Analiza efekata fiskalne politike u okviru IS-LM modela

1
Analiza efekata fiskalne politike u okviru IS-LM
modela
2
Alternativni uslovi ravnoteže na tržištu roba u
zatvorenoj privredi

• Ravnoteža na tržištu dobara u zatvorenoj privredi
  opisana je jednacinom
• Y CIG (1)
• Ukoliko od ponude i tražnje oduzmemo poreze T, a
  C prebacimo na levu stranu dobije se jednacina
• Y-T-C IG-T (2)
• gde je leva strana jednacine po definiciji
  jednaka privatnoj štednji S
• SIG-T (3)
• a ukupne investicije u zatvorenoj privredi su
  jednake zbiru privatne (S) i državne
  štednje(T-G)
• IS(T-G) (4)
• Napomena G ne sadrži transfere stanovništvu i
  privredi, placanje kamata na javni dug i sl.
  Iste pozicije su oduzete i od T.

3
Alternativni uslovi ravnoteže na tržištu roba u
zatvorenoj privredi

• Relacija 4. je poznata kao IS relacija (eng,
  Investment equal Savings
• Ravnoteža na tržištu roba se može iskazati
  alternativno kroz uslove
• Ponuda tražnja (Jednacina 1.) ili
• Investicije štednja (Jednacina 4.)

4
Graficki prikaz alternativnih uslova ravnoteže na
robim tržištima
S
IS
D
YD
Y
I
5
Investicije, proizvodnja i kamatna stopa

• Pretpostavka o egzogenom karakteru investicija je
  nerealna,
• Najvažniji faktori koji uticu na investicije su
  bruto domaci proizvod (Y,BDP) i kamatna stopa (i)
• Stoga se investicije mogu predstaviti kao
  funkcija proizvodnje i kamatne stope
• I I(Y,i) (5)
• gde je

i
6
Odredivanje BDP

• Takodje moguce je u napustiti pretpostavku o
  lineranoj vezi licne potrošnje (C) i raspoloživog
  dohotka (Y-T)
• Tada se uslov ravnoteže u zatvorenoj privredi
  može izraziti jednacinom
• Y C(Y-T)I(Y,i) G (6)
• Za datu vrednost kamatne stope i, tražnja D je
  rastuca funkcija dohotka Y
• Povecanje domaceg proizvoda (dohotka, Y) dovodi
  do povecanja licne potrošnje (C) i investicija
  (I), a time i ukupne tražnje (D)
• Pretpostavlja se da porast dohotka za 1 dovodi do
  rasta tražnja koji je manji od 1. U opštem
  slucaju to ne mora biti tacno, ali empirijska
  istraživanja potvrduju ovu pretpostavku.
• Ravnoteža na tržištu roba se uspostavlja na
  liniji od 45 stepeni na kojoj je dohodak (Y)
  jedak tražnji (D)

7
Proizvodnja (dohodak) i tražnja za datu kamatnu
stopu
D
DD
Y
Y1
8
BDP i tražnja pri promeni kamatnih stopa

• U trenutku t1, pri nivou kamatnih stopa i1
  dohodak (YY1) i tražnja (DD1) su u ravnoteži u
  tacki A1
• Povecanje kamatnih stopa sa i1 na i2 dovodi do
  smanjenja investicija (I)
• Smanjenje investicija (I) dovodi do pada tražnje
  (D), a time i domaceg proizvoda (Y)
• Dodatno, pad domaceg proizvoda utice na pad licne
  potrošnje (CC(Y-T)) i na dodatni pad investicija
  (II(Y,i))
• Usled pada investicija i licne potrošnje tražnja
  kriva tražnje se pomera na niži nivo (DD2)
• Pri nižem nivou tražnje ravnoteža dohotka i
  tražnje se uspostavalja u tacki A2,kojoj odgovara
  niži nivo dohotka Y2
• Prema tome povecanje kamatnih stopa pod ostalim
  nepromenjenim uslovima dovodi do smanjenaj
  ravnotežnog dohotka
• Usled procesa multiplikacije pad tražnje i
  domaceg proizvoda je veci do incijalnog pada
  investicija

9
BDP i tražnja pri promeni kamatnih stopa
D
DD1
A1
za i1
DD2
za i2gti1
A2
Y
Y2
Y1
10
BDP i kamatne stope

• Vezu izmedju BDP i kamatnih stopa moguce je
  predstaviti i graficki
• Povecanje kamatnih stopa smanjuje ravnotežni nivo
  domaceg proizvoda
• Odnos kamatnih stopa i domaceg proizvoda
  predstavlja jedan od nacina izražavanja IS krive

11
BDP i kamatne stope (IS kriva)
i
i2
i1
Kriva IS
Y1
Y2
Y
12
Uticaj povecanja poreza na BDP

• Inicijalno, tražnja i dohodak su u ravnoteži u
  tacki A1
• Ravnoteži u tacki A1 odgovara dohodak na nivou Y1
  i kamatne stope na nivou i1
• Povecanje poreza (T), uz nepromenjenu kamatnu
  stopu, smanjuje raspoloživi dohodak (Y-T),
• Smanjenje raspoloživog dohotka utice na smanjenje
  licne potrošnje (CC(Y-T) i investicija I(Y,i),
  a time i ukupne tražnje
• Smanjenjom nivou tražnje odgovara niži nivo
  ravnotežnog domaceg proizvoda (Y2) u tacki A2

13
Uticaj povecanja poreza na BDP
i
A1
A2
i1i2
IS za T1
IS za T2,T2gtT1
Y2
Y1
Y
14
Finansijska tržišta i relacija LM

• Nominalna tražnja za novcem je definisana
  jednacinom
• Md(PY)L(i) (7)
• gde je Md tražnja za novcem, P nivo cena, Y
  realni dohodak, i kamatna stopa, a L(i) funkcija
  kamatne stope.
• Nominalna tražnja za novcem raste sa povecanjem
  nominalnog dohotka (PY), a opada sa povecanjem
  kamatnih stopa
• U uslovima ravnoteže tražnja za novcem je jednaka
  ponudi novca tj.
• MdMsM(PY)L(i) (8)

15
Realni novac, realni dohodak i kamatna stopa

• Deljenjem jednacine (8) sa cenama P, dobija se
  realna tražnja za novcem
• M/PYL(i)
• Realna tražnja za novcem raste sa povecanjem
  realnog dohotka, a opada sa povecanjem kamatnih
  stopa
• Prethodna jednacina se naziva LM jednacina (L
  liquidity, a M - money)

16
Uticaj povecanja dohotka na kamatnu stopu i
tražnju za novcem

• Dohodak, kamatne stope i realna ponuda i tražnja
  za novcem su u ravnoteži u tacki A1
• Rast dohotka imlicira pomeranje sa krive Y1 na
  krivu Y2,
• Uz datu kamatnu stopu (i1)) ravnoteža se pomera
  iz tacke A1 u tacku A2
• Povecanje dohotka prati rast realne tražnje za
  novcem sa nivoa (M/P)1 na nivo (MP)2
• Povecanje dohotka sa Y1 na Y2 uz datu realnu
  ponudu novca (M/P)1 povecava kamatnu stopu sa
  nivoa i1 na nivo i2

i
A3
i2
A2
i1
Y2,Y2gtY1
A1
Y1
(M/P)1
(M/P)2
M/P
17
Dohodak i kamatne stope

• Ravnoteža na finansijskom tržištu implicira da
  rast realnog dohotka povecava realnu tražnju za
  novcem i kamatnu stopu
• Za datu ponudu novca rast dohotka utice na
  povecanje kamatnih stopa (LM kriva)

i
A2
i2
A1
i1
Y
Y1
Y2
18
Fiskalna politika, BDP i kamatna stopa

• U tacki A1 je uspostavljena ravnoteža na tržištu
  roba i finansijskom tržištu
• Povecanje poreza (T) smanjuje raspoloživi
  dohodak (Y-T), usled cega se kriva IS pomera u
  levo
• Pad dohotka smanjuje tražnju za novcem zbog cega
  padaju kamatne stope sa i1 na i2
• Nova ravnoteža se uspostavlja u tacki A2
• Smanjenje kamatnih stopa smanjuje ali ne
  poništava uticaj viših poreza na pad tražnje i
  dohotka
• Da kamatne stope nisu smanjene ravnoteža u tacki
  A3 bi implicirala pomeranje krive LM na gore, a
  to bi odgovralo nižem niovu dohotka Y3

i
LM
A1
A3
i1
A2
IS za T1
i2
IS za T2, T2gtT1
Y2
Y
Y1
Y3
19
Analiza efekata fiskalne i monetarne politike u
IS-LM modelu
BDP Kamatne stope
Povecanje poreza Pad Pad
Smanjenje poreza Rast Rast
Povecanje potrošnje Rast Rast
Smanjenje potrošnje Pad Pad
Rast ponude novca Rast Pad
Smanjenje ponude novca Pad Rast
20
Slucaj 1. Fiskalna kontrakcija i monetarna
ekspanzija

• U tacki A1 postoji ravnoteža na robnim i
  finansijskim tržištima
• Smanjenje fiskalnog deficita, smanjuje domacu
  tražnju i domaci proizvod (IS kriva se pomera sa
  IS1na IS2)
• Pod ostalim nepromenjeim uslovima nova ravnoteža
  bi se uspostavila u tacki B, a dohodak bi opao na
  Yb
• Ako se dogodi monetarna ekspanzija ona pomera LM
  krivu sa LM1 na LM2 usled cega padaju kamatne
  stope sa i1 na i2

Smanjenje deficita
LM1
Monetarna ekspanzija
LM2
A1
i1
ib
B
A2
i2
IS1
IS2
Yb
Y
21
Slucaj 1. Fiskalna kontrakcija i monetarna
ekspanzija

• Smanjenjem kamatnih stopa podstice investicije i
  licnu potrošnju
• Rast investicija i licne potrošnje kompenzira pad
  državne tražnje tako da ukupna tražnja ostaje
  nepromenjena
• Ravnotežni BDP takodje ostaje nepromenjen
• Ukoliko je poverenje potrošaca i preduzetnika
  vece potrebno smanjenje kamatnih stopa je manje
• Napomena pune linije odražavaju efekte fiskalne
  i monetarne politike, a isprekidane linije samo
  efekte fiskalne politike

22
Slucaj 2. Fiskalna ekspanzija i monetarne
restrikcija

• Ravnoteža na robnim i finansijskim tržištima je
  uspostavljena u tacki A1
• Povecanjem fiskalnog deficita raste domaca
  tražnja, usled cega se kriva IS pomera sa IS1 na
  IS2
• Povecanje domace tražnje implicira rast BDP sa
  nivoa Y1 na nivo Yb i kamatnim stopama ib
• Realni BDP ne može da prati visok rast tražnje,
  usled cega raste inflacija, a u otvorenoj
  privredi i spoljni deficit
• Bez monetarne kontrakcije privreda bi bila u
  tacki B

Fiskalna ekspanzija
LM2
Monetarna restrikcija
LM1
A2
i2
B
ib
i1
IS2
A1
IS1
Y1
Y2
Yb
23
Slucaj 2. Fiskalna ekspanzija i monetarna
restrikcija

• Stoga Centralna banka može da poveca kamatne
  stope, što dovodi do monetarne restrikcije
  (pomeranje LM krive sa LM1 na LM2)
• Nova ravnoteža se uspostavlja na preseku krivih
  IS2 i LM2, kojima odogovara ravnotežni dohodak Y2
  i kamatne stope i2
• Novi ravnotežni nivo dohotka (Y2) je veci od
  inicijalnog (Y1), ali manji nego što bi bio da
  nije primenjena monetarne restrikcija (Yb)
• Kamatne stope su na višem nivou (i2), nego što su
  bile u inicijalnom stanju (i1) ili nakon
  fiskalne ekspanzije (ib)
• Ovo je slucaj Srbije u periodu 2006-2008. g. ili
  Nemacke nakon ujedinjenja

24
Dinamika prilagodavanja makroekonomskih agregata

• Promene u fiskalnoj i monetarnoj politici ne
  izazivaju trenutno prilagodavanje u
  investicijama, potrošnji i BDP,
• ovo je potrebno imati u vidu pri formulisanju i
  ocenjivanju efekata mera ekonomske politike
• Smanjenje raspoloživog dohotka usled povecanje
  poreza ne dovodi do trenutnog pada licne
  potrošnje - prilagodjavanje se ostvaruje u toku
  nekoliko kvartala
• Smanjenje tražnje ne dovodi do trenutnog pada
  investicija
• Slicno, smanjenje kamatnih stopa ne dovodi do
  trenutnog jednokratnog povecanja investicija i
  tražnje, vec utice na njihov rast ka novom
  ravnotežnom nivou u toku nekoliko kvartala
• Empirijska istraživanja potvrduju da IS-LM model
  relativno dobro opisuje efekte fiskalne i
  monetarne politike na privredu