NERVNI SISTEM

1
NERVNI SISTEM
2
NERVNI SISTEM
PERIFERNI NERVNI SISTEM
CENTRALNI NERVNI SISTEM
Mozak prednji, medumozak, srednji mozak, mali
mozak, produžena moždina
Kicmena moždina
Ganglije
Nervi

• 12 pari glavenih nerava
• 31 par moždinskih nerava

ULOGA upravlja telom
3
Uloga nervnog sistema

• Kontroliše sve procese u organizmu
• Prima informacije od receptora, obraduje ih i
  obezbeduje adekvatan odgovor (reakciju) organizma

4
????????? ??????? ???????
??????? ?????? ??????
?????? ?????? ?????????? ??????????? ?? ????,
???????? ?????????? ? ?????
??? ???????
?????? ?????? ?????????? ??????????? ??? ???????
?????? ? ?????
???????
??? ????????? ? ????????? ????
????????????
?????? ?????? ? ??????? ?????? ???????? ?????????
- ????????
??? ????????
??????????
? ?????? ???????? ???????? ?????? ?? ??? ????????
????????? ???? ????? ? ?????????? ????????
?????????
??? ??????????? ???? ? ?????????
??? ???????
??? ???????
5
?????? ?????? ??????
? ??????? ?????? ?????? ?? ????????? ???????
??? ?????????
?????? ?????
?????? ?????
?????????
?????? ?????
?????? ?????
???? ?????
????? ?????
????????? ???????
??????? ???????
??????? ?????? ????
??? ???????
6
Kicmena moždina
Siva masa
Bela masa
Spinalni nervi
7
Kicmena moždina

• Kicmena moždina je deo CNS-a
• Smeštena je u kanalu kicmenice
• Prostire se od 1. Vratnog do 1. Lumbalnog
  pršljena
• Obavijena je sa tri vezivne opne meninge
• Na preseku se u sredini uocava centralnu kanal,
  oko njega je siva masa u obliku raširenih krila
  leptira. Oko sive je bela masa.

8
Sivu masu grade tela neurona i dendriti
Bela masa
Belu masu grade mijelinizovani aksoni
Siva masa
Spinalna ganglija
Od kicmene moždine polazi 31 par spinalnih
nerava. Spinalni nervi su mešoviti sadrže
senzitivna i motorna nervna vlakna
Senzitivni neuron
Motorni neuron
9
Uloga kicmene moždine

• U sivoj masi su centri razlicitih refleknih
  reakcija i pokreta

• Bela masa ima provodnu funkciju sprovodi nervne
  impulse od periferije do mozga i od mozga do
  periferije
• Kroz belu masu prostiru se uzlazni i silazni
  nervni putevi

10
Autonomni nervni sistem

• ANS je deo perifernog nervnog sistema
• ANS samostalno, nezavisno od naše volje,
  kontroliše rad unutrašnjih organa glatkih
  mišica, srcanog mišica i žlezda
• Obuhvata simpaticki i parasimpaticki nervni
  sistem, koji deluju antagonisticki imaju
  suprotan efekat na rad organa
• Simpaticki NS je aktivan pri fizickom naporu i
  stresu, a parsimaticki NS aktivan je u mirovanju,
  posle obroka i tokom spavanja

11
Autonomni nervni sistem
12
Grada ANS
Ganglija
CNS
Simpaticki NS
Postganglijsko nervno vlakno
Preganglijsko nervno vlakno
Parasimpaticki NS
Preganglijsko nervno vlakno
Postganglijsko nervno vlakno
Ganglija
CNS
13
ANS
CNS Preganglijsko vlakno Ganglije Postganglijsko vlakno Neurotransmiter postganglijskog vlakna
Simpatikus KM kratko Paravertebralne ganglije pored KM, grade simpaticki lanac dugacko noradrenalin
Parasimpatikus Produžena moždina, KM dugacko Terminalne ganglije blizu organa ili u samim organima kratko acetil-holin
14
Moždano stablo

• Sastoji se od produžene moždine, moždanog mosta
  (ponsa) i srednjeg mozga

Glaveni nervi Glaveni nervi Glaveni nervi
Srednji mozak Pons Produžena moždina
III, IV V, VI, VII, VIII IX, X, XI, XII
15
Produžena moždina

• Nastavlja se na kicmenu moždinu
• Cvor života sadrži vitalno važne centre
• Automatski centri za rad srca, disanje, krvni
  pritisak
• Refleksni centri
• Alimentarni (vezani za ishranu) za gutanje,
  povracanje, lucenje pljuvacke
• Odbrambeni za kijanje i kašljanje

16
Moždani most (pons)

• Nalazi se izmedu produžene moždine i srednjeg
  mozga
• U njemu su smeštena jedra 5.-8. glavenog nerva
• Ima u ulogu u održanju ravnoteže glave i tela
• Upravlja mimikom lica
• Prima bolne stimuluse iz kože lica, uha i zuba
• Centraj za izdisaj
• Refleksni centri
• Alimentarni (vezani za ishranu) za žvakanje,
  sisanje
• Odbrambeni suzenje, treptanje

17
Srednji mozak

• Kroz srednji mozak prolazi Silvijev kanal
• Na krovu srednjeg mozga su vidne i slušne kvržice
  ucestvuju u podešavanju glave i oka u odnosu na
  vidne i slušne signale
• Jedra III i IV glavenog nerva kontrolišu pokrete
  ociju i pupilarni refleks
• Moždane drške su nervni putevi koji su veza sa
  prednjim mozgom
• Unutar srednjeg mozga su smešteni crveno jedro i
  crna supstanca

18
Srednji mozak

• Unutar srednjeg mozga su smešteni crveno jedro i
  crna supstanca
• Regulišu tonus skeletnih mišica, ravnotežni
  položaj glave i tela, i ustajanje

Decerebraciona rigidnost ukocenost mišica,
nemogucnost ustajanja
19
Mali mozak

• Nalazi se na krovu IV moždane komora
• Najrazvijeniji kod elektricnih riba, ptica
  letacica i sisara trkaca
• Izgraden je od dve hemisfere
• Siva masa je spolja i gradi naboranu koru
• Bela masa je unutra

20
Mali mozak
Najstariji deo
Stari deo
Najmladi deo
Reguliše tonus mišica, stav tela i automatske
pokrete
Kontrola i koordinacija pokreta tela i
ekstremiteta, narocito brzih pokreta
Reguliše ravnotežu tela
21
Medumozak

• Sastoji se iz tri dela kojiopkoljavaju III
  moždanu komoru
• Epitalamus
• Talamus
• Hipotalamus

22
Epitalamus

• Sa gornje strane 3. moždane komore
• U njegovom sastavu nalazi se žlezda epifiza koja
  luci melatonin, hormon zadužen za regulaciju
  cirkadijalnog (dnevno-nocnog) ritma, kao i
  sezonskog ponašanja

Talamus

• Sa obe strane 3. moždane komore
• prima i tumaci razlicite senzorne, vidne i slušne
  informacije zadužen je za grubo razlikovanje
  osecaja bola, grubog dodira, vibracija, zvuka,
  razlikovanja svetlosti i tame
• Takode ima ulogu i u motorickim aktivnostima
  utice na tonus mišica, koordinaciju pokreta i
  održavanje ravnoteže

23
Hipotalamus

• Nalazi se sa donje strane 3. moždane komore
• Reguliše aktivnost autonomnog nervnog sistema
  prednji delovi hipotalamusa zaduženi su za
  aktivnost parasimpatickog NS, a zadnji delovi
  regulišu aktivnost simpatickog nervnog sistema
• Sadrži centre za regulaciju telesne temperature,
  zatim centar za glad i sitost, i centar za žed
• reguliše i aktivnost hipofize koja se nalazi sa
  njegove donje strane

24
Hipotalamus

• Hipotalamus u okviru tzv. limbickog sistema ciji
  je deo, kontroliše emocije, nagone i
  reproduktivno ponašanje

25
Prednji mozak

• Sastoji se iz dve hemisfere
• Siva masa je spolja i gradi debelu naboranu koru
  (od 6 slojeva celija) sa mnogobrojnim brazdama i
  vijugama, a bela masa je u unutrašnjosti

26
Prednji mozak

• Kora velikog mozga podeljena je na 4 režnja
  ceoni, temeni, potiljacni i slepoocni
• Centralna brazda nalazi se izmedu ceonog i
  temenog režnja

• Senzorna zona nalazi se iza, a motorna zona
  ispred centralne brazde
• Vidna kora je u potiljacnom režnju, a slušna zona
  u slepoocnom režnju

27
Funkcije velikog mozga

• Veliki mozak ima senzornu funkciju informacije
  iz svih cula stižu do velikog mozga gde se
  obraduju i tako postajemo svesni razlicitih
  osecaja
• Veliki mozak ima motornu funkciju kontroliše
  voljne pokrete mišica na suprotnoj strani tela
  leva hemisfera pokrece mišice na desnoj strani
  tela i obrnuto
• Veliki mozak je takode sedište svih
  intelektualnih funkcija mišljenja, pamcenja,
  ucenja, govora

28
Senzorni coveculjak
Motorni coveculjak
29

• Penfild (1891 1976), kanadski neurohirurg, koji
  je mapirao zone kore velikog mozga coveka

30
(No Transcript)