mogu
takode ukljuciti elemente razlicitih tekstura,
oznaka i zaglavlja.
Razliciti softverski programi za inženjering su
na raspolaganju u skracenom vremenu razvijanja
aplikacija i povecane produktivnosti osoba za
skiciranje i inženjera. Najpoznatiji je
kompjuterski-potpomognuto projektovanje i
kompjuterski-potpomognuta proizvodnja
35
Komunikacioni softver omogucava da racunari
uspostave i prekinu vezu, da kodiraju i
dekodiraju podatke, da se otkriju greške u
transmisiji i da se te greške automatski isprave,
omogucava kompresiju podataka, da podaci budui
poslati u odgovarajucem formatu i odgovarajucom
brzinom itd.
Primeri ovih programa su Symantec PcAnywhere i
Microsoft NetMeeting
36
mora da zadovolji dva osnovna zahteva
37
VIŠI PROGRAMSKI JEZICI
NIŽI PROGRAMSKI JEZICI
Generacije programskih jezika
38
Niži programski jezici
mašinski jezici i simbolicki mašinski jezici
(asembleri i makro-asembleri)
platformski jezici, okrenuti racunaru
(INSTRUKCIJE SE OPISUJU SIMBOLICKI)
Sve hardverske komponente racunara na najnižem
nivou razumeju jedino jezik koji se sastoji od
binarnih jedinica i nula. Prilikom projektovanja
racunara CPU se projektuje tako da interpretira
skup instrukcija koje se nazivaju instrukcijski
skup. Svaka instrukcija u ovom skupu ima
jedinstven binarni kod koji CPU može da
interpretira direktno.
Ovaj binarni kod se zove MAŠINSKI KOD
INSTRUKCIJE, a skup svih mašinskih kodova
instrukcija se zove MAŠINSKI JEZIK. Program u
mašinskom jeziku se cesto naziva IZVRŠNI PROGRAM.
39
Viši programski jezici
rezultat ideje da se programski jezik približi
covekovom nacinu razmišljanja
INSTRUKCIJE SU OBICNO IZVEDENE IZ RECI ENGLESKOG
JEZIKA
Zbog problema programiranja u mašinskom jeziku,
pokazalo se da racunar ne može naci širu primenu
ukoliko se ne poboljša komunikacija korisnika sa
sistemom. Tu se pre svega misli na razvoj tzv.
programskih jezika višeg nivoa, koji su bliži i
razumljiviji korisniku.
Pošto racunar može da izvršava samo programe u
formi mašinskog jezika, programi pisani u višem
programskom jeziku (IZVORNI PROGRAMI engl.
source programi) se prevode na mašinski jezik, a
za prevodenje se koriste posebni programi, tzv.
PROGRAMI PREVODIOCI.
40

• Naslov originala
• Information Technology for Management
  Transforming Organizations in the Digital
  Economy, 5th EditionAutori Turban, E. ,
  Leidner, D. , McLean, E. , Wetherbe, J.
• Institucija Baylor University, USA

41

• Hvala na pažnji

42
(No Transcript)