METODOLO

1
METODOLOŠKI PRAVCI II
2
IDEALISTICKI DIJALEKTICKI PRAVAC - HEGEL

• 1770.-1831.
• Oduševljen Francuskom revolucijom
• Konacno je svet postavljen na glavu!
• Uporedivao se sa Aristotelom
• Kraj moderne filozofije i pocetak savremene

3
OSNOVNE POSTAVKE HEGELOVE DIJALEKTIKE

• Treci veliki filozofski sistem PANLOGIZAM
• Ceo svoj sistem je oblikovao pomocu TRIJADA
• TEZA (pozicija)
• ANTITEZA (negacija)
• SINTEZA (negacija negacije)
• Dijalektika PROTIVRECNOST, ali i razvojnost i
  nastajanje
• Ne pristaje na Kantovo odvajanje RAZUMA i UMA
• Ponovno uspostavljanje TOTALITETA stvarnosti
  (Apsoluta)

4
APSOLUT

• Glavni predmet
• Apsolut APSOLUTNI DUH, STVARNOST, CELINA
• Filozofija samorazumevanje Apsoluta
• Niz usputnih stanica kojima Apsolut juri ka
  svojoj spoznaji
• Kraj puta sistem apsolutnog duha kraj
  filozofije i kraj istorije
• Neophodno je da prode kroz iskustva razlicitih
  oblika koja se dijalekticki nadovezuju
• Dijalektika je istovremeno nacin egzistencije
  Apsoluta, ali i metod istraživanja Apsoluta.

5
??????? ?????? 1. ????????? ????? (????? ??
????)
????, ???????? - logos ????? ??????????
(??? ????, ???? ? ??????, ?????? ?? ???????) 2.
???????

????????, ???????? 1. ???????? 2. ??????
3. ???????? (???????????) (???????)



1.
???????????? 1. ????????
2. ??????????? 3. ?????????????
2. ???????????
(???????
?????) 3. ?????????? 3. ???
(??) ???????
??????? 1.
??????????? 2. ?????????? 3. ?????????

1. ???????? 2.
???????? 3. ?????????? 1. ???? 2.????? 3.??
1. ????? 2.?????.?????????
3.????????? ????????? 1.?????????
2.????????? 3.????????
1.
???????? 2. ????. ??????? 3. ??????
6
FILOZOFIJA ISTORIJE

• 1. ORIJENTALNA FAZA
• - sloboda jednog (kralj, faraon, car)
• 2. GRCKO-RIMSKA ANTIKA
• - sloboda nekolicine
• 3. HRIŠCANSTVO GERMANSKIH NARODA
• - sloboda svih

7
MARKSISTICKI DIJALEKTICKI PRAVAC

• 1804.-1972.
• Filozofi su do sada samo tumacili svet, vreme je
  da se on promeni!
• Filozofija mora da postane socijalna stvarnost, a
  kada to postane, ona ce išceznuti
• Kritikovao stari materijalizam i Hegelov
  idealizam, jer je smatrao da se temelje na
  aristokratskom preziranju rada.

8
MARKSOVO SHVATANJE COVEKA

• Stroga podeljenost sveta prirode i sveta coveka.
  Zajednicki su im jedino ZAKONI razvoja.
• Covek radom proizvodi sebe, preobražavajuci
  prirodu i podedujuci je svojim potrebama.
• Suština coveka je UNIVERZALNA ljudska delatnost
  (RAD), za razliku od JEDNOSTRANE delatnosti
  životinje.
• Samo kad je osloboden potrebe, nužde, covek
  stvara lepotu.

9
PRAXIS

• delovanje, aktivnost, upuceno na svrhu
• Stvarnost nije duh, vec materijalna, društvena, a
  posebno ekonomska stvarnost!
• Ona je poprište socijalnih sukoba. Njih
  filozofija proucava i tako stvara idejnu osnovu
  za revoluciju.
• PRAXIS slobodna, stvaralacka delatnost. Aktivan
  odnos prema prirodi i svetu bez otudenja i
  eksploatacije.
• Sve ima svoj uzrok i posledicu, svuda ima
  protivrecnosti.

10
OTUÐENJE

• Uslovljeno je proizvodnim oblicima
• Krajnji cilj društva je ukloniti bedu
  (eksploataciju) i stvoriti nove uslove za
  nesputano stvaranje.
• Osnovna otudenja su u sferi društveno-ekonomskih
  odnosa
• 1. OTUÐENJE PROIZVODA OD PROIZVOÐACA
• 2. OTUÐENJE RADA
• 3. OTUÐENJE COVEKA OD PRIRODE
• 4. OTUÐENJE COVEKA OD COVEKA

11
ZAKONI RAZVOJA

• Zakon protivurecnosti proizvodnih snaga i
  proizvodnih odnosa
• Zakon podele rada
• Zakon borbe klasa
• I Primitivna plemenska svest
• II Podela rada pocetak klasne borbe
• III Komunizam besklasno društvo
• PROLETERI (radnici) su Apsolutni duh

12
Bitni principi konkretne dijalekticke metode

• Princip dijalektickog identiteta dijalekticke
  analize
• 2. Princip dijalekticke suprotnosti i
  protivrecnosti
• 3. Princip dijalektickog jedinstva i borbe
  opšteg, posebnog i pojedinacnog
• 4. Princip dijalektickog jedinstva borbe
  sadržaja i forme
• 5. Princip dijalektickih prelaza iz jednog u
  drugo
• 6. Princip daljeg i dubljeg saznanja u
  kretanju od poznatog ka nepoznatom, od
  spoljašnosti ka suštini

13
FRANKFURTSKA ŠKOLA (Kriticka teorija)

• Horkhajmer, Majnham, Markuze, Habermas i Adorno
• Kritikuju prosvetiteljstvo suzilo pojam
  racionalnosti sam na racionalnost NAUCNOG znanja,
  a izbacilo mitsku svest.
• MIT NAUCNOG SAZNANJA

14

• Znanje kao moc
• Tehnika
  Instrumentalna
• Korisnost
  racionalnost
• Nekontrolisano iskorišcavanje rada
  totalitarizam, deformaciju demokratije i gubitak
  identiteta
• Izlaz nije iracionalnost, vec obnova ideje uma
  kao slobodnog, autonomnog i racionalnog delanja.
• Ponovno uspostavljanje razlike RAZUM/UM
• ADORNO egzemplarna metoda i misaoni
  experiment

15
HABERMAS

• Negativna dijalektika
• Kritikuje Hegelov model slobode, istice Kanta
• Mišljenje je negativno, suprotstavljeno sebi.
  Nema identicnosti s predmetom mišljenja
• JASTVO subjektivni odnos subjekta
• Prevazilaženje
• Negacija
• Istice jedinstvo teorije i prakse zadatak je da
  promišlja o postojanju, odgovara na prakticna
  pitanja, unapreduje interes uma za zrelost i
  autonomiju, oslobada od dogmi