Kosmolo - PowerPoint PPT Presentation

About This Presentation
Title:

Kosmolo

Description:

Kosmolo ko muvanje: Randevu tamne energije i crnih rupa Autor: Darko Donevski 1.1 Op ta svojstva crnih rupa Neobi ni stelarni objekti sa jakom gravitacijom ... – PowerPoint PPT presentation

Number of Views:254
Avg rating:3.0/5.0
Slides: 70
Provided by: mohik
Category:
Tags: kosmolo | mase

less

Transcript and Presenter's Notes

Title: Kosmolo


1
Kosmološko muvanjeRandevu tamne energije i
crnih rupa
  • Autor
    Darko Donevski

2
(No Transcript)
3
1. Elementi teorije crnih rupa
2. Tamna energija
3. Proracun zracenja izolovane crne rupe
4. Analiza uticaja akrecije tamne energije na
proces evolucije crnih rupa
4
1.1 Opšta svojstva crnih rupa
  • Neobicni stelarni objekti sa jakom gravitacijom
  • Predstavljaju krajnji stadijum kolapsa za koji se
    stvara gravitacioni radijus koji implicira
    kosmicku brzinu vecu od

5
Kako nastaju crne rupe?
  • Masivna zvezda na kraju svog evolucionog
    stadijuma silovito odbacuje glavninu svojih
    gasova eksplozijom supernove
  • Preostalo sagorelo jezgro sadrži viÅ¡e od 2,7
    Sunceve mase
  • Do kolapsa dolazi kada gravitacija pocne da
    savladava sile izmedu cestica unutar sagorele
    zvezde
  • Zakrivljenost se povecava, a svetlosni zraci
    skrecu pod vecim uglovima

6
Elementi crne rupe
  • Singularitet
  • Horizont dogadaja

7
(No Transcript)
8
Svojstva crnih rupa
  • Masa
  • Naelektrisanje
  • Ugaoni moment
  • - Teorema no hair

9
Devojka koja svakog privlaci! ?
  • Ni do danas nijedna crna rupa nije zasigurno
    detektovana, jer se direktno teleskopom ne može
    videti. One se gotovo sigurno otkrivaju
    indirektnim putem, tj. njihovim gravitacionim
    uticajem na okolne objekte.
  • Akrecioni disk - crna rupa svojom gravitacijom
    utice na okolne objekte, zarobljava gas i drugu
    materiju sa svog vidljivog pratioca. Time oko
    sebe formira dodatni disk tj. akrecioni disk
    (akrecija predstavlja sakupljanje). Otkrivanjem
    takvog efekta, otkriva se skriveni pratilac. Ta
    materija se sliva kao kroz levak ka crnoj rupi i
    dok ne dosegne horizont dogadjaja odaje neko
    zracenje (elektromagnetno zracenje visokih
    energija, najverovatnije X zracenje).

10
  • Kvazari kvazari (eng. Quasi Stellar Objects)
    otkriveni su 1963. godine i nalaze se gotovo na
    samom horizontu dostupnog Univerzuma. Izracivanje
    energije tj. X zracenja ovih objekata zavisi od
    njihove mase. Naucnici smatraju da masu kvazara
    mora da nosi neko centralno telo, a da se
    energija dobija neprekidnim upadanjem nove
    materije u to centralno telo. Smatra se da se u
    središtu kvazara nalazi crna rupa koja bi bila
    najstabilnije centralno telo i najefikasniji
    pokretac svih procesa u kvazarima.
  • Pretpostavlja se da crne rupe zrace kroz kvazare,
    odnosno da je zracenje kvazara u stvari zracenje
    akrecionog diska crne rupe.

11
(No Transcript)
12
  • Einsteinove jednacine gravitacionog polja su
    nelinearne i zbog toga se ne mogu rešiti u opštem
    obliku. Zbog toga se ne može koristiti ideja
    superpozicije, osim u slucaju slabih
    gravitacionih polja. Jedna od posledica je da se
    gravitaciono polje više objekata ne može dobiti
    kao zbir polja podsistema, što znatno otežava
    njihovo rešavanje. Zato je nalaženje tacnih
    rešenja relativistickih jednacina veoma teško.
    Ovaj zadatak je rešen, medutim, za neke
    interesantne fizicke situacije. Naime, u slucaju
    statickog, sferno-simetricnog gravitacionog polja
    koje formira mirujuce sferno-simetricno telo
    rešenje se nalazi bez vecih teškoca. Koristeci
    Einsteinove jednacine moguce je za poznatu
    fizicku situaciju (poznati raspored masa, tenzor
    energije-impulsa) odrediti metricki tenzor i time
    formulisati dinamiku.
  • Prvi koji dobio tacno reÅ¡enje jednacina
    gravitacionog polja i izraza za kvadrat linijskog
    elementa za navedene uslove bio je
    Schwarzschild. On je pretpostavio da na dovoljno
    velikim udaljenostima od ove mase prostor-vreme
    prelazi u prostor Minkowskog (ravan prostor).
    Rešenje samo po sebi ima ogroman znacaj zato što
    se pomocu njega može opisati gravitaciono polje
    Sunca i izvesti jednacine za tri klasicna
    eksperimenta kojima se pokazuje razlika u
    predvidanjima klasicne gravitacije i opšte
    terorije relativnosti.

13
Schwarzschildova crna rupa
  • Jednacina gravitacionog polja
  • Schwazschild prvi naÅ¡ao analiticko reÅ¡enje za
    kvadrat linijskog elementa 1916.godine. Da
    bi se dobio izraz za kvadrat linijskog elementa
    potrebno je posmatrati sferno, nerotirajuce i
    nenaelektrisano telo sa sferno-simetricnom
    distribucijom mase. Uslov stacionarnosti i
    staticnosti oznacava da u koordinatnom sistemu
    komponenta ne zavisi od vremena i da je
    .
  • ReÅ¡enje Schwarzschilda dato je izrazom
  • Znacaj Opisuje geometriju prostor-vremena
    idealne crne rupe

14
Znacaj ove i ostalih geometrija
  • Schwarzschildovo reÅ¡enje ima singularitet za
    (realan singularitet), kao i otklonjiv
    singularitet za .
  • Odgovarajucim transformacijama koordinata,
    Kruskal i Szekeres su 1960. godine odredili
    koordinatni sistem u kojem se ne pojavljuje
    prividni singularitet, dok realna divergencija
    ostaje pri .
  • Sa Schwarzschildovim koordinatama povezuje ih
    izraz
  • Znacaj Predstavljaju analiticko produženje
    rešenja Schwarzschilda jer opisuju celu
    prostorno-vremensku mnogostrukost.

15
  • Geometrija rotirajucih crnih rupa - Kerr, Newman
    1965.godine
  • Ovde je
  • Pojavljuje se i drugi horizont dogadaja, a u
    ravni ekvatora se formira prstenasti singularitet.

16
  • UnutraÅ¡nji horizont dogadaja se nalazi na
    radijusu
  • Ako bi se postigla brzina rotacije kojom bi
    išcezli horizonti ostao bi goli singularitet.
    Prema hipotezi Penrosea to nije dozvoljeno
    Kosmicka cenzura (eng.Cosmic Censorship).

17
1.2.Zakoni mehanike crnih rupa
  • Bardeen, Bekenstein, Carter, Hawking
    1973.godine.
  • Imaju formalnu analogiju u principima
    termodinamike.
  • Neke velicine, koje su svojstvene crnim rupama,
    ponašaju se analogno nekim termodinamickim
    velicinama.

18
  • Nulti zakon mehanike crnih rupa
  • PovrÅ¡inska gravitacija stacionarne crne rupe
    se ne menja tokom vremena.
  • Prvi zakon mehanike crnih rupa
  • Drugi zakon mehanike crnih rupa
  • Namece se analogija izmedu entropije i povrÅ¡ine
    horizonta, kao i izmedu temperature i velicine
    .
  • Treci zakon mehanike crnih rupa
  • Nemoguce je smanjiti povrÅ¡insku gravitaciju
    do nule u konacnom broju operacija.

19
  • Israel i Hawking su dobili znacajne izraze
  • Primer Crna rupa mase Sunca ima temperaturu od
  • Fundamentalan rezultat da crna rupa ima
    temperaturu i entropiju vece od nule.
  • Pokazuje se da u prvom zakonu mehanike crnih
    rupa postoji nešto više od formalne analogije sa
    termodinamickim velicinama.

20
  • Ako se izraz za entropiju napiÅ¡e u SI sistemu,
    dobija se da je
  • Da li temperatura razlicita od nule znaci da crna
    rupa emituje zracenje kao crno telo iste
    temperature?
  • Zracenje crnih rupa (Hawking, 1974. godine)
  • Prema kvantnoj teoriji polja u vakuumu neprestano
    dolazi do stvaranja parova virtuelnih cestica
    usled principa neodredenosti. Ovakvi parovi se
    vrlo brzo rekombinuju.
  • Ukoliko se jedan par nade blizu horizonta
    dogadaja može postojati dovoljno velika
    verovatnoca da jedna od cestica prode kroz njega.
    Upadna cestica predstavlja fluks negativne
    energije u crnu rupu. Cestica koja ode u
    beskonacnost predstavlja zracenje koje smanjuje
    energiju crne rupe u skladu sa zakonom održanja
    energije.
  • Verovatnoca stvaranja realnog para data je

21
Neke posledice ovih procesa
  • 1.) Paradoks gubitka informacija
  • Da li se uniÅ¡te baÅ¡ sve informacije o
    sastavu materije unutar crne rupe?
  • John Preskill i Gerhard t'Hooft
  • Hawking-revizija osnovne ideje, 2004.godine -
    crne rupe možda izbacuju informaciju kroz
    horizont u kasnijim fazama isparavanja
  • 2.) UopÅ¡ten drugi zakon mehanike crnih rupa
  • Ukupna entropija zracenja i materije van crnih
    rupa, kao i entropija samih crnih rupa, nikada se
    ne smanjuje.
  • 3.) Kako ce se menjati masa crne rupe usled
    svih kosmoloških uticaja?

22
1. Elementi teorije crnih rupa
2. Tamna energija
3. Proracun zracenja izolovane crne rupe
4. Analiza uticaja akrecije tamne energije na
proces evolucije crnih rupa
23
  • Ili Upoznajmo udvaraca!
  • ?

24
Tamna energija
  • Istraživanja (Supernova Cosmology Project koji su
    vodili naucnici iz Lawrence Barkley National
    Laboratory i High-z Supernova Team) dovela su do
    saznanja o ubrzavajucem Å¡irenju Univerzuma, i
    pružila jedan od najdirektnijih dokaza za
    postojanje tamne energije.

25
SN 1987a u LMC
26
  • SN tipa Ia odredivanje udaljenosti
  • Odreduje se Doplerov pomak pri Å¡irenju
  • konstantna luminoznost tj. ukupna izracena
    energija (kod drugih tipova zavisi od mase)
    ,
  • Odredujemo daljinu - supernove Ia vidljive na
    velikim
  • Hablov zakon i Å¡irenje svemira
  • Univerzum ubrzava

27
  • Tamna energija predstavlja hipoteticki oblik
    energije koja prožima ceo Univerzum i odlikuje se
    snažnim negativnim pritiskom. Saglasno Opštoj
    teoriji relativnosti ovaj negativni pritisak je,
    na velikoj skali, kvalitativno jednak sili koja
    deluje nasuprot gravitaciji.
  • Termin tamna energija (eng. Dark Energy) prvi
    put je pomenut 1998. godine u radu "Prospects for
    Probing the Dark Energy via Supernova Distance
    Measurements" ciji su autori Huterer i Turner.
    Tacna priroda tamne energije je predmet mnogih
    naucnih spekulacija

28
(No Transcript)
29
WMAP
30
Rezultati WMAP-a
  • Univerzum je star
  • Sastav Univerzuma je sledeci
  • Gustina bariona
  • Gustina celokupne materije (barioni i tamna
    materija)
  • Gustina tamne energije
  • Vrednost Hubbleove konstante je
  • Geometrija naÅ¡eg Univerzuma bliska ravnoj

31
(No Transcript)
32
  • Misterija jake odbojne sile koja ubrzava Å¡irenje
    Univerzuma
  • Odnos srednjeg pritiska i gustine tamne materije
    daje vrednost parametra jednacine stanja

33
Kandidati za tamnu energiju
  • KosmoloÅ¡ka konstanta
  • Kvintesencija
  • Fantomska tamna energija
  • Vecita dilema Koga izabrati ?

34
2.1 Kosmološka konstanta
  • Prvobitno je uveo Einstein za konstrukciju
    statickih rešenja jednacina polja
  • Einstein uveo kosmoloÅ¡ki clan da bi opisao
    dopunsku, hipoteticku silu koja je proporcionalna
    rastojanju izmedu dva tela, pri cemu je sila
    odbojna ako je
  • Univerzum homogen i izotropan na velikim
    skalama-FRLW metrika
  • Faktor skaliranja je dat u obliku
  • Friedmann pokazao da je moguce dobijanje reÅ¡enja
    i bez tog dodatnog clana.

35
  • Hubbleovim otkricem Å¡irenja Univerzuma javila se
    ponovo pretpostavka o postojanju , a njeno
    postojanje je i definitivno potvrdeno otkricem
    nehomogenosti u kosmickoj pozadini (satelit COBE,
    1992. godine)
  • Pretpostavke su da njena vrednost ne prelazi
    (Kochanek, Caroll)
  • Sa unoÅ¡enjem kosmoloÅ¡ke konstante, Friedmannova
    rešenja su
  • Fizika elementarnih cestica omogucava isticanje
    doprinosa koji odreduju kosmološku konstantu, a
    koja svoje poreklo ima u energiji vakuuma.
  • Ako se usvoji skalarno polje i potencijalna
    energija , može se dobiti tenzor energije
    impulsa
  • Za stanje sa najnižom energijom dobija se da je
  • Ukljucivanjem kosmoloÅ¡ke konstante u prethodni
    izraz dobija se

36
Kosmološki vakuum
  • Uobicajeno je da se za vakuum kaže da je deo
    prostora koji nije ispunjen materijom. Naravno,
    koncept idealnog vakuuma sa prtiskom gasa koji je
    jednak apsolutnoj nuli nikad nije potvrden, tako
    da se može govoriti samo o vakuumima koji su
    manje ili više bliski ovoj idealizaciji, na
    osnovu cega se i procenjuje kvalitet vakuuma.
  • Pritisak gasa je osnovni indikator kvaliteta
    vakuuma- Å¡to je manje to je kvalitet veci.
  • Po ranijim shvatanjima vakuum koji ispunjava
    Svemir predstavlja vrlo razredenu gasnu plazmu
    ispunjenu naelektrisanim cesticama, EM-poljem i
    preostalim zvezdanim ostacima.
  • Kasnije su istraživanja pokazala da tu ima i
    necega Å¡to je nazvano tamna materija.
  • Poredenje Atmosferski pritisak je , dok
    je pritisak gasa u razredenom meduzvezdanom
    prostoru .

37
Kvantno-mehanicki vakuum
  • Vakuum (QFT) - stanje sa najnižom energijom
  • QFT negira postojanje idealnog vakuuma, jer cak i
    ako prostor ne bi bio nicim ispunjen, zidovi te
    komore u kojoj bi takav vakuum bio smešten bi
    zracili poput crnog tela.
  • Hajzenbergov princip neodredenosti Svaki atom
    egzistira sa odredenom funkcijom verovatnoce
    koja je u bilo kom delu neke
    zapremine. Prostor izmedu molekula nikad
    nije prazan.
  • QFT predvida energiju vakuuma koja je razlicita
    od svoje klasicne vrednosti. Energija nulte
    tacke je kvantna korekcija na energiju vakuuma.
    Energija nulte tacke predstavlja najnižu mogucu
    energiju nekog kvantno-mehanickog sistema koja
    nikad ne može biti iznešena iz sistema.
  • Ova energija je odredena energijom virtuelnih
    cestica koje imaju veoma kratko vreme
    pojavljivanja pre rekombinacije. Nastanak
    virtuelnih parova cestica-anticestica uzrokuje
    vakuumske fluktuacije. Potvrdene su Casimirovim
    efektom.
  • PonaÅ¡anje virtuelnih cestica dovodi do postavke
    po kojoj cak i prazan prostor može imati
    gustinu energije.

38
Casimirov efekat
  • Mala, privlacna sila koja deluje izmedu
    zatvorenih, paralelnih, provodnih ploca. Casimir
    utvrdio da je ovaj efekat uslovljen vakuumskim
    fluktuacijama EM-polja. Promene energije vakuuma
    izmedu ploca uzrokuju merljivu silu.
  • Dakle, iako virtuelne cestice nisu laboratorijski
    detektovane, njihova energija nulte tacke
    uzrokuje silu koja se može meriti za mala
    rastojanja izmedu neutralnih ploca.
  • Velika primena u nanotehnologiji.
  • Sila Casimira je opisana zavisnoÅ¡cu energije
    nulte tacke polja od rastojanja izmedu ploca -
    bozoni stvaraju privlacnu Casimirovu silu, a
    fermioni negativnu.

39
  • Ono Å¡to utice na energiju vakuuma jesu
  • 1.) Vakuumske fluktuacije
  • 2.) Spontano naruÅ¡avanje simetrije u QFT...
  • Energija vakuuma uzeta kao poreklo postojanja
    kosmološke konstante . Kada u ovim procesima
    ucešce uzme gravitacija, uticaj energije vakuuma
    postaje veoma znacajan na kosmološkim skalama.
  • Kako Univerzum može potpasti pod dejstvo energije
    vakuuma?
  • 1.) Mnoge teorije ukazuju na to da priroda
    sadrži objekte koji su poznati kao skalarna
    polja, koji mogu imati energije velikih razmera
  • 2.) Potencijal tih polja može uvecati energiju
    vakuuma. Ova energija ima negativan pritisak.

40
Posledice
  • Jednacina je poreklo
    identifikovanja kosmološke konstante sa energijom
    vakuuma.
  • DosadaÅ¡nja kosmoloÅ¡ka istraživanja ukazuju na
    vrednost koja je dobijena na osnovu posmatranja,
    i koja iznosi
  • Kvantna teorija polja ocekuje vrednost od
  • NeusaglaÅ¡enost izmerene i ocekivane vrednosti -
    Problem kosmološke konstante

41
2.2. Kvintesencija
  • Dinamicko skalarno polje ciji pritisak i gustina
    nisu konstantni vec opadaju tokom vremena.
  • Uslovljava neÅ¡to sporije Å¡irenje nego kosmoloÅ¡ka
    konstanta.
  • U Univerzumu koji se ubrzano Å¡iri, prostorno
    homogeni skalar sa potencijalom pokorava
    se zakonu
  • Za skalarno polje se uzima da je idealni gas.
  • Pritisak i gustina su dati jednacinama

42
  • Ako se zanemare masa i prostorni izvodi, dobija
    se da su
  • Na osnovu toga, parametar stanja je
  • Polje utice na silu izmedu cestica svojom
    prostorno-vremenskom promenljivošcu. Kako se može
    primetiti iz prethodne jednacine, za slabo
    menjajuca polja imamo slucaj Å¡to bi dovelo
    do toga da se potencijal ponaša poput kosmološke
    konstante.
  • Problem Efektivna masa fluktuacija u skalarnom
    polju je svega , Å¡to je veoma mala
    masa za standarde fizike elementarnih cestica.

43
Buducnost Univerzuma
44
1. Elementi teorije crnih rupa
2. Tamna energija
3. Proracun zracenja izolovane crne rupe
4. Analiza uticaja akrecije tamne energije na
proces evolucije crnih rupa
45
(No Transcript)
46
  • Proucava se zracenje izolovane crne rupe ne
    apsorbuje spoljašnje zracenje ili materiju.
    Emitovanjem zracenja, u opštem slucaju masa crne
    rupe se smanjuje (kao i ).
  • - Realno, u zavisnosti od toga koji ugaoni
    momenat odnosi, rotacija se smanjuje ili povecava
    cešce se smanjuje. Zbog toga ce crne rupe u
    dalekoj buducnosti prvo izgubiti spin!
  • Pretpostavka je da zracenje crne rupe ima
    termalni karakter.
  • U slucaju Schwarzschildove crne rupe je
  • Gubitak energije je jednak energiji emitovanih
    fotona. Kako je , tada je promena
    mase
  • ReÅ¡avanjem ove diferencijalne jednacine, uz
    pocetan uslov , dobija se
    zavisnost mase od koordinatnog vremena.

47
  • U realnoj situaciji, masa je promenljiva, pa je
    potrebno pronaci metriku kada se masa smanjuje
    usled emitovanja cestica. Da bi se ovaj problem
    rešio potrebno je pronaci tenzor energije-impulsa
    za crnu rupu promenljive mase. Kada se ovaj
    tenzor uvrsti u jednacine polja dobija se sistem
    diferencijalnih jednacina cijim se rešavanjem, u
    principu, može dobiti metricki tenzor.
  • Metrika ima oblik
  • Tenzor energije-impulsa se dobija uvrÅ¡tanjem
    komponenata tenzora u desnu stranu
    jednacina polja
    .
  • Nakon dužeg racuna (detaljno izveden u radu)
    dobija se izraz
  • Celokupna masa koju u beskonacnost emituje crna
    rupa u toku svog postojanja je data izrazom

48
  • Druga mogucnost je da do isparavanja dolazi pri
    Planckovoj masi . Kada se ta
    vrednost dostigne, crna rupa nestaje u eksploziji
    zracenja (najviše -zracenja).
  • Ako se pretpostavi da do iÅ¡cezavanja crne rupe
    dolazi na Planckovoj masi, vreme ce biti dato
    izrazom
  • Emitovana energija i masa u ovoj eksploziji mogu
    se izracunati ako se zna vrednost one komponente
    tenzora koja predstavlja fluks emitovane
    energije u datom trenutku išceznuca.
  • Dobijeno je da su te vrednosti

49
1. Elementi teorije crnih rupa
2. Tamna energija
3. Proracun zracenja izolovane crne rupe
4. Analiza uticaja akrecije tamne energije na
proces evolucije crnih rupa
50
  • Ili Rodila se ljubav, tresao se ...
  • Univerzum
  • ?

51
4.1 Eventualni porast crnih rupa na racun
energije vakuuma
  • Adams, Mbonye, Laughlin (1998.godine) U
    Univerzumu u kojem dominira energija vakuuma
    skoro sve poznate crne rupe nikad nece išceznuti
    Hawkingovim efektom, vec ce se uvecavati na racun
    akrecije energije vakuuma.
  • Bousso, Hawking/Dalal, Griest (2000.godine) Cak
    i pri dominaciji energije vakuuma, crne rupe u
    potpunosti isparavaju.

52
Adams Mbonye - Laughlin teorija
  • Crne rupe bi vrÅ¡ile akreciju energije vakuuma i
    nastavile da emituju cestice poput protona,
    neutrina ili hipotetickih gravitona, ali sa
    smanjenjem temperature.
  • Zakljucak je utemeljen na validnosti jednacine za
    direktan akrecioni tok
  • Promena mase uslovljena ovom akrecijom bila bi
    uslovljena jednacinom
  • Odreduje se kriticna vrednosti mase koja se
    dobija kada je
  • Utvrdene dve kriticne mase

53
Dalal-Griest teorija
  • Odredili vrednosti tenzora energije-impulsa
    kojima je obuhvacen protok energije izvan i
    unutar crne rupe. Pokazali su da komponenta
    tenzora koja predstavlja ulazni tok energije u
    crnu rupu nije u saglasnosti sa pretpostavkama
    Adamsa, Mbonyea i Laughlina. Naime, dobija se da
    je
  • Crne rupe zaista mogu vrÅ¡iti akreciju zracenja,
    ali se postavlja pitanje da li je taj doprinos
    dovoljan da spreci isparavanje?
  • Ukljucujuci korekcije u izraz za temperature
    horizonta, imamo vrednosti
  • Kako je
    za crne rupe, korekcija data Gibbons-Hawkingovom
    temperaturom je zanemarljiva.
  • Zakljucak Ako u Univerzumu dominira energija
    vakuuma, sve crne rupe ce ispariti.

54
Dok se dvojica svadaju...
55
4.2. Promena mase crne rupe usled akrecije
fantomske energije
  • 4.2.1 Fantomska tamna energija
  • Trenutna merenja pokazuju da parametar jednacine
    stanja može imati i vrednost koja je .
  • Mnogi radovi u poslednje vreme opravdavaju
    verovanje u takvu mogucnost (Caldwell, Odintsev,
    Kamionkowski, Kaloper).
  • Fantomska energija predstavlja oblik tamne
    energije sa povecanjem gustine tokom vremena.
  • Ovaj oblik tamne energije dovodi do mnogo bržeg
    rasta faktora skaliranja u odnosu na kosmološki
    horizont Big-Rip kosmološki scenario. Za
    razliku od modela Big-Crunch po kojem Univerzum
    rekolapsira, ovde porast gustine tamne energije
    dovodi do rastavljanja gravitaciono (a kasnije i
    drugacije) vezanih stuktura.
  • Vreme za koje ce se to desiti je dato izrazom
    (Odintsev)

56
  • Dakle, za ovu vrednost parametra buducnost
    Univerzuma se može smatrati fantasticno neobicnom
    i kompletno drugacijom od svih do sada
    razmatranih. Ako razmotrimo Å¡ta se sa ravnim ili
    otvorenim Univerzumom dešava ako izuzmemo tamnu
    energiju, dobija se zakljucak da se ekspanzija
    vecno nastavlja i horizont raste mnogo brže nego
    faktor skaliranja. Univerzum postaje tamniji i
    hladniji, ali tokom vremena zapremina
    opservabilnog Univerzuma raste tako da i broj
    vidljivih galaksija raste. Ako se ekspanzija
    ubrzava, pod uticajem tamne energije ciji se
    parametar nalazi u vrednostima
    , imamo ponovo slucaj vecnog nastavka
    ekspanzije. U ovom primeru faktor skaliranja ima
    mnogo izrazitiji rast nego horizont, tako da ce
    nakon odredenog vremena galaksije nestati iza
    horizonta i Univerzum ce postati neverovatno
    taman. Gravitaciono vezane strukture poput naše
    Galaksije ili Lokalne grupe postace razjedinjene.
  • Friedmannova jednacina za ovakvu tamnu energiju
    ima oblik
  • Ako je Univerzum je vec pod
    dominirajucim uticajem tamne energije, i za
    vrednosti on ce biti pod još jacim
    uticajem te energije u buducnosti!

57
  • Nalazi se da faktor skaliranja nestaje u vremenu
    , gde je
  • KoriÅ¡cenjem ove aproksimacije može se, na primer
    za dobiti
    preostalo vreme za koje ce Univerzum nestati u
    tom Velikom rascepu (eng. Big-Rip), i koje
    tada iznosi . Hubbleov parametar
    Å¡irenja raste sa vremenom za razliku od slucaja
    kada je u opticaju kosmološka konstanta.
  • Sa fantomskom energijom vrednost Å¡irenja raste
    tokom vremena, Hubbleovo rastojanje opada, pa je
    nestajanje galaksija ubrzano sa približavanjem
    horizonta prema nama. U prvoj aproksimaciji,
    vezani objekti poput zvezda, globularnih jata,
    galaksija i galaktickih jata su nalik na male
    mehure koji se nalaze u razredenom fluidu.
    Njihova unutrašnja dinamika je odvojena od
    globalnog Å¡irenja. Naravno, danas je prisutna
    tamna energija i u našem Suncevom sistemu, i to u
    uniformnoj vrednosti, a njena trenutna vrednost u
    vezanim objektima je mala da bi uticala na
    unutrašnju dinamiku tih objekata.
  • Za fantomsku energiju gustina se povecava tokom
    vremena. Na taj nacin se omogucuje da fantomska
    polja ostvare ogroman uticaj na internu dinamiku
    objekata nagomilavanjem fantomske energije izvan
    njih i njenim rastom tokom vremena.

58
  • Poznavanjem vremenske evolucije faktora skale i
    gustine fantomske energije, mi možemo naci
    vremenski trenutak razdvajanja nekog gravitaciono
    (i drugacije) vezanog sistema. Tako ce
    gravitaciono vezan sistem mase i radijusa
    biti rastavljen za dato vreme pre Big-Ripa
  • Interesantno je primetiti da ovo vreme nije
    zavisno od parametara i .

59
Tabela 1. Istorija i buducnost našeg Univerzuma
sa fantomskom energijom
Vreme Dogadaj
Planckova era
Inflacija
Prve tri minute Formiranje lakih jezgara
Formiranje atoma
Formiranje prvih galaksija
Današnji Univerzum
Nestanak galaktickih jata
Uništenje naše galaksije
Rascepljenje Suncevog sistema
Disocijacija atoma
Big-Rip
60
(No Transcript)
61
4.2.2 Smanjenje mase crnih rupa pri akreciji
fantomske energije
  • Å ta se deÅ¡ava sa crnim rupama u Univerzumu u
    kojem dominira fantomska energija?
  • Odgovarajucu generalizaciju Michelovih reÅ¡enja
    (1972.godine) za akreciju fantomske energije
    našli su Babichev, Dokuchaev i Eroshenko
    2004.godine
  • Oni su ispitivali idealni gas sa negativnim
    pritiskom koji ima proizvoljnu jednacinu stanja
    i tenzor energije-impulsa
    , gde su
  • Dobijeno je da je vrednost promene mase crne rupe
    kroz proces akrecije
  • Na osnovu ove jednacine može se zakljuciti da se
    masa crne rupe smanjuje ako je ,
    Å¡to je upravo slucaj za fantomsku energiju.
  • Razlog Iako fantomska energija upada u crnu
    rupu, masa se smanjuje zato Å¡to je fluks energije
    usmeren od nje.

62
4.2.3 Evolucija crnih rupa u Big-Rip scenariju
  • Usvojicemo, najpre, model tamne energije sa
    linearnom zavisnošcu gustine od pritiska
  • Treba istaci da je
  • Gornji linearni model opisuje fantomsku energiju
    kada je , i u tom slucaju
    je .
  • U kosmoloÅ¡kom Big-Rip scenariju imamo rast
    faktora skaliranja do beskonacnosti u
    nekom konacnom vremenskom intervalu. Friedmannove
    jednacine u slucaju navedene linearne jednacine
    stanja daju
  • Tada se može naci odgovarajuci evolucioni zakon
    gustine fantomske energije u Univerzumu u kojem
    važe navedeni uslovi.
  • On je za dat izrazom

63
  • Evolucioni zakon promene mase dat je u obliku
  • Važne implikacije
  • 1.) Kada se pretpostavi granicni slucaj
    vremenska zavisnost mase crne rupe postaje
    linearna, i prestaje da zavisi od pocetne mase i
    gustine fantomske energije. Mase svih crnih rupa
    blizu Big-Ripa bice približno jednake i težice
    nuli.
  • 2.) To znaci da ce sve crne rupe u potpunosti
    ispariti kroz Hawkingov proces pre nego Å¡to
    nastane Big-Rip.
  • Vreme za koje ce crne rupe ispariti može se
    najjednostavnije dobiti ako se iskoristi model
    kojim se fantomska energija modelira kao skalarno
    polje ciji je potencijal . Tada
    je vrednost promene mase data izrazom
  • Na osnovu toga se dobija da je
  • Ako uzmemo da je , dobijeno vreme je

64
Kompletnost analize
  • Crne rupe mogu mogu vrÅ¡iti apsorpciju energije
    kosmickog mikrotalasnog zracenja, cija je
    efektivna temperatura u sadašnjoj epohi
  • Ostali izvori
  • Zracenje zvezda
  • Anihilacija tamne materije u galaktickim haloima
  • Raspad protona
  • Pozadinsko zracenje neutrina

65
Kosmicka pozadinska zracenja
  • Kosmicko pozadinsko zracenje neutrina
  • Pri velikim gustinama bliskim Planckovoj, svi
    procesi transformacije cestica su veoma brzi,
    tako da sve reakcije u procesu transformacije
    cestica proticu brže nego što se menja gustina u
    procesu Å¡irenja. Materija je u stanju
    termodinamicke ravnoteže.
  • - Entropija takvog sistema je izuzetno velika
  • - Na visokim temperaturama
    dešavaju se reakcije
  • Univerzm se Å¡iri , pa energija cestica postaje
    nedovoljna za kreiranje parova teških cestica
  • Nakon od pocetka Å¡irenja postoje
    . Temperatura supstance
    nedovoljna za odvijanje navedenih reakcija
    neutrini prestaju da interaguju sa materijom.
  • - Njihov broj se ocuvao do danas, ali im se
    energija zbog crvenog pomaka smanjila.
  • - Trenutno dosta dobrih teorijskih metoda za
    detekciju reliktnih neutrina (Dodelson,
    Caldwell...)

66
  • U trenutku kada se stvara
    pocinje anihilacija para
  • Njihov broj je u ranijoj epohi bio uravnotežen
    brojem fotona. Kada je opala ispod
    , anihilacija parova prestaje da se kompenzuje
    obrnutim procesom.
  • Energija parova prelazi u energiju fotona.
  • Temperatura fotona postaje viÅ¡a od temperature
    neutrina.
  • Koliki je odnos ovih temperatura u sadaÅ¡njem
    trenutku?
  • Može se odrediti odnos ako se
    iskoristi relacija
  • Ona daje traženi odnos .
    Za
  • Kako neutrini imaju masu, oni cine
    nerelativisticku materiju koja se brže hladi od
    relativisticke pri ekspandujucem Univerzumu.
  • Odnos gustina energije neutrina i fotona može se
    naci izrazom
  • On daje vrednost

67
  • Kosmicko mikrotalasno pozadinsko zracenje
  • Spektar dat izrazom
  • Ukupna gustina energije koju nosi reliktno
    zracenje je oko 30 puta veca od gustine energije
    zracenja zvezda, radiogalaksija i drugih izvora
    zracenja.
  • Daljim Å¡irenjem Univerzuma temperatura reliktnog
    zracenja ce se smanjivati po zakonu
    pri cemu je u FRLW metrici
  • Promena energije crne rupe pri toj
    aporpciji je
  • Pozadinsko zracenje zvezda
  • Trenutno, zvezde neprekidno izbacuju energiju u
    obliku svetlosti, a uticaj kosmickog pozadinskog
    zracenja slabi zbog navedenih efekata. Pozadinsko
    more zracenja koje potice od zvezda ce nadjacati
    zracenje preostalo od Velikog praska tokom 12.
    kosmološke dekade - .
  • U bliskoj buducnosti ce to zracenje poticati
    uglavnom od crvenih patuljaka koji predstavljaju
    najmanje zvezde. Ove relativno hladne zvezde
    proizvode zracenje karakteristicne talasne dužine
    od oko .

68
  • Anihilacija tamne materije
  • Zadržavanje i anihilacija cestica tamne materije
    u belim patuljcima predstavlja još jedan znacajan
    izvor zracenja u buducem Univezumu. Krajnji
    rezultat ovog procesa je pretvaranje znatne
    kolicine energije mase galaktickih haloa u
    zracenje koje ce biti dominantno tokom 17.
    kosmološke dekade.
  • Raspad protona
  • Proton može da se raspadne na mnogo nacina, pa
    shodno tome može stvoriti mnogo razlicitih
    proizvoda raspada. Jedan od mogucih raspada
    protona je onaj u kojem su krajnji rezultat
    pozitron i neutralni pion. Pion je vrlo
    nestabilan i brzo prelazi u zracenje. Ako se
    raspad odvija u gustoj sredini kao Å¡to je beli
    patuljak, pozitron ce se brzo anihilirati sa
    elektronom i proizvesti dva fotona još više
    energije. Obicna barionska materija se tako
    pretvara u zracenje, i ako se uzme u obzir
    prosecno vreme života protona, ovaj izvor
    energije zracenja postace dominantan u pozadini
    Univerzuma nakon 31.kosmološke dekade.

69
...odgovori koje tražiš nisu baš daleko...
Write a Comment
User Comments (0)
About PowerShow.com