1
Život i dela Tiho Brahea

• Maturski rad

Milcic Milan IV8
2
Uvod

• Pocetak i razvoj astronomije
• U Kini su umeli da odrede vreme pomracenja Sunca
  i Meseca, a vreme su merili suncanim satovima
• Podela godine na dvanaest meseci i gotovo svi
  nazivi sazvežda Zodijaka poticu od stanovnika
  Mesopotamije
• Egipcani su se posvetili odredjivanjutrjanju
  godine, a od njih nam je ostala prestupn godina
• U pretkolumbijskoj Americi su dosli do preciynih
  podataka o kretanjima pojedinih nebeskih tela i o
  trajanju godine

3
Stara Grcka

• U astronomiju uvode teorije, logicke postupke i
  misaone eksperimente kao posledicu istraživanja
• Aristrah (310.g.p.n.e. 230 g.p.n.e.), grcki
  astronom i matematicar, roden na ostrvu Samos.
  Prvi heliocentricni sistem (pod uticajem
  pitagorejaca).
• Hiparh sa Rodosa je bio najveci grcki astronom
  (170g.p.n.e. 125g.p.n.e.) koji je otkrio
  precesiju ravnodnevnica i osmislio
  trigonometriju. Napravio katalog sa oko 850
  zvezda i prvi je napravio skalu po prividnom
  sjaju zvezda sa 6 grupa (tu skalu poboljbšanu u
  znacajnoj meri koritimo i danas). Njegovi glavni
  spisi su izgubljeni, a o njegovom radu saznajemo
  preko Ptolomeja.

4

• Klaudije Ptolomej (II vek) iz Aleksandrije,
  poslednji od velikih helenskih astronoma, sakupio
  je celokupno dotadašnje astronomsko znanje i
  objavio ga u svom kapitalnom delu Veliki zbornik
  astronomije, koje Arapi mnogo vremena kasnije
  donose u Evropu pod imenom Almagest. Takode
  pobornik geocentricnog sistema. Kretanje planeta
  i Sunca oko zemlje pokušao da objasni pomocu
  epicikla (kasnije je uvedeno cak 80 epicikla) sto
  je dodatno zakomplikovalo teoriju. Ovaj sistem se
  održao 1400 godina.

5
Arapska astronomija

• Poseban doprinos su doneli izradom instrumenata i
  preciznošcu sa kojom su vršili merenja.
• Za merenja i posmatranja su koristili primitivne
  instrumente cija se preciznost odnosila skoro
  samo na covekove observacione osobine.
• Uveli su tangente u astronomske proracune,
  proizveli tabele koje su prikazivale pokretanje
  zvevda i odredili dužinu godine
• Takodje i po arapskim imenima zvezda možemo da
  zakljucima da su imali velikog udela u razvoju
  astronomije

6
Srednjevekovna astronomija

• Preporod astronomske nauke izaziva Nikola
  Kopernik (1473. 1543. god), poljsko nemacki
  naucnik. Bavio se matematikom, medicinom i
  astronomijom. Zagovornik heliocentricnog sistema,
  koji je obradio u rukopisu O kruženju nebeskih
  tela (De revolutionibus orbium celestum) u šest
  knjiga, koji je zbog inkvizicije skrivao. Njegov
  sledbenik Joakim Retik je rukopis objavio u
  Nirnbergu 1543, nakon cega je Kopernik dobio
  infarkt i umro.
• Ðordano Bruno (1548-1600) je ucio u dominikanskom
  manastiru.

7

• U Oksfordu napisao O uzroku, principu i jednom
  (Della causa, principio et uno). Napisao i O
  beskonacnosti, vasioni i svetovima, O heroickom
  entuzijazmu. Tvrdio je da se beskonacni svemir
  sastoji od bezbroj sistema kao što je naš, da je
  Zemlja samo mali kamen u svemiru raznih svetova,
  koji nestaju i nastaju. Prihvatao je
  heliocentricni sistem. Zatvoren i mucen od strane
  inkvizicije, nije želeo da se odrekne svojih
  teorija. Kažnjen je, uz primedbu Postupati sa
  njim blago i bez prolivanja krvi (u prevodu
  spaliti ga). Spaljen je na Cvetnom trgu (Campo
  de Fiori). Bio je tragicna žrtva novih ideja.
  Kažu da su njegove poslednje reci iskazane na
  lomaci bile Param nebesa i ronim u
  beskonacnost.

8

• Galileo Galilej (1564 - 1642), italijanski
  astronom, fizicar, matematicar i filozof prirode,
  cija su istraživanja postavila temelje modernoj
  mehanici i fizici. Veliki znacaj ima kao covek
  koji je u astronomiju uveo teleskop. Takodje je
  zastupao heliocentricni sistem kao i Kopernikov
  rad. Pod prisilom inkvizicije se odrekao svojih
  stavova, nakon cega je osudjen na kucni pritvor.
  Kažu da je pri izlazu iz sudnice rekao Eppur si
  muove (Ipak se okrece). Otkrio je da Mesec
  nije gladak, da Jupiter ima cetiri satelita, da
  Sunce ima pege i da rotira i uoicio je Saturnov
  prsten.

9

• Johan Kepler (1571 1630), nemacki naucnik. Bio
  pobornik Kopernikovog dela. . Napisao Mysterium
  Cosmographicum (veza izm. geom. tela i planeta).
  Zatim je usledio poziv Brahea koji mu je dao
  zadatak da odredi putanju Marsa. Dve godine nakon
  toga Brahe je umro i ostavio mu arhivu. Pokušavao
  je da uskladi merenja sa Braheovim tvdnjama da su
  putanje planeta kružne. Pošto nije uspeo, 1609.
  godine, je sastavio prva dva zakona o kretanju
  planeta (Astronomia nova). 1611. godine odlazi u
  Linc i tamo objavljuje i treci zakon (Harmonices
  mundi). Bio je i mistik i astrolog. Astrologiju
  je prezirao, ali se ipak od necega moralo da
  živi. Inicirao diferencijalni racun (delo Nova
  stereometrija doliorum vinariorum Nova
  stereometrija bacve za vino).

10
Život i delo Tiho Brahea

• Školovanje
• Tiho Brahe, danski astronom, rodjen je 14.
  decembra 1546. godine. Potice iz imucne
  aristokratske porodice, ali bez obzira na to o
  njemu se starao stric koji nije imao dece. U
  ranoj mladosti posmatrao pomracenje sunca što je
  na njega ostavilo veliki utisak. Studirao prava,
  ali se krišom bavio astronomijom. Nakon dve
  godine odustao i poceo da studira matematiku i
  astronomiju po raznim

11

• evropskim univerzitetima. Takode se bavio i
  hemijom (odnosno alhemijom), koju je izucavao u
  ujakovoj laboraatoriji za izradu stakla
• Uraniborg
• Po završetku studija putavao je evropom i vršio
  merenja sa raznim poznavaocima
• astronomije, a kasnije mu je danski
• kralj Frederik II poklonio ostrvo
• Hven na kome je Brahe sa novcem
• države sagradio zamak Uraniborg
• koji je sam projektovao.

12

• Pored samog dvorca Uraniborg, sagraden je i
  manji zamak Stjerneborg (Zvezdani dvorac).
  Najveci deo tog dvorca je bio pod zemljom, a
  kupole su mu virile. To je bilo neophodno zbog
  vetrova i drugih klimatskih faktora. Merenja su
  vrsena bez optickih instrumenata, ali sa velikom
  preciznošcu. Ustanovio je da preciznost
  instrumenta raste sa njegovom velicinom.
  Poslednje godine života proveo je sa Keplerom u
  Pragu gde izvodili merenja. Nakon Braheove smrti
  Kepler je objavio njegova dela cak je neka i
  dovršio.

13

• Promene postojecih shvatanja
• Aristotelova teorija o kretanju kometa
• Tiho je ugledao eksploziju nove koja je bila
  veceg sjaja od Venere i Sirijusa, videla se cak i
  danju. To je u stvari bila eksplozija supernove u
  sazveždu Kasiopeje, a njeno gašenje je završeno
  1574. Tiho je covek koji je bar tradiciju
  poštovao - dok nije postao siguran u svoje
  proracune. 1573. godine objavljuje knjigu koja se
  zvala De nova stela (,,O novoj zvezdi").

14

• Braheov geocentrizam
• Nije verovao u heliocentricni sistem, ali nije
  bio ni pristalica Ptolomejevog sistema. Zbog
  svojih merenja, kao posledicu, je osmislio
• novi geocentricni sistem. Nije bio
• ubeden u valjan u valjanost ovog
• sistema

15

• Zanimljivosti
• Nos izgubio u dvoboju sa dvadeset godina
• Bio je oženjen seljankom sa kojom je imao osmoro
  dece
• Tiho je povodom astrologije jednom rekao
  Astrolozi ne vezuju ljudsku volju za zvezde, ali
  priznaju da unutar coveka ima nešto što ga uzdiže
  više od nivoa zvezda, to je snaga koju covek može
  iskoristiti da bi pobedio zloslutni uticaj
  zvezda. Ali ako covek hoce da živi životom
  životinja, na osnovu instikata, ne treba da krivi
  Boga za to. Bog je stvorio coveka, da bi on,
  ukoliko to želi, mogao da pobedi uticaj zvezda.