GENETIKA 1

1
GENETIKA 1
GENETIKA 1
2
1
Genetika je nauka koja proucava nasledivanje i
promenljivost osobina kod živih organizama. Pod
pojmom osobina (svojstvo, karakteristika),
podrazumeva se bilo koja odlika jednog organizma
ili grupe jedinki kao što su oblik dela tela,boja
cveta, boja ociju, sposobnost da se ostvari neki
fiziološki proces, prisustvo ili odsustvo nekog
enzima, brzina trcanja... Genetika proucava
mehanizme prenošenja naslednih faktora sa
roditelja na potomke.
3
2
19-ti vek, Mendelov eksperiment sa graškom. 1909,
danski naucnik Wilhelm Johannsen je nasledne
faktore nazvao genima. 1911, geni su linearno
rasporedeni u hromozomima Sve do pocetka
cetrdesetih godina 20-og veka, smatralo se da su
proteini nasledni materijal živih bica. 1944,
utvrdeno je da je DNK nasledni materijal i da se
preko nje osobine prenose sa roditelja na
potomke. 1953, naucnici James Watson i Francis
Crick su konstruisali model grade molekula DNK.
Prema ovom modelu molekul DNK se sastoji od 2
polinukleotidna lanca koji se uvijaju jedan oko
drugog. Delovi molekula DNK su geni.
4
3
Gregor Johann Mendel Roden kao Johann Mendel,
22 jula 1822 u mestu Heinzendorf u
tadašnjem Austrijskom carstvu.Sada je to deo
Ceške republike. Po nacionalnosti je bio
Nemac. 1843 dolazi u manastir u gradu Brno gde
uzima ime Gregor. Mendel je prvi koristio
geneticki eksperiment. Od 1856 -1863 proucavao je
nasledivanje raznih osobina kod graška (Pisum
sativum) koji je zasadio u manastirskoj
bašti. Uradio je eksperimente sa oko 28 000
biljaka. Uveo je termine nasledni faktori,
dominantna osobina, recesivna osobina. Pre
Mendela se smatralo da je nasledivanje osobina
kontrolisano svakom kapljicom telesne tecnosti
organizma i da se usled mešanja telesnih
tecnosti roditelja ne može predvideti kakve ce se
osobine pojaviti kod potomaka. Mendel je dokazao
da se razvice svake osobine nalazi pod kontrolom
naslednih faktora koji ne gube svoj integritet
(ne stapaju se) vec se neizmenjeni prenose sa
roditelja na potomke. Svoj rad o nasledivanju je
objavio 1866 ali, znacaj ovog rada nije shvacen i
priznat za vreme njegovog života vec tek 1900-te
godine kada su neki drugi naucnici radeci
eksperimente sa biljkama došli do slicnih
zakljucaka (npr. danski botanicar Hugo DeVries
). Gregor Mendel je umro u Brnu 6 januara 1884.
Austrian Empire (1804-1867) Austro-Hungarian
Empire (1867-1918)
5
4
Mendelov eksperiment sa graškom
Da bi eksperiment bio uspešan Mendel je prvo
morao da odgaji ciste linije. Cista linija
podrazumeva da se kod jedinki odredene osobine
ispoljavaju na isti nacin kroz generacije.
Geneticki eksperimenti omogucavaju utvdivanje
nasledne prirode i poreklo promenljivosti
odredenih osobina kod organizama. Obicno se u
genetickom eksperimentu vrši ukrštanje jedinki
kod kojih se odredena osobina ispoljava na
razlicit nacin pa se onda prati pojava razlika
kod potomaka u toku nekoliko generacija. Generacij
a je period od nastanka organizma (od zaceca) do
dostizanja polne zrelosti kada je taj organizam
sposoban da stvara svoje potomke.
One of the reasons that Mendel carried out his
breeding experiments with pea plants was that he
could observe inheritance patterns in up to two
generations a year. Geneticists today usually
carry out their breeding experiments with species
that reproduce much more rapidly so that the
amount of time and money required is
significantly reduced. Fruit flies and bacteria
are commonly used for this purpose now. Fruit
flies reproduce in about 2 weeks from birth,
while bacteria, such as E. coli found in our
digestive systems, reproduce in only 3-5 hours.
Grašak -Pisum sativum
6
5
Osobine graška koje je Mendel pratio Mendel je
pratio sedam osobina graška. Odabrao je osobine
koje se mogu ispoljiti na dva nacina.
1 2 3
4
5 6
7
7
6
Monohibridno nasledivanje
Prati se jedna osobina.
1. Oblik semena Kod graška seme može biti okruglo
ili naborano. Mendel je odgajio liniju biljaka
koje su u svakoj generaciji davale okruglo seme i
liniju biljaka koje su uvek davale naborano
seme. Biljke koje su uvek davale okruglo i
biljke koje su uvek davale naborano seme su
roditeljska generacija (parentalna generacija),
obeležava se slovom P. Grašak je samooplodna
biljka, cvetovi graška imaju i prašnike i
tucak. Jedinke roditeljske generacije Mendel je
ukrštao tako što bi uklonio prašnike sa cvetova
biljaka koje su davale naborano seme a potom bi
na tuckove tih cvetova stavljao polenov prah
biljaka koje su davale okruglo seme. Na ovaj
nacin je sprecavao samooplodenje i bio je siguran
da ce dobijeno seme nastati kombinovanjem
naslednih faktora dve razlicite linije.
unakrsno oprašivanje
Kao rezultat ovog ukrštanja dobio je semena
koja predstavljaju prvu generaciju potomaka. Prva
filijalna generacija, obeležava se sa F1. Sva
semena dobijena ovim ukrštanjem bila su okrugla.
x
P
F1
100 okruglo seme
filius, filia sin,cerka
8
7
Posejao je ova semena i iz njih su izrasle biljke
(F1). Kada su se pojavili cvetovi dozvolio je
samooplodenje. Iz ovako oplodenih cvetova razvilo
se seme, to je F2 generacija. Ova semena su bila
okrugla i naborana, broj okruglih je bio znatno
veci. Mendel je skupio sva ta semena, razdvojio
ih po obliku i prebrojao. Brojna zastupljenost je
bila 5474 okruglih i 1850 naboranih. Odnos je
bio 3 1
samooprašivanje
x
F1
F1 P2 sada su jedinke F1 generacije
roditeljska generacija
F2
75 okruglo 25 naborano
Prateci i druge osobine Mendel je utvrdio da se u
F1 generaciji uvek ispoljava samo jedna
osobina. U F2 generaciji su bile zastupljene obe
osobine ali je jedna od njih za oko tri puta bila
cešca od druge. Zakljucio je da tu postoji
odredeno pravilo i pokušao je da ga objasni. U to
vreme se još nije znalo za gene pa je Mendel
koristio izraz- nasledni faktor.
9
8
Razvice svake osobine kontroliše odredeni
nasledni faktor. U svakoj biljci F1 generacije se
nalaze oba faktora ali se samo jedan ispoljava pa
ga je zato Mendel nazvao dominantnim i obeležio
ga je velikim slovom A. Drugi nasledni faktor
koji se nije ispoljio u F1 generaciji Mendel je
nazvao recesivnim faktorom i obeležio ga je malim
slovom a. Recesivan faktor je sakriven u F1
generaciji, nije nestao ali ga je dominantan
faktor pokrio.
P AA x aa g A A
a a F1 Aa Aa Aa Aa F1
Aa x Aa g A a A
a F2 AA Aa Aa aa
¾ okruglo ¼ naborano
75 25

gameti a a
A Aa Aa
A Aa Aa
gameti A a
A AA Aa
a Aa aa
AA okruglo seme Aa okruglo seme aa naborano
seme
10
9
Nasledni faktori se razdvajaju prilikom
formiranja gameta. Polovina gameta ce imati
faktor A a druga polovina gameta ce imati faktor
a. Nasledni faktori se slobodno kombinuju
(nezavisno jedan od drugoga) i nastaje F2
generacija. U F2 generaciji se ispoljava i
recesivan nasledni faktor (a), pojavljuje se
osobina koju ovaj faktor odreduje ali u manjoj
zastupljenosti u odnosu na osobinu koju odreduje
dominantan nasledni faktor (A). Mendelova
pravila nasledivanja 1. Pravilo rastavljanja
2. Pravilo slobodnog kombinovanja A -
dominantan nasledni faktor, dovodi do razvica
okruglog semena Okruglo seme je dominantna
osobina a - recesivan nasledni faktor, dovodi do
razvica naboranog semena. Naborano seme je
recesivna osobina. Recesivan nasledni
faktor ne može da se ispolji ako je u paru
sa dominantnim faktorom (Aa) Recesivna
osobina se ispoljava ako su oba faktora recesivna
(aa).
11
10
GENOTIP FENOTIP Pod fenotipom se podrazumeva
odredena osobina npr. boja cveta, boja
ociju... Genotip,predstavlja kombinaciju
naslednih faktora koji dovode do razvica odredene
osobine. (u širem smislu genotip predstavlja skup
svih gena) Fenotip je stvarni izgled organizma
nastao delovanjem naslednih faktora u odredenim
uslovima sredine. okruglo seme, naborano seme
fenotipovi Aa Aa aa genotipovi Genotipovi AA
i Aa dovode do razvica okruglog semena. Genotip
aa dovodi do razvica naboranog semena. Okruglo
seme je dominantan fenotip. Naborano seme je
recesivan fenotip.
monohibridno nasledivanje n1
An organisms phenotype is its physical
appearance. An organisms genotype is its genetic
makeup.
12
11
2. Boja semena
BB bb
Bb 100 žuto
BB Bb Bb bb 75 žuto
25 zeleno
FENOTIP
GENOTIP
Žuto seme je dominantan fenotip. Odreduju ga dva
genotipa BB Bb Zeleno seme je recesivan
fenotip. Odreduje ga jedan genotip bb B -
dominantan alel b - recesivan alel
13
12
Dominantni i recesivni geni (aleli) Šta su
aleli ?
Genski aleli su razliciti oblici jednog istog
gena. Primer Gen koji odreduje boju cveta kod
graška ima dva alela, jedan alel dovodi do
razvica ljubicastog cveta a drugi do razvica
belog. Aleli se nalaze na homologim
hromozomima. Homologi hromozomi su hromozomi
istog oblika i velicine, jedan je iz jajne celije
a drugi iz polenovog zrna.
(spermatozoida)
alel za beo cvet
alel za ljubicast cvet
Par homologih hromozoma
Dominant alleles overpower recessive alleles.
Dominant traits overpower recessive traits.
14
13
Homozigot, heterozigot?
C
C
C
c
c
c
Dominantan homozigot oba homologa hromozoma imaju
dominantan alel
Recesivan homozigot oba homologa hromozoma imaju
recesivan alel
Heterozigot jedan hromozom ima
dominantan a drugi ima recesivan alel
Ukrštanjem cistih linija (dominantan homozigot x
recesivan homozigot) dobija se potomstvo koje
je heterozigotno i kod kojeg se ispoljava
dominantno svojstvo.
15
14
3. Boja cveta
Kada polen biljaka koje imaju beo cvet oplodi
jajne celije cvetova ljubicaste boje nastace prva
generacija hibrida koji ce svi imati ljubicast
cvet. Rezultat je isti i kada se polen
ljubicastog cveta prebaci na tucak belog
cveta. Gen koji odreduje boju cveta ima dva
alela C alel koji odreduje ljubicastu boju c
alel koji odreduje belu boju

P CC x cc
F1 Cc Cc Cc Cc
U F1 generaciji sve biljke ce imati ljubicast
cvet.
16
15
Flower color alleles C dominant allele c
recessive allele
F1 Cc x Cc
F2 CC Cc Cc cc
Postoje tri genotipa CC Cc cc CC i Cc dovode
do razvica ljubicastog cveta cc dovodi do
razvica belog cveta
Ukrštanjem F1 x F1 (samooplodenje) dobice se F2
generacija u kojoj ce 75 cvetova bili
ljubicaste boje a 25 cvetova bele boje. (25
dominantnih homozigota, 50 heterozigota i 25
recesivnih homozigota)
Fenotip
ljubicasta boja
bela boja
ljubicasta boja
ljubicasta boja
3 1
cc recesivan homozigot
Genotip
CC dominantan homozigot
Cc heterozigot
Cc heterozigot
1 2 1
17
16
Samooprašivanje
18
17
Each true-breeding plant of the parental
generation has identical alleles, CC or
cc. Gametes (circles) each contain only one
allele for the flower-color gene. In this case,
every gamete produced by one parent has the same
allele.
P Generation
?
PhenotypeGenotype
Purple flowersCC
White flowerscc
Gametes
c
C
Union of the parental gametes produces F1
hybrids having a Cc combination. Because the
purple-flower allele is dominant, all these
hybrids have purple flowers. When the hybrid
plants produce gametes, the two alleles
segregate,half the gametes receiving the C allele
and the other half the c allele.
F1 Generation
PhenotypeGenotype
Purple flowersCc
Gametes
c
C
This box, a Punnett square, shows all possible
combinations of alleles in offspring that result
from an F1 ? F1 (Cc ? Cc) cross. Each square
represents an equally probable product of
fertilization. For example, the bottom left box
shows the genetic combination resulting from a c
egg fertilized by a C sperm. Random combination
of the gametes results in the 31 ratio that
Mendel observed in the F2 generation.
c
C
F1 sperm
F2 Generation
C
Cc
CC
F1 eggs
c
cc
Cc
Phenotype
3
1
19
18
4. Položaj cveta
5. Oblik mahune
6. Boja mahune
7. Visina stabljike
TT x tt
Tt x Tt
TT Tt Tt tt
20
19
Dihibridno nasledivanje Prate se dve osobine
(ukrštaju se biljke koje se razlikuju u dve
osobine). Mendel je pratio nasledivanje oblika i
boje semena, visinu biljke i boju cveta itd. U
roditeljskoj generaciji je ukrstio biljke koje su
uvek davale okruglo seme žute boje sa biljkama
koje su davale naborano seme zelene boje. Iz
oplodenih cvetova su se razvila semena (F1
generacija) koja su sva bila okrugla i žuta. To
znaci da su obe ove osobine dominantne. Kada je
posejao ova semena nikle su biljke (F1 gen) kod
kojih je dozvolio samooplodenje. Dobijena
su semena (F2 generacija) kod kojih su se
pojavile i varijante koje nisu postojale u
roditeljskoj generaciji.
primer za dihib.nasled. udžbenik, str 45.
Ako oblik semena oznacimo slovom A a boju semena
slovom B, onda ce biljke roditeljske generacije
biti AABB i aabb. A okruglo
B žuto a naborano b
zeleno AABB okruglo žuto seme aabb naborano
zeleno seme
P
x
F1
x
F1
F2
zelena i žuta naborana semena
21
20
P AABB x aabb g AB
ab F1 AaBb F1
AaBb x AaBb g AB,
Ab, aB, ab F2 AABB
AAbb aaBB aabb AABb
Aabb aaBb AaBB
AaBb
Biljka sa genotipom AABB ce stvarati gamete koji
ce sadržati oba dominantna alela (AB), a biljka
koja ima genotip aabb stvarace gamete koji ce
imati recesivne alele za obe osobine
(ab). Spajanjem gameta nastaju hibridi, F1
generacija AaBb. Kombinacijom 4 tipa gameta
nastaje F2 generacija.
polenova zrna
gameti AB Ab aB ab
AB AABB AABb AaBB AaBb
Ab AABb Aabb AaBb Aabb
aB AaBB AaBb aaBB aaBb
ab AaBb Aabb aaBb aabb
jajne celije
9/16
3/16
1/16
3/16
okr/žuto
nab/zel
okr/zel
nab/žuto
4 fenotipa, odnos 9331 9 genotipova
16 kombinacija, neke se ponavljaju
22
21
Zadatak
Koji gen odreduje oblik a koji boju? Koje
osobine su dominantne? cetvrtast oblik - okrugao
oblik zelena boja - žuta boja Koliko tipova
gameta ima majka a koliko otac ? Napiši koje
kombinacije alela postoje u gametima.
Phenotype Genotype
Bbff
BbFf
Ukrštanjem razlicitih gameta kod dece se mogu
ispoljiti ove osobine u razlicitim
kombinacijama. Za odgovarajuce fenotipove napiši
genotipove koji postoje kod dece cetvrtast
zelen
okrugao - zelen cetvrstast žut

okrugao - žut
23
22
Tipovi nasledivanja kod biljaka, životinja, ljudi
Od interakcija alela odredenog gena zavisi kako
ce se ispoljiti osobina koju taj gen
determiniše. Interakcija genskih alela može
biti dominantno-recesivna, intermedijarna,
kodominantna. 1. Dominantno-recesivno
nasledivanje (do sada navedeni primeri) 2.
Intermedijarno nasledivanje (nepotpuna
dominansa) 3. Kodominantno nasledivanje
osobina
24
23
Intermedijarno nasledivanje (nepotpuna dominansa)
P generacija
crven A1A1
beo A2A2
?
A1
A2
gameti
P A1A1 x A2A2 F1 A1A2
A1A2 A1A2 A1A2 100
roze F1 A1A2 x A1A2 F2 A1A1
A1A2 A1A2 A2A2 25 crven
50 roze 25 beo
F1 generacija
roze A1A2
gameti
A1
A2
A1
A2
polenova zrna
gameti
F2 generacija
A1
A1A2
A1A1
jajne celije
A2
A2A2
A1A2
udžbenik, strana 46
25
24
Zevalica - Antirrhinum sp.
Incomplete dominance When a dominant allele does
not mask completely the phenotypic expression of
the recessive allele in a heterozygote. F1
hybrids have an appearance somewhat in between
the phenotypes of the two parental
varieties. Example flower snapdragon
26
25
Kodominantno nasledivanje
Do sada smo radili osobine koje su bile odredene
jednim genom koji je imao dva alela. Postoje geni
koji mogu imati više alela -multipni aleli. Gen
od kojeg zavisi tip krvne grupe ima 3
alela. Aleli A, B, O Od kombinacije ovih alela
zavisi koju cemo krvnu grupu imati. Ako se na oba
homologa hromozoma nalazi alel A osoba ce imati A
krvnu grupu. Ako se na oba homologa hromozoma
nalazi alel B osoba ce imati B krvnu grupu. Ako
se na oba homologa hromozoma nalazi alel O osoba
ce imati O krvnu grupu. Ako se na jednom
homologom hromozomu nalazi alel A a na drugom
alel O, osoba ce imati A krvnu grupu. Ako se na
jednom homologom hromozomu nalazi alel B a na
drugom alel O, osoba ce imati B krvnu grupu. Ako
se na jednom homologom hromozomu nalazi alel A a
na drugom alel B, osoba ce imati AB krvnu
grupu Aleli A i B su dominantni u odnosu na alel
O. Aleli A i B su medusobno kodominantni - oba
alela dolaze do izražaja.
Gen odreduje stvaranje odredenog proteina, taj
protein ulazi u gradu antigena, od antigena
zavisi koja ce biti krvna grupa. Osobe sa AB
krvnom grupom stvaraju dve vrste antigena.
Multiple Alleles Some genes may have more than
two alternative alleles Classic example Blood
types
27
26
Determination of ABO blood group by multiple
alleles
Genotipovi su napisani na slici desno (isti
prikaz je i u udžbeniku) ali jednostavnije je
ovako A krvna grupa ima dva genotipa AA
AO B krvna grupa ima dva genotipa BB BO AB
krvna grupa ima jedan genotip AB O krvna grupa
ima jedan genotip OO
Codominance
28
27
Majka ima A krvnu grupu (heterozigot). Otac ima
B krvnu grupu (homozigot). Koje krvne grupe se
mogu ocekivati kod njihove dece?
spermatozoidi
P AO x BB F1 AB AB
BO BO
gameti B B
A AB AB
O BO BO
jajne celije
50 50 AB krvna
grupa B krvna grupa
Roditelji imaju A krvnu grupu. Da li njihovo dete
može imati O krvnu grupu ?
Primer za kodominantno nasledivanje je i tzv. MN
sistem krvnih grupa kod ljudi. Postoji jedan gen
sa dva alela, alel M i alel N. Njihovom
kombinovanjem moguca su tri genotipa MM NN
MN Osobe sa genotipom MM imaju M krvnu grupu
Osobe sa genotipom NN imaju N krvnu grupu Osobe
sa genotipom MN (heterozigoti) imaju MN krvnu
grupu. Aleli M i N su kodominantni.
29
28
Kvantitativne osobine - Poligene osobine
Osobine koje smo do sada razmatrali bile su
odredene jednim genom sa dva alela, ili su bile
odredene jednim genom koji ima 3 ili više alela
(multipni aleli). Poligene osobine su odredene sa
više gena koji mogu imati 2 ili više alela pa je
zato je pracenje ovakvih osobina složenije. Ti
geni se ponašaju po Mendelovim pravilima ali broj
mogucih kombinacija razlicitih alela razlicitih
gena dovodi do širokog spektra ispoljavanja te
osobine. Faktori spoljašnje sredine mogu u manjoj
ili vecoj meri uticati na ispoljavanje ovih
osobina.
Quantitative Traits (Polygenic
Inheritance) Height, weight, human skin color,
foot size...
30
29
Jedan od prvih dokaza za postajanje poligenih
osobina bilo je pracenje boje zrna
pšenice. Ukrštanjem pšenice sa belim i pšenice sa
tamno crvenim zrnom dobilo se potomstvo srednje
boje (F1). Ukrštanjem jedinki srednje boje u F2
generaciji pojavilo se 7 razlicitih fenotipova
! Istraživanje je pokazalo da boju zrna pšenice
odreduju tri gena sa po dva alela.
31
30
Primeri nasledivanja nekih osobina kod ljudi
Ušna resica Jedan gen sa dva alela Odvojena
resica dominantna osobina Spojena - recesivna
osobina
Rupica na obrazima je dominantna
osobina Pegavost Odreduje jedan gen sa dva
alela Postojanje pega dominantna
osobina Odsustvo pega recesivna osobina Rast
kose na celu Postojanje useka na sredini cela
dominantna osobina Ravna ivica kose na celu
recesivna (Widows peak) Mogucnost uzdužnog
savijanja jezika dominantna osobina Problem istr
aživanja su pokazala da se kod 30 ispitanih
identicnih (jednojajnih) blizanaca ova osobina
razlicito ispoljila! Jednojajni blizanci imaju
isti genotip, pa ipak, jedan blizanac može a
drugi ne može da savije jezik?!
32
31
Boja ociju Smatralo se da je za boju ociju
odgovoran jedan gen sa dva alela i da za tu
osobinu važe Mendelova pravila, tamne oci su
odredene dominantnim alelom, a plave oci
recesivnim. Šta je sa zelenim ocima? Po
dominantnosti zelene oci bi bile izmedu tamnih i
plavih. Dešava se da roditelji koji imaju zelene
oci imaju decu sa zelenim i plavim
ocima. Postoje razliciti stavovi kada je boja
ociju u pitanju. Jedni naucnici kažu jedno, drugo
drugo.... Može se procitati da su za boju ociju
odgovorna dva gena sa po dva alela, tri gena....a
postoje i stavovi da uopšte ne postoji gen za
boju ociju te da je usled mutacija i
rekombinacija naslednog materijala
teško predvideti boju ociju potomaka. Ako boju
ociju odreduju dva gena sa dva alela, možemo
predvideti nasledivanje za tamne,zelene i plave
oci. Naravno, postoje mnogobrojna odstupanja za
koja nije tacno utvrden mehanizam nasledivanja
(zeleno žuckaste oci, sivkaste, šucmuraste-rece
jedna ucenica ? ) Ima mnogo objašnjenja ali to
prevazilazi nivo gimnazije, koga interesuje može
da procita na postavljenim linkovima na sledecim
slajdovima. Ovde ce biti izložen i školski, po
svemu sudeci, netacan prikaz, i popularan prikaz
(2 gena,4 alela). Popularan u smislu što postoje
sajtovi gde se na osnovu tog modela može
izracunati boja ociju dece tzv. Eye
calculator. What Color Eyes Will Your Children
Have? http//museum.thetech.org/ugenetics/eyeCalc
/eyecalculator.html
33
32
Primeri nasledivanja boje ociju - boju odreduje
jedan gen sa dva alela
Ovo je prevazideno tumacenje jer je više nego
ocigledan nedostatak objašnjenja nasledivanja
zelene boje ociju. A -dominantan alel, odreduje
tamnu boju a - recesivan alel, odreduju plavu
boju
P parentalna, roditeljska generacija g gameti
(polne celije jajne celije i spermatozoidi) F
filijalna generacija (deca)
34
33
Primeri nasledivanja boje ociju - boju odreduju
dva gena sa po dva alela
GENOTIP FENOTIP bey2
gey
Prvi gen je na hromozomu 15. To je EYCL3 (bey2
gen) Ovaj gen ima dva alela alel za tamne oci B
alel za plave oci p Drugi gen je na hromozomu
19. To je EYCL1 (gey gen) Ima dva alela alel za
zelene oci Z alel za plave oci p Dominantnost
1. alel za tamne oci B 2. alel za zelene oci Z
(recesivan u odnosu na B, dominantan u odnosu
na p) 3. alel za plave oci p
I ovo je pojednostavljeno objašnjenje
nasledivanja boje ociju ali svakako je bliže
realnosti od primera na prethodnom slajdu.
Preuzeto sa http//www.athro.com/evo/gen/geframe
.html
35
34
otac
majka
Bp Zp
P
Bp Zp
BpZp Ova žena je od jednog roditelja nasledila
hromozom 15 koji ima alel za braon oci a od
drugog roditelja je nasledila hromozom 15 koji
ima alel za plave oci. Hromozom 19, od jednog
roditelja je nasledila hromozom koji ima alel za
zelene oci a od drugog roditelja hromozom koji
ima alel za plave oci. Isto važi i za ovog
muškarca. gamet BZ jajna celija/spermatozoid
koji na hromozomu 15 ima alel za braon oci a
na hromozomu 19 alel za zelene oci.
F1
12/16
3/16
1/16
75 braon 18,75 zelene 6,25 plave
36
35

Kako je moguce da imam plave oci kada moj otac
ima braon a moja majka zelene ?
otac
majka
pp Zp
Bp Zp
P
Ako je otac Bp pp
Preuzeto sa http//www.thetech.org/genetics/ask
.php?id203
37
St Thomas's Abbey in Brno is an Augustinian
monastery located in the Czech Republic
38
The garden in which Gregor Mendel carried out his
famous experiments
39
The Augustinian Abbey now hosts the Mendel Museum
dedicated to the founder of genetics
prof.Sonja Kovacevic