Odr

1
Održivi razvoj i zaštita vodnih resursa u
Republici Srbiji -vodosnabdevanje-
Petar Dokmanovic, Rudarsko-geološki fakultet u
Beogradu Zoran Nikic, Šumarski fakultet u
Beogradu
2

• Bazni dokumenti za strategiju upravljanja vodnim
  resursima i dugorocno vodosnabdevanje u Srbiji
  su
• Prostorni plan Srbije (PPS) - iz 2010.
• Vodoprivredna osnova Srbije (VOS) - iz 2002.
• .

3

• BITNI IZVODI IZ PPS-a
• Nepovoljna prostorna neravnomernost voda - Vodom
  su najsiromašnija najnaseljenija nizinska
  podrucja, sa najboljim zemljišnim resursima
  (Pomoravlje, Kolubara, Šumadija, Vojvodina, južna
  Srbija)
• Nepovoljni vodni režimi - 60-70 godišnjeg
  protoka je u bujicnim povodnjima, posle cega
  nastupe dugotrajni periodi malih voda.
• Suma proticaja domacih malih voda je veoma mala.
  Nužno je korišcenje tranzitnih voda i bez njih se
  ne mogu zatvoriti vodoprivredni bilansi.
• I podzemne vode su nedovoljne u odnosu na narasle
  potrebe. Postoje problemi nadeksploatacije i
  neadekvatne zaštite izdani i izvorišta podzemnih
  voda
• Kvalitetne podzemne vode koristice se samo za
  naselja i tehnologije koje zahtevaju vodu
  najvišeg kvaliteta.
• Osnovni cilj je integralno uredenje, zaštita i
  korišcenje voda na podrucju Srbije, tretiranog
  kao jedinstveni vodoprivredni prostor.

4
BITNI IZVODI IZ PPS-a
Atribut integralno oznacava realizaciju
višenamenskih vodoprivrednih sistema, kojima se,
izmedju ostalog, obezbedjuje -Integralno
upravljanje vodama na nivou vecih recnih slivova
-Ekonomska cena vode kao mera racionalizacije
potrošnje -Poštovanje principa korisnik placa i
zagadivac placa -U snabdevanju vodom prioritet
se daje lokalnim izvorištima, a nedostajuce
kolicine se obezbeduju iz velikih regionalnih
sistema -Zbog nepovoljnih vodnih režima kljucni
objekti ce biti površinske vodoakumulacije.
Prostora za njihovu gradnju nema dovoljno, te se
moraju zaštititi za tu namenu -Akumulacije
regulišu talase velikih voda i protoke u
malovodnim periodima
5
BITNI IZVODI IZ PPS-a
Neki od strateških prioriteta u oblasti razvoja
vodoprivredne infrastrukture do 2014. godine
su - obnova mreža svih vodovoda (smanjenje
gubitaka na manje od 20), - stavljanje u
funkciju akumulacija Stubo-Rovni, Selova, Arilje
(Svrackovo)
6
BITNI IZVODI IZ PPS-a
7
BITNI IZVODI IZ PPS-a
PODZEMNE VODE
-Najveci deo potrebnih kolicina podzemnih voda se
obezbeduje iz plitkih aluvijalnih naslaga velikih
vodotoka (Sava, Dunav, Velika Morava, Tisa,
Nišava i dr), pri cemu se radi o vodama
nižeg kvaliteta -Pukotinska sredina, ima veliko
rasprostranjenje, ali slabe filtracione
karakteristike. Pogodna za individualno
vodosnabdevanje zbog dobrog kvaliteta sirove
vode, sa malo dorade -Karstna sredina je
prostorno relativno skromno prisutna. Drenira se
preko vecih vrela koja su uglavnom vec kaptirana
za vodosnabdevanje naselja, dok znacajan deo
predstavlja resurs koji se tek dodatnim radovima
može privesti upotrebi. -Neogene naslage su
znacajan izvor podzemnih voda, posebno u
Vojvodini, ali problem eksploatcije predstavlja
dubina bunara (120-250m)
8
Detalj Hidrogeološke karte teritorije (bivše)
SFRJ 1500 000
9
BITNI IZVODI IZ PPS-a PODZEMNE VODE

• Osnovni cilj je plansko i održivo korišcenje
  podzemnih voda, uz adekvatne mere zaštite, za
  vodosnabdevanje i flaširanje, kao izvora
  geotermalne energije i za unapredenje banjskog
  turizma
• Operativni ciljevi
• - intenziviranje i okoncanje osnovnih
  hidrogeoloških istraživanja
• - definisanje rezervi i kvaliteta podzemnih voda
• - sistematska zaštita izvorišta.
• Koncepcija korišcenja podzemnih voda podrazumeva
• - sprecavanje neplanskog korišcenja i podzemnih
  voda
• - sistematicno iskorišcavanje termalnih i
  mineralnih voda, kao izvora obnovljive energije i
  kao faktora razvoj banjskog turizma.
• Strateški prioriteti do 2014. godine su
• - izrada hidrogeoloških i inženjerskogeoloških
  karata 1100.000 i to prvenstveno listova na
  planiranim koridorima važnijih saobracajnica i
  drugih infrastrukturnih objekata
• - studija o hidrogeološkom bonitetu prostora, sa
  prioritetom za terene na trasama važnijih
  koridora.

10
BITNI IZVODI IZ VOS-a
Tabela Akumulacije vece od 10 miliona m3
planirane za izgradnju do 2021. godine
11
BITNI IZVODI IZ VOS-a
Definisane su norme potrošnje vode u komunalnom
snabdevanju GRAD bruto 600 l/stan/dan RURAL
bruto 500 l/stan/dan
12
BITNI IZVODI IZ VOS-a
Jedan od prioriteta je saniranje erozije u cilju
zaštite vodoprivrednih objekata od nanosa. Za
realizaciju planiranih gradevinskih radova za
zaštitu prioritetnih akumulacija bilo bi potrebno
oko 40 godina. Što se tice bioloških radova, za
realizaciju bi bilo potrebno oko 70 godina.
13
KRITICKI OSVRT NA PPS I VOS
Oba dokumenta su podložna reviziji i uskladivanju
sa principima integralnog upravljanja i održivog
razvoja (vodnih) resursa, kao i novim saznanjima
i podacima istraživanja i monitoringa (kvantiteta
i kvaliteta) voda. Najveci deo planiranih
aktivnosti u sektoru voda nije i nece biti
sproveden u zadatim rokovima niti je to
ostvarivano u poslednjih 30-ak godina.
14
KRITICKI OSVRT NA PPS I VOS

• Suštinske primedbe iz domena vodosnabdevanja
• Izrazito predimenzionirane norme potrošnje vode
• Nerealne demografske prognoze iz 70-80-ih godina
• Favorizovanje izgradnje velikog broja površinskih
  akumulacija
• Zapostavljanje raspoloživih resursa podzemnih voda

15
KRITICKI OSVRT NA PPS I VOS
Realna demografija u Srbiji
Realna demografija u Srbiji
Strategija se bazira i na demografskim prognozama
iz 70-ih i 80-ih godina Popis stanovništva 1961.
godine Ukupno - 6,979,154 Popis
stanovništva 1971, godine Ukupno -
7.642.227 Popis stanovništva 1981. godine
Ukupno - 8.446.591 Popis stanovništva 1991.
godine Ukupno - 9.313.676 Danas 7.500.000
16
KRITICKI OSVRT NA PPS I VOS
REALNE NORME KOMUNALNE POTROSNJE VODE
17
KRITICKI OSVRT NA PPS I VOS
MALO JEDNOSTAVNOG RACUNA 7500000 st x 0,22
m3/st/dan 1650000 m3/dan 19 m3/s
0,15(NJeP) 25 (JaP) 20(Gubici) 0.22 m3/s
-Prema podacima PPS iz podzemlja se za
vodosnabdevanje zahvata 27,35 m3/s -Kada se iz
gornje statistike izuzmu grad Beograd (3,5 m3/s i
1400000 stanovnika) i Vojvodina (6,7 m3/s i
2100000 stanovnika) i Kosmet (1,2 m3/s), sledi da
4.000.000 stanovnika troši oko 17 m3/s vode
(1468800 m3/dan) odnosno oko 0,37 m3/st/dan što
je za 67 više od ciljanih 0.22 m3/st/dan (oko 11
m3/s). Ne zna se koliki deo ide na snabdevanje
industrijskih postrojenja - ako je to, npr, ¼,
opet ostaje 0,28 m3/st/dan. Zvanican stav
vodoprivrede da podzemnih voda nema dovoljno
evidentno je pogresan.
18

• VAŽNO JE ISTACI DA SE U SRBIJI VODA I DALJE
  NENAMENSKI TROSI ZALIVANJE BASTI, CURENJE
  SLAVINA I VODOKOTLICA ZATO STO JE JEFTINA
• VODOVODNE MREZE SU U JAKO LOSEM STANJU. PROCENE
  PROSECNIH GUBITAKA IDU I DO 50 - OPET ZATO STO
  JE VODA JEFTINA

19
Raspoloživi resursi podzemnih voda (PV)

• Osnovna Hidrogeološka Karta (OHGK) jedna je od
  osnovnih planskih podloga
• Danas, na žalost, u okviru celokupne
  dokumentacije realizovane OHGK Srbije, postoji
  samo jedan odštampani list 1100 000 (što cini
  manje od 2 državne teritorije), kao i relativno
  obimna i nepotpuno interpretirana dokumentacija
  zapocetih i nedovršenih listova OHGK, od kojih je
  samo manji broj u završnoj fazi realizacije.
• To je izuzetno slab bilans za više od cetvrt veka
  aktivnosti na izradi OHGK 1100 000
• Rezultati do danas realizovanih osnovnih i
  detaljnih hidrogeoloških istraživanja na
  teritoriji Srbije pružaju indicije da resursi PV
  predstavljaju dobar osnov za vodosnabdevanje na
  najvecem delu teritorije Srbije. Medutim, ovi
  rezultati nisu sistematizovani u formi OHGK
  (odnosno, nacionalne baze podataka PV), što za
  posledicu ima nepoznavanje i neadekvatno
  vodoprivredno vrednovanje resursa PV.

20
Raspoloživi resursi podzemnih voda

• Stoga je i strateško opredeljenje za veštacke
  vodo-akumulacije, pravdano nepoznavanjem, pa time
  i neraspoloživošcu resursa PV
• Gradnja ovih sistema, u skladu sa strategijom
  vodosnabdevanja definisanom i ozakonjenom još
  1970-ih godina, obezbedivala je (pokazalo se)
  nedogledno duge i skupe poslove gradnje brana,
  akumulacija i pratecih radova na infrastrukturi i
  adaptaciji pripadajucih prostora, najvecim delom
  finansirane iz državnog budžeta. Dosadašnji obim
  i efekti realizacije ovih sistema daleko su ispod
  planiranih, ali je ovakva strategija prepisana
  i u VOS-u i u PPS-u.
• Važno je istaci i višedecenijsku sistemsku
  neuredenost u domenu administriranja resursima
  PV, a pre svega odsustva funkcionalne veze (u
  duhu principa integralnog upravljanja svim
  prirodnim resursima) izmedu državnih
  administrirajucih resora za oblasti geologije i
  vodoprivrede.
• U narednom periodu treba stvoriti mehanizme za
  mnogo bržu i efikasniju izradu OHGK Srbije, kako
  bi ista postala relevantna i zvanicna
  vodoprivredna podloga i osnova za održivo
  upravljanje vodnim resursima i planiranje
  vodosnabdevanja.

21
Raspoloživi resursi podzemnih voda

• Nacrt novog Uputstva za izradu OHGK Srbije, u
  kome je metodika rada znacajno ubrzana, a
  troškovi osetno redukovani, izradjen je 2010.
  godine. Na žalost, do danas nije ozvanicen.
• Nacrt strategije osnovnih hidrogeoloških
  istraživanja (2012), u koji su inkorporirani
  osnovni principi novog (nacrta) Uputstva -
  znacajno brža i efikasnija izrada OHGK - do danas
  nije formalno usvojen.
• Pored PV pogodnih za vodosnabdevanje, znacajan
  resurs su i mineralne i termalne vode, koje,
  takode, nisu adekvatno arhivirane niti
  administrirane, a znacajan su osnov za
  unapredjenje banjskog turizma i korišcenja zelene
  toplotne energije.

22
Raspoloživi resursi podzemnih voda

• Resursi PV nisu u fokusu nijednog nacionalnog
  zakonskog akta, niti je staranje o njima pod
  iskljucivom i potpuno definisanom ingerencijom
  nekog resora državne uprave.
• Najvažniji zakonski akti kojima se ureduje
  oblast PV su
• -Zakon o geološkim istraživanjima,
• -Zakon o vodama,
• -Zakon o korišcenju i zaštiti izvorišta
  vodosnabdevanja,
• -Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji
  rezervi PV i
• -Pravilnik o odredivanju i održavanju zona
  sanitarne zaštite i dr.
• Odredjene ingerenciju nad PV imaju
• -Ministarstvo životne sredine, rudarstva i
  prostornog planiranje,
• -Ministarstvo šumarstva, poljoprivrede i
  vodoprivrede,
• -Ministarstvo zdravlja i dr.
• Osnovni nedostatak zakonski akti, proistekli iz
  razlicitih resora državne uprave, nemaju
  medusobnu jasnu komunikaciju i potpunu
  funkcionalnu uskladenost, što je neophodno za
  uspostavljanje održivog vodnog menadžmenta.

23
Raspoloživi resursi podzemnih voda

• Važno je istaci i to da na teritoriji Srbije
  postoji veliki broj (procene su u opsegu od
  nekoliko hiljada do oko 10.000) nelegalnih
  bušenih (dubljih) bunara, pretežno u ruralnim i
  suburbanim prostorima, koji su izradivani
  najcešce za potrebe individualnog vodosnabdevanja
  domacinstava, manjih pogona ili za navodnjavanje
  zemljišta. Poslednjih godina aktuelni su i bunari
  koji predstavljaju osnov za klimatizaciju
  prostora posredstvom toplotnih pumpi.
• Izrada ovakvih, divljih bunara posledica je,
  izmedu ostalog, i navedenih slabosti sistema u
  pogledu efikasnog (brzog, jeftinog) rešavanja
  problema organizovanog vodosnabdevanja tamo gde
  on postoji.
• Postoje brojni loši aspekti njihovog
  funkcionisanja, zbog kojih je potrebno sprovesti
  opsežnu kampanju njihovog evidentiranja i
  stavljanja pod kontrolu. Osnovni su
• -nekontrolisana i nenamenska eksploatacija PV je
  ekonomski gubitak za državu
• -ovakvi bunari, s obzirom na nepoznate
  hidrogeološke i konstruktivne karakteristike,
  predstavljaju potencijalna žarišta zagadenja i
  prenosioce zagadujucih materija

Višedecenijsko cekanje da se obezbede sredstva za
velike investicije u regionalne sisteme ne
rešava probleme.
24
Raspoloživi resursi podzemnih voda

• Lokalna izvorišta PV za vodosnabdevanje nisu niti
  ce biti lako iscrpljena (iako PPS i VOS to
  sugerišu) - podzemne vode su obnovljiv resurs,
  posebno u aluvijalnim i karstnim izdanima. U
  praksi postoje problemi neadekvatnog režima
  eksploatacije i nestrucnog upravljanja
  izvorištima, ali se to može rešavati i znacajno
  popraviti proširenjem postojecih ili lociranjem
  novih izvorišta podzemnih voda i/ili popravkom,
  uglavnom loših, vodovodnih mreža, kao i uvodenjem
  savremenih upravljackih standarda.
• I pored nefunkcionisanja OHGK, na osnovu
  dosadašnjih saznanja, može se izvesti dosta
  reprezentativna ocena o rezervama raspoloživim
  resursima podzemnih voda.
• U nastavku su date ocene rezervi PV na teritoriji
  Srbije ili pojedinim delovima teritorije, po
  tipovima hidrogeoloških sredina (izdani). Najveci
  deo prikazanih rezultata proistekao je iz
  nacionalnog projekta ???????????, ?????????
  ????????? ? ??????? ????????? ????????? ??????
  ????????? ??????
• (RGF, GZS, IJC, 2007-2011), koji, na žalost, nije
  okoncan, zbog nedostatka sredstava.

25
Raspoloživi resursi podzemnih voda
ALUVIJALNE I TERASNE IZDANI Ukupne rezerve
podzemnih voda na teritoriji Srbije bez AP
iznose 16,66 m3/s
26
Raspoloživi resursi podzemnih voda

• KARSTNE IZDANI ISTOCNE SRBIJE
• Ukupna površina rasprostranjenja iznosi 4037 km2.
  Od toga površina otkrivenog karsta iznosi 3607
  km2 .
• Suma srednjih godišnjih izdašnosti svih izvora u
  karstu Karpato-balkanida iznosi 20,041 m3/s.
• Realno raspoložive rezerve (kada se od
  potencijalno raspoloživih oduzmu sva aktivna
  izvorišta) za buduce potrebe vodosnabdevanja
  iznose12,51 m3/s.
• Ovako definisane rezerve podrazumevaju izvodjenje
  regulacije izdani, u zonama gde je dosadašnjim
  istraživanjima utvrdjeno da za to postoje pogodni
  uslovi.

27
Raspoloživi resursi podzemnih voda
KARSTNE IZDANI ZAPADNE SRBIJE Podaci preuzeti iz
referata M.Komatina, Z. Nikic (2009) PODZEMNE
VODE ZAPADNO-SRBIJANSKOG KARSTA I MOGUCNOSTI
DOPUNSKOG VODOSNABDEVANJA OPŠTINA U UZVODNOM DELU
SLIVA REKE ZAPADNE
Masiv Tare
. br. OPŠTINA IZVORIŠTE KORISNIK KORIŠCENA KOLICINA (L/S) USVOJENI PODACI izdašnosti vrela
3.1 Bajina Bašta Vrelo Perucac Koristi se samo deseti deo minim. izdašnosti za lokalne potrebe, a deo za ribnjake Qmin520 L/s (prema Energoprojektu 1340 Ll/s iz perioda 1955,56,57 god) Qsr2300 Ll/s Qmax preko 6200 L/s
3.2 Bajina Bašta Vrela reke Race Ukupna min izdašnost oko 85 L/s Qsr oko 250 L/s
3.3 Bajina Bašta Vrela Solotuše Qmin oko 75 L/s Qsr oko 140L/s
SUM kor. app. 400 l/s SUM Qmin 680 l/s
28
Raspoloživi resursi podzemnih voda
Karst SI padina Zlatibora i sliva Djetinje
OPŠTINA IZVORIŠTE KORISNIK KORIŠCEN Q (L/S) USVOJENI PODACI izdašnosti vrela
Užice -Jelisavcic -Stapari -Toplo vrutacko vrelo -Jelisavcic (za potrebe vojske) -Stapari nije zahvaceno Jelisavcic 130 L/s -Jelisavcic 220 L/s -Stapari 90 L/s -Toplo vrutacko vrelo 100 L/s
Užice - Hladno vrutacko vrelo i izvor u selu Tumici - Sušicko vrelo vrelo nije kaptirano -Izvori u selu Tumici Qmin15 L/s -Hladno Vrutacko vrelo Qmin25 L/s -Sušicko vrelo Qmin420 L/s
Užicka Požega -Podpec -Potocanje -Rupeljevo -Jelen Do -Potpec za ribnjak -Potocanje vodosnabdevanje Sevojna i okolnih sela -Rupeljevo lokalne potrebe. -Jelen Do malim delom za kamenolom i okolne kuce Potocanje 30 L/s -Podpec Qmin70 L/s -Potocanje Qmin30 L/s -Rupeljevo Qmin80 L/s -Jelendo Qmin30 L/s
SUM kor. 160 l/s SUM Qmin app 700 l/s
29
Karst istocne padine Zlatibora i sliva Rzav
OPŠTINA IZVORIŠTE KORISNIK KORIŠCENA Q (L/S) USVOJENI PODACI izdašnosti vrela
Arilje vrelo u Ljubišu "Stamatsko vrelo" Gušlovo vrelo Zmajevac Vrelo u Ljubišu kaptirano za ribnjake Bjeluš, Panjica izvor Zmajevac kaptiran Sirogojno 70 L/s za potrebe ribnjaka Ljubiš Qmin70 L/s Qmax preko 350 L/s Ostala vrela Qmin oko 130 L/s
SUM kor. 120 l/s SUM Qmin 200 l/s
Karst Zlatara, Kitonje i Kozomare
OPŠTINA IZVORIŠTE KORISNIK KORIŠCENA Q (L/S) USVOJENI PODACI izdašnosti vrela
Varoš Nova - Radovica vrelo -Crno vrelo - Pecina - Gacevo vrelo - Vrelo Lakomlica Vodovod Nova Varoš Crno vrelo 25 L/s Gacevo vrelo 10 L/s Vrelo Lakomlica 8 L/s -Radovica vrelo Qsr300 L/s -Crno vrelo Qsr200 L/s -Pecine Qmin15 L/s -Vrelo Qmin40 L/s -Gacevo vrelo Qmin10 L/s -Vrelo Lakomlica Qmin8 L/s
Sjenica Vodovod Sjenica Vrelo Zarudine Šarsko vrelo vrelo Zarudine 80 L/s vrelo Zarudine Qmin250 L/s Šarsko vrelo Qsr120 L/s
SUM kor. 120 l/s SUM Qmin app.400 l/s
30
Karst Pešterske visoravni i okoline
OPŠTINA IZVORIŠTE KORISNIK KORIŠCENA Q (L/S) USVOJENI PODACI
Sjenicko vrelo (Grabovica) Sjenica Vodovod Sjenice 50 L/s za prosecno kišnu godinu Qmin190 L/s Qmax oko 2500 L/s
Vrelo Bjelopoljske Bistrice Glavnina sliva pripada Crnoj Gori
Sjenica Vrelo Vape Šarsko vrelo Vrelo Vape Qmin oko 550 L/s Qsr oko 1700 L/s Qmax preko 9500 L/s Šarsko vrelo Qmin 40L/s
Novi Pazar Vrelo Raške -Vodovod N.Pazara, Hidroelektr., Ribnjak- vodovod 340 L/s ostalo hidroelektrana i ribnjak Qmin oko 650 L/s Qsr2800 L/s Qmax preko 7600 L/s
Vrela Gornjeg Ibra kod Ribarica su van interesantnog podrucja Ukupni srednji kapacitet oko 1800 L/s
SUM kor. 400 l/s SUM Qmin app.2000 l/s
Ukupno procenjene raspoložive rezerve KARSTNIH
IZDANI zapadne Srbije su oko 4 m3/s, na bazi
procenjenih minimalnih izdašnosti vrela, bez
regulacije.
31
Raspoloživi resursi podzemnih voda
NEOGENE IZDANI (Hidrogeološki kompleksi) bez AP
Šematizovani profil izdani pod pritiskom u okviru
basena (Todd Mays, 2005)
32
Pregledna hidrogeološka karta Srbije južno od
Save i Dunava 1.neogeni hidrogeološki kompleksi,
2. aluvijalne izdani, 3. karstne izdani 4.
pukotinske izdani 5. pretežno vodonepropusne stene
33
Raspoloživi resursi podzemnih voda
-Površina rasprostrnjenja neogenih basena 14.500
km2 -Istraženi deo 3450 km2 (oko
24) -Eksploatacione rezerve istraženog dela
13 m3/s -Procenjene eksploatacione rezerve
neistraženog dela 3,6 m3/s -Ukupne procenjene
velicine eksploatacionih rezervi podzemnih voda
neogenih izdani u Srbiji (bez AP) 16,6 m3/s
34
Raspoloživi resursi podzemnih voda

• UKUPNE Eksploatacione Rezerve Podzemnih Voda, u
  okviru znacajnijih izdani, u Srbiji (bez AP),
  iznose oko 50 m3/s.
• Bilansom nisu obuhvacene pukotinske izdani koje
  se, u nacelu, u svojim plicim delovima, odlikuju
  slabijom vodonosnošcu i manje su interesantne sa
  aspekta vodosnabdevanja, osim za mala naselja.
  Znacaj ovih izdani (dublji delovi i rasedne zone)
  leži u mineralnim i termalnim vodama.

35
Raspoloživi resursi podzemnih voda
REGULACIJA (KARSTNIH) IZDANI

• Mogu da se izdvoje tri osnovne metode regulacije
  izdani, odnosno, povecanja kapaciteta izvorišta
  PV
• 1/Veštacko prihranjivanje izdani 2/Vešt.
  povecanje nivoa PV i 3/Vešt. sniženje nivoa
  PV
• Prema domacim iskustvima, veštacko sniženje nivoa
  PV karstne izdani predstavlja najcesce izvodljiv
  vid regulacije i održivo rešenje vodosnabdevanja
  i eksploatacije resursa PV.
• U nacelu, svaki zahvat PV, koje nisu prirodno
  dostupne, predstavlja veštacko sniženje nivoa
  sniženje nivoa bunarom ili sniženje kote
  prirodnog isticanja karstnog vrela galerijom.
• Osnovni cilj je prevazilaženje nepovoljnog
  prirodnog režima izdašnosti karstne izdani i
  obezbedenje nedostajuce kolicine PV tokom sušnog
  perioda. Ova sezonska pozajmica treba da bude
  odmerena i uskladena sa bilansnim proracunima,
  kako bi se nastali deficit PV, tokom suše,
  kompenzovao tokom vlažnih perioda godine i
  izbegla nadeksploatacija izdani.
• Mogu da se izdvoje sledece metode regulacije
  sniženjem nivoa PV
• -kroz otvor na vrelu, potapanjem pumpe ili
  odgovarajuce vodozahvatne strukture
• -vertikalnim bušenim bunarima, u zaledu vrela ili
  u široj zoni rasprostranjenja izdani
• -horizontalnom vodozahvatnom galerijom
• Svaki od ovih pristupa ima za cilj dosezanje
  dubokih i vodom uvek zasicenih karstnih kanala.

36
Raspoloživi resursi podzemnih voda
Regulaciji karstne izdani prethode detaljna
hidrogeološka istraživanja, koja treba da potvrde
i da je baza karstifikacije dublja (niža) u
odnosu na prirodni punkt isticanja, što je
osnovni preduslov za manipulaciju rezervama PV .
Karst aquifer with deep karstification base
drained by an ascending spring (Q1) and
subsurface outflow (Q2). Static (Q st)
groundwater reserves are available for additional
withdrawal (Stevanovic, 2009)
37
Raspoloživi resursi podzemnih voda

• Regulisanim sniženjem nivoa vertikalnim bušenim
  bunarima ostvareni su pozitivni efekti u karstu
  istocne Srbije
• Minimalna izdašnost Zlotskog vrela (kaptiranog za
  vodosnabdevanje Bora) od 60 l/s povecana je na
  oko 140 l/s
• Minimalna izdašnost vrela Barbaroš
  (vodosnabdevanje Negotina) od oko 30 l/s povecana
  je na oko 75 l/s
• Minimalna izdašnost vrela Mrljiš (vodosnabdevanje
  Bora) od oko 70-80 l/s povecana je na oko 250-320
  l/s (Sl. 11.1.6.)
• Minimalna izdašnost vrela Modro Oko
  (vodosnabdevanje Niša) od oko 100 l/s povecana je
  na oko 260-280 l/s (Sl. 11.1.7).
• Minimalna izdašnost vrela Nemanja
  (vodosnabdevanje Cuprije) od oko 10 l/s povecana
  je na oko 30-35 l/s.

38
Wells surrounding Mrljis karst spring. Very small
drawdown (1m on average) enabling pumping rate to
be three times the natural spring discharge
Modro Oko vauclusian spring in Krupac eastern
Serbia (Dimkic D. et al, 2005) 1- Well and
exploratory boreholes 2 - pump and pipeline
3- groundwater flow direction
39
Local hydrogeological profile across the Mlava
Spring and main channel- Žagubica basin
Schematic cross-section of Krupac and Kavak
spring Pirot basin
40
LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE

• U višedecenijskoj medunarodnoj praksi i
  iskustvima vezanim za gradnju, održavanje i
  upravljanje veštackim vodoakumulacijama uoceni su
  sledeci problemi (UNEP-IETC 1999, WCD 2000), koji
  su zanemareni u kreiranju vodoprivredne
  strartegije i posebno aspekta vodosnabdevanja
• visoki troškovi istraživanja i gradnje,
• tendencija ka kašnjenju i znacajnom premašivanju
  projektovanog obima radova i potrebnih
  finansijskih sredstava,
• visoki troškovi prenamene zemljišta raseljavanje
  stanovništva, delociranje komunalne
  infrastrukture, izmeštanje kulturno-istorijskih
  spomenika, radovi na prevenciji erozije
  zemljišta,
• sanitarna (ekonomska, ekološka) ogranicenja u
  korišcenju zemljišta u slivu,
• rizik gradnje u pogledu vododrživosti podloge
  (posebno u karstnim terenima),
• geohazard seozmicke reakcije terena, rušenja ili
  oštecenja brana, klizišta i odroni izazvani
  promenama nivoa i zapremina površinskih i
  podzemnih voda u slivu,
• visoka ugroženost kvaliteta akumulisanih voda
  razlicitim tipovima zagadivanja,
• izražena tendencija stajacih akumulisanih voda ka
  eutrofikaciji zbog unosa fosfornih, azotnih i
  drugih tipova nutrijenata iz zemljišta u slivu.
  Brza depozicija nutrijenata, koja, u kombinaciji
  sa hemijskim i bakteriloškim sastavom taloga
  (mulja), doprinosi ubrzanom starenju jezera
• negativan uticaj teških metala iz stena u slivu,
  
• znacajno povecanje troškova održavanja sistema i
  proizvodnje vode, zbog neophodnosti preduzimanja
  mera i radova na produženju života jezera
  dodatni antierozioni radovi, mešanje akumulirane
  vode, uklanjanje toksicnog mulja sa dna jezera i
  njegovo deponovanje u skladu sa eko-standardom,
  dodatna ogranicenja u korišcenju prostora,
  

41
LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE

• poskupljenje tretmana pijacih voda zbog lošeg
  prirodnog kvaliteta jezerske vode,nastanak
  brojnih ekoloških uticaja kao posledica
  presecanja i zatvaranja toka reke negativne
  promena mikroklime i lokalnih ekosistema
  limitirana migracija riba, bujanje algi na racun
  autohtone flore i faune, gubitak zemljišta i
  vegetacionog pokrivaca,
• emisija greenhouse gasova, usled truljenja
  vegetacije i priliva materija iz sliva.

• Pored svega navedenog, treba imati u vidu i
  sledece
• Aktuelni prognozni klimatski modeli govore o sve
  ucestalijim ekstremnim klimatskim dogadajima
  duži i topliji sušni periodi i intenzivniji i
  duži periodi sa (ekstremnim) padavinma (Hardy
  2003).
• Obe pojave ce dodatno negativno uticati na
  kvalitet voda u veštackim vodo-akumulacijama.
• Redukovani doticaj sveže vode i visoke
  temperature u sušnom periodu pogodovace
  intenziviranju eutrofikacije. Intenzivnije i duže
  padavine znace i intenzivniju eroziju i veci unos
  materija u vodu, što dovodi do bržeg zapunjvanja
  akumulacije ali i do intenziviranja
  eutrofikacije.

42
LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE
Buduca akumulacija ROVNI na reci Jablanici
(Valjevo) Predvideno je da se, u prvoj fazi
realizacije RVS ROVNI, do 2010 godine, koriste
lokalna izvorišta podzemnih voda i da se formira
vodoakumulacija "Stubo-Rovni", za vodosnabdevanje
opština Valjevo, Mionica, Lajkovac, Ub i
Lazarevac. U drugoj fazi realizacije, do 2020
godine, predvideno je uvodenje vode iz
(planirane) vodoakumulacije Struganik na reci
Ribnici i još nekoliko manjih vodoakumulacija,
cime bi se prakticno iscrpele mogucnosti sliva
Kolubare. U periodu posle 2020.godine, radi
otklanjanja vodoprivrednih ogranicenja i
nesmetanog razvoja svih segmenata vodoprivrednog
sistema, predvida se prevodenje vode iz sliva
Drine, najpre iz vodoakumulacije Zeleni vir,
na reci Ljubovidi, a potom, neposredno iz
vodotoka Drine, kao i dopremanje vode iz pravca
Velikog Rzava i Uvca ?!?!? Radovi na gradnji
brane poceli su 1988. i odvijali su se izuzetno
sporo zbog kontinuiteta ekonomske krize i
deficita u državnom i opštinskim budžetima. Do
kraja 2010. okoncano je oko 70 radova i
potrošeno 48 miliona EUR (podaci JP Kolubara,
2010). Vrednost preostalih radova u tom momentu
bila je 18 mil. EUR, kojima nije obuhvaceno
sledece -injektiranje i adaptacija (u pogledu
vodopropusnosti) karstnog terena koji se plavi
akumulacijom, -transfer voda iz susednih
slivova u akumulaciju Rovni, -vodovodna
infrastruktura postrojenja za sanitarne tretmane
sirove vode, cevovodi od jezera do ovih
postrojenja i od postrojenja do vodnih rezervoara
naselja koja su obuhvacena RVS Rovni, -rekonstru
kcija opštinskih vodovodnih mreža.
43
ROVNI
Potrebe u vodi svih korisnika prema projektnoj
tehnickoj dokumentaciji su na nivou od 3360 l/s i
to sledece Valjevo (komunalno vodosnabdevanje,
k.v.) 1030 l/s, Lazarevac i Lajkovac (k.v.) 580
l/s, Ub 110 l/s (k.v.), Mionica (k.v.) 80 l/s, TE
''Kolubara B'' (tehn. voda) 1560 l/s. Osnovni
argumenti koji su afirmisali izgradnju i
eksploataciju RVS "Rovni" su -Kolubarski region
oskudeva u podzemnim vodama kao resursom za
komunalno vodosnabdevanje. Ocenjeno je da se može
zahvatiti ukupno oko 320 l/s. -Norma bruto
komunalne potrošnje vode u urbanim zonama,
projektovana za 2021. godinu, definisana je na
oko 600 l/s/stan/dan -Projektovani demografski
trend do 2021. godine ukazivao je na znacajan
priraštaj stanovništva
Aktuelni parametri vodosnabdevanja Kolubarskog
okruga i Lazarevca
OPŠTINA Valjevo Ub Mionica Lajkovac Lazarevac ?
Broj stanovmika popis 2011. 90.312 29101 14335 15475 58622 207845
Prognozni broj stanovnika za 2020 godinu (Iz Studije izvodljivosti RVS Rovni, 2009, EPTISA) 89000 29260 14050 15670 58530 206510
Aktuelni kapaciteti vecih izvorišta podzemnih voda (l/s) 435 125 75 50 240 925
Potrebe u vodi (l/s) do 2020. god. Bazirane na normi 250 l/stan/dan 257 85 41 45 169 597
44
ROVNI
Veoma je izražen rizik od podzemnih
oticaja-gubitaka iz površinske akumulacije
"Rovni" na delu terena izgradenom od
karstifikovanih krecnjaka, u dolini Sušice, desne
pritoke Jablanice.
Dokazane veze voda u karstu Sušice i podzemni
oticaj ka vrelima Paklje i Gradca
Kanjon Sušice
45
ROVNI

• Noviji podaci merenja RHMZ Srbije, pokazuju da
  se, za period 1987-2007. godine, prosek proticaja
  Jablanice krece oko 1,15 m3/s. Iz uporednog
  pregleda proticaja na mernom profilu "Sedlari" i
  pregradnom mestu brane (profil "Stuborovni"),
  uocava se prosecna razlika od oko 100-150 l/s.
  Nakon obezbedenja biloškog minimuma reke
  Jablanice, od oko 130 l/s, raspoloživa kolicina
  vode za punjenje akumulacije je svega oko 900
  l/s. U PROJEKAT SE UŠLO SA 1500 l/s
• Studija izvodljivosti izradena je tek 2009.
  godine, dok Studija uticaja na životnu sredinu
  nije ni radena. Ova apsurdna ekološka amnestija
  obrazložena je time da je to projekat cija je
  realizacija otpocela pre ozakonjenja obaveze
  izrade studija uticaja ???
• Kuriozitet vezan za akumulaciju Rovni je taj što
  je uopšte nema u planskim dokumentima ona se od
  2002. godine vodi kao završena.
• Brana je završena tek 2010
• Ne zna se kada ce se akumulacija puniti (i da li
  ce se napuniti)

46
LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE
BUDUCA AKUMULACIJA SVRACKOVO NA RZAVU

• Radovi na izgradnji brane "Svrackovo", u sklopu
  regionalnog vodosistema "Rzav", koji napaja pet
  opština zapadne Srbije, zapoceti prošlog aprila,
  obustavljeni su vec u oktobru, jer su rebalansom
  republickog budžeta sredstva za tu investiciju,
  do daljeg, stopirana. Odluka o pocetku radova je
  doneta preko kolena, a da nisu razmotrena
  racionalnija resenja zahvatanjaPV.
• Predracun ukupne investicije je 6 milijardi
  dinara i 91 treba da obezbedi Republika, a
  ostatak opštine kroz koje prolazi vodosistem
  "Rzav, svaka prema svojoj kvoti potrošnje vode.
  Ugovoreni rok izgradnje brane je pet godina. Do
  obustave gradnje, uloženo je 128 miliona dinara.
• Prema Vodoprivrednoj osnovi Srbije,
  Zapadnomoravski regionalni sistem za snabdevanje
  vodom za pice predvida cetiri podsistema, izmedu
  ostalog podsistem Rzav, namenjen je snabdevanju
  Arilja, Požege, Lucana, Cacka i G. Milanovca. Za
  potrebe datih gradova u prvoj fazi, iz
  akumulacije ''Svrackovoi'', treba da se zahvata
  prosecno 1200 l/s, a dodatnih 1300 l/s
  obezbedivalo bi se iz akumulacije ''Roge''.
  Predvidene potrebe (2500 l/s), svakako, su osetno
  precenjene, pa bi ih bilo interesantno uporediti
  sa današnjom potrošnjom u ovim opstinama.
• JP RZAV SADA ZAHVATA OKO 550 l/s za 5 opstina
  (Arilje 20000, Lucani 21000, Pozega 32000,
  GMilanovac 48000, Cacak 100000) sa ukupno 230.000
  stanovnika, za koje je, sa definisanom bruto JP
  od 0,22 m3/s, potrebno 586 l/s. Pitanje koje je
  vec postavljano Ako nedostaje malo vode, zasto
  se ne dopremi neiskoriscena voda sa Vrutaca,
  koji, u pogledu vodosnabdevanja rade sa manje od
  1/2 kapaciteta.

47
SVRACKOVO
Svrackovo je deo planiranog HIDROSISTEMA "LIM
ZAPADNA MORAVA, odnosno prevodenja vode iz sliva
Drine (iz LIma) u malovodneprostore centralne
Srbije (Kolubara, Šumadija, Pomoravlje),
posredstvom ZMoravskog sistema akumulacija.
Predracunska cema realizacije oko 600 mil. USD
48
LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE

• VRUTCI
• Akumulacija je gradjena 1977-86. Vodoprivredna
  dozvola istekla je 2009. Ova akumulacija
  nelegalno vodom snabdeva oko 70.000 gradana za
  sta je potrebno oko 180 l/s industrija
  (nepoznato) pretp. ukupno oko 250 l/s.
• Posle incidenta sa toksinima namece se nekoliko
  pitanja
• -Ko je nadlezan za gazdovanje akumulacijom i
  kontrolu primene mera sanitarne zastite u
  definisanim zonama sanitarne zastite ?
• -Zasto uz jezero (I ZSZ) postoje vikendice i kuce
  za izdavanje koje se oglasavaju ?
• -Zasto se dozvoljava kupanje (I ZSZ) ?
• Ista pitanja mogu da se postave i za vecinu
  postojecih vodoakumulacija namenjenih komunalnom
  vodosnabdevanju.

49
LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE

• CELIJE (Krusevac)
• Potrebno je oko 300 l/s (120000 st) za komunalno
  vodosnbdevanje Krusevca industrija nepoznata -
  pretp. ukupno oko 400 l/s.
• U ruralnoj okolini Krusevca (sliv Ribarske reke)
  i ruralnoj okolini Trstenika, postoji oko 300
  privatnih nelegalnih bunara za individulno
  vodosnabdevanje, navodnjavnje zemljista ili manje
  pogone što je posledica sistemske neefikasnosti
  urešavanju problema vodosnbdevanja, posebno u
  ruralnim i suburbanim podrucjima.
• BARJE (Leskovac)
• Potrebno je oko 250 l/s (100000 st) za komunalno
  vodosnbdevanje Leskovca industrija nepoznata -
  pretp. ukupno oko 350 l/s.
• Upravo toliko su obezbedjivala i leskovacka
  izvorista podzemnih voda, bazirana na kaptiranju
  neogene izdani, koja su odlicno funkcionisala
  40-ak godina, a danas su zatvorena. Zatvaranje
  izvorista/prekid rada bunara dovelo je do
  povisenja nivoa podzemnih voda i mestimicnog
  plavljenja terena.

50
LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE

• GRLISTE (Zajecar)
• Akumulacija Grliste je projektovna za 700-1400
  l/s. Potrebno je oko 150 l/s (60000 st) za
  komunalno vodosnbdevanje ZAJECARA industrija
  nepoznata - pretp. ukupno oko 250 l/s, sto je,
  prema dosadašnjim saznanjima, moglo bude
  zahvaceno iz podzemlja neogen zajecarskog
  basena, karst, aluvion B.Timoka.
• BUDUCA AKUMULACIJA BOGOVINA
• Projektovani kapacitet za vodosnbdevanje je oko
  1400 l/s, za Boljevac, Bor, Zajecar, Negotin i
  usputna manja naselja.
• U medjuvremenu je jedini interesent ostao Bor
  (ostala naselja su se okrenula bližim
  izvoristima), za koji se, sa izvorista Mrljis
  (tzv. prelazno resenje, bazirano na uspesnoj
  regulaciji podzemnh voda karstne izdani) doprema
  200-250 l/s podzemnih voda, sto je, sa ostalim
  borskim izvoristima sasvim dovoljno.
• Kroz detaljna hidrogeoloska istrazivanja osporena
  je mogucnost formiranja akumulacije na kotama cak
  i nizim od projektovane, zbog specificne i, po
  akumulisanje voda nepovoljne, hidraulike karstne
  izdani i procenjenih enormnih gubitaka voda.
• Ova akumulacija i dalje figurira kao jedna od
  prioritetnih u planskim dokumentima.

51
LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE
Buduca AKUMULACIJA SELOVA (Kursumlija) Kamen
temeljac postavljen je 1986. godine. Od 2004. do
2007. godine u ovaj projekat je investirano oko
14 miliona dolara. Jos ovek nije pocelo sa
punjenjem, a kad ce ...? Vodi se kao završena.
AKUMULACIJA NA DIVCIBARAMA Presusuje i
postoji ozbiljan problem kvaliteta vode, posebno,
toksicnog mulja (specificna geoloska podloga
ultramafiti i mafiti), koji se talozio 30 godina.
Izmedju ostalog, postavlja se pitanje gde ce se i
kako deponovati mulj, uz uslov minimalnog impakta
na životnu sredinu. Slicni problemi sa
kvalitetom moguci su i sa AKUMULACIJOM NA
ZLATIBORU.
52

• Za naredni period planirana je izgradnja ukupno
  30 akumulacija površinskih voda namenjenih (i)
  vodosnabdevanju, gabarita veceg od 10 miliona m3.
  Projektovani rok u VOS je 2021. godina.
• U kontekstu sadašnjih ekonomskih i opštih uslova
  ovako ambiciozan plan može da se oceni kao
  nemoguc poduhvat - na realizaciju bi se cekalo
  veoma duuugo.

PITANJA KOJA SE NAMECU

• Da li je u postojecoj i (ne)doglednoj ekonomskoj
  situaciji, moguce ubrzano finansiranje pripremnih
  antierozionih, sanitarnih i drugih radova i same
  izgradnje brana i akumulacija i pratece vodovodne
  infrastrukture ?
• Ili se, u pogledu efikasnijeg rešavanja
  vodosnabdevanja u Srbiji, treba prikloniti (vec
  funkcionalnom) ekološki i ekonomski održivom
  konceptu, koji se bazira na podzemnim vodama kao
  prioritetnom resursu ?

53
...PRI CEMU TREBA UZETI U OBZIR SLEDECE

• -Veštacke površinske akumulacije u funkciji
  vodosnabdevanja treba da predstavljaju nužnost
  samo u slucajevima deficita podzemnih voda.
• Površinske akumulacije imaju pozitivan ekološki i
  ekonomski aspekt samo kada su (i) u
  hidroenergetskoj funkciji.
• Dosadašnja domaca i inostrana iskustva pokazuju
  da površinske akumulacije nece predstavljati
  "trajno rešenje vodosnabdevanja" (što je
  suštinski argument pobornika njihove izgradnje).
  Eutrofikacija i drugi (bio)hemijski procesi
  degradiraju kvalitet akumuliranih voda brže od
  ocekivanja, a procesi zasipanja i smanjivanja
  efektivnih gabarita akumulacija su ubrzani ?
  ekonomicnost (isplativost gradnje i
  eksploatacije) ovakvih objekata je na mnogo nižem
  nivou od planiranog.

54
-Akumulacije su (samo) privremena (reda velicine
nekoliko decenija) rešenja vodosnabevanja, sa
neprimereno visokim cenama izgradnje i
održavanja. To bi potvrdile i objektivne studije
izvodljivosti i uticaja na životnu sredinu. -
Nakon efektivnog veka trajanja, (bivše)
akumulacije bi predstavljale i ozbiljne ekološke,
a samim tim i ekonomske balaste za konkretne
regione. - Problem kvaliteta akumulisanih
voda, koji se, inace, vec iskazuje na postojecim
akumulacijama za vodosnabdevanje u Srbiji,
generisace i probleme implementacije ODV EU,
prema kojoj, sva vodna tela treba da budu
održavana u "dobrom ekološkom statusu".
55
PORED VODOSNABDEVANJA.....

• Podzemne vode mogu i treba da nadu svoje mesto i
  u navodnjavanju poljoprivrednog zemljišta, u
  pojedinim regionima - posebno kroz savremene
  tehnologije uzgoja poljo-kultura i navodnjavanja
  sa racionalnim utroškom vode.
• Potencijal podzemnih voda, u aktuelnim planskim
  dokumentima, nije u potrebnoj meri iskazan ni u
  delatnostima van užeg vodoprivrednog domena, a
  koje cine znacajan privredni potencijal Srbije
• ? banjski, sportsko-rekreativni i
  geo(eko)-turizam
• ? hidrogeotermalna energija
• ? komercijalno flaširanje voda

56
ZAKLJUCCI

• Opredeljenje za podzemne vode kao prioritetan
  resurs u vodosnabdevanju ne implicira potpuno
  potiskivanje akumulacija površinskih voda - na
  delovima teritorije siromašnim podzemnim vodama.
• Površinske akumulacije prioritetno treba da se
  grade na slivovima sa HE potencijalom, uz
  obavezu izrade studija izvodljivosti i
  eko-uticaja, koje su podložne reviziji.
• Nužno je, u što kracem roku, oformiti
  reprezentativne hidrogeološke podloge teritorije
  Srbijei "uposliti" ih u novim vodoprivrednim i
  prostornim planovima.
• Dostupna je obimna hidrogeološka dokumentacija -
  izveštaji, elaborati, studije i dr., koja,
  generalno, pokazuje solidan potencijal teritorije
  Srbije u pogledu resursa podzemnih voda i
  mogucnosti njihovog korišcenja (ne samo) u
  vodosnabdevanju.

57

• Objektivnom valorizacijom resursa podzemnih voda
  stvara se osnov za ekonomicnije i "ekologicnije"
  vodoprivredne i prostorne planove.
• ? suštinski razlog ekonomska i ekološka dobrobit
  države i korisnika voda
• ?(uslovno) formalni razlog obaveza
  implementacije EU standarda iz domena upravljanja
  prirodnim resursima i održivog razvoja.

Implementacija principa i standarda ODV EU i iz
nje proisteklih cerki" direktiva spada u
prioritete. Najznacajnija aktivnost je
uspostavljanje i funkcionisanje nacionalne
mreže monitoringa voda.
58

• Investiranjem u resurse (izvorišta) podzemnih
  voda, umesto u deo planiranih površinskih
  akumulacija, ostvaruje se
• Velike finansijske uštede u desetinama
  kilometara cevovoda, predimenzioniranim
  postrojenjima za preradu sirove vode, troškovima
  adaptacije prostora i raseljavanja, održavanju
  sistema, efikasnijem iskorišcavanju prostora u
  slivovima i dr.
• Brže rešavanje problema vodosnabdevanja (velika
  vremenska ušteda)
• Mogucnost usmeravanja vecih finansijskih
  sredstava na
• ? revitalizaciju i dogradnju komunalnih
  vodovodnih mreža,
• ? izgradnju postrojenja za precišcavanje otpadnih
  voda,
• ? izgradnju/ sanaciju komunalnih kanalizacionih
  sistema,
• ? sanitarno kultivisanje deponija otpada
• ? regulaciju izdani
• ? funkcionisanje nacionalne monitoring mreže PV
  ...i dr.

59
Jedan od prioriteta -rekonstrukcija i
dogradnja vodovodnih mreža- Gubici u
vodovodnim sistemima su ogromni, pa bi se (i
samo) njihovim svodenjem u granice standarda (do
20), ali i proširenjem mreža u suburbana i
ruralna podrucja, uslovi vodosnabdevanja osetno
poboljšali.
60
SUŠTINA Integralno i održivo upravljanje vodnim
resursima na jednom prostoru treba da se bazira
na integrisanju svih raspoloživih vodnih resursa
i njihovom racionalnom korišcenju za razlicite
korisnike i namene (vodosnabdevanje,
navodnjavanje ...), a ne na insistiranju da se
svi (razliciti) korisnici voda, po svaku cenu,
integrišu oko jednog vodnog resursa.
61
ŠTA JE JOŠ TREBALO DA SE POMENE, ALI NIJE BILO
VREMENA

• EU STANDARDI - POSEBNO ODV I POJEDINE CERKE
  DIREKTIVE
• DELINEACIJA VODNIH TELA U SRBIJI
• OSNOVNA NACELA MONITORINGA VODA I KAKO TO URADITI
  U SRBIJI
• VOJVODINA i njene specificnosti i problemi u
  domenu vodosnabdevanja
• G I S i podGISovi, KOJE NEMAMO
• KLIMATSKE PROMENE I PROGNOZNI MODELI
• ZONE I MERE SANITARNE ZAŠTITE IZVORIŠTA ZA
  VODOSNBDEVANJE-
• CEMU I DA LI PONEKAD UOPŠTE SLUŽE konflikti
  interesa oko koriscenja prostora
• Nekultivisane DEPONIJE i nepreradjivane OTPADNE
  VODE
• STANDARDI IZVODJENJA HG ISTRAŽIVANJA I POSEBNO
  IZRADE BUNARA
• KOMPLIKOVANE PROCEDURE DOBIJANJA PRAVA NA
  KORIŠCENJE PV
• Neprevazidjeni CENTRALISTICKI SISTEM ODLUCIVANJA
  I NEIZBEŽNO LOBIRANJE KOD RASPODELA VELIKIH
  BUDŽETSKIH SREDSTAVA, BEZ OBJEKTIVNOG UCEŠCA
  JAVNOSTI

62
PODACI?G I S?INTEGRALNO UPRAVLJANJE ? ODRŽIVI
RAZVOJ
HVALA NA PAŽNJI !
Prof.Dr Petar Dokmanovic Departman za
hidrogeologiju, RGF, Beograd, Djusina
7 dokmani_at_rgf.bg.ac.rs