Prihodi

1

• Prihodi predavanje VII
• METDI UTVRDJIVANJA REZULTATA I VREMENSKA
  RAZGRANICENJA
• Prof. dr Jovica Lazic

2

• ????
• Prihodi se ostvaruju najpre prodajom roba,
  proizvoda i
• usluga (Prihodi od realizacije)
• Pored Prihoda od realizacije poznajemo i naplatu
• kamata po osnovu datih kredita ili primljenih
  menica,
• pozitivne kursne razlike, iskorišcenim kasa
  skontom
• Finansijskim prihodima
• kao i naplatom otpisanih potraživanjima,
  viškovima
• utvrdenih inventarom, dobicima po osnovu
  preprodaje
• hartija od vrednosti i rashodovanja osnovnih
  sredstava
• Vanredni prihodi.

3
Cilj obrade teme Šta ?e rezultat poslovanja
nekog preduzeca za odredeno razdoblje, u
racunovodstvenom smislu predstavlja razlika
izmedu ostvarenih prihoda i rashoda. Za obracun
rezultata bice prikazana dva razlicita postupka
? Metod troškova prodatih ucinaka i ? Metod
ukupnih troškova. Oba metoda daju jednake
rezultate. Vremenska nepodudarnost izmedu prihoda
i naplata novca sa jedne, i rashoda i isplata
novca sa druge strane, uskladuje se putem
Aktivnih vremenskih razgranicenja (AVR) i
Pasivnih vremenskih razgranicenja (PVR).
4

• Sadržaj predavanja nakon izucavanja sedmog
  poglavlja, bicete u mogucnosti da
• Razlikujete Primanja i Ucinke od Prihoda.
• Naucite vrste prihoda, analogno vrstama
• rashoda.
• Savladate knjiženje prihoda u proizvodnim i
• trgovinskim preduzecima.
• Savladate obracun rezultata po Metodu
• troškova prodatih ucinaka.
• Savladate obracun rezultata po Metodu
• ukupnih nepotpunih troškova.
• Razumete suštinu Aktivnih i Pasivnih
• vremenskih razgranicenja.
• Savladate osnovna knjiženja u vezi AVR i PVR.

5
1. Pojam i znacaj prihoda

• Prihodi se mogu definisati kao povecanja
  sredstava preduzeca, koja ne prati obaveza
  vracanja, do kojih je došlo po osnovu
  realizovanih ucinaka, finansijskih plasmana ili
  po
• osnovu nekih slucajnih, nepredvidivih
  okolnosti. Dakle, prihodi predstvaljaju svako
  povecanje sredstava iz poslovanja preduzeca bez
  obaveze njihovog naknadnog vracanja.
• ? U okviru za pripremu i prezentaciju
  finansijskih izveštaja prihodi se definišu kao
  povecanja sredstava koja preduzecu donose
  ekonomske koristi, osim povecanja vezanih za unos
  imovine od strane vlasnika preduzeca.
• ? Napravite jasnu razliku izmedu povecanja
  sredstava koja se vežu za prihode od povecanja
  koja prati istvoremeni nastanak obaveza!Kojim
  prihodima se bavi MRS 18 Prihodi?

6
nastavak

• Drugim recima, prihodi predstavljaju vrednost
  realizovanih ucinaka (proizvoda i usluga) na
  tržištu.
• Kao i u slucaju rashoda, tako i u slucaju prihoda
  ne dolazi uvek do poklapanja izmedu prihoda i
  primanja novca, odnosno primanja novca mogu
  prethoditi nastanku prihoda, ali do njih može
  dolaziti i kasnije.
• Ovo je veoma bitno sa aspekta utvrdivanja
  stvarnog rezultata obracunskog perioda.

7
PRIHODI I PRILIVI

• Obracun periodicnog rezultata vrši se
  suceljavanjem
• prihoda i rashoda u jednom obracunskom periodu.
• Samo pri obracunu totalnog rezultata dolazi do
• podudarnosti izmedu prihoda i priliva, s jedne, i
  rashoda
• i odliva, s druge strane.
• Na osnovu navedenog treba uociti da
• prihodi predstavljaju stvarno nastale (zaradene)
  prihode u periodu, dok
• prilivi mogu biti vezani
• za prihode koji su zaradeni u prethodnom periodu,
• za prihode koji su zaradeni u tekucem periodu ili
• za prihode koji tek treba da budu zaradeni.

8
nastavak

• Prihodi ulaze u obracun rezultata odredenog
  perioda na osnovu principa
  realizacije, prema
• kome se pozitivni i negativni periodicni
  rezultati smatraju ostvarenim tek nakon što su
  kupoprodajom potvrdeni na tržištu
  (tek nakon što su realizovani).
• Primena ovog principa omogucava utvrdivanje
  velicine prihoda odredenog obracunskog perioda,
  kao i trenutka kada je prihod prihvacen na
  tržištu.
• Sa druge strane, primena ovog principa zahteva
  da se sredstva preduzeca vrednuju u aktivi u
  visini stvarnih troškova (nabavne vrednosti
  ili cene koštanja) sve do trenutka
  njihove prodaje.

9
nastavak

• Zato, prihode treba alocirati na onaj obracunski
  period u kome su ucinci proizvedeni i potvrdeni
  na
• tržištu (isporuceni, fakturisani i prihvaceni
  od kupaca).
• Zbog toga se prihodi perioda mere prodajnom
  vrednošcu (kolicina puta jedinicna prodajna cena)
  i ogledaju u povecanju sredstava, obaveza ili
  nastanka nenaplacenih prihoda (anticipativne
  aktive).
• Pored principa realizacije, kao dopunski se
  koristi princip impariteta, koji zahteva da se
  evidentni i moguci gubici iskažu u bilansu
  uspeha, nezavisno od toga da li su realizovani,
  cime se anticipiraju i objektiviziraju svi moguci
  gubici, i to u punom iznosu.

10
nastavak

• Ovaj princip preporucuje da se pozicije aktive i
  prihoda vrednuju po principu najniže vrednosti.
• Na osnovu navedenih principa proizilazi da
  dobitak treba iskazati tek nakon što bude
  realizovan, dok gubitak treba iskazati u trenutku
  kada je on ocigledan i moguc.

11
Kao što je objašnjena razlika izmedu izdataka,
troškova i rashoda, neophodno je objasniti
osnovne razlike izmedu primanja, ucinaka i
prihoda. Primanja (kao suprotnost od izdataka)
predstavljaju svaki ulaz novcanih sredstava u
preduzece (naplata potraživanja, dobijeni kredit,
poklon, itd). Dobra strana primanja ogleda se u
njihovoj jednostavnosti i preglednosti. Zbog toga
su primici, zajedno sa izdacima, pogodni za
obracun rezultata kod pojedinacnih i sporadicnih
poslovnih poduhvata.
12
Nedostaci primanja kao osnove za obracun
rezultata dolaze do izražaja u uslovima razvijene
poslovne aktivnosti, gde se javljaju primici koji
ne uticu na rezultat (na primer glavnica uzetog
kredita). Takode, cesto se vremenski ne poklapaju
stvaranje vrednosti u preduzecu i nastanak
primitka po tom osnovu. Sledeci pojam koji valja
razjasniti su Ucinci. Radi podsecanja,
ucinke smo vec pominjali u prethodnom izlaganju
(Rashodi), koji se odnosi na troškove i rashode.
Tada smo konstatovali da ucinci predstavljaju
proizvode i usluge, koje preduzece stvara. Sada
idemo dalje i kažemo da ucinci, racunovodstveno
posmatrano, predstavljaju vrednost proizvoda i
usluga koji još nisu prodati (realizovani).
13
To znaci da se ucinci vrednuju po ceni koštanja,
odnosno po zbiru svih troškova koji su nastali u
vezi sa njihovim stvaranjem. Drugim recima,
ucinci izazivaju nastanak troškova. Cena koštanja
bi se mogla definisati kao ukupna vrednost koja
je utrošena da bi se neki proizvod doveo u stanje
u kome se nalazi u posmatranom trenutku
(nedovršen ili gotov proizvod). Dakle, ucinci
su namenjeni tržištu. Samo prodati ucinci mogu
biti pouzdana osnova za obracun rezultata.
Neprodati ucinci morace da sacekaju trenutak
svoje realizacije, da bi, kao prihodi, mogli da
udu u obracun rezultata tog buduceg perioda.
14
Konacno, Prihodi (kao suprotnost od rashoda)
obuhvataju sve prilive vrednosti (povecanje
pozicija aktive ili smanjenje obaveza) nastale
u periodu za koji se utvrduje rezultat
poslovanja. Dakle, prihodi su periodizirani
primici i ucinci u funkciji utvrdivanja realnog
periodicnog rezultata. Pod pojmom
periodizirani treba razumeti pripisani periodu
za koji se utvrduje rezultat. Zbog te vezanosti
za vremenski period, za razliku od primanja i
ucinaka, prihodi predstavljaju cisto
obracunsko-racunovodstvenu kategoriju.
15
2. Vrednovanje prihoda

• Kada se govori o vrednovanju prihoda, misli se na
  vremensku alokaciju i iskazivanje prihoda u
  bilansu uspeha.
• Za priznavanje prihoda i njihovo ukljucivanje
  u rezultat odredenog perioda se najcešce koriste
  sledeci principi
• princip vrednovanja prihoda na bazi proizvedenih
  ucinaka,
• princip vrednovanja prihoda na bazi naplate
  prodatih ucinaka i
• princip vrednovanja prihoda na bazi prodatih
  ucinaka.

16

• Primena principa vrednovanja prihoda na bazi
  proizvedenih ucinaka pretpostavlja da su u
  trenutku proizvodnje poznati prihodi.
• Ovaj princip vrednovanja prihoda na bazi
  proizvedenih ucinaka je suprotan principu
  realizacije, ali se primenjuje za periodicno
  priznavanje prihoda u slucaju proizvodnje ucinaka
  na osnovu dugorocnih ugovora (u brodogradnji,
  mašinogradnji, gradevinarstvu i dr.),
• kod proizvodnje proizvoda sa obezbedenom prodajom
  uz ugovorenu ili stabilnu tržišnu cenu (napr.
  poljoprivredna proizvodnja), kao i kod
  proizvodnje proizvoda sa prirodnim priraštajem i
  procesom dozrevanja (napr. šume, farme i sl).

17
nastavak

• Prema principu vrednovanja prihoda na bazi
  naplate prodatih ucinaka (sistem naplacene
  realizacije) trenutak fakturisanja i isporuka
  proizvoda kupcima nisu dovoljni za priznavanje
  prihoda.
• Drugim recima, prihodima odredenog perioda se
  smatraju samo oni prihodi koji su i naplaceni,
  cime se nastoji obezbediti likvidnost
  preduzeca.
• Ovaj princip bi trebalo primenjivati u slucaju
  prodaje robe na malo, prodaje odredenih vrsta
  usluga, prodaje proizvoda ili robe na otplatu
  (koju prati visok rizik naplate potraživanja i
  visoki troškovi nakon prodaje).

18
nastavak

• Princip vrednovanja prihoda na bazi
• prodatih ucinaka (sistem fakturisane
  realizacije) polazi od toga da je za alociranje
  prihoda na obracunske periode dovoljno da su
  proizvodi fakturisani i isporuceni kupcima.
• Ovaj princip ne vodi racuna o eventualnim
  troškovima nakon prodaje, naknadnim popustima
  koji se odobravaju kupcima, riziku naplate i
  storniranju prodaje.

19
nastavak

• Ipak, ovi troškovi se mogu sa dovoljnom tacnošcu
  predvideti na bazi iskustva i za tu svrhu se u
  pasivi bilansa mogu formirati odredene rezerve na
  teret prihoda tekuceg perioda.
• Princip vrednovanja prihoda na bazi prodatih
  ucinaka je pouzdan osnov za vrednovanje prihoda.
  I naš Zakon o racunovodstvu je prihvatio ovaj
  princip. Prema ovom zakonu, prihodima se smatraju
  poslovni prihodi, finansijski prihodi, neposlovni
  i vanredni prihodi i revalorizacioni prihodi.

20
KLASIFIKACIJA PRIHODA

• Bilansni kontni okvir, cija je primjena u
• Republici Srbiji i Republici Srpskoj zapocela
  pocetkom 1998./ 2000.god., uvažavao je podelu
  prihoda na cetiri kategorije
• poslovne,
• finansijske,
• ostale (vanredne) i
• revalorizacione prihode.
• Kriterijumi za klasifikaciju prihoda biraju se u
  zavisnosti od toga koje se informacije o
  prihodima smatraju znacajnim. U tom smislu, treba
  imati na umu da klasifikacija prihoda u Kontnom
  okviru za preduzeca i zadruge nije ista kao kod,
  npr., banaka i drugih finansijskih organizacija.

21
Prihodi se mogu podeliti na     Prihode od
realizacije (prodaje) robe, proizvoda i
usluga     Finansijske prihode     Neposlovne i
vanredne prihode. Na sledecoj tabeli data je
klasifikacija prihoda
22
PRIHODI
POSLOVNI
FINANSIJSKI
VANREDNI

• prihodi od prodaje
• prihodi u vlastitoj režiji
• ostali prihodi

• kamate
• kursne razlike

• prihod od prodaje
• znacajnog dela
• dugotrajne imovine
• veliki besplatni primitak
• od naknade štete
• zbog katastrofa i sl.

23
REDOVNI I VANREDNI PRIHODI

• Za redovne prihode karakteristicno je to da su
  ocekivani, predvidivi, kako po osnovu visine tako
  i dinamike.
• Na primer, prihodi od prodaje robe obicno nastaju
  u momentu prodaje robe uprava preduzeca tacno
  zna kolika je vrednost prodate robe, koliko je
  robe moguce prodati u odredenom periodu, kad se
  može ocekivati naplata potraživanja, itd.
• U redovne prihode se obavezno ukljucuju poslovni
  i finansijski prihodi.
• Nastanak vanrednih prihoda, naprotiv, nije
  povezan sa redovnom aktivnošcu preduzeca i
  posledica je okolnosti na koje preduzece nema
  direktan uticaj.

24
Dakle,

• Vanredni prihodi se pojavljuju iznenada i nisu
  povezani sa obavljanjem osnovne delatnosti
  preduzeca.
• Njihova visina i dinamika se teško mogu
  planirati.
• Kakav je odnos izmedu ostalih i vanrednih
  prihoda?
• Kako se na to pitanje gleda u okviru MRS 8?

25
Nastavak - rekapitulacije

• Poslovni prihodi su
• prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga,
• prihodi od aktiviranja ucinaka (interna
  realizacija),
• prihodi od subvencija, dotacija, regresa,
  kompenzacija i povracaja dažbina po osnovu
  prodaje robe, proizvoda i usluga,
• promena vrednosti zaliha ucinaka i ostali
  poslovni prihodi koji su obracunati, nezavisno od
  vremena naplate (napr. prihodi od zakupnine,
  clanarine i dr.).

26
nastavak

• U finansijske prihode spadaju
• prihodi od kamata, prihodi od realizovanih
  pozitivnih kursnih razlika, prihodi od dividendi
  i ostali finansijski prihodi.
• Neposlovni i vanredni prihodi su
• dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja i
  osnovnih sredstava u iznosu vecem od njihove
  neotpisane vrednosti,

27
nastavak-

• dobici od prodaje ucešca i dugorocnih hartija od
  vrednosti u iznosu vecem od njihove
  knjigovodstvene vrednosti,
• dobici od prodaje materijala u vecem iznosu od
  njegove knjigovodstve ne vrednosti,
  prihodi od ranijih godina (vanredni prihodi
  utvrdeni po isteku godine na koju se odnose),
  viškovi sredstava koji se utvrde popisom, prihodi
  od smanjenja obaveza po osnovu zakona,
  vanparnicnog poravnanja i drugim direktnim
  otpisivajem obaveza, prihodi od
  ukidanja neiskorišcenih dugorocnih rezervisanja
  za rizike i ostali neposlovni i vanredni prihodi.

28
nastavak

• Konacno, revalorizacioni prihodi su
• prihodi od revalorizacije nematerijalnih ulaganja
  i osnovnih sredstava,
• drugi revalorizacioni prihodi tekuce godine
  nastali po osnovu revalorizacije neuplacenog
  upisanog kapitala, ucešca u kapitalu drugih
  pravnih lica, finansijskih plasmana, potraživanja
  i obaveza u stranoj valuti, plemenitih metala i
  predmeta od plemenitih metala i prihodi od
  ukidanja odloženih revalorizacionih rezervi.

29
Cemu služi - Klasifikacija prihoda

• Cilj klasifikacije prihoda je da omoguci
  utvrdivanje periodicnog rezultata preduzeca i, na
  osnovu toga, donošenja odredenih poslovnih
  odluka.
• Prihodi preduzeca se mogu klasifikovati na
  razlicite nacine, ali cemo ukazati samo na dve
  klasifikacije koje su znacajne sa aspekta
  racunovodstva
• prema mestu nastanka ili aktivnosti preduzeca i

30
nastavak

• prema redovnosti i osnovi nastanka.
• Prema mestu nastanka ili aktivnosti preduzeca,
  svi prihodi se mogu podeliti na prihode
  proizvodnih, trgovinskih, saobracajnih,
  osiguravajucih, bankarskih, i drugih preduzeca,
  pri cemu se struktura prihoda razlikuje.
• Posebna pažnja ce biti posvecena prihodima
  proizvodnih i trgovinskih preduzeca.

31
nastavak

• Prema redovnosti i osnovi nastanka, svi prihodi
  se mogu klasifikovati na redovne i vanredne.
• Redovni prihodi su poslovni i finansijski prihodi
  i oni nastaju obavljanjem poslova zbog kojih je
  preduzece i osnovano.
• Poslovni prihodi proizvodnog preduzeca nastaju
  proizvodnjom i prodajom proizvoda, usluga i
  materijala na eksternom i internom tržištu,

32
nastavak

• dok finansijski prihodi nastaju po osnovu
  plasiranja finansijskih sredstava u druga
  preduzeca (prihodi od kamate), na osnovu
• povezivanja sa drugim preduzecima (ucešce u
  dobiti) i dr.
• Za razliku od proizvodnog, trgovinsko preduzece
  ostvaruje poslovne prihode po osnovu prodaje robe
  i eventualno materijala na eksternom (rede na
  internom) tržištu,
• dok su mu finansijski prihodi isti kao i kod
  proizvodnog preduzeca (prihodi od kamate, ucešce
  u dobiti i sl.).

33
nastavak

• Uopšte uzev, finansijski prihodi preduzeca su
• prihodi od redovnih kamata na kratkorocne i
  dugorocne plasmane i primljene menice od kupaca,
• prihodi od iskorišcenih kasa skonta (kod
  izmirenja obaveza pre roka dospeca),
• pozitivne kursne razlike na obaveze i
  potraživanja u stranim sredstvima placanja i
  prihodi po osnovu zateznih kamata na dug kupaca i
  drugih dužnika za kašnjenje u isplati.

34
nastavak

• Konacno, vanredni prihodi su prihodi koji nisu
  neposredno vezani za poslovanje
• preduzeca, vec koji nastaju usled izuzetnih
  pogodnosti, povoljnih okolnosti i slucajnosti na
  šta preduzece ne može da utice.
• Ovi prihodi se obicno javljaju po osnovu viškova
  obrtnih sredstava koji su utvrdeni popisom,
  naplacenih i obracunatih penala i drugih kazni,
  naplate otpisanih potraživanja, naknadno
  utvrdenih prihoda iz prethodnih poslovnih godina
  i dr.

35
nastavak

• Prilikom utvrdivanja prihoda treba imati u vidu
  trgovinske (komercijalne) i finansijske popuste
  koje preduzece može odobriti kupcima,
• a koji uticu na smanjenje prihoda preduzeca.
  
• Trgovinski popusti su instrumenti prodajne
  politike proizvodnog preduzeca i utvrduju se
  kupoprodajnim ugovorom.
• Osnovni oblici ovih popusta predstavljaju rabat
  (sezonski i kolicinski) i bonifikacija (kod
  prodaje neispravnih ili proizvoda ili robe
  lošijeg kvaliteta).
• Finansijski popusti se odobravaju kupcima kako bi
  se poboljšala likvidnost.
• Najcešce korišcen finansijski popust je kasa
  skonto, koji predstavlja popust na prodajnu cenu
  ukoliko se za proizvode ili robu plati u kracem
  roku od ugovorenog.

36
VREDNOVANJE PRIHODA

• Vrednovanje prihoda podrazumijeva odgovor na
  pitanja
• kada se prihod može smatrati ostvarenim, te
• kako utvrditi visinu prihoda?
• Odgovor na prvo pitanje sadžan je u principu
  realizacije, prema kome se prihod može smatrati
  ostvarenim tek kada je verifikovan na tržištu.
• Kako odrediti trenutak tržišne verifikacije?
• momentom prihvatanja isporuke od strane kupca
• naplatom isporucenih proizvoda, usluga i robe
• okoncanjem procesa proizvodnje

37
PRIHVATANJE ISPORUKE

• Princip da se prihod knjiži onda kad kupac
  prihvati isporuku naziva se principom fakturisane
  realizacije.
• Ovaj princip je najzastupljeniji, jer se smatra
• da prodaju ne treba vezivati za naplatu ako
  naplata nije izvršena odmah, knjiženje prihoda od
  prodaje prati knjiženje potraživanja od kupaca,
• da obezbjeduje pravilnu vremensku alokaciju
  prihoda.
• Problemi koji prate ovaj princip vežu se za
  cinjenicu da se njime u obzir ne uzimaju troškovi
  koji se mogu pojaviti nakon prodaje, povrat robe
  od kupaca, rizici u vezi sa naplatom, itd.
• Kako se u racunovodstvu prevazilaze opisani
  problemi?

38
KOREKCIJE PRIHODA OD PRODAJE ZA NAKNADNE EFEKTE

• 1. Naknadni troškovi npr., servis u garantnom
  roku
• rešenje kroz dugorocna rezervisanja
• 2. Vracanje robe ili proizvoda od kupca
• storno prihoda od prodaje, ako se povrat desio
  u istom periodu, a ako nije, knjiženjem ostalih
  rashoda
• 3. Naknadno odobreni trgovacki popusti
• knjiženje ostalih rashoda (za rabat) ili
• finansijskih rashoda (za kasa skonto)
• 4. Nemogucnost naplate
• ispravka ili otpis potraživanja od kupaca

39
PRINCIP NAPLACENE REALIZACIJE

• Princip naplacene realizacije oznacava situacije
  u kojim se prihodi od prodaje priznaju na
  gotovinskoj osnovi. To su ili bi mogle biti
  sledece situacije
• prodaja u maloprodaji za gotov novac,
• prodaja na kredit, odnosno na otplatu i
• prodaja kad postoji visok stepen rizika naplate.
• U praksi se redovno pojavljuje samo prva
  situacija.
• Kako tretirati prodaju na kredit, u skladu sa MRS
  18?

40
PRIHODI U TRENUTKU OKONCANJA PROIZVODNJE
Objektivno, ovaj princip je u suprotnosti sa
principom realizacije, jer u trenutku kad je
okoncana proizvodnja do tržišne verifikacije
prihoda još uvijek nije došlo, osim ako se ne
radi o proizvodima koji imaju zagarantovanu cenu,
(npr., poljoprivrednim proizvodima ciju cenu
garantuje država). S druge strane, kod ucinaka
cija proizvodnja, izgradnja i sl. traju duže
vreme (npr. izgradnja gradevinskih objekata),
insistiranje na principu realizacije dovelo bi do
pogrešne prezentacije finansijskog
rezultata. Smatra se, dakle, da rezultat ne
nastaje samo u trenutku prodaje, vec postepeno,
tokom celokupnog perioda proizvodnje, pa ima
smisla da se prihodi priznaju prema stepenu
dovršenosti posla. Kako se na ovo pitanje gleda
u okviru MRS 11 Ugovori o izgradnji?
41
2. Metodi utvrdivanja rezultata 2.1. Metod
troškova prodatih ucinaka Za stvarno razumevanje
ove problematike, neophodno je znanje iz oblasti
upravljackog racunovodstva i sistema obracuna
troškova. U ovom predavanju cemo na
pojednostavljen nacin dati objašnjenja suštine
metoda obracuna rezultata. Prema metodu troškova
prodatih ucinaka uspeh obracunskog perioda se
utvrduje suprotstavljanjem prihoda od prodaje
ucinaka i troškova prodatih proizvoda, odnosno
cene koštanja prodatih proizvoda. Troškovi po
vrstama (troškovi amortizacije, materijala,
zarada, proizvodnih i neproizvodnih usluga) se,
preko konta Raspored troškova, alociraju na
Troškove proizvodnje, prodaje i uprave.
Troškovi prodaje i uprave uobicajeno
predstavljaju rashod perioda u kome su nastali,
i u punom iznosu se unose u bilans uspeha.
42
Kada se jedan deo nedovršene proizvodnje (vodi se
na racunu Troškovi proizvodnje) završi, odnosno
proizvedu se finalni gotovi proizvodi, za taj
iznos cene koštanja novo-proizvedenih gotovih
proizvoda povecavaju se zalihe gotovih
proizvoda, a smanjuju zalihe nedovršene
proizvodnje.
Prilikom prodaje gotovih proizvoda knjiži
se (1)   eksterni stav - duguje racun Kupci,
Tekuci racun itd, a potražuju Prihodi od prodaje
proizvoda (2)   interni stav - duguje racun
Troškovi prodatih gotovih proizvoda, a na
potražnoj strani racuna Gotovi proizvodi ce se
knjižiti smanjenje zaliha obracunato po ceni
koštanja.
43
Samo troškovi prodatih gotovih proizvoda ulaze,
kao rashod, u zakljucni bilans uspeha. Neprodati
gotovi proizvodi i nedovršena proizvodnja na
zalihama se prenose (preko bilansa stanja) u
naredni period. Ceo postupak bi se najlakše mogao
objasniti preko pojednostavljenog
primera. Preduzece je na dan 1.12 imalo sledeci
promet na racunima stanja i uspeha u glavnoj
knjizi
Redni Iznos
broj Naziv racuna Duguje Potražuje
1. Osnovna sredstva 20.000
2. Materijal 10.000 5.000
3. Gotovi proizvodi 15.000 -
4. Troškovi proizvodnje (Nedovršena 2.000 -
proizvodnja)
5. Kupci 1.000 500
6. Tekuci racun 15.000 10.000
44
7. Sopstveni kapital - 45.500
8. Pozajmljeni kapital - 12.000
9 Troškovi amortizacije o.s. 5.000 -
10. Troškovi materijala 5.000 -
11. Troškovi proizvodnih usluga 3.000 -
12. Troškovi neproizvodnih usluga 1.000 -
13. Troškovi zarada 2.000 -
14. Finansijski rashodi 3.000 -
15. Vanredni rashodi 2.000 -
16. Finansijski prihodi - 10.000
17. Vanredni prihodi - 1.000
Promet 84.000 84.000
1.   Od ukupnih troškova po vrstama na
proizvodnju se odnosi 10.000, na
upravljanje 2.000 dinara i na prodaju 4.000
dinara. Proknjižiti raspored troškova. 2. 
 Prema predajnici predato je iz proizvodnje u
magacin gotovih proizvoda u vrednosti
od 11.000 dinara. 3.   Prodato je preko racuna
gotovih proizvoda u iznosu od 18.000 dinara. Cena
koštanja prodatih proizvoda iznosi 9.000
dinara. 4.   Obracunati i proknjižiti periodicni
rezultat.
45
Redni Datum Opis Iznos Iznos
broj Datum Opis Duguje Potražuje
55 4.12 Troškovi proizvodnje 10.000
Troškovi prodaje 4.000
Troškovi uprave 2.000
Raspored troškova 16.000
Za raspored troškova
56 12.12 Gotovi proizvodi 11.000
Troškovi proizvodnje 11.000
Prema predajnici gotovih proizvoda
57. 22.12 Tekuci racun 18.000
Prihodi od prodaje proizvoda 18.000
Eksterni stav u vezi sa prodajom
proizvoda
Prenos na stranu 2. ?
46
58. 22.12 Troškovi prodatih proizvoda i 9.000
usluga
Gotovi proizvodi 9.000
Interni stav u vezi sa prodajom
proizvoda
59. 31.12 Prihodi od prodaje proizvoda 18.000
Troškovi prodatih proizvoda i 9.000
usluga
Troškovi prodaje 4.000
Troškovi uprave 2.000
Racun dobitka i gubitka 3.000
Za utvrdivanje poslovnog dobitka
60. 31.12 Finansijski prihodi 10.000
Vanredni prihodi 1.000
Finansijski rashodi 3.000
Vanredni rashodi 2.000
Racun dobitka i gubitka 6.000
Za utvrdivanje neposlovnog dobitka
Zbir 84.000 84.000
47
1. Osnovna sredstva 2. Materijal 1. Osnovna sredstva 2. Materijal 1. Osnovna sredstva 2. Materijal 1. Osnovna sredstva 2. Materijal 3. Gotovi proizvodi 3. Gotovi proizvodi 3. Gotovi proizvodi
20.000 20.000 10.000 5.000 15.000 56) 11.000 15.000 56) 11.000 58) 9.000
4. Troškovi proizvodnje 5. Kupci 6. Tekuci racun 4. Troškovi proizvodnje 5. Kupci 6. Tekuci racun 4. Troškovi proizvodnje 5. Kupci 6. Tekuci racun 4. Troškovi proizvodnje 5. Kupci 6. Tekuci racun 4. Troškovi proizvodnje 5. Kupci 6. Tekuci racun 4. Troškovi proizvodnje 5. Kupci 6. Tekuci racun 4. Troškovi proizvodnje 5. Kupci 6. Tekuci racun 4. Troškovi proizvodnje 5. Kupci 6. Tekuci racun
2.000 55) 10.000 56) 11.000 1.000 56) 11.000 1.000 500 15.000 57) 18.000 500 15.000 57) 18.000 500 15.000 57) 18.000 500 15.000 57) 18.000 10.000
7. Sopstveni kapital 8. Pozajmljeni kapital 9. Troškovi amortizacije 7. Sopstveni kapital 8. Pozajmljeni kapital 9. Troškovi amortizacije 7. Sopstveni kapital 8. Pozajmljeni kapital 9. Troškovi amortizacije 7. Sopstveni kapital 8. Pozajmljeni kapital 9. Troškovi amortizacije 7. Sopstveni kapital 8. Pozajmljeni kapital 9. Troškovi amortizacije 7. Sopstveni kapital 8. Pozajmljeni kapital 9. Troškovi amortizacije 7. Sopstveni kapital 8. Pozajmljeni kapital 9. Troškovi amortizacije 7. Sopstveni kapital 8. Pozajmljeni kapital 9. Troškovi amortizacije
45.500 45.500 12.000 5.000 12.000 5.000 12.000 5.000
10. Troškov materijala materijala 11. Troškovi proizvodnih usluga 11. Troškovi proizvodnih usluga 11. Troškovi proizvodnih usluga 12. Troškovi neproizvodnih usluga 12. Troškovi neproizvodnih usluga 12. Troškovi neproizvodnih usluga
5.000 3.000 3.000 1.000
13. Troškovi zarada 13. Troškovi zarada 13. Troškovi zarada 14. Finansijski rashodi 14. Finansijski rashodi 14. Finansijski rashodi 15. Vanredni rashodi 15. Vanredni rashodi 15. Vanredni rashodi
2.000 2.000 3.000 60)3.000 60)3.000 2.000 2.000 60) 2.000
16. Finansijs 16. Finansijs ki prihodi 17. Vanred ni prihodi ni prihodi 19. Troskovi prodaje 19. Troskovi prodaje 19. Troskovi prodaje
60) 10.000 60) 10.000 10.000 60) 1.000 1.000 1.000 55) 4.000 55) 4.000 59) 4.000
48
20. Troškovi uprave 20. Troškovi uprave 21. Raspored troškova 21. Raspored troškova
55) 2.000 59) 2.000 55) 16.000
22. Prihodi od prodaje gotovih proizvoda 22. Prihodi od prodaje gotovih proizvoda 23. Troškovi prodatih proizvoda 23. Troškovi prodatih proizvoda
59) 18.000 57) 18.000 58) 9.000 59) 9.000 58) 9.000 59) 9.000
24. Racun dob itka i gubitka
59) 3.000 60) 6.000
Bilans uspeha, zasnovan na metodi prodatih
ucinaka, imao bi sledecu
1. Poslovni prihodi 18.000
1.1 Prodaja proizvoda 18.000
2. Poslovni rashodi 15.000
2.2 Troškovi prodatih proizvoda 9.000
2.3. Troškovi prodaje 4.000
2.4. Troškovi uprave 2.000
3. Poslovni rezultat (1-2) 3.000
4. Finansijski prihodi 10.000
5. Vanredni prihodi 1.000
6. Finansijski rashodi 3.000
7. Vanredni rashodi 2.000
8. Neposlovni rezultat (45-6-7) 6.000
9. Neto rezultat-dobitak (38) 9.000
49

• 2.2. Metod ukupnih troškova
• Prema metodu ukupnih troškova poslovni rezultat
  se utvrduje na
• osnovu podataka o prihodima, vrstama troškova i
  stanju zaliha na
• pocetku i na kraju perioda. Prema tome koje
  zalihe su bitne za
• obracun rezultata, razlikuju se
• metod ukupnih potpunih troškova i
• metod ukupnih nepotpunih troškova.
• Prema prvom metodu, koristili bi se podaci o
  stanju svih zaliha materijala, nedovršene
  proizvodnje, gotovih proizvoda i robe. Prema
  drugom metodu, koristili bi se (najcešce) podaci
  samo o zalihama nedovršene proizvodnje i gotovih
  proizvoda.
• Metod ukupnih troškova bi mogao podrazumevati
  podelu
• knjigovodstva na dva izdvojena sistema
  finansijsko
• knjigovodstvo koje utvrduje periodican rezultat
  po metodu
• ukupnih troškova i pogonsko knjigovodstvo koje
  utvrduje
• rezultat po metodu troškova prodatih ucinaka. Ovu
  podelu
• knjigovodstva mogli bismo ilustrovati putem
  zvanicnog
• nacionalnog kontnog okvira.

50
0.   Neuplaceni upisani kapital i stalna
imovina, 1.   Zalihe, 2.   Kratkorocna
potraživanja, plasmani i gotovina, 3. 
 Kapital, 4.   Dugorocna rezervisanja i
obaveze, 5.   Rashodi, 6.   Prihodi, 7. 
 Otvaranje i zakljucak racuna stanja i
uspeha, 8.   Vanposlovna sredstva i izvori i
vanbilansna evidencija, 9.   Obracun
troškova i ucinaka. Kontni okvir predstavlja
zakonom odreden spisak racuna na osnovu koga
preduzece sastavlja svoj kontni plan, tj.
detaljan spisak racuna koje ce koristiti u svom
knjigovodstvu.
51
U Srbija se koristi metod ukupnih nepotpunih
troškova, pa je u skladu sa ovim metodom
sastavljen i kontni okvir. Klase 0-8 cine
finansijsko knjigovodstvo, dok izdvojena klasa 9,
odnosno obracun troškova i ucinaka, cini pogonsko
knjigovodstvo. Za razliku od metoda troškova
prodatih ucinaka, prema metodu ukupnih troškova u
finansijskom knjigovodstvu nece biti knjiženja
završetka nedovršene proizvodnje niti internog
stava prilikom prodaje gotovih proizvoda. To
znaci da u toku godine na racunima Nedovršena
proizvodnja i Gotovi proizvodi nece biti nikakvih
knjiženja. Sa druge strane, u izdvojenom
pogonskom knjigovodstvu se može vršiti obracun po
metodu troškova prodatih ucinaka.
52
nastavaka

• Pogonsko knjigovodstvo (analiticko
• knjigovodstvo troškova) tada daje
• informacije finansijskom knjigovodstvu o
• stanju zaliha nedovršene proizvodnje i
• gotovih proizvoda na kraju godine.
• U finansijskom knjigovodstvu se vrši
• korekcija vrednosti zaliha nedovršene
• proizvodnje i gotovih proizvoda (povecanje
• ili smanjenje).

53
Metod ukupnih troškova polazi od suceljavanja
poslovnih prihoda sa ukupnim troškovima
evidentiranim po vrstama (troškovi amortizacije,
materijala, zarada, proizvodnih i neproizvodnih
usluga). Kao što je vec objašnjeno, jedan deo
troškova po vrstama ce uci u cenu koštanja
nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda, dok
ce drugi deo troškova (npr. prodaje i uprave)
predstavljati rashod perioda u kome su nastali.
54
Troškovi prodatih proizvoda ce takode
predstavljati rashod perioda.
Troškovi sadržani u ceni koštanja neprodatih

gotovih proizvoda i nedovršene
proizvodnje ce se preneti u naredni period, a
kada ti proizvodi budu prodati, predstavljace
rashod tog buduceg perioda. Q - vrednost zaliha
na pocetku obracunskog perioda Q' - vrednost
zaliha na kraju obracunskog perioda Da bi smo
lakše objasnili metod ukupnih troškova,
pretpostavicemo da preduzece prvo prodaje zalihe
koje proizvodi u tekucem periodu.
55
NASTAVAK

• Ukoliko je na kraju godine stanje zaliha
  nedovršene proizvodnje i gotovih
• proizvoda manje nego na pocetku godine
• (QgtQ'), to ce znaciti da je preduzece
• prodalo sve gotove proizvode proizvedene
• u tekucem periodu, kao i deo zaliha iz
• prethodnog perioda. Tada ce rashode
• perioda predstavljati
•  Ukupni troškovi (po vrstama)
•  Deo troškova sadržan u ceni koštanja
• prodatih zaliha iz prethodnog perioda.

56
Kada je stanje zaliha nedovršene proizvodnje i
gotovih proizvoda na kraju perioda vece od
pocetnog stanja (QltQ'), to znaci daje preduzece
prodalo samo jedan deo zaliha gotovih proizvoda
iz tekuceg perioda, dok ce se drugi deo preneti u
naredni period. Cenu koštanja neprodatih zaliha
iz tekuceg perioda treba oduzeti od ukupnih
troškova. Na ovaj nacin se (suštinski) metod
ukupnih troškova svodi na metod troškova prodatih
ucinaka.
57
NASTAVAK

• Za rashode perioda bi se smatrali
•     Ukupni troškovi (po vrstama) -
•     Deo troškova sadržan u ceni
• koštanja neprodatih zaliha (prenose se u
  naredni period).
• Da bi na strani rashoda bili vidljivi troškovi po
  vrstama, korekcija vrednosti zaliha se knjiži na
  strani prihoda. Povecanje vrednosti zaliha
  nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda na
  kraju perioda ce povecati prihode, a smanjenje
  vrednosti zaliha ce se oduzimati od prihoda.

58
Rashodi Rashodi Prihodi
1. Tekuci troškovi po vrstama 1. Korekcija vrednosti zaliha
1.1. Troškovi amortizacije nedovršene proizvodnje i
1.2. Troškovi materijala gotovih proizvoda na kraju
1.3. Troškovi zarada perioda
1.4. Troškovi proizvodnih usluga a) povecanje () b) smanjenje (-)
1.5. Troškovi neproizvodnih
usluga
2. Nabavna vrednost prodate 2. Prihodi od prodaje gotovih
robe i materijala proizvoda, usluga, robe i
materijala.
3. Finansijski rashodi 3. Finansijski prihodi
4. Vanredni rashodi 4 Vanredni prihodi
5. Dobitak 5. Gubitak
59
NASTAVAK

• U finansijskom knjigovodstvu periodicni
  rezultat se
• bilansira po metodu ukupnih nepotpunih troškova
  na sledeci
• nacin
• ostvarenim prihodima, koji su korigovani
  (povecani ili
• smanjeni) za promenu vrednosti zaliha nedovršene
• proizvodnje i gotovih proizvoda, suprotstavljaju
  se ukupni
• troškovi nastali u posmatranom obracunskom
  periodu
• (tj. ukupni rashodi perioda).
  
• Suštinski, to je suceljavanje ukupnih troškova sa
  ostvarenim

60
Preduzece je na dan 1.12 imalo sledeci promet na
racunima stanja i uspeha u glavnoj knjizi
Iznos
Redni br. Naziv racuna Duguje Potražuje
1. Osnovna sredstva 20.000 -
2. Materijal 10.000 5.000
3. Gotovi proizvodi 15.000 -
4. Nedovršena proizvodnja 2.000 -
5. Kupci 1.000 500
6. Tekuci racun 15.000 10.000
7. Sopstveni kapital - 45.500
8. Pozajmljeni kapital - 12.000
9 Troškovi amortizacije o.s. 5.000 -
10. Troškovi materijala 5.000 -
11. Troškovi proizvodnih usluga 3.000 -
12. Troškovi neproizvodnih usluga 1.000 -
13. Troškovi zarada 2.000
14. Finansijski rashodi 3.000 -
15. Vanredni rashodi 2.000
16. Finansijski prihodi - 10.000
17. Vanredni prihodi - 1.000
Promet 84.000 84.000
61
Od ukupnih troškova po vrstama na proizvodnju se
odnosi 10.000 dinara, na upravljanje 2.000 dinara
i na prodaju 4.000 dinara. Proknjižiti raspored
troškova. Prema predajnici predato je iz
proizvodnje u magacin gotovih proizvoda u
vrednosti od 11.000 dinara. Prodato je preko
racuna gotovih proizvoda u iznosu od 18.000
dinara. Cena koštanja prodatih proizvoda iznosi
9.000 dinara. Prema podacima iz pogonskog
knjigovodstva, na kraju perioda zalihe gotovih
proizvoda iznose 17.000 dinara, a nedovršene
proizvodnje 1.000. Obracunati i proknjižiti
periodicni rezultat
62
Prve dve promene bi se knjižile u pogonskom
knjigovodstvu (klasa 9). Kod trece promene bi
se u finansijskom knjigovodstvu knjižio samo
eksterni stav (interni stav bi se knjižio u
pogonskom knjigovodstvu).
Prihodi od prodaje proizvoda Prihodi od prodaje proizvoda Tekuci racun
55) 18.000 15.000 55) 18.000 10.000
Obracun periodicnog rezultata bi se (u dnevniku)
obavio na sledeci nacin
Redni Datum Opis Iznos Iznos
broj Datum Opis Duguje Potražuje
55 22.12 Tekuci racun 18.000
Prihodi od prodaje proizvoda 18.000
Eksterni stav - prodaja proizvoda
56 31.12 Gotovi proizvodi 2.000
Korekcija vrednosti zaliha 2.000
Korekcija vrednosti zaliha got. proiz-
57 31.12 Korekcija vrednosti zaliha 1.000
Nedovršena proizvodnja 1.000
Korekcija vrednosti zaliha ned. proiz
63
Redni Datum Opis Iznos Iznos
broj Datum Opis Duguje Potražuje
58 31.12 Prihodi od prodaje gotovih proizvoda 18.000
Korekcija vrednosti zaliha 1.000
Finansijski prihodi 10.000
Vanredni prihodi 1.000
Racun dobitka i gubitka 30.000
Za zakljucak racuna prihoda
59 31.12 Racun dobitka i gubitka 21.000
Troškovi amortizacije o.s. 5.000
Troškovi materijala 5.000
Troškovi proizvodnih usluga 3.000
Troškovi neproizvodnih usluga 1.000
Troškovi zarada 2.000
Finansijski rashodi 3.000
Vanredni rashodi 2.000
Za zakljucak racuna rashoda
64
Bilans uspeha, po metodi ukupnih troškova, bi
imao sledecu strukturu.
1. Poslovni prihodi 19.000
1.1 Prodaja proizvoda 18.000
1.2. Korekcija vrednosti zaliha () 1.000
2. Poslovni rashodi 16.000
Troškovi amortizacije 5.000
Troškovi materijala 5.000
Troškovi proizvodnih usluga 3.000
Troškovi neproizvodnih usluga 1.000
Troškovi zarada 2.000
3. Poslovni rezultat (1-2) 3.000
4. Finansijski prihodi 10.000
5. Vanredni prihodi 1.000
6. Finansijski rashodi 3.000
7. Vanredni rashodi 2.000
8. Neposlovni rezultat (45-6-7) ____6.000
9. Neto rezultat-dobitak (38) 9.000
65
5. Knjigovodstveno obuhvatanje prihoda 5.1.
Knjigovodstveno obuhvatanje prihoda
proizvodnog pravnog lica

• Proizvodno preduzece ostvaruje prihode prodajom
  proizvoda, usluga i materijala na eksternom
  tržištu, internom realizacijom (prodajom na
  internom tržištu) i naplatom finansijskih i
  vanrednih prihoda. Prodaja proizvoda, usluga i
  materijala na eksternom tržištu se
  knjigovodstveno obuhvata povecanjem potraživanja
  od kupaca (ako nije naplacena prodaja) ili
  povecanjem novca na žiro-racunu (za prodaju na
  cekove) ili racunu blagajna (za prodaju za
  gotovo) za prodajnu vrednost i povecanjem prihoda
  na racunu realizacija proizvoda (ako su prodati
  proizvodi), racuna realizacija usluga (ako su
  izvršene usluge) ili racuna realizacija
  materijala (ako je prodat materijal) za isti
  iznos.

66
nastavak

• Interna realizacija se knjigovodstveno obuhvata
  zaduživanjem racuna osnovna sredstva (ako se ono
  preuzima sa zaliha gotovih proizvoda i instalira
  u sopstvenom preduzecu) za cenu koštanja
  proizvoda (sredstva) i odobravanjem racuna
  interna realizacija za isti iznos. Konacno,
  finansijski i vanredni prihodi se obuhvataju
  zaduživanjem odgovarajuceg racuna potraživanja
  (za odloženo placanje), žiro-racuna (za naplatu
  cekova) ili racuna blagajne (za naplatu u gotovu)
  i odobravanjem racuna finansijski prihodi ili
  racuna vanredni prihodi za naplaceni iznos.

67
Primer

• Preduzece A je na dan 1.1. t.g. imalo sledece
  stanje na
• racunima glavne knjige u dinarima osnovna
  sredstva
• 8.000, dugorocni plasmani 800, materijal 2.400,
  gotovi
• proizvodi 6.400, kupci 6.400, žiro-racun 3.200,
  blagajna
• 800 i sopstveni kapital 28.000. U januaru mesecu
  su u
• vezi sa prihodima nastale sledece poslovne
  promene
• 1. U toku meseca je prodata cetvrtina zaliha
  materijala za 600 dinara na kredit. Zbog
  oštecenja kupcima je data bonifikacija od 3.
• 2. U toku meseca je prodata polovina zaliha
  gotovih proizvoda za 4.800 dinara, i to na
  kredit 2.400 dinara, za barirane cekove 1.600
  dinara i za gotovo 800 dinara. Kupcima za
  proizvode prodate na kredit je odobren kolicinski
  rabatod 2.
• 3. Kupac, koji duguje 1.600 dinara nije u
  mogucnosti da o roku izmiri svoje obaveze, pa po
  dogovoru šalje menicu na 1.680 dinara. Kupac iz
  promene jedan je izmirio svoju obavezu uplatom na
  žiro-racun i iskoristio ponudeni kasa skonto od
  5.

68
nastavak

• 4. Preuzeta je mašina sa zaliha gotovih proizvoda
  i instalirana u preduzecu kao osnovno sredstvo.
  Cena koštanja proizvoda je 960 dinara.
• 5. Po osnovu naplate prihoda, koji je otpisan
  prošle godine, naplaceno je 320 dinara preko
  žiro-racuna.
• 6. Na ime prihoda po osnovu dugorocnih plasmana
  za ovaj mesec je naplaceno 80 dinara preko
  žiro-racuna.

69
Knjiženje poslovnih promena u dnevniku i glavnoj
knjizi (samostalno student sprovodi)
RB D?tum ? P I S Poziv I Z N O S I Z N O S
RB D?tum ? P I S Poziv Duguje Potražuje
1 Kupci Realizacija materijala -z? prodajnu vrednost- 5 9 600 600
1a Realizacija materijala Kupci -z? datu bonifikaciju od 3- 9 5 18 18
2 Kupci Žiro-racun Blagajna Realizacija proizvoda -z? prodajnu vrednost- 5 6 7 10 2.400 1.600 800 4.800
70
Nastavak - Knjiženje poslovnih promena u dnevniku
RB D?tum ? P I S Poziv I Z N O S I Z N O S
RB D?tum ? P I S Poziv Duguje Potražuje
2a Realizacija proizvoda Kupci -z? prodajnu vrednost- 1o 5 48 48
3 Menicna potraživanja Kupci IV menicnih potraživanja -z? datu bonifikaciju od 3- 11 5 12 1.680 1.600 80
3a Žiro-racun Finansijski rashodi Kupci -z? naplatu prod.vredn. menicno pl. i kor. kasa skonto- 6 13 5 550 32 582
71
Nastavak - Knjiženje poslovnih promena u dnevniku
RB D?tum ? P I S Poziv I Z N O S I Z N O S
RB D?tum ? P I S Poziv Duguje Potražuje
4 Osnovna sredstva Interna realizacija -z? instaliranu mašinu- 1 14 960 960
5 Žiro-racun Vanredni prihodi -z? datu bonifikaciju od 3- 6 15 320 320
6 Žiro-racun Finansijski prihodi -z? prodajnu vrednost- 6 16 80 80
72
Na racunima glavne knjige navedene promene bi
bile obuhvacene na sledeci nacin

Proknjižite na racune glavne knjige, prethodni
primer
73
Komentar

• do iznosa kamate na menicu kojom kupac prolongira
  izmirenje obaveza u promeni tri se dolazi po
  formuli
• Kamata na menicu (dug x vreme dospeca menice x
  godišnja kamatna stopa) 360 ili 365 dana.
• Pretpostavljeno je da je godišnja kamatna stopa
  20 i da je broj dana u godini 360. Dospece
  obaveze je poznato i iznosi 90 dana. Imajuci ovo
  u vidu, došlo se do kamate od 80 dinara.

74
5.2. Knjigovodstveno obuhvatanje prihoda
trgovinskog pravnog lica

• Trgovinsko preduzece ostvaruje prihode prodajom
  robe i materijala i naplatom finansijskih i
  vanrednih prihoda. Prihodi ostvareni prodajom
  robe i materijala se knjigovodstveno obuhvataju
  zaduživanjem racuna kupci (za prodaju na kredit),
  žiro-racuna (za prodaju na cekove) ili racuna
  blagajne (za prodaju za gotovo) i odobravanjem
  racuna realizacija robe (za prodatu robu) ili
  realizacija materijala (za prodati materijal). Sa
  druge strane, finansijski i vanredni prihodi se
  obuhvataju na isti nacin kao i u slucaju
  proizvodnog pravnog lica, odnosno zadužuje se
  žiro-racun (za naplatu cekova) ili racun blagajne
  (za naplatu u gotovu) i odobravanjem racuna
  finansijski prihodi ili vanredni prihodi.

75
Primer

• Primer trgovinsko preduzece B je na dan 1.1.
  t.g. imalo sledece stanje
• na racunima glavne knjige u dinarima osnovna
  sredstva 80.000,
• dugorocni plasmani 28.000, materijal 12.000, roba
  na zalihama 48.800,
• kupci 4.080, menicna potraživanja 3.120,
  žiro-racun 16.000, blagajna
• 8.000, sopstveni kapital 163.200, dugorocni
  krediti za osnovna
• sredstva 36.000 i ispravka vrednosti menicnih
  potraživanja 800.
• 1. Prodata je polovina zaliha materijala za 6.000
  dinara, od cega 2.000
• dinara za gotovo a ostatak na kredit. Zbog
  slabijeg kvaliteta materijala
• kupcu za materijal prodat na kredit je data
  bonifikacija od 8.
• 2. Prodata je trecina zaliha robe za 19.200
  dinara, i to za kredit 9.600
• dinara, na barirane cekove 6.000 dinara i za
  gotovo 3.600 dinara. Kupcima
• za robu prodatu na kredit je odobren sezonski
  rabat od 5.
• 3. Na ime godišnje kamate na dugorocne plasmane
  naplaceno je u gotovu
• 5.600 dinara, dok je na ime likvidacije menicnih
  potraživanja naplaceno
• 3.120 dinara.
• 4. Prema izvodu banke naplaceno je potraživanje
  od kupca iz promene
• jedan (kupac je iskoristio ponudeni kasa skonto
  od 6) kao i 400 dinara na

76
Knjiženje poslovnih promena u dnevniku i glavnoj
knjizi (samostalno student sprovodi)
RB D?tum ? P I S Poziv I Z N O S I Z N O S
RB D?tum ? P I S Poziv Duguje Potražuje
1 Kupci Blagajna Realizacija materijala -z? prodajnu vrednost- 5 8 12 4.000 2.000 6.000
1a Realizacija materijala Kupci -z? datu bonifikaciju od 8- 9 5 32 32
2 Kupci Žiro-racun Blagajna Realizacija robe -z? prodajnu vrednost- 5 6 8 13 9.600 6.000 3.600 19.200
77
Nastavak - Knjiženje poslovnih promena u dnevniku
RB D?tum ? P I S Poziv I Z N O S I Z N O S
RB D?tum ? P I S Poziv Duguje Potražuje
2a Realizacija robe Kupci -z? prodajnu vrednost- 13 5 480 480
3 Blagajna Finansijski prihodi -z? kamatu na dug.plasmane- 8 14 5.600 5.600
3a 3b Žiro-racun (Blagajna) Menicna potraživanja -z? naplatu menicnog pot- IV menicnih potraživanja Finansijski prihodi -za likvidaciju men. potraživa.- 7 6 11 14 3.120 (800) 3.120 800
78
Nastavak - Knjiženje poslovnih promena u dnevniku
RB D?tum ? P I S Poziv I Z N O S I Z N O S
RB D?tum ? P I S Poziv Duguje Potražuje
4 Žiro-racun Finansijski rashodi Kupci -z? napl.potraž.sa 6 k.skont- 7 15 5 3.730 238 3.968
4a Žiro-racun Vanredni prihodi -z? datu bonifikaciju od 3- 7 16 400 400
5 5a Realizacija robe Obaveze za P/P -za obracun p/p 1.1.31.1 t.g. Obaveze za P/P Žiro-racun -z? isplacene obaveze p/p- 13 17 17 7 1.600 1.600 1.600 1.600
79
Navedene promene bi na racunima glavne knjige
bile obuhvacene na sledeci nacin
Proknjižite na racune glavne knjige, prethodni
primer
80
6. Realizacija osnovnih sredstava

• Preduzece može u pojedinim slucajevima vršiti i
  prodaju
• osnovnih sredstava na tržištu drugim preduzecima,
• pravnim i fizickim licima, i to javnim
  nadmetanjem,
• prikupljanjem pismenih ponuda zainteresovanih
  lica i
• direktnom pogodbom. Visina prodajne vrednosti ili
  cena
• može biti razlicita. U zavisnosti od visine
  prodajne cene,
• može se govoriti o prodaji osnovnih sredstava po
• prodajnoj ceni koja je jednaka sadašnjoj
  vrednosti
• sredstava, prodaji osnovnih sredstava po
  prodajnoj ceni
• koja je viša od sadašnje vrednosti sredstava i
  prodaji
• osnovnih sredstava po prodajnoj ceni koja je niža
  od
• sadašnje vrednosti sredstava.

81
U svim ovim slucajevima prodaja se obuhvata kao
smanjenje na racunu

• osnovna sredstva za nabavnu vrednost i smanjenje
  na
• racunu ispravka vrednosti osnovnih sredstava za
  otpisanu
• vrednost. Ukoliko se osnovna sredstva prodaju po
• prodajnoj ceni koja je jednaka sadašnjoj
  vrednosti
• sredstva, ovo dovodi do promene strukture, ali ne
  i
• obima osnovnih sredstava, jer se u tom slucaju
• povecavaju novcana sredstva namenjena nabavci
• osnovnih sredstava i smanjuju osnovna sredstva u
• materijalnom obliku.

82
nastavak

• U slucaju prodaje osnovnih sredstava po ceni
• koja je viša od njihove sadašnje vrednosti, i
• za iznos ostvarenog dobitka na prodaji
• povecace se vanredni prihodi. Konacno, ako
• se osnovna sredstva prodaju po ceni koja je
• niža od njihove sadašnje vrednosti, potrebno
• je pokriti gubitak na prodaji iz ostvarenog
• ukupnog prihoda pravnog lica, pa se gubitak
• obuhvata na racunu vanredni rashodi.

83
Primer

• Primer preduzece C je na dan 1.9. t.g. imalo
  sledece stanje na
• racunima glavne knjige u dinarima osnovna
  sredstva 320.000,
• ispravka vrednosti osnovnih sredstava 80.000,
  izdvojena novcana
• sredstva za investicije 80.000, kupci za osnovna
  sredstva 28.000,
• kupci 12.000, sopstveni kapital 320.000 i
  dobavljaci 40.000.
• U septembru mesecu su u vezi sa prodajom osnovnih
  sredstava
• nastale sledece poslovne promene
• Prema odluci organa upravljanja prodata je na
  kredit mašina za
• 40.000 dinara. Nabavna vrednost prodate mašine je
  50.000 dinara,
• dok je njena vrednost otpisana za 24.
• 2. Kupci iz prethodne promene su izmirili svoj
  dug uplatom na
• odgovarajuci racun novcanih sredstava.
• 3. Na osnovu odluke organa upravljanja prodato je
  jedno kombi
• vozilo na kredit za 16.000 dinara. Nabavna
  vrednost prodatog vozila
• je 20.000 dinara a otpisana vrednost 4.000
  dinara.

84
nastavak

• 4. Kupci iz prethodne promene su izmirili svoj
  dug uplatom na
• odgovorajuci racun novcanih sredstava.
• 5. Na osnovu odluke organa upravljanja prodat je
  na kredit poslovni
• prostor za 80.000 dinara. Nabavna vrednost
  prostora iznosi 120.000
• dinara a bila je otpisana sa 15.
• 6. Kupci iz prethodne promene su izmirili svoj
  dug uplatom na
• odgovorajuci racun novcanih sredstava.
• Na racunima glavne knjige navedene promene bi
  bile obuhvacene na
• sledeci nacin

85
Knjiženje poslovnih promena u dnevniku i glavnoj
knjizi (samostalno student sprovodi)
RB D?tum ? P I S Poziv I Z N O S I Z N O S
RB D?tum ? P I S Poziv Duguje Potražuje
1 Kupci za osnovna sredstva IVOS Osnovna sredstva Vanredni prihodi -z? fak. prodaju mašine- 4 2 1 8 40.000 12.000 50.000 2.000
2 Izd. novc. sredstva za invest. Kupci za osn. sredstva -z? isplatu fakture- 3 4 40.000 40.000
3 Kupci za osn. sredstva IVOS Osnovna sredstva -z? fak.vrednost kombija- 4 2 1 16.000 4.000 20.000
86
Nastavak - Knjiženje poslovnih promena u dnevniku
RB D?tum ? P I S Poziv I Z N O S I Z N O S
RB D?tum ? P I S Poziv Duguje Potražuje
4 Izd. novc. sredstva za invest. Kupci za osn. sredstva -z? isplatu fakture- 3 4 16.000 16.000
5 Kupci za osn. sredstva IVOS Vanredni rashodi Osnovna sredstva -z? fak.vrednost kombija- 4 2 9 1 80.000 18.000 22.000 120.000
6 Izd. novc. sredstva za invest. Kupci za osn. sredstva -z? isplatu fakture- 3 4 80.000 80.000
87
Proknjižite na racune glavne knjige, prethodni
primer
88
VREMENSKA RAZGRANICENJA
Upotreba racuna vremenskih razgranicenja
(aktivnih ili pasivnih) obicno se dovodi u vezu
sa ispravnom vremenskom alokacijom prihoda i
rashoda, odnosno pravilnim utvrdivanjem
finansijskog rezultata u bilansu uspjeha.
Vremenska razgranicenja obuhvataju sve dogadaje
placanja kao i sve obracunate prihode i rashode
koji nemaju mesta u bilansu uspeha, jer nisu
prihodi i rashodi tekuceg perioda, ali ne
predstavljaju konkretna potraživanja ili
obaveze. Neka konta vremenskih razgranicenja
nisu u funkciji pravilne vremenske alokacije
rashoda i prihoda, vec trebaju da omoguce
pravilno i vremenski ispravno priznavanje
sredstava ili obaveza u bilansu staNja. Tako se,
npr., na kontu 483 ? Obracunati porez na dodatu
vrijednost obuhvataju iznosi poreza na dodatu
vrijednost obracunati prilikom prodaje proizvoda,
robe i usluga dok se stvarna obaveza za porez na
dodatu vrijednost evidentira na kontu 463 ?
Obaveze za porez na dodatu vrijednost.
89
AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANICENJA
Sadržinu racuna aktivnih vremenskih razgranicenja
uglavnom cine tranzitorne i anticipativne
pozicije. Uobicajeno je shvatanje da se
tranzitorne pozicije aktive odnose na izdatke
koji ne predstavljaju rashode tekuceg perioda ?
unaprijed placeni troškovi, dok anticipativne
obuhvataju prihode tekuceg perioda u vezi s
kojima ce se primanja (prilivi) ostvariti tek u
buducem ili buducim periodima. Grupa konta 28 ?
Aktivna vremenska razgranicenja obuhvata sledeca
konta 280 -? Razgraniceni placeni troškovi do
jedne godine, 281- ? Razgranicena potraživanja za
nefakturisani prihod, 282 ?- Akontacioni porez na
dodatu vrijednost i 289 - Ostala aktivna
vremenska razgranicenja.
90
PASIVNA VREMENSKA RAZGRANICENJA

• Sadržinu racuna pasivnih, kao i aktivnih
  vremenskih razgranicenja takode cine
• tranzitorne i
• anticipativne pozicije.
• Tranzitorne pozicije pasive obuhvataju sva
  primanja koja predstavljaju prihode buduceg
  obracunskog perioda ? unaprijed naplacene
  prihode, dok se anticipativne odnose na troškove
  tekuceg perioda koji ce se kao izdaci pojaviti
  tek u buducnosti (neisplaceni troškovi).
• Grupa konta 48 ? Pasivna vremenska razgranicenja
  obuhvata slijedeca konta
• 480 ?- Razgraniceni obracunati troškovi,
• 481 ?- Razgraniceni zavisni troškovi nabavke,
• 482 -? Razgraniceni prihodi,
• 483 -? Razgraniceni porez na dodatu vrijednost i
• 489 - Ostala pasivna vremenska razgraniceNja.

91
AKTIVNO RAZGRANICENJE RASHODA
Izvršena je pretplata na Službeni glasnik
Republike Srrbije za 2005. god. u iznosu od 300
km. Na dan polugodišnjeg, odnosno završnog racuna
polovinu godišnje pretplate treba prenijeti na
rashode.
RB Datum ? P I S ????? I Z N ? S I Z N ? S
RB Datum ? P I S ????? Duguje Potražuje
1 Unapred placena pretplata Žiro racun -za unapred placenu pretplatu 2802 2410 300 300
2 Ostali nematerijalni troškovi Unapred placena pretplata -za prenos polugodišnje pretplate na rashode - 5599 2802 150 150
92
PASIVNORAZGRANICENJE RASHODA
Obracunata je zakupnina za mesec juni 2005.god. u
iznosu od 1.000 km. Obaveza dospeva za placanje
10. jula.
RB Datum ? P I S ????? I Z N ? S I Z N ? S
RB Datum ? P I S ????? Duguje Potražuje
1 Troškovi zakupnina Obracunati troškovi zakupa -z? obracunate troškove zakupnin?- 533 480 1.000 1.000
2 Obracunati troškovi zakupa Dobavljaci u zemlji -za fakturu zajmodavca- 480 432 1.000 1.000
93
PASIVNO RAZGRANICENJE RASHODA
Trgovacko preduzece je izvršilo nabavku robe od
domaceg preduzeca cija je fakturna vrijednost
10.000 km. Obracunati troškovi prevoza iznose 500
km. Zalihe se uskladištene po veleprodajnoj
vrijednosti od 12.000.
RB Datum ? P I S ????? I Z N ? S I Z N ? S
RB Datum ? P I S ????? Duguje Potražuje
1 Roba u skladištu Dobavljaci u zemlji Obracunati zavisni troškovi RUC robe u skladištu -za obracun nabavke i uskladištenje robe- 1302 4320 4814 13029 12.000 10.000 500 1.500
94
AKTIVNO RAZGRANICENJE PRIHODA
Preduzece je na osnovu propisa o zdravstvenoj
zaštiti radnika ostvarilo pravo na povrat
(refundaciju) isplacenih neto plata radniku koji
se nalazi na bolovaNju u iznosu od 1.500 km.
RB Datum ? P I S ????? I Z N ? S I Z N ? S
RB Datum ? P I S ????? Duguje Potražuje
1 AVR - Ostali obracunati prihodi tekuceg perioda Prihodi od dotacija -za obracunate prihode po osnovu zakonskih prava- 2818 6402 1.500 1.500
95
PASIVNO RAZGRANICENJE PRIHODA
Naplacena je pretplata za strucni casopis za
2006.god. u iznosu od 300 km. Na dan
polugodišnjeg, odnosno završnog racuna, polovinu
godišnje pretplate treba prenijeti na prihode.
RB Datum ? P I S ????? I Z N ? S I Z N ? S
RB Datum ? P I S ????? Duguje Potražuje
1 Žiro racun PVR - Razgraniceni prihodi -za naplacenu pretplatu- 241 482 300 300
2 Potraživanja od kupaca Prihodi od izvršenih usluga Obracunati PDV -za ispostavljenu fakturu- 2010 6112 4830 300 256 44
3 PVR - Razgraniceni prihodi Potraživanja od kupaca -za zatvaranje racuna PDV- 4830 2010 300 300
96
RAZGRANICENJE PDV-?
Trgovacko preduzece registrovano za trgovinu na
veliko kupilo je robu cija je fakturna vrednost,
sa ukljucenim porezom na dodatu vrednost, 11.700.
Preduzece je robu prodalo svom kupcu po vrednosti
od 14.040 (ukljucujuci i porez na dodatu
vrednost).
RB Datum ? P I S ????? I Z N ? S I Z N ? S
RB Datum ? P I S ????? Duguje Potražuje
1 Roba u skladištu Akontacioni PDV Obaveze prema dobavljacima -za nabavku robe- 1301 2820 4320 10.000 1.700 11.700
2 Potraživanja od kupaca Prihodi od prodaje robe Obracunati PDV -za prodaju robe- 2010 6010 4830 14.040 12.000 2.040
97
NASTAVAK
RB Datum ? P I S ????? I Z N ? S I Z N ? S
RB Datum ? P I S ????? Duguje Potražuje
3 NV prodate robe Roba u skladištu -?? ??????? NV prodate robe- 5011 1301 10.000 10.000
4 Obracunati PDV Akontacioni PDV Obaveze za PDV -za saldiranje PDV-a u obracunskom periodu 4830 2820 4630 2.040 1.700 340
2.000 x 17 340
98
DUGOROCNA REZERVISANJA

• Prema MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze
  i potencijalna sredstva, rezervisanja su obaveze
  koje su neizvjesne u pogledu rokova i iznosa a
  koje se priznaju kada
• preduzece ima obavezu (pravnu ili stvarnu) koja
  je nastala kao rezultat prošlog dogadaja,
• kada je vjerovatno da ce odliv resursa koji
  sadrže ekonomske koristi biti potreban za
  izmirenje obaveze i
• kada se iznos obaveze pouzdano može procijeniti.
• Treba praviti razliku izmedu (dugorocnih)
  rezervisanja i rezervi (zakonskih, statutarnih,
  revalorizacionih i drugih) koje se smatraju
  sastavnim dijelom kapitala.
• Dugorocna rezervisanja se obuhvataju u okviru
  grupe racuna 40.

99
ZBOG CEGA SE VRŠE REZERVISANJA?
Osnovni smisao provodenja (dugorocnih)
rezervisanja treba tražiti u nastojanju preduzeca
da u bilansu uspeha utvrdi korektan finansijski
rezultat. Tokom redovnog poslovanja preduzeca se
u vecoj ili manjoj meri susrecu s troškovima
(rashodima) koji nastaju neravnomerno, u
periodima dužim od godinu dana, a ciji je iznos
obicno